Unosi za: Arhiva za 2009/01

Kreditne karticeSaobraćajci naravno znaju šta je just-in-time strategija, no, neću o tome.

Subota je ujutru, tek je prošlo 10, Vanja samo što je otišla kod oca. Sedim na netu, pijem kaficu u miru i tišini, kad zvoni telefon. Već pomislim - mama!

- Halo.
- Dobar dan, molim Vas Ivanu. - nepoznat ženski glas
- Da, ja sam?! - naručila sam nešto, čekam da mi donesu, pa pomislim da je u vezi sa tim.
- Dobar dan, ovde G. iz V. banke. 
- Da, dobar dan. - auu  brate, šta li sam sad uradila…
- Zovem da Vas obavestim da smo se preselili.

eeee, pomislim ja, sestro slatka, ja sam to već iskusila… malo drugačije.

Ajd sad malo unazad.

Pre jedno 2 nedelje, došlo vreme da platim nešto, odem ja u  moju banku, kad ono… Šipke na vratima, zamandaljeno, ima obaveštenje da je banka preseljena u Bul. Z. Đinđića broj taj i taj. Auuu pomislim ja, pa ne znam ni gde je to. Nema veze, tu je blizu još jedna ekspozitura, idem bar da platim ovo, pa ću da vidim posle šta ću. Desetak minuta peške, po snegu i minus beskonačno, eto mene u Glavnoj. A oni, kao rade, al se renoviraju.
- Dobar dan.
- Dobar dan.
- Jel mogu ja karticom da platim neke račune, ne radi vam ona druga ekspozitura, preseljena.
- Uh, izvinite, ne možete, ne radi nam… - nešto, ne zapamtih.
Već mi skoro para na uši izlazi, pitam da mi objasni makar gde im je ta ekspozitura, onaj broj mi ništa ne znači. Kod Perpera, kaže mi.

Ništa, ajde sad laganica do tamo. Razmišljam se šta ću, gde ću. Kakva je sad procedura prelaska u drugu banku, gašenja računa i drugih gluposti. Pronalazim novu ekspozituru. Ulazim, prepoznajem zaposlene iz stare, prepoznaju i oni mene. Gospođa N. osmeh, kaže “pronašli ste nas”. A ja, kad ne zapenih, nikad neću. Izvinjava se ona, ne zna više žena šta bi mi rekla.
Ja sad više uopšte ne umem da vam dočaram moj bes tog trenutka, prošlo me. Htela sam da pišem mail PR banke, inače blogerke, al odustadoh, i to samo zbog gospođe N. koja je stvarno bila super ljubazna, ne samo tad, nego i uvek ranije.

Ispričamo se nas dve tu, gospođa N. i ja, rekoh joj kako sam već mislila u besu da menjam banku, ali pošto je ova ekspozitura blizu jedne moje drugarice, pićemo češće kafu, valjda… Obećala je da će me voditi da vidim pratilje lokalnih krimosa u… zaboravih kako se zove kafić…

A stvarno mi je lokacija banke “nigde” - ni tamo ni ‘vamo. Banka valjda treba da je ispred kuće, a ne da mi treba jedan sat više da potrošim (pročitaj izgubim) zbog odlaska u banku. I valjda je trebalo da obaveste štediše. To bi bilo kao da sam se ja preselila, i njih nisam obavestila, oni mi poslali neka dokumenta, i ona im se vratila, adresa nepoznata!

Ali, ovo je Srbija.
Just in time im baš nije jača strana… 

Sad nazad na malopređašnji telefonski razgovor.

- A Vi nemate ni jedan od naših proizvoda?
- Proizvoda? - ja u potpunom rebusu, šta sad Banka proizvodi…
- Nemate ni dozvoljeni minus, ni kreditnu karticu. - objašnjava mi gospođa.
- A, to - shvatih ja - hvala Vam, nisam za to zainteresovana, ne volim da trošim više od onog što imam.

I tako, mislim se ja, kad bi banke od mene živele, sve bi u stečaj otišle.

Odoh ja sad malo do Tivta, onako virtuelno, poslom, mora od nečeg da se živi. Bez kredita.

U zadnje vrijeme ne prođe tjedan, a da na MacKorisnikovu e-mail adresu ne stigne nekoliko pitanja “switchera” i potencijalnih “switchera” o tome kako koristiti Mac ili iPhone. Radi se o korisnicima koji su se mahom tek susreli s MacKorisnikom i Mac-om i još nisu uspjeli pohvatati čega sve na našem forumu i na na našem [...]
Ovde smo već naširoko anlaizirali zašto je sama kejnzijanska koncenpcija izlaska iz recesije putem povećanja državne potrošnje i zaduživanja samo oblik zablude razbijenog prozora.

No, američki političari su sada spremni da primene kejnzijansku ideju menadžerisanja tražnje i na konkretne svakodnevne primere, tj da zorno pokažu koliko je cela ideja ludačka. Naime, kao deo ovog Obaminog "stimulusa", predviđeno je da država daje subvencije za kupovinu novih kola onim građanima koji su spremni da zazvrat pristanu da unište svoja sadašnja kola!!! Objašnjenje je da će se na taj način povećati tražnja za kolima i time stimulisati proizvodnja u detroitskim gigantima, a uzgred pozitivno uticati na okolinu jer nova kola imaju bolje ekološke standarde: "Crushing the old car has two benefits. First, it ensures that the consumer’s purchase of a more efficient vehicle actually has a net environmental benefit. Second, it prevents a glut of used cars on the market, which would reduce trade-in values for new car buyers, which would cut into the sales incentive effect." Da ne znam da je ovo ozbiljan predlog administracije predsednika koji donosi nadu i promenu Americi, pomislio bih da je reč o nekoj morbidnoj šali Monti-Pajtonovaca.

No, Obama nije originalan ni u ovome. Ova njegova incijativa jako podseća na čuvenu politiku FDR iz vremena New Deala kada je vlada davala subvencije farmerima da zakolju oko 6 miliona prasića i unište meso, kao i da preoru polovinu oranica u SAD da bi "stabilizovali cene poljoprivrednih proizvoda", tj "podstakli poljoprivrednu proizvodnju". Jedini rezultat bio je glad među najsiromašnijim slojevima.

Ja imam jednu još bolju ideju. Pošto je tržište nekretnina u vrlo lošem stanju i cene dramatično nastavljaju da padaju, mislim da vlada može da počne da deli subvencije građanima da dižu u vazduh sopstvene kuće, čak možda i da im obezbeđuje besplatan eksploziv za tu svrhu. Na taj način će se kobni trend pada cena zaustaviti i tržište nekretnina "stabilizovati", uz dodatno stimulisanje građevinske industrije. A da ne govorimo da će se time stimulisati i vojna industrija, jer bombe više neće morati da se prave samo za spoljne ratove, nego i za unutrašnjuu upotrebu. A neki ekonomisti ionako kažu da je multiplikator najveći za vojnu industriju. Stoga mislim da je ova linija razmišljanja najperspektivnija

Koliko vidim, u Americi se, osim prethodnih, razmatra i čitav niz drugih, podjednako korisnih i kreativnih incijativa za stimulisanje domaće agregatne tražnje, poput protekcionizma ili dodatnih bailouta, ovaj put za vlasnike kuća. To je zdrava i kreativna debata, takoreći "javna upotreba uma". I to samo pokazuje koliko je u pravu bio Vladimir Gligorov kada je tvrdio da je ogromna količina ljudskog kapitala, tj akademskog znanja skoncentrisanog na univerzitetima i u političkoj klasi, sigurna garancija da će Amerika uvek pronaći neki pametan izlaz iz svake krize.

vučemo se iz “ideje”
u iznošenim martinkama
vijetnamkama
new-age kapama
oko vrata vise nam
slušalice
palčevi na tastaturi
ni na webu ni na zemlji

torba za plažu
puna je mortadele
sira i instant kafe
tunjevina se gura
sa finim pivom
najlon kesom odvojeni
od gela za wc
i omekšivača

ni traga od peraja
maske i snorkija
mirisa mora
i zrnaca peska
daleko od valova
pene i stenja
u šumi simbola
kraj umiruće reke

LUGoNS u saradnji sa Crnom kućom organizuje tribinu sa temom "Sloboda u informatičkom društvu" koja će se održati 2. februara 2009. godine od 19 do 20h. Biće predstavljeni različiti aspekti slobode digitalnog doba i objašnjene razlike između "slobodnog" i "besplatnog" medija i softvera.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

Nije mi jasno kako su gradski oci pomireni sa onom toplom lejom, koja se nalazi ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću. Mogu zamisliti šta misle gosti iz drugih mesta, gradova, država, sela i naselja. Verovatno da gost iz Žednika, oduševljen najlonskim pokrivačem Plave fontane, kaže našem gradonačelniku da i oni imaju tople leje na periferiji naselja, i onda pita: A šta uzgajate? Pošto naš gradonačelnik stoji nemo, gost nastavlja da oni osim cveća, sade i krompir koji veoma dobro rađa. Bože moj, koliko posla zahteva vođenje grada! Nećemo sad valjda da se bavimo nekom najlonskom skalamerijom ispred velebne Gradske kuće. Možda ćemo na leto i ovu najlončaru da osvetlimo baterijskim lampama.

pict0293
Ova tema je već i kravama dosadila; od ove žvake klinci već naduvali i izduvali sve balončiće; gradske ogovaruše odavno traže nove likove za svoje plećke. No, čim malo zaladi, ćim pre dunu severni vetrovi, smrznu se barice posvuda na trotoarima što ih asfaltirahu nadaleko čuveni putari, trotoardžije bre!, gradske vlasti prekriju Plavu fontanu velikom najlonskom kesom. “Šta bi dao da si na mom mestu?” Dao bih ti Bijelo Dugme. Dobro je što nam ne dođe preduzimljivi stranac i da ponudu: Na pet godina uzimam u zakup, da gajim šargarepe i peršun! Potom krompir i kupus, zatim boraniju žutu i zelenu, a za kraj kukuruz šećerac. Vojvodina je ovo bre! I pazite, ne opisujem ja Plavu fontanu, već onu lepu veliku najlon kesu! Znamo i to da je bilo pokušaja da se fontana sa okolinom da u zakup nekoj privatnoj faci, neuspešno. Zašto? Valjda neki od silnih gradskih službenika nije uspeo napuniti svoje džepove svežom lovom, i propade sve, baš sve. Ili… Pitam se zašto gradski oci ne izdaju na sto godina Plavu fontanu? Cena? Održavanje iste i leti i zimi, da fontana radi ama baš svaki bogovetni dan. I neka okolo fontane bude Gradska kafana – leti otvorena, zimi zatvorena kesom od stakla. Atrakcija? Naravno! Bila bi nadaleko poznata.

pict0294
A ko je sad pa spomenuo novinare? Niko! Što je sasvim u redu. Pustimo ih da rade svoj težak posao u miru, iako smatram da bi i oni rado seli u tu kafanu okolo Plave fontane, da ostave koji dinar od svoje teško zarađene plate.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Bugarska medijska kompanija MS Key Group ulazi na tržište Srbije sa svojim novim portalom Sportal.rs. Nezvanično, start portala se očekuje za početak marta. Ovaj podatak ne bi bio toliko interesantan da nije u pitanju jedna od najvećih Bugarskih kompanija za internet publikaciju. Najveći reper ovog projekta je sajt MS key grupe, Sportal.bg koji se nalazi u [...]

gulaš od svinjskih iznutrica

Potreban materijal:

600gr crnog luka
800gr svinjskih bubrega
800gr svinjske crne džigerice
1 kocka za supu
litar vode
2 kašike brašna
2 kašike gustina
1 kašika senfa
so, ulje, biber, začin C
7 čena belog luka
50ml vode
peršun
100ml kisele pavlake

Priprema:

Bubrege i džigericu dobro prati i iseckati na sitnije kockice. Luk očistiti i staviti u šerpu sa uljem da se prži. U litar vode staviti dve kocke za supu, kada provri, isključiti ringlu. U iznutrice staviti dve kašike brašna i dobro izmešati. Kada luk postane staklast, dodati bubrege i džigericu, naliti supom, posoliti, poklopiti i staviti da se kuva na srednjoj temperaturi. Beli luk očistiti i sitno naseckati, pa dodati u šerpu. Uz povremeno mešanje kuvati oko 30 minuta. Dodati jednu kašiku senfa. U 50ml vode razmutiti dve kašike gustina, pa staviti u gulaš, začiniti po ukusu. Kuvati još par minuta pa umešati kiselu pavlaku i posuti svežim seckanim peršunom.

Autor: Pavle Parazitizam Amerike, Prevedeno iz knjige:“Globalna imperija zla Sjedinjene Američke država su danas najsjajniji primer ekonomskog parazitizma u svetskoj istoriji. Čineći samo 5 procenata stanovništva Zemlje, one koriste 40 procenata svih svetskih potrošačkih resursa. Otimajući od čovečanstva veliko deo resursa, ta zemlja pošto mu ništa ne daje u zamenu, i više od toga, ostavlja mrtvu prirodu, [...]
RAF Challenge je informatičko takmičenje sa zadatim temema na koje učenici srednjih škola treba da naprave aplikaciju - program ili prezentaciju. Radova na temu Univerzijade, Nikole Tesle, istorje računarstva, savremenih bežičnih komunikacija ili ekskurzije za pamćenje (!?) treba poslati najkasnije do 15. aprila 2009. godine, a najbolje očekuju vredne nagrade.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37