Unosi za: Arhiva za 2008/11



Dokotrljaš se nekako do kraja radne nedelje, izubijan, prepune teške glave i mutnog pogleda, trljaš rane od petka predveče, peku i bole, lečiš sve to voljenim bićem, dugo neviđenim prijateljima, muzikom, filmom, muzikom, onda nekom novom muzikom, možda te ona povuče napred, onda poznatim komadima i knjigama, nepročitani tekstovi razbacani po hardu i fleš-memorijama i plejerima i diskovima kao nekada davno po podu sobe; sanjaš kratko ali loše, kako slatko sanjati kada se toliko soli od znoja nakupilo u glavi i neuronima i sinapsama, subotom prepodne si nakratko čak i sjajan, pomalo zbunjen većom količinom sna i činjenicom da ti se uopšte ne pali cigareta, tek onda se zagledaš u neke navike, bezbedno daleko od ponedeljka ujutro, prvi put u sedam dana zažmuriš siguran da nećeš u sekundi zaspati ali pogled unutra te dovoljno uplaši da ponovo otvoriš oči, jer nemaš plan čoveče, „gde sebe vidiš za pet godina“ a da nije beg na daleka mora, ostrva pod Južnim krstom ili ona Sandrarova zgrbljena kao jaguari ili Mediteran koji hoću peške da pređem, Melkijadesova rečenica koja je dugo spavala i onda se ponovo rodila kao stih u pesmi, elem Ostrva, možda to i nije tako loš plan, pomisliš u nedelju uveče, nakon čitanja intervjua sa čovekom u čije rasuđivanje nisi sumnjao ni kada ste imali 11 godina, a zašto bi sada, kada je jednom rečenicom najpre uradio freeze frame a onda te naterao da sve svoje planove ostvariš što pre, dok ih uopšte i imaš, možda će uskoro biti bogatstvo imati plan (a još veće - dozvoliti sebi da spavaš sedam sati dnevno, kažu fanki biznismeni), ma sve to je postalo nevažno pred jednom rečenicom - Smatram da se pravi totalitarizam ne nalazi u činjenici da si nadgledan, već ignorisan.

[tišina, fina, tajac nakon kanonade reči. baš lep momenat.]

Ok, ponedeljak, novi dan.
Za dan ću biti bliži početku zime, što je jedan od najlepših dana u godini – jer se od te noći dani ponovo, nezaustavljivo - produžavaju.

Pametno iskoristiti proleće koje dolazi.
Iako smo još uvek pod snažnim otiskom posle obilaska Memorijalnog centra JBG - a nismo još sve videli (!) - da vidimo ko se to najviše otisnuo prethodne nedelje:
- Iako je izazvao najviše interesovanja, i podrške (glasova) Žorž ipak neće vratiti ni uvo niti mandate. Nisu bre kod njega.
- Grejanje k'o grejanje. Tj. kao i obično.
- I beton, istotakođeznačiznači ...
šic - mac

Predlog #1 - Domaće vaspitanje
Danas, petak 28.11.2008.
Vikend Danas, subota/nedelja 29-30.11.2008.
Pa da, barabe prečanske, izvinjavaju se - kako ih nije sramota?!
Baš se vidi da su neki fini, sve k'o neke ptičice, ne umeju bre ni jedan pošten vic u novinama na naprave na tu temu - k'o ova Naša.
Eh, pusto tursko ...

Predlog #2 - Grof Monte Krišto
Iako je bio ubeđen da je najbolji, radikali (koji li samo od njih?) tražiše i dobiše ostavku Bojana Krišta, direktora Aerodroma. A što, pitam se, spremaju povratak buldoga Woya iz Haaga, ili možda doček Deda Mraza?
Šta ti je sudbina, mislim, ta lutrija života i funkcija ... stručnjače jedno, ljubi ga majka.
Snaći će se već on, ne sumnjam.

Predlog #3 - 97
Polako, polako! Svi znamo šta su telefonski brojevi od 92 do 95, pa 985, 987, 9ovo, 9ono ... Ali, šta je broj 97?!
Lepo taj telefon pozovete, i dobijete informaciju na kom je rednom broju, tj. koja je tačka Dnevnog reda predstojeće sednice SO Negotin predviđena za sporne mandate ex-radikalosa negotinskih.
Da nije možda 97?
Niste valjda toliko naivni da stvarno pozovete, možda se neko i javi. Kako da ne.
Naši Bećari zakazaše sednicu SO Negotin za 5. decembar i postaviše na redni broj 97 sporne mandate nekadašnjih radikala. I šta sad, ako im oduzmu te mandate i vrate ih SRS (zapravo, Sud ih oduzima ili ne, a ovi su tu samo da konstatuju), koliko će prvih 96 tačaka Dnevnog reda biti legalne ako su izglasane uz pomoć spornih dignutih ruku?
Tražio sam po internetu da li stvarno postoji telefonski broj 97, i nisam ga našao. Najsličniji je broj 977 - Prijava smetnji (Telekom). Značiznačiznači, 977 je prijava telefonskih smetnji. Da nije onda 97 prijava političkih smetnji? Ne bi me uopšte čudilo.
I dalje se igraju gluvih telefona. Naravno, za dobro građana, kako bi drugačije.

Predlog #4 - Yellow Pages Negotin
Ko ne izgubi živce od čekanja da sednica SO Negotin dođe do svog kraja i čuvene tačke br.97 (što se očekuje negde pred Novu Godinu), osedeće od čekanja i na izbor predsednika & članova opštinskog odbora negotinskih demokrata. Zakazano za 27. decembar, ovog milenijuma.
Pa? Šta se koga tiču unutarstranačke stvari jedne stranke - učlanite se pa vodite unutarpartijsku debatu, vodite kampanju, birajte, kandidujte se, zapošljavajte se.
Tiče nas se, u pitanju je stranka koja vodi ovu zemlju u "svetlu budućnost", dok u Negotinu nikako da izađe iz istorijske ropotarnice u koju je svojevremeno dobrovoljno uskočila. Obaška što se to naročito tiče njihovih oponenata Bećara, okupljenih oko lokalpatriotskog fronta poznatijeg i kao NPNTK+ (Naprednjački Pokret za Negotinsku i Timočku Krajinu i Više).
Ima tu nekoliko stvari koje bi morale svakom da budu jasne:
- Pravo glasa i kandidovanja imaju samo oni članovi DS koji su platili članarinu za 2008. godinu. Samo takvi mogu dati podršku nekome od kandidata. Poslednjih dana je u DS bila aktuelna sportska disciplina "plati mi članarinu pa da glasam za tebe".
- DS Negotin je već nekoliko godina duboko isparcelisana na par kvazifrakcija. Od pre nekoliko dana, povučena je jasna linija fronta na one koji su za Ljubišu i one koji su protiv njega. Tako ovi drugi (protiv) sebe zovu, iako su i oni "za" - da iduće godine krunišu novu Kraljicu u Kraljevića Marka br.6. Gerovku bre, šta se pravite naivni!
- Trenutno na kladionicama, PNTK frakcija unutar DS Negotin vodi sa 400 prema 200 uplaćenih članarina. PNTK frakcija su oni koji bi da maknu Ljubišu Đorđevića i uđu u lokalnu vlast sa NPNTK+, "da se zapošljavaju deca".
- Da li deca mogu da se zapošljavaju i bez DS? Svi znamo da mogu. Da li mogu da se deca zapošljavaju bez NPNTK+? Kako stvari stoje - jok bre. Dakle, na koju su decu mislile te demokrate: na decu ili na "decu"? Pazi molim te, i to znaju, decu da dele na članove i na nezaposlene! Sram vas bilo! Ako ste hteli da pomognete deci, niste morali da to petljate sa politikom, imate vi Vladu u Beogradu pa završavajte posao. Dokle će još ići to unižavanje negotinskih demokrata? Da li u toj stranci uopšte ima više nekoga ko razume čega je to član, ili su zaista rešili da se utope u Gerov-jato?
- Aktuelni predsednik OO DS Negotin je nepobitno čovek koji je promašio i vreme i prostor. Jednostavno, to nije za njega niti je on za to. Trebalo je da se drži svog privatnog biznisa i ne petlja se u "politike". Zato od 27.12.2008. više neće biti na toj funkciji.
- Iako me dosta zanima politika, još nisam uspeo da pronađem podatak da je još negde slučaj da jedna minorna lokalna stranka pravi takvu pometnju i raspad u svim lokalnim odborima velikih, beogradskih partija. Probajte i sami: počnite od 2002. sa DSS, pa nabrajajte sve do danas sa DS. Neverovatno. O ovome bi mogla da se napiše neka sociološka studija. Možda sociopatološka?
Mislim da je problem ipak u dvorištu "velikih": njihovo članstvo (u lokalu) ama baš ništa ne razume o politici, oni nikako da preskoče prag svesti o tome šta znači članstvo u nekoj političkoj partiji, da statut te stranke podrazumeva i određeni stil javnog ponašanja pa čak i života. Oni bi samo da "zapošljavaju decu", kao da ne postoje državne institucije, konkursi, pripravnički staž i ispit, škole i diplome.
Ovo je najbezočnija zloupotreba dece u političke svrhe. Krivično delo.
Nije Gerovka kriva što je takva kakva je - sačuvaj me Bože njene dobrote!
Krivi su oni što su gori od nje.
Do sada je grad bio politički "podeljen" na dve opcije: 1) PNTK + ex-SRS + G17 + bašibozuk i 2) DS + SPS + piljevina. Od 27. decembra, kada DS pređe u r.br.1 očekuje nas jednoumlje na pragu bezumlja.
Ovaj predlog se pretvorio u esej. Šta da radim, za razliku od prva 3, ovaj će sigurno imati najdalekosežnije i najkatastrofalnije posledice po Negotin. Živi bili pa videli.
+ + + + + + + +
Ovim ljudima na slici, u zimu 1996. garantovano nije "neprijatno mirisao" kiseo kupus, nego nešto drugo.
Da li konačni spas za naš grad formiranje novog "trećeg" puta, odmah na početku 2009. dok još nije kasno? Ili da se beži u šumu, kao i uvek kada nailaze turci, nemci, bugari, poreznici i ostali Vilotići?
Glasajte. Za neki od predloga, naravno - nisam mislio ni na 5. niti na 27. decembar.

Ogromna sredstva data su za pripreme Milorada Čavića i za mnoge druge sportiste. Čaviću je pripalo oko 200.000 evra za nagrade i pripreme. Mislim da to nije malo. ... Čavić, takođe, dobija mesečno 52.000 dinara stipendije, za razliku od nekih studenata medicine, hemije i drugih fakulteta. ... Pripreme u Italiji su ranije najavljene, a te pripreme plaća država Srbija. ... Želim da se zna da su građani Srbije investirali u svoje sportiste, ali mislim da je greška što smo investirali u pojedince. Oni budu nezadovoljni i javnost misli da se država prema njima nije korektno odnosila. Mi ćemo to promeniti i investiraćemo u objekte – rekla je Snežana Samardžić-Marković agenciji Beta.

Svega ovoga ne bi bilo da je ministarka na vreme čitala blogove. Sada se nadamo da će vlada stvarno tako uraditi i prestati da finansira Čavića i sve ostale koji su izabrali da žive od hobija a onda traže od poreskih obveznika da im to zadovoljstvo plaćaju.

Kao klinac sam maštao o tome kako ću jednog dana biti ugledan član svoje zajednice. Kako ću se za par decenija prošetati glavnom ulicom kao u nekoj priči Stevana Sremca, raspravljajući sa isto tako uglednim ljudima o filosofiji, lepoj književnosti i gosudarstvenim poslovima. Kako ću posle posete brici i štucovanja bradice na parisienne način otići do stare kafane na laganu proletnju čorbicu i čašu mirišljavog kuvanog vina. Ili bih prošao sokakom i dao bogatu napojnicu Ćindi koji bi besprekorno izglancao moje omiljene cipele za šetnju. I tako, dok bih uživao u mirisima tek procvetalih trešnji koje su naši stari sadili u svoja dvorišta kako bi na njih kačili ljuljaške za svoje unuke, i dok bih svojim lakiranim štapom za šetnju od abonosa pokazivao svom sagovorniku brdo na koje planiram da se uzverem u subotu pred Vaskrs, gospođe i gospođice, -ićke i -ićeve, mlađe i starije bi prolazile pored mene i širile podsuknje u znak pozdrava, sve uz blag naklon u kolenima. A ja bih na to odgovarao blagim dodirivanjem oboda svog šešira palcem i kažiprstom i upućivanjem par reči koje krepe dušu, teraju njihove usne da otkriju dva reda izbeljenih zuba ili ispuste prigušen kikot.

Kako je samo lepo biti klinac i gledati televiziju i čitati dečije knjige. Da li je lepo biti idealista? Definitivno da, bar dok taj svoj idealizam ne pokušate da sprovedete iz teorije u praksu. Kako to izgleda kada idealisti krenu da provode te svoje ideje, te svoje visokoparne i ubermoralne konstrukte? Ecce Servia! Pogledajte samo našu zemljicu i njeno lice u prašini, prašini koja se od mokraće tih idealista pretvorila u smrdljivi kal. O kojim idealistima ja ovde govorim i da li oni zaista postoje? Zasigurno da njih ne možemo sresti kao idealiste same po sebi, kao čiste tipove... Možemo ih prepoznati tek kada se obuku u jedan od dva kostima - kostim političara i kostim cinika. Prvi su idealisti "na rečima", a drugi idealisti na rečima. Prvi reči zloupotrebljavaju, drugi nemaju ništa osim tih istih reči.

Ovo je priča za one mlade naivčine (nazvao bih ih mladim majmunima, ali majmuni su inteligentne životinje - što boljevački pratioci hipernaučnih National Geographic emisija verovatno i znaju) koje bi želele da meni ili ljudima poput mene prodaju idealizam odeven u političko ruho. Ta klinčadija (po inteligenciji, ali ne i po godinama) ima neke jasne karakteristike koje ih diferenciraju od idealista-cinika, a koje ću navesti u narednim pasusima. Elem, imajući bliske susrete sa omladincima iz Demokratske stranke i radeći nekoliko meseci u jednoj državnoj instituciji koju je "držala" ta stranka, imao sam prilike da posmatram te umove i na osnovu toga ću da iznesem par intuitivnih generalizacija koja nisu plod ozbiljne, metodski utemeljene analize, ali to ne znači da nisu i tačne.

Jak i vrlo jak preduslov da krenete da se bavite politikom na praktičan način je apsolutni analfabetizam što se tiče politike. Potrebno je da budete potpuni diletant, potrebno je da imate meku glinu u glavi, potrebno je da sve što čujete od onih koji predstavljaju vašu političku opciju okarakterišete kao najsvežiju porciju genijalnosti. Potrebno je da budete blago zatupasti i blago nepismeni, potrebno je da svoju intelektualnu plitkost sakrijete maskom dobrih namera i priučenim mantrama sa kursa neke progresivističke nevladine organizacije. Ljudi koji najviše znaju o politici je se i najviše plaše, ljudi koji najduže traže Boga se najviše boje da ga spominju...

Mladost i idealizam se poklapaju jedan kroz jedan. Idealizam naše omladine se ogleda u političkom aktivizmu, u društvenom angažmanu, u pozivu na delanje, na promene... Međutim, to traje vrlo kratko. Veoma brzo se udara u zid individualne nemoći, traži se potpora koja će nas otisnuti preko zida. Zid nemoći se mora preći po svaku cenu jer osim idealizma, druga reč koja opisuje našu mladost je ambicija. Strah od neispunjenosti ličnih životnih planova, strah od neuklapanja u datu društvenu matricu tera čoveka da okruni svoju početnu poziciju idealiste. Mislim, proklamovati se za idealistu je najlakša stvar - u suštini samo treba reprodukovati dečiji svet kroz reči odraslog čoveka i vi ste idealista. Da li je onda idealizam loš po sebi? Rekao bih da je on više benigna pojava, nuspojava utopistički ustrojenog čovekovog mišljenja. Opasniji je politički idealizam, onaj koji želi da se sprovede u praksi, onaj koji je negacija benignosti, onaj koji je postao zao. Na rečima je to još uvek benignost bajkovitih lepih želja, na praktičnom nivou je to malignost i parazitizam. Upravo tako! Mladi čovek koji krene da se bavi politikom postaje (svesno ili nesvesno) običan parazit. Prvo, postaje organ za reprodukciju i odbranu već postojećeg mišljenja, onog koje je lepo na rečima a ružno na delu. Drugo, on postaje vojnik svoje ideologije, neverovatno je koliko ti ljudi mogu da otrpe loših reči o svojoj zemlji, gradu, čak i porodici, ali ako im spomeneš partiju - postaju krvožedni. Uslovni psihološki refleks da se brani sopstveni loš izbor (a čovek bira partiju, ali ne i mesto rođenja) se tu vidi u punom svetlu. Treće, on postaje društvena bolest. On počinje da živi na račun društva, a pod izgovorom da tom društvu čini dobro. Država mu daje besplatno školovanje, partija mu daje dobro plaćen posao, obični ljudi mu daju platu.


A šta je to idealista-cinik. Ostavićemo na stranu da li on nije hteo, mogao ili znao da postane vojnik partije. Cinik ima jednu radikalnu prednost koju nijedan mladi majmun iz prethodne kategorije nema, a to je razlikovanje onoga što treba i što će biti. Mladi političari idealisti, mamini i tatini sinovi i ćerke, boljevački wannabe političari i nameštenici mi često govore kako umem da budem brutalno kritičan, da budem hejter, da budem neskriveno sarkastičan i netolerantan, politički nekorektan i ostali opasni bauci koje oni nemaju na televiziji ili na političkim seminarima. Jednom rečju - Spider je cinik! E sad, da li su oni glupi ili naivni ili licemerni - u to neću da ulazim. Cinizam nije plod zle namere. Cinizam je plod razlikovanja lepih želja od stvarnosti. To je analiza onoga što jeste i onoga što će biti. To je pričanje istine bez eufemizama, a ne pravljenje uvijače od verbalnih govana. To je šut u glavu koji vam isporučuje vaša draga realnost koju vi "menjate" vašim političkim aktivizmom. I na preglupo pitanje - zašto ti Spidere ne učiniš nešto? - odgovaram time da je šut u glavu najviši oblik političkog aktivizma i najozbiljnija politika.

Ali ko je Dr Littlebone iz naslova? Ah, pa to je čovek iz prvog pasusa. To je jedan od onih likova što svoju glupost kriju blagoglagoljivošću, koga je lepo slušati dok su vam usta poluotvorena i dok vam oči zainteresovano cakle. A kad završi svoje izlaganje, a vi se grohotom nasmejete i u sebi pomislite kako je lepo znati nekoga ko zaslužuje da se na njega odnosi imenica Čovek. Jednom rečju, to je jedan od solilaca tuđe pameti! Sa njim nisam imao bliske susrete do pre nekih mesec dana kada je prilično drsko krenuo da mi deli ukore zbog pogrešnog individualnog izbora i nedostatka kuraži i muškosti. Čovek mi je otvorio oči rečima da vojska stvara kod čoveka osećaj odgovornosti i samosvesti, ali što je najvažnije - vojska postoji zbog interiorizovanja navike kod mladih muškaraca da rade jutarnju gimnastiku. Čoveče, na pamet su mi pale dve stvari - kako kadrovi DSa i G17 dobijaju osećaj odgovornosti iz vojske i kako Velja Ilić radi jutarnju gimnastiku dan posle Svetog Nikole - Anno Domini 2008. E moj doktore Kostiću, vi možda imate iskustvo penzionisanog lekara, ali to ne menja činjenicu da ste glupi ko kurac...
Kako rastem manje spavam jer to je gubljenje vremena. Nedaj Bože da nešto propustim...Ali kada me san stigne ne biram ni mesto ni vreme.

"Neko je nekom rekao: najlepši san sam snevao.
Podelimo ga na dvoje, pola sna je tvoje.
Sanjaj mo, sanjaj mo..."

Danas smo posetili našeg malog drugara Nikolu. Kako je mali....Crna kosa, plave oči. A ja bio još manji. Mama kaže da se više toga i ne seća. Sada ja nisam više najmlađi u društvu. Više nisam BEBA. Sada sam Pavle a BEBA je Nikolica. Prijala mi je šetnja. Već duže vreme me nigde ne vode zbog mog kašlja. Prvo me Staša šetala po sobi, dok nisam pao i prolio silne suze, a onda sam uživao u carstvu igračaka. Naravno, bilo je i slikanja.

Ponosne mame.
Teta Sonjin pogled i njena rečenica: "Joj što si "ružan" ".


Igraonica.


Vesela družina.


Ima nas stvarno svakavih. Momak čiji poduhvat danas predstavljam odlučio se svoju ljubav prema legendarnom brkatom vodoinstalateru Super Mariju izraziti na način da izradi scenu iz ove legendarne arkare isključivo pripadajućom pločom te s oko 17,000 rajsnedli.

Galerija slika na ovoj adresi.

btw. jel ima i neka druga riječ za rajsnedle?

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2008/11/30/super-mario-od-17000-rajsnedli/";croportal_title = "Super Mario od 17,000 rajsnedli";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";

…Kako je završen biZbuZZ.

biZbuZZ

Pre nego što se osvrnem na pozitivne utiske i “posledice”, smatram da je zaista bitno napomenuti nedostatak tekstova na ovom blogu usled trajanja same konferencije, kao i rezimea po njenom završetku. Ukratko, mali (ali i veliki jel…) nesporazumi i rastrzanost oko organizacije učinili su svoje.
Eto, sledeće godine se to neće ponoviti ;-)

bizbuzz

Kako je bilo na IT konferenciji “biZbuZZ 2008″ ?

Odlično )
Imali smo VELIKU sreću, da je entuzijazam i novi informativni web servis mladih, vrednih ljudi doprineo da se buzz oko dešavanja i aktuelnosti na samoj konferenciji proširi blogosferom.
Veliku zahvalnost upućujemo ekipi sajta ITDogadjaji.com koja je pokazala u pravom smilu reči šta to to znači baviti se online novinarstvom u 21. veku. U skoro svakom izveštaju blogera nakon biZbuZZa, sajt ITDogadjaji.com bio je linkovan kao izvor aktuelnih informacija.
Primer : Blogowski, Dragan Varagić, Milosblog.com

Neću mnogo zalaziti u detalje o događanjima na biZbuZZu, jer detaljan prikaz i izveštaje po danima možete pronaći na pogađajte kom sajtu . D

Po mom mišljenju, kao najefektnija predavanja izvodjio bih izlaganje Ilije Studena koji je pričao o fantastičnom iskustvu sa activeCollabom i nadam se mnogima u sali dao odlične savete o uspešnom poslovanju, Jelene Mickić o tome kako bi trebalo pisati na webu, i predavanje Dragane Petković o prednostima “mlade radne snage” i tj. kako privući mlade da za vas na obostranu korist i zadovoljstvo jelte ) .

Toliko za sada. Kritikujte, što više to će biti bolje, jer se na greškama i konstruktivnim kritikama najbolje uči.

Bookmark It

Add to Bloglines Add to Connotea Add to Del.icio.us Add to digg Add to FURL
Add to Google Bookmarks Add to Mister Wong Add to Netvouz Add to reddit Add to Stumble Upon Add to Squidoo Add to Spurl Add to Technorati Add to Yahoo My Web
Hide Sites $$('div.d69').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });
Ovo je protivotrov svemu nize. Nestali post je stigao kad su od njega svi digli ruke. Suske ga je dobila nekim bravuroznim internetskim putem - sto mi je fino objasnila ali cu morati da prostudiram kasnije - i poslala mi ga nazad. Vratila ga kuci odakle je pobegao. Nije zasluzio da mu se toliko obradujem, ali ja sam [...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37