Unosi za: Arhiva za 2008/11

Ekonomisti novinare obično smatraju ekonomski nepismenim. Ali, mislim da nije reč samo, a možda ni prevashodno, o tome. Razlog zbog koga oni čine toliko štete nije nepismenost, nego nepismenost udružena sa ideološkom pristrasnošću. Kad je neko samo nepismen onda biste očekivali slučajnu distribuciju grešaka ili, tačnije, ideološki neutralnu distribuciju stavova, bili oni pogrešni ili ispravni. Imali biste slučajnu smešu liberalnih i socijalističkih ideja, pa bila analiza kompetentna ili glupa, svejedno. Ali, kao što znamo, predrasude koje dominiraju u 95% novinskih izveštaja su predrasude protiv tržišta, apsolutna posevećenost državniim intervencijama, apsolutno neshvatanje zablude razbijenog prozora itd.

Evo jednog eksperimenta. Zamislite da se kartel pet ili šest vodećih privatnih firmi u bilo kojoj oblasti sastane, i da zaključi da su cene na tržištu suviše niske, i da bi trebalo da se smanji proizvodnja da bi povećali cene. Šta mislite kako bi bio naslov članka o tom sastanku? Neki moji predlozi: "Korporativna zavera", "Neviđeni korporativni skandal".

Međutim, kada se kartel vodećih VLADA koje imaju kompanije za naftu u svom vlasništvu sastane i zaključi da su cene nafte suviše niske i počne raspravu o tome koliko smanjiti proizvodnju da bi se povećala cena, onda se stvar volšebno menja. Onda odjednom perspektiva zavere nestaje i novinari prestižne agencije Associated Press članak koji o tome izveštava naslovljavaju sa "OPEC pokušava da uravnoteži tržište nafte". Niske cene su tako unošenje neravnoteže u tržište! Kad privatne firme prave kartelsku kombinaciju onda je to "zavera" , a kad vlade prave istu kombinaciju onda se to naziva pokušajem da se "izbalansira tržište". Kartel OPEC mu dođe skoro kao neki korektivni mehanizam za tržišnu grešku preterano niskih cena nafte, koje ohrabruju potrošnju i pogoršavaju globalno zagrevanje. :)

Na jednom mestu, autori članka citiraju saudijskog kralja koji kaže da bi "pravedna cena" nafte trebalo da bude oko 75 $, i dodaju da "nije jasno kako on misli da postigne tu cenu". Ja mislim da bi za novinare AP-a bilo zanimljivije da se upitaju saudijskog kralja ne kako misli da postigne tu cenu, nego zašto bi baš 75 $ bila "pravedna cena", i da li to znači da je letošnjih 147 $ za barel takođe bila nepravedna cena? I zašto saudisjki kralj prošlog jula nije tražio da se "nepravedna" cena od 147$ smanji duplo na 75$?

Kažu da je Subotica grad kulture. A koji grad to nije?
I pored prostornih problema i izgradnje novog pozorišta, teatarski život nije stao, i pored nepostojanja gradske galerije, onako u centru sa velikim izlogom pa da kroz njega vidiš postavljene slike, može i skulpture, i pored nepostojanja koncertne sale, muzički život je baš životan, književna mladost hvata zalet promovišući svoja dela na Sajmu knjiga, muzej mada pomeren iz strogog centra sve više i više zaokuplja posetioce, u arhivu se sve više i više istražuje bogata prošlost pojedinih porodica, povratilo im se, a i zaštitari pokušavaju da pred naletom kapitala zaštite, još uvek onu drugačiju i prepoznatljivu Suboticu.

Dosta se toga dešava u kulturnom životu grada, ali pomalo stihijski, kampanjski, bez reda pa i logike za grad kakav smo.


Dešava se da nam danima izmiču nove likovne postavke, muzički koncerti, oteeeeeeeeeeeeeeeeeeeegne se do naredne premijere, a o promociji nove knjige i čitava sezona prođe.
Tako gladne kulture nas onda nenadano ne samo dočekaju, već i nakautiraju tri, pa i četiri izložbena otvaranja, tri književne promocije, bar dva do tri koncerta, nagurali hepeninzi, zgužvane proslave i sve to iste večeri i u isto vreme.
Jesmo li velegrad ili palanka?
A da se ipak nekako, bar terminski, tematski, medijski, promotivno sve to usaglasi u nekom kulturnom centru i omogući nam da što viuše toga od kulture pokusamo.

aleandro minore

Citam veceras magazin Walrus, kanadsku publikaciju sa visokim pretenzijama, i dobri su. Ponekad su pretenzije vrlo korisne. Odnosno, nijedna ideja ne moze bez njih da se pomakne dalje od prednjeg mozga do dvorista, odmah iz ugla prakticno, ali se zagube najcesce. I pretenzije i ideje. Pisu o ozbiljnim stvarima, tragedijama ljudskog prisustva na raznim tackama [...]

Potreban materijal:

180gr pirinča
6dl mleka
80gr čokolade
2 kašike putera
50gr šećera
malo cimeta
4 kašike slatke pavlake

Priprema:

Preliti pirinač sa mlekom i zagrejati do ključanja, smanjiti toplotu i kuvati 20 minuta, uz često mešanje. Dodati čokoladu, puter i šećer, pa kuvati još par minuta. Skinuti sa vatre, dodati malo cimeta i slatku pavlaku. Ostaviti poklopljeno nekoliko minuta, sipati u činije i posuti rendanom čokoladom.

čokoladni rižoto

Oliver Shanti and Friends - Water - Four circles of Life

I love being a writer.  What I can’t stand is the paperwork.  - Peter De Vries

… a tek što ne volim da kucam )

Clannad - Why Worry?


Clannad - A Mhuirnín Ó

Blixa Bargeld


Trebalo je da nam dodje kum, koji inače živi hiljadama kilometara daleko, i sada je na kratko u Beogradu. Htela sam da napravim neki brzi kolač, da ipak imam čime da ga poslužim a da ne izgubim puno vremena jer me još hiljadu stvari čeka (je l' ikome još vikend služi za odmor?).

Okolnosti su bile takve da od posete nije bilo ništa, ali od poslastice je moralo da bude nešto jer sam se baš nameračila da je spremim. Setila sam se da mi je u "to do" ostalo da probam koru od belanaca i keksa koju je NLO koristila u ananas kolaču, a zatim i Vali po njenom receptu, a za fil sam htela nešto čokoladno, ali ne preteško, pa kad sam otvorila frižider i videla da imam jogurta na pretek, znala sam šta mi je činiti.

Kora od keksa i belanaca je zanimljiva. Meni nije bilo dovoljno 3 belanca da "pokupi" 300 g keksa, valjda što su jaja bila sitnija, pa sam dodala još jedno. Ova masa se lako razvlači po plehu, ne lepi se, samo se tapka i rastanjuje. Peče se kratko, 10 minuta i gotova je. Meni je ipak bila malko suva u završnom proizvodu. Mogla sam da je malo preprskam mlekom, da sam se setila. Čini mi se da bi samo malo masnoće kori dalo nešto mekoće. Takodje verujem da će drugog dana, kad malo omekne u frižideru, kora biti bolja. Inače, lepo je čvrsta, seče se bez ijedne mrvice, ukus joj je sasvim fin. Sada dok na suvo grickam okrajak kore od parčeta pite, imam utisak da me podseća na neki industrijski slatkiš, nikako ne mogu da se setim koji!

Fil, ako se tako može nazvati, je bio jogurt plus čokolada. Čokolade sam stavila 300 g tako da nije bilo potrebno ni trunke šećera dodati. Samo jedan želatin da sve ovo stegne, i to je to. Ovo je, meni lično, MLJAC!

Šta da vam kažem - ko voli kiselo slatke kombinacije, razumeće moje oduševljenje. Ko ne voli, nek' ne baca čokoladu ;)

Sastojci:300 g mlevenog keksa1 kašika kakaa4 belanca
500 ml jogurta300 g čokolade za kuvanje1 kesica želatina (za 1/2 l tečnosti)

Postupak:1. Mleveni keks pomešati sa kakaom i belancima, da se dobije homogena smesa.
2. Okrugli kalup obložiti smesom i uzdići ivice. Izbockati viljuškom. Ispeći koru - 10 minuta na 180° stepeni.3. Jogurt sipati u posudu. 4. Istopiti čokoladu na niskoj temperaturi ili u mikrotalasnoj. Dodati par kašika jogurta da se masa smlači, pa sve uliti u posudu sa jogurtom. Izmešati. 5. Želatin pripremiti prema uputstvu sa kesice. U ovom slučaju: razmutiti sa 4 kašike hladne vode, ostaviti da nabubri, a zatim ugrejati i mešati dok se ne rastope sve mrvice. Dodati jogurtu i čokoladi.6. Preliti preko ispečene kore i ostaviti da se dobro ohladi u frižideru. Ukrasiti čokoladnim topingom.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37