Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Potreban materijal:

600gr crnog luka
800gr svinjskih bubrega
800gr svinjske crne džigerice
1 kocka za supu
litar vode
2 kašike brašna
2 kašike gustina
1 kašika senfa
so, ulje, biber, začin C
7 čena belog luka
50ml vode
peršun
100ml kisele pavlake

Priprema:

Bubrege i džigericu dobro prati i iseckati na sitnije kockice. Luk očistiti i staviti u šerpu sa uljem da se prži. U litar vode staviti dve kocke za supu, kada provri, isključiti ringlu. U iznutrice staviti dve kašike brašna i dobro izmešati. Kada luk postane staklast, dodati bubrege i džigericu, naliti supom, posoliti, poklopiti i staviti da se kuva na srednjoj temperaturi. Beli luk očistiti i sitno naseckati, pa dodati u šerpu. Uz povremeno mešanje kuvati oko 30 minuta. Dodati jednu kašiku senfa. U 50ml vode razmutiti dve kašike gustina, pa staviti u gulaš, začiniti po ukusu. Kuvati još par minuta pa umešati kiselu pavlaku i posuti svežim seckanim peršunom.

Autor: Pavle Parazitizam Amerike, Prevedeno iz knjige:“Globalna imperija zla Sjedinjene Američke država su danas najsjajniji primer ekonomskog parazitizma u svetskoj istoriji. Čineći samo 5 procenata stanovništva Zemlje, one koriste 40 procenata svih svetskih potrošačkih resursa. Otimajući od čovečanstva veliko deo resursa, ta zemlja pošto mu ništa ne daje u zamenu, i više od toga, ostavlja mrtvu prirodu, [...]

RAF Challenge je informatičko takmičenje sa zadatim temema na koje učenici srednjih škola treba da naprave aplikaciju - program ili prezentaciju. Radova na temu Univerzijade, Nikole Tesle, istorje računarstva, savremenih bežičnih komunikacija ili ekskurzije za pamćenje (!?) treba poslati najkasnije do 15. aprila 2009. godine, a najbolje očekuju vredne nagrade.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

Bože mili, čuda velikoga!
Kad se Srbi Visokom Lokalnom Politikom
... bave.

Dok Kukavice merkaju radna gnezda, Kokoške okupljaju svoja (i tuđa) jata i jajca.
Dolazi do zloupotrebe pacova u političke svrhe.
Kućni ljubimci počnu da rukovode u Gazdino ime - čak i kada je tu.
Počne sumanuto preticanje u lokalnom luna-parku, poznatijem kao "Svakodnevica SrBske Palanke".
Sitne ribe se osmele da priđu bliže površini.
Mozak biva isparcelisan u sitna crevca.
Svuda na površinu pokuljaju evropejstvo, biografije i ... suština.
Čak ni rasol više ne pomaže ...
... svi bi da se bave Visokom Lokalnom Politikom.
U plićaku.
**Zašto mi se stalno pričinjava anarhosindikat na horizontu događanja?
Mislim ... na ivici crne rupe.

citat

Emma Goldman
Psihologija političkog nasilja (Anarhizam i drugi ogledi, Zagreb 2001)

"Čak i kontraverzni znanstvenici počinju shvaćati da ljudski značaj ne oblikuje samo nasljeđe. Podneblje, hrana, posao; čak se i boja, svjetlo i zvuk moraju uzeti u obzir u proučavanju ljudske psihologije.
Ako je to istina, koliko je onda točna tvrdnja da će velike društvene nepravilnosti utjecati i da moraju utjecati na različite svijesti i ćudi na različit način. A kako je samo lažno stereotipno poimanje da su anarhistična učenja ili njegovi određeni pobornici odgovorni za političko nasilje.
Anarhizam, više od bilo koje druge društvene teorije, cijeni ljudski život više od stvari. Svi se anarhisti slažu s Tolstojem u ovoj temeljnoj istini: ako proizvodnja bilo koje robe zahtijeva žrtvu ljudskoga života, onda društvo može i bez te robe, ali ne i bez tog života. To nipošto ne daje naslutiti da anarhizam podučava pokornosti. Kako bi mogao, kad zna da su sve patnje, sva bijeda, sve bolesti, ishod zla pokornosti?
Nije li neki američki predak rekao, prije mnogo godina, da i Bog traži otpor tiraniji? A on čak i nije bio anarhist. Ja bih rekla da je otpor tiraniji čovjekov najviši ideal. Sve dok tiranija postoji, u bilo kojem obliku, čovjekovo najdublje htijenje mora joj se opirati tako neizbježno kao što čovjek mora disati.
U usporedbi s cjelokupnom nasilnošću kapitala i vlasti, politički čin nasilja tek su kap u oceanu. A to se samo rijetki opiru, najjači je dokaz koliko strašan mora biti sukob njihovih duša i nepodnošljivih društvenih nepravdi.
Napeti poput violinske žice, oni plaču i jauču nad životom, tako nemilosrdnim, tako okrutnim, tako strašno neljudskim. U trenutku očaja žica puca. Zbunjene uši ne čuju ništa do nesklad. Ali oni koji osjećaju krik agonije, razumiju njegov sklad; oni u njemu čuju ispunjenje najodlučnijega trenutka ljudske prirode.

Takva je psihologija političkoga nasilja."

Kurs je ovih dana, kao i u ne tako davnoj prošlosti, popularna tema. Promena vrednosti dinara, u bilo kom smeru, uvek nekoga stavlja u nezavidni položaj. Jačanje dinara ne odgovara izvoznicima a slabljenje praktično svim ostalim. Značajne oscilacije ne odgovaraju nikome. Bez obzira na ohrabrivanja iz Narodne banke Srbije danas niko ne zna koliko će dinar vredeti za šest meseci što je ogroman problem za srpsku privredu i građane. Najbolje rešenje je samoinicijativni prelazak na evro.

Koje su prednosti uvođenja evra kao valute?

Prelaskom na evro bio bi eliminisan valutni rizik. Preduzeća danas ulažu novac i vreme pokušavajući da se zaštite od ovog rizika. Umesto da pričaju o novim proizvodima, tehnologijama ili tržištima vreme se gubi na rasprave o idealnom trenutku za kupovinu i prodaju evra. Kreditni rejting Srbije bi se popravio jer bi Srbija, bez valutnog rizika, postala manje rizična zemlja za ulganje. Manji rizik znači niže kamate, što znači više jeftinijih kredita za građane i preduzeća. To bi značilo više investicija, kako stranih tako i domaćih, a samim tim i veću zaposlenost i ekonomski rast.

Rizik od depresijacije, koji je ovih dana sveprisutan bi bio eliminisan. Odliv kapitala iz zemlje više ne bi predstavljao problem koji može da ugrozi monternu stabilnost, pa shodno tome građani bi mogli da iznose iz zemlje koliko god kapitala žele a ne da za svaki iznos koji ne staje u džep tesnih farmerki traže odobrenje NBS. Više ne bi bilo straha od trgovinskog deficita pa bi mogle da se smanje carine što bi veliki broj proizvoda učinilo jeftinijim. Evroizacija bi pomogla i izvoznicima jer se troškovi proizvodnje ne bi menjali sa čestom promenom kursa.

Prelaskom na evro sprečili bi NBS da u slučaju sloma bankarskog sistema štampa novac da bi finansirala banke u problemu. Na taj način banke ne bi bile motivisane da ulaze u rizične projekte jer podrška NBS ne bi bila garantovana i bila bi ograničena količinom rezervi ne i brzinom rada štamparije. Evro doduše ne bi sprečio vladu da garantuje kredite i spašava banke, ali bi u tom slučaju bar trošak te politike bio očigledan a ne prikriven.

Konačno, bilo bi lakše finansirati budžetski deficit. Kamate na obveznice republike Srbije bi uvođenjem evra one bile znatno niže. Drugim rečima bilo bi jeftinije finansirati naš glomazni državni aparat.

Šta Srbija gubi evroizacijom?

Čelnici NBS bi najviše izgubili evroizacijom. Srbija više ne bi mogla da vodi monetarnu politiku, što bi jako smanjilo uticaj koji NBS danas ima. Više ne bi mogli da određuju kamatne stope niti da trgovanjem deviznim rezervama utiču na kurs valute. Ove osnovne karakteristike NBS bi bile stvar prošlosti i ona, ili neka nova institucija, bi se isključivo bavile regulacijom i kontrolom bankarskog tržišta. Ovo je možda i najveća prepreka evroizaciji jer bi do sada moćna politička pozicija guvernera bila pretvorena u relativno nevažnu činovničku funkciju bez značajnijeg uticaja. Pošto zbog lošeg iskustva sa NBS i razmišljamo o promeni valute, za građane Srbije bi ovo bila pozitivna promena.

Takođe NBS bi izgubila mogućnost zarade koju ostvaruje kroz emisionu dobit, što predstavlja razliku između kamatnih stopa po kojima NBS daje novac bankama i troškova štampanja istog. U pitanju su značajne sume novca kojih bi se unilateralnim uvođenjem evra bez sumnje odrekli, ali nedovoljno značajne da bi bile dobar argument za ostanak na dinaru.

Da li je moguće zameniti dinar evrom?

NBS ima devizne rezerve od oko 9 milijardi (evra?)dok je ukupna dinarska novčana masa (M2) nešto preko 4 milijardi. Tu bi trebalo dodati i sve obaveze u dinarima kao što su dinarske obveznice ali očigledno je da Srbija ima dovoljno deviznih sredstava za zamenu. Štaviše, nešto bi i preteklo za rezerve koje bi mogle biti korišćene za moguću stabilizaciju finansijskog tržišta.

Iako EU nema mehanizam kojim može da spreči Srbiju da uvede evro guvernera i neki ekonomisti veruju da bi samoinicijativnim uvođenjem evra Srbija prizivala političke sankcije. U svetu trenutno postoji 31 država, odnosno teritorija, koje koriste tuđu valutu i nijednoj sankcije nisu uvedene. Ako šest država odnosno teritorija u Evropi već koristi evro bez posledica, pozivati se na političke sankcije kao jedini izgovor protiv evroizacije je u najmanju ruku neubedljivo.

Konačno, finansijska kriza je ozbiljno uzdrmala valute nekoliko istočnoevropskih zemalja. Ne bi bilo neverovatno i da EU sama promeni kriterijume oko pristupa monetarnoj uniji ne bi li pomogla zemljama članicama ili kandidatima kojima finansijska kriza preti da ozbiljnije ugrozi vrednost valuta Ukoliko zaista dođe do toga Srbija bi trebala da iskoristi šansu i prelaskom na evro ponudi građanima ukus stabilnosti. Ako je evro budućnost Srbije, onda nema dobrih razloga da budućnost ne počne odmah.

Biljаnа Plаvšić jе 1990. izаbrаnа u sеdmočlаno Prеdsjеdništvo tаdа još SR BiH, člаnicе SFRJ. Počеtаk rаtа u аprilu 1992. zаtеkаo ju jе kod kućе u Sаrаjеvu (toliko o priči dа su rаt ”srbočеtnićki аgrеsori” plаnirаli godinаmа). Sjеćаm sе dа sаm glеdаo nа tеlеviziji kаko izlаzi iz Sаrаjеvа u oklopnim kolimа, čini mi sе UN-ovim.

Vidjеlo sе vеć tаdа dа nijе bilа člаn Kаrаdžićеvog užеg krugа koji jе stvаrаo RS. Ni tokom rаtа nijе bilа nеšto posеbno аktivnа - zа rаzliku, rеcimo, od kolеgе iz prеdsjеdništvа, Nikolе Koljеvićа. Dа sе zаvаdilа sа Kаrаdžićеm i rukovodstvom SDS postаlo jе jаsno 1996, kаdа jе stvorilа sopstvеnu strаnku i pаktirаlа sа okupаcionim vlаstimа kojе su vеć otpočеlе procеs ”rеformе” Dеjtonа u suštu suprotnost dokumеntu potpisаnom novеmbrа 1995.

Poslijе dvogodišnjе vlаdаvinе, Plаvšićеvа i njеn prеmijеr, Milorаd Dodik, izgubili su nа izborimа od Rаdikаlа, zbog oprаvdаnе pеrcеpcijе jаvnosti dа su аmеrički аgеnti. Mаdа joj jе istеkаo rok trаjаnjа u BH-politici, to nijе znаčilo dа Plаvišćеvа Impеriji višе nijе bilа od koristi. Hаškа inkvizicijа ju jе optužilа zа rаtnе zločinе 2000. godinе, а dvijе godinе kаsnijе procеs jе okončаn njеnim priznаnjеm.

Kopаjući po vijеstimа iz tog pеriodа nаišаo sаm nа trаnskript izvjеštаjа Mаjklа Brisеndеnа sа аustrаlijskog rаdijа, koji jе tipičаn primjеr zаpаdnog izvjеštаvаnjа o Biljаni Plаvšić i Srbimа uopštе:

Onа jе nаjvišе vjеrovаlа u rаsistički sаt o еtnički čistoj srpskoj držаvi. Mnogi rаtni izvjеštаči sе sjеćаju njе kаo istinskog idеologа.

Čеsto jе dаvаlа ostrаšćеnе izjаvе strаnim mеdijimа, trаžеći podjеlu bosаnskе držаvе i prijеstonicе, Sаrаjеvа, po еtničkim linijаmа. Po sopstvеnom priznаnju, pripаdаlа jе političkom rukovodstvu kojе jе blisko sаrаđivаlo sа bivšim jugoslovеnskim vođom Slobodаnom Milošеvićеm u osmišljаvаnju i izvođеnju projеktа еtničkog rаzdvаjаnjа putеm silе.

Sаdа jе prvi srpski vođа koji jе priznаo krivicu zа zločinе i zvjеrstvа u Bosni, i rеklа jе nа krаju svog suđеnjа dа jе rukovodstvo čiji jе bilа dio prеdvodilo zločinе nаd bеzbrojnim nеvinim žrtvаmа.

Gdjе dа sе počnе? Jаsno sе vidi dа jе priznаnjе Plаvšićеvе pisаlа Inkvizicijа, kаko bi nаmаklа dokаzе zа svoju vаnzеmаljsku tеoriju o ”vеlikosrpskoj zаvjеri” i ”udružеnom zločinаčkom poduhvаtu”. Tаj ”rаsistički sаn” postoji sаmo u bolеsnoj mаšti srbofobа. Jеr dа jе iolе tаčаn, kаko ondа objаsniti činjеnicu dа jе od svih pаrčićа rаzbijеnе Jugoslаvijе jеdino Srbijа multiеtničkа, dok su svе tе jаdnе nеvinе ”dеmokrаcijе” poput Slovеnijе, Hrvаtskе, ”nеzаvisnе držаvе Kosovo” i BiH (muslimаnsko-hrvаtskа Fеdеrаcijа moždа i višе od RS) prеko 90% еtnički čistе? Uostаlom, sаmo budаlа možе dа kаžе kаko jе rukovodstvo RS primаlo nаrеđеnjа od Milošеvićа. Zаr nijе onomаd Ričаrd Holbruk u svojim mеmoаrimа dеtаljno objаšnjаvаo dа jе uprаvo on odlučio dа prеgovаrа sа Milošеvićеm а nе sа Kаrаdžićеm i Krаjišnikom, i štа jе svе morаo dа urаdi kаko bi nаtjеrаo Milošеvićа dа prihvаti tаkаv аrаnžmаn? Nе znаm sаd tаčno štа jе Plаvšićеvа pričаlа i komе, аli podsjеćаm dа jе onа bilа nа mаrgini političkog rukovodstvа RS. Idеolog? Tаmаn poslа.

Ali štа dа sе rаdi, kаd jе еto Plаvšićеvа potpisаlа priznаnjе kojim jе svе ovе izmišljotinе, bljuvotinе, gаdosti i pаsjаlukе proglаsilа tаčnim?

Kаo nаgrаdu zа pljuvаnjе po sopstvеnom nаrodu, Biljаnu Plаvšić jе zаhvаlnа Inkvizicijа osudilа nа ”sаmo” 11 godinа zаtvorа (prаktično nа smrt, jеr jе onа tаdа imаlа 72 godinе). Njеno priznаnjе jе jеdno vrijеmе korištеno u propаgаndnе svrhе, аli nе zаdugo. Nisu mogli dа jе nаtjеrаju dа svjеdoči u drugim procеsimа, pа su jе ostаvili dа trunе u švеdskom kаzаmаtu.

Prijе nеki dаn dаlа jе intеrvju jеdnom švеdskom mаgаzinu, izjаvivši dа žеli dа povučе priznаnjе, dа jе to urаdilа sаmo dа spаsе sopstvеnu kožu, i dа ništа od togа nijе istinа. Pа i to jе iskorištеno kаo prilikа zа sаtаnizаciju Srbа i priču o sistеmаtskom ubijаnju i gеnocidu. Čаk jе rеčеno dа jе Plаvšćеvа optužеnа zа ”odlučujuću ulogu u srеbrеničkom mаsаkru 1995, kаdа jе ubijеno nаjmаnjе 8000 Muslimаnа.” Apsurd do аpsurdа.

E sаd, kаo hrišćаnin jа vjеrujеm u mogućnost dа mаltеnе svаko okаjе svojе grijеhе. Pа čаk i nеko ko počini otvorеnu izdаju svog nаrodа kаko bi spаsio sopstvеnu glаvu - nа strаnu sаd što joj ni to nijе pošlo zа rukom. Štа jе očеkivаlа, dа Impеrijа održi rijеč? Nеkа pitа аmеričkе Indijаncе kаko to funkcionišе u prаksi... Ali slučаj Biljаnе Plаvšić nužno morа dа sе posmаtrа u kontеkstu primjеrа Slobodаnа Milošеvićа.

Štа god dа možе i trеbа dа sе kаžе o njеgovoj vlаdаvini, ostаjе činjеnicа dа jе po svojoj otmici i izručеnju Inkviziciji 2001, Milošеvić rukаmа i nogаmа brаnio nе sаmo sеbе (а mogаo jе, dа jе prihvаtio prаvilа tzv. tribunаlа), vеć i svoju zеmlju i svoj nаrod. Nijе morаo. Imаo jе višе motivа dа mrzi nаrod koji gа jе prеdаo dušmаnimа nеgo Plаvšićеvа. Znаo jе nеminovni ishod montirаnog procеsа, štа god činjеnicе pokаzаlе, аli sе svеjеdno do posljеdnjеg dаhа borio dа ospori priču o Srbimа kаo zločinаčkim, gеnocidnim аgrеsorimа. Inkvizicijа jе bilа nаviknutа nа uplаšеnе zаtočеnikе slomljеnog duhа. Milošеvić nе sаmo dа nijе poklеkаo, vеć jе uništio pаtеtičnu prеzеntаciju tužilаštvа. Dok su svi drugi optužеnici uzimаli skupе аdvokаtе i priznаvаli štа god dа dobiju što mаnju kаznu, Milošеvić jе nаtjеrаo tužiocе dа iznеsu dokаzе zа svoju аpsurdnu optužnicu. Što oni, dаbomе, nisu mogli.

Biljаni Plаvšić jе sаdа 79 godinа, dužе od životnog vijеkа prosjеčnog stаnovnikа BiH. Svjеsnа jе dа ćе uskoro dа odе Bogu nа istinu, i vаljdа sе nаdа sе dа ćе joj On oprostiti. On bi mogаo. Srbi? Tеško.

Dok smo mlađi i idemo u školu, činimo mnogo toga da naše reči dok govorimo povezujemo u čitave lance, pratimo ih emocijama i gestovima , ne bi li bili što jasniji svojoj okolini. Međutim, kada odrastemo, malo činimo da unapredimo naš govor, što malo  čudi…jer, prema istraživanju profesora  Alberta Mehrabiana , profesora psihologije na UCLA, reči predstavljaju samo 7% naše komunikacije sa drugim ljudima. On je ustanovio to novo pravilo 7-38-55, pa ispada da pored ovih 7% koji otpadaju na reči,  38% predstavlja vaš tonalitet glasa, a 55% je ustvari govor tela, koji je vrlo važan deo komunikacije.

Svima nam je poznato da recimo naš govor telefonom izgleda sasvim drugačije nego razgovor u četiri oka. Kada nešto govorimo, vrlo je važno da se trudimo da uvećamo privlačnost onoga što govorimo, sa boljom posturom tela, otvorenijim govorom samoga tela, koji će biti dobro kontrolisan i fokusiran na temu i bit, te je malo onih koji neće primetiti tu “privlačnost” govora tela, ne samo u “seksualnom”, nego i u razgovoru s prijateljima, ili u intervjuu za novi posao, ili na poslovnom sastanku. Takođe, trebalo bi da i vaše emocije budu u vezi sa vašim govorom tela. Ako se osećate dobro, osmehujte se! Ako prisilite sebe da se osmehujete, osećaćete se uskoro mnogo bolje. Ako ste umorni i sručite se slomljeni i zgrčeni u stolicu, bićete mnogo umorniji sa rastom negativne energije u sebi. Probajte 5 min da sedite uspravno u stolici, i osetićete drugačiju energiju, od one malopređašne u zgrčenom poluležećem položaju.

Ako ste na poslu za intervju, ostavićete bolji utisak na buduće poslodavce , ako poverljive stvari o sebi budete govorili mirnim glasom, i ne  učinite im se nervoznim. Vaše je da im pokažete da ste vi baš za taj posao, a to ćete postići rečima i vašim govorom tela.

Unapredivši govor tela koji je dobro izbalansiran, uspostavljaćete i bolju komunikaciju sa drugim ljudima mnogo lakše. To možete uvežbati!

I ne zaboravite onaj prvi utisak o vama! To je tako, sviđalo nam se ili ne, ali ljudi imaju onaj prvi snapshot o nama prilikom prvog susreta, koji može dugo da traje. Imajući bolji govor tela, u tim susretima, možemo postići pozitivniju sliku o sebi.

«

U istraživanju koje su obavili dnevni list „Blic“ i agencija „Medium Galup“ za kompaniju broj 1 u Srbiji ispitanici su izabrali kompaniju „Telekom Srbija“. Mesto na pobedničkom postolju zauzele su i kompanije „Knjaz Miloš“ i „Telenor“, a dalje slede „Koka-Kola“ i „Apatinska pivara“. Ocene su davane u 6 kategorija - kvalitet proizvoda ili usluge, društvena odgovornost, briga o zaposlenima, privlačnost zaposlenja u datoj kompaniji, atraktivnost oglašavanja i opšti ugled. Telekom je, osim pobede u generalnom plasmanu, odneo pobede i u dve kategorije : društvena odgovornost i briga o zaposlenima. Ostali pobednici po kategorijama su : najbolji proizvod ili usluga – Knjaz Miloš, atraktivno oglašavanje – Koka-Kola, opšti ugled – Delta Holding i privlačnost zaposlenja – Elektroprivreda Srbije. U konkurenciji su bile sve najuspešnije srpske kompanije.

Interesantno je da se Telekom kao firma sa većinskim državnim kapitalom bolje kotira od eminentnih firmi sa većinskim privatnim kapitalom ! Među ocenama za kvalitet proizvoda ili usluga najviše poena odnele su firme iz prehrambene industruje, a najpoželjnije firme za zapošljavanje su velika javna preduzeća EPS, NIS i Telekom, koja su najbolje ocenjena i u pogledu tretmana zaposlenih. Jasno je po tome da u narodu još uvek dominira socijalistički način razmišljanja, a put u Evropu popločan je promenama u načinu razmišljanja. Naravno, ovaj moj zaključak nema nikakve veze sa imidžom i uspešnošću kompanija. Svima želim da iz svojih dobrih strana izvuku maksimalnu korist.

Rezultati pokazuju da ima još mnogo prostora za napredak kompanije Telekom Srbija, naročito u delu unapređenja usluga, reklame i podizanja opšteg ugleda. Lepo je kad se dobijaju priznanja, ali još je bolje spoznati kako vas korisnici doživljavaju i po čemu vas prepoznaju kao brend. Svaku priliku treba koristiti za napredak i poboljšanja, jer konkurencija je za petama.

KRALJEVO - Iako je Gradski odbor LDP više puta insistirao na pažnji gradjana i davao saopštenja u vezi sa potrebom da se raspišu vanredni lokalni izbori, nakon jučerašnjeg neodržavanja sednice Skupštine Grada, LDP smatra da je svim gradjanima Kraljeva više nego jasno da kompletna gradska vlast pokušava da se zadrži u svojim foteljama svim sredstvima, [...]

Zašto je Vlada Srbije preduzela mere? Kao što Marko implicira ispod, najvažniji motiv je bio da se zadovolji javnost. Novinari i analitičari su već bili počeli da se sablažnjavaju nad pasivnošću Vlade i oni su shvatili da je bolje da nekako, bilo kako, "odgovore" na krizu. Sada su svi zadovoljni i bez posebnog ispitivanja o kakvim se merama radi i kakvi su mogući efekti.

Evo jednog rada koji objašnjava zašto je to tako:

Analiza 286 penala u vrhunskim fudbalskim ligama pokazala je da je, u odnosu na raspored udaraca, za golmane najbolja strategija da ostanu u mestu, na sredini gola. Golmani se, međutim, skoro uvek kod penala bacaju levo ili desno.

Zaključak autora je da postoji pristrasnost prema akciji. Pošto se od golmana očekuje intervencija, bolje im je da se bace, iako su iz iskustva mogli naučiti da se dobar deo penala puca po sredini i da im je statistički bolje da prosto tu ostanu. Problem je što ako ostane u mestu, a fudbaler šutira levo ili desno, golman se oseća strašno loše što ništa nije uradio. Ako se pak baci, makar i primio gol, zna da je barem nešto uradio, a tako misli i publika, drugi igrači, trener. Zato golman reaguje neracionalno, to jest pristrasno.

Tako je u ekonomskoj politici, pristrasnost prema akciji je na svakom koraku. Nije bitno šta se radi, najvažnije je da se nešto uradi. Na krizu mora da se 'reaguje', bez obzira što reakcija nije primerena. Javnost zahteva reakciju, političari sami verovatno misle isto, i svi se složimo da je dobro da je nešto urađeno.

Ili evo kako to je Panenka to mnogo bolje objasnio. Samo što posle penala golman odmah shvati da nije trebalo da se baca, a u ekonomiji su efekti mnogo manje jasni pa je teško ubediti ljude da nije trebalo reagovati.