Unosi za: Arhiva za 2008/10
Uoči 500 različitih detalja
Gledala sam Pinkovu, otaljanu i smućkanu do bizarnosti, parodiju plesa; Stvarno ne mogu da provalim otkud tako nizak kriterijum; Biće da je stoga što nemamo tradiciju, a ispod časti nam je da iskopiramo nekoga ko to zna da radi. Bila bih jednako preneražena i da nisam znala šta su uradili Hrvati i na koji nivo su podigli svoj show i veštinu i umetnost plesa.
Razmišljala sam... Ovi na Pinku su ludi, nema druge, jer sigurno nije u pitanju ograničen budžet, pa da je to razlog jeftinog dizajna scenografije i skaradnih kostima. Kad sam videla da mi se ne pričinjava to što vidim, rešila sam, iako zgrožena, da odgledam do kraja, da bih mogla napisati post, i oporaviti se od šokova, računajući na terapeutsko dejstvo blogovanja.
Na prevelikoj nedizajniranoj sceni, malo ćaprdnuta, ali samozadovoljna voditeljka (poznata po lapsusima), koja se od prošle godine još više ofucala, stalno nešto nesuvislo drobi i tera me da navučem deku do očiju od sramote. Jadnici (uparen anonimus i celebrity) koji su pristali da parodiraju ples, izgledaju kao pokupljeni s konca i konopca; To što nose na sebi su ili doneli sa svog tavana ili u Pinkov fundus treba poslati Trash Busterse. Izgledaju kao Strašila iz Čarobnjaka iz Oza. To, da ne znaju plesati i da se nisu mnogo ni trudili, nije uopšte sporno i komično je samo po sebi. Jakovljević nosi solidno odelo, ali za poslovni sastanak. Ovakav show, NE MOŽE bez smokinga. I večernje haljine za ćaprdnutu (Eh, da je to jedini propust bilo bi još i super) PSS bi trebalo da reaguje na takvu degradaciju plesa. Možda to i ne treba da liči na sportski ples, nego na lokalnu zabavu u Babušnici. Najgore od svega je što u sav taj cirkus upliću neke bolesne ljude i na taj način manipulišu glasovima.
Mladji sin je opet imao napad (Asthma). Morali smo hitno u bolnicu, dečiju bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu na Dedinju, gde smo već "stari" pacijenti i gde smo zadržani na lečenju. Ovo nam nije prvi boravak u bolinici, znali smo šta da očekujemo po pitanju terapija, uslova boravka i hrane. Prvi put sam ponela fotoaparat, da pokušam da zabeležim kako izgleda jedan bolnički meni.Moji utisci su pomešani. Hrana, sa jedne strane, nije tako loša, mada su ovo jelovnici sastavljani pre verovatno 30 godina, i kao da se nisu menjali, kao da ništa drugo od hrane sada ne postoji. Ono što mi je neverovatno je da za bebe i decu koja ne još ne žvaću najbolje ima ukupno DVE stvari u ponudi - griz i krompir pire sa šargarepom i malo mlevene piletine. Prošle godine kad moj malac nije imao ni godinu dana svaki svakcati dan našeg tadašnjeg boravka u bolnici je jeo griz i taj pire. Dala bih mu malo od svog jela ako je nešto čorbasto ili malo hleba da žvaćka, ali u principu je živeo od griza i pirea.
Utisak kome ne mogu da se otmem je količina nemaštine. Ne mogu da shvatim da se i danas koriste plehani tanjiri, da su svi do jednog iskrivljeni i ljuljaju se ako ih spustite na ravnu površinu, da nema stočića za jelo nego smo primorani da jedemo sa nogu ili na krevetu, a ne daj bože da uflekamo čaršav jer novi teško da bi dobili, da uvek fali escajga i šolja i da kao alat za mazanje margarina na hleb uvek dobijemo kašiku.
Nemaština se naravno oslikava i u vidu manjka posteljina, totalnog izostanka jastuka (ja sam zamotala moju jaknu i uvukla u jednu maicu), stadijuma raspadnutosti natkasni, količinom rđe na stalku za infuziju, načinom fiksiranja boce kiseonika za krevetac (vezivanjem jedne tetra pelene oko boce i šipke kreveca). Tuš kabina za mame je jedna jedina na celom spratu, a crevo tuša je probušeno i nije moguće oprati se osim čučeći ispod slavine. Da ne grešim dušu, vidi se da je nešto u skorije vreme radjeno, npr. promenjeni su svi stari drveni prozori, i stavljeni PVC.
Osoblje je u 90% slučajeva ljubazno. Od lekara, sestara pa do servirki i spremačica. Bude i po neka nadrndana sestra, ali uglavnom su ok, što je meni dodatni jak utisak, jer sam u drugim zdravstvenim ustanovama doživljavala uglavnom suprotno.
Doručak 1 - hleb, kocka margarina i džem. Nisam slikala, još nisam imala aparat tada. Dakle, tri kriške hleba, jedna kocka margarina zahvaćena kašikom, i brdašce neke marmelade. Sve onako na gomili, na jednom tanjiru. Poslužavnik nekad dobijete, nekad ne.
Doručak 2 - dva kuvana jaja, tri lista šunke (tj. nešto što oni zovu šunkom) i hleb. Malac obožava jaja i kad ih je video, još na kolicima koja servirka gura, počeo je nestrpljivo da ponavlja "Jaja! Jaja!" :)
Doručak 3 - tri viršle, kocka margarina i hleb. Uz doručak ide i pitanje "Hoćete li mleko ili čaj?", ja zatražim mleko, a onda dodatna molba "Jako smo tanki sa mlekom, molim Vas da ga uzmete samo ako je za dete, a ne za Vas." Potvrđujem da je za dete i dobijam jednu poveću kutlaču mleka...
Ručak je uvek neko kuvano jelo ali bez mesa ili sa mesom u tragovima. Kuvana jela su uglavnom ukusna, jedino što su uvek pomalo neslana. Sećam se da smo prilikom prošlogodišnjeg boravka jednom dobili ribu i krompir salatu, što je za promenu bilo lepo, ali sećam se i sa koliko muke sam tu ribu čistila, jer niti sam imala mesta na tanjiru, niti pošten pribor, a malac sve vreme u krilu pa dodatno otežava misiju. Sada uvek ponesem nož, viljušku, kašičicu, šolju ili neku činiju, ali uvek zaboravim slanik ;)
Ručak 1 - boranija, bila je sasvim ok. Nisam slikala, tog dana sam bila bez aparata.
Ručak 2 - pasulj i kupus salata. Ovaj ručak nam je oboma bio najslađi i ekspresno smo smazali sve iz (jednog) tanjira :)
Ručak 3 - krompir paprikaš. Ovo bio ručak u danu kada smo se pakovali za otpust, i samo smo čekali da tata dodje po nas. Kad se služio ručak ja sam odbila, za šta se ispostavilo da je bila loša odluka, jer se malac zalepio za tanjir krompir paprikaša naše cimerke, koja mu je od svoje porcije davala po malo da ne bi kukao! :) Nisam probala paprikaš, ali izgledao je ukusno, a kako je i aparat već bio spakovan nisam ni slikala.
Večera 1 - hleb i krem sir, jogurt. Nisam slikala.
Večera 2 - makarone sa sirom, jogurt. Sećam se ovih makarona i od prethodnih boravaka u bolnici i uvek su bile ok, ali neslane. Naravno, od viljuške ni traga, opet smo dobili kašiku.
Večera 3 - burek i jogurt. Burek je stvarno jedan od boljih koji sam jela uopšte. Sir je malo kiseliji za moj ukus, ali su kore fantastične. Malac je slabo jeo tako da sam se ja pošteno omrsila te večeri.
Vratismo se kući, i sad opet sami moramo da smišljamo šta da kuvamo ;) Ako ništa drugo, u bolnici makar nisam razmišljala o tome, niti o pranju sudova posle :)
Buyology - knjiga za koju su ispitivani moždani valovi Mac korisnika
MacKorisnik - 30.10.2008, 11:59:18
Nešto detaljnija analiza (koju je radilo nekoliko profesora sa Prinstona i UCLA-a) pokazuje da to nije baš tako, odnosno da je Obama prilično prosečan član Kongresa iz redova Demokratske stranke. Iako se sam rad pretežno bavi poređenjem Obame i Klintonove, u radu je analiziran i Mekejn. Razlika između Obame i Mekejna je naravno velika, ali manja nego između prosečnog demokrate i republikanca (jer je Mekejn "levlje" od prosečnog republikanca nego Obama od prosečnog demokrate).
Meni je lično bio daleko zanimljiviji nalaz da je najlevlji republikanac desno od najdesnijeg demokrate, odnosno da skoro uopšte ne postoji preklapanje. To je za mene prilično iznenađenje. Mislim, znao sam da je američka politika prilično podeljena, ali nisam znao da je ovoliko podeljena. Šta više, izgleda da ta podeljenost raste.
Bila sam juče na Gagićevom vencu (što volim da tako zovem taj naš trg, iako su mu zvanično promenili ime) i čitala deo pesme Vojislava Ilića mlađeg “Vojničko pismo” u okviru obeležavanja 90 godina oslobođenja Aranđelovca u I svetskom ratu.
U poslednjih nekoliko godina, puno puta sam učestvovala na različitim priredbama i prilikama, vodila program, čitala odlomke iz knjiga, pevala, ali ne sećem se kada sam poslednji put javno pročitala deo pesme. I ko zna zbog čega, setila sam se početka pesme Branka Ćopića “Margita djevojka”:
“Sećaš li se trešnje? Davno prije rata
ti si mi pod njom ruke milovao.
Drvo je staro slomila granata
al tvoj je šapat u kosi ostao…”
Sad već davne školske 1987/88 godine, kada sam ovu pesmu čitala i prepisivala je sa drugaricama, ta mi se trešnja odlično uklapala u jednu istinitu priču. Samo su mi smetale reči “davno pre rata” i “granata” i nekako sam stalno razmišljala o tome. Sa ove vremenske distance, nažalost, sve se uklapa.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
