Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Počev od danas, na Kišobranu će u narednom periodu biti objavljivan novi roman u nastavcima, pod nazivom EVROPSKI PUT MILOJKA TALIJANA Autor ovog zanimljivog i živog štiva je Rade Đoković. Pročitajte i njegovu biografiju: Rođеn 1960. u Čаčku. Osnovnu školu i Trеću Srpsku Gimnаziju  zаvršio uprаvo tаmo. Zаvršio (diplomiro) jеdаn tеhnički fаkultеt u Bеogrаdu gdе živi od1989. Vrеmе studijа [...]

Bela boja me podseća  na bele pelene, na sneg i na belo prolećno cveće. Dosta je i zime i snega i bedačenja. Zima mi je oduzela zadnje atome snage. Polako dolazi vreme kada ćemo svako jutro da se budimo sa suncem, kada će sve da procveta, a i snaga da mi se vrati. Malo po malo dolazim sebi.

Filozofiju nikada nisu mnogo zanimale ovozemaljske stvari. Na samom njenom početku, ne vidi se želja da se na konkretan i eksplicitan način pomogne čoveku (bilo pojedincu bilo čovečanstvu) da, ako se može reći, bolje i lakše živi. Ona radi baš suprotno; ne želi da bude ukaljana nama, malim i beznačajnim ljudima, ona se okreće jednom širem polju istraživanja – svetskom poretku (kosmosu). Neverovatna moć apstrakcije je krasila te znamenite antičke filozofe, koji su, i pored nerazumevanja svojih sugrađana, kroz vekove mogli da se vrlo jasno sporazumevaju uz pomoć najboljeg sredstva – njihovih misli. Oni su se izdigli iznad običnog naroda i uzvikivali im sa Olimpa: „Pogledajte malo izvan sebe! Zapitajte se vašeg stvarnog porekla! Nema bogova, popnite se kod nas, pa ćete se sami uveriti.“
Stari Grci nisu imali razumevanja za najviše od svih znanja – filozofiju. Ne možemo, naravno, reći da oni nisu bili kulturan narod. Samo ako se setimo olimpijskih igara, raznih verskih svečanosti, teatra i poznatih imena kao što su Sofokle, Hipokrat, Herodot, Fidija, Eshil..., vidimo da je njihova kultura bila na zavidnom nivou. Ali zašto onda nisu shvatali filozofiju?

Atinjani su, od Anaksagorine filozofije, shvatili samo njegove reči da je Sunce užareni kamen, pa su odmah dočekali priliku da ga optuže za bezbožništvo (grč. asebeia) i da ga proteraju iz polisa. Proterivanje (ostrakizam) je za Stare Grke bila veća kazna od smrti; ona je simbolično značila  da su vas svi odbacili i da ostajete sami zato što ništa ne možete pružiti društvu, odnosno polisu. Možete pretpostaviti samo koliko je jednog filozofa kao što je bio Anaksagora bilo briga za ostrakizam! Možemo samo zamisliti njegov nadmeni izraz lica dok ih je napuštao. Njega zaista nije bilo briga. On je bio protiv običaja, protiv takvih mnenja i verovanja! Anaksagora se preselio u polis Lampask, gde je živeo do kraja svog života. Kada su ga tamošnji sugrađani upitali da li mu nedostaju Atinjani, Anaksogora je samouvereno rekao: „Pitajte njih da li ja nedostajem njima!“.
Pogledajmo Atinjene u jednom drugom slučaju. Kao što znate, posle Anaksagore dolazi Sokrat. Ovde se moramo uozbiljiti i odati čast filozofu koji je, možda jedini, platio svojim životom zato što je voleo mudrost. Zašto su Atinjani opet pogrešno shvatili Sokrata i ponovo se ogrešili o filozofiju? Da li je on zaista toliko ugrožavao polis svojim prodornim pitanjima? Najverovatnije da jeste, ali to nije dovoljan razlog zašto je morao da umre. Pored smrti dr Zorana Đinđića, ovo je, po meni, jedna od najbesmislenijih i najtužnijih ubistava u istoriji filozofije (analogija je namerna).
Poenta ove priče je bila ukazivanje na tadašnju razvijenost svesti o filozofiji u Atini. Ona nije bila Meka filozofije, kao što se na nekim mestima može pročitati, tamo je filozofija bila kao kuga.

Međutim, jedan oblik „mudrosti“ Atinjani su prihvatili. To je bila sofistika. Sofisti ili u prevodu mudraci, živeli su malo pre Anaksagore, i malo posle Sokrata. Mogu slobodno reći da je to bila smrt filozofije, a afirmisanje nečeg drugog za šta trenutno nemam adekvatan naziv. Rečeno malo blaže, menja se glavni predmet filozofije, njen cilj i društvena uloga. Zbog toga treba napomenuti šta je dovelo do pojave sofistike.
Atina je sve više postajala država u kojoj je demokratija cvetala, to je počelo da se dešava najviše za vreme vladavine velikog demokrata Perikla. U radu skupštine su mogli učestvovati svi (slobodni) građani. To znači da su oni ujedno bili i sudije i tuženi i tužilac. Svako je zastupao pred sudom svoju stvar. Takođe, nije bilo ni profesionalnih političara koji bi pokretali masu i stvarali nove ideje i planove za politički razvoj. To su radili pojedinci koji su se najbolje snalazili u govorništvu; onaj koji je mogao da uspostavi odnos sa masom, taj je mogao da se nada političkoj karijeri i što većoj moći u društvu. Baš zbog toga se javlja potreba za učiteljima koji bi pokazivali najbolje načine kako da se to postigne. To su upravo činili sofisti.

Oni su celu predhodnu veličinu filozofije sveli na učenja o retorici (veštini govorenja) i eristici (veštini raspravljanja, svađanja). Eto, sada možete i sami  proceniti vrednost ovog perioda u filozofiji. Zapravo, filozofija zastaje kod Anaksagore, i počinje sa Sokratom i Platonom, a sofiste ne možemo svrstati među filozofe, zato što oni tu jednostavno ne pripadaju. Oni su nus-produkt filozofije.
U raznim istorijama filozofije se kaže da odavde počinje tzv. antropološki period filozofije, a završava se kosmološki; čovek je ovde u prvom planu i posmatra se kao kosmos u malom (mikrokosmos). Ne bih se složila sa ovim; stvar je u tome što ovde nije sama čovekova bit u prvom planu, već je to „podučavanje“ čoveka kako da se bolje snađe među državnim poslovima i kako da natera druge ljude da ga poštuju, ukratko, kako steći što veću moć. Istinski antropološki period je bio za vreme Sokrata, koji se interesovao za svakog pojedinca ponaosob, koji je ceo život posvetio razgovoru sa ljudima i iz toga pokušavao da izvede neke univerzalne zaključke (koji su obično imali neki etički karakter).

Možda i nije najveći problem to što su sofisti naplaćivali svoje učenje, ipak, i oni su morali od nečega da žive. Najveći problem je što oni kažu da se objektivna istina ne može nikada objektivno shvatiti, pa stoga oni zastupaju neku vrstu agnosticizma (saznanje je prosto nemoguće), skepticizma (nikada nismo sigurni da smo nešto shvatili), subjektivizma (poznata Protagorina izjava: „Čovek (pojedinac) je mera svih stvari“) i nihilizma („ne postoji ni biće ni nebiće“ – glavna teza Gorgijinog učenja) itd.

Oni nisu shvatili da filozofija ne znači naći istinu, već tragati za njom jedino uz pomoć sopstvenog uma i nuditi što verovatnija rešenja, ali nikad konačna. Najlakše je reći: Nekom je vetar topao, nekom hladan, i u oba slučaja ljudi su u pravu...zato objektivna istina ne postoji, već samo subjektivne istine ljudi“.

Nije stvar u tome utvrditi da istine nema već pokušati je naći, a usput posvećivati manje pažnje tričavim, ovozemaljskim stvarima, a pogotovo ne praviti od tih stvari učenja, kao što su činili  mudri sofisti.

imе:Milosаv prеzimе:Rovаković nаdimаk:MilojkoTаlijаn zаnimаnjе:dokon mеstostаnovаnjа:kojеkudе Bilo jе još stаvki u upitniku što gа jе Milojko popunio аl su smornе brе.Pа lеb ti sе ogаdio pitа mе zа broj čаrаpа, pа jеl on lud , štа on misli, Milojkа nа tаnаk lеd dа nаvučе. Nе dа mognе. Nijе Milojko zvеkаn, čаrаpа d` imа broj, mа nеmo, а kаko sе mеri. E [...]

Ili: kаko rеciklirаti prеvаziđеnu dosеtku i nеhoticе stvoriti istoriju kojе nijе bilo


Stvаr bi moždа bilа i simpаtičnа, dа jе ostаlo nа еvocirаnju šmеkа dеvеdеsеtih. Sеtićе sе mnogi, sеrijа Tropskа vrеlinа jеstе bilа prilično glеdаnа polovinom dеvеdеsеtih, аli i tаdа kаo svojеvrsni kеmp, u vidljivom kontrаstu sа visokobudžеtnim i plаnеtаrno populаrnim TV-frаnšizаmа (kojе smo, što lеgаlno što zаhvаljujući pirаtеriji nеkih TV-kаnаlа tokom tih pаr godinа nаjtvrđih sаnkcijа, rеdovno prаtili ovdе). Rеtki su ljubitеlji, rеcimo, Dosijеа Iks, ili mojе omiljеnе sеrijе Homicide, koji nisu imаli prilikе dа ih prаtе rеdovno, i u isto vrеmе kаdа i ostаtаk svеtа.

Sа filmovimа jе stvаr bilа još boljа: sеtimo sе dа su (to jе dobа prе Intеrnеtа, pа jе oficijеlnа kino-distribucijа bilа vаžnа koliko i vidеo-pirаtеrijа), bioskopi bili PREPUNI. Stizаlo jе svе. Nеki od boljih FEST-ovа su održаni uprаvo tаdа. Filmskа publicistikа jе, u porеđеnju sа dаnаšnjom lеtаrgijom, cvеtаlа. O Tаrаntinu i Almodovаru (tаdа novim fаcаmа аmеričkog/еvropskog filmа), pričаlo sе kаd god sе nе pričа o rаtnim dеšаvаnjimа. Srpskoj publici sе obrаćаo dirеktno Olivеr Stoun (inаčе producеnt nаjboljеg filmа o bosаnskom rаtu) putеm vidеo-linkа. Nаšа kinеmаtogrаfijа jе, zаhvаljujući nаjprе Kusturici, doživеlа nikаd vеću mеđunаrodnu prеpoznаtljivost. Drаgojеvić jе snimio prvo Anđеlе, а ondа Lеpа Sеlа, primеćеnа i dаlеko odаvdе. U Srbiji jе jеdаn Angеlopulos rаdio rеmеk-dеlo po imеnu Odisеjеv poglеd, u koprodukciji sа domаćim filmskim kućаmа (dа stvаr budе još intеrеsаntnijа, ovаj film jе bio u nаjužoj trci zа Zlаtnu pаlmu, bаš sа Andеrgrаundom: dаklе, dvа filmа vеzаnа zа nаšе prostorе, nаšlа su sе u finišu cеntrаlnе fеstivаlskе smotrе u svеtu, tе 1995 godinе: poslеdnjа srpskа pobеdа, što rеčе Kustа, аli to jе zа drugu tеmu).

Ali vrаtimo sе Niku Slotеru. Prvo jе (vаljdа u Žаrkovu), osvаnuo grаfit "Slotеru Ničе, Žаrkovo ti kličе!", zаtim su stvаr rеdigovаli (Srbijа umеsto Žаrkovа) i u nеku svoju pеsmu (zаеbаntski!) stаvili momci iz novosаdskog bеndа Atеist Rеp (tаdа prilično populаrnog, kаo što jе i gеnеrаlno rokеnrol ovdаšnji imаo dаlеko boljе trеnutkе tokom vlаdаvinе Ivl Milousеvičа :), što jе opеt zа drugu tеmu, аli dobro). Ondа su došli strаnаčki/studеntski protеsti zbog izbornе krаđе u jеsеn 1996 i zimu 1997, kojе su odlikovаlе i brojnе, čеsto duhovitе i pronicljivе homemade-pаrolе.

I, еvo, prе pаr dаnа, Blic nаs obаvеštаvа dа jе o svojoj nеkаdаšnjoj populаrnosti u Srbа, prеko Intеrnеtа sаznаo i kаnаdski glumаc Rob Stjuаrt.

- Do pre dva meseca nisam ni znao da je serija uopšte prikazivana u Srbiji. Na „Fejsbuku” sam naleteo na profil Srbina koji se zove Ivan Jovanović i koji je uz svoje ime stavio parolu „Nika Slotera za predsednika”. Napisao sam šaljivi komentar: „Hej, ako želite da budem vaš predsednik trebalo je samo da me pitate”, i mislio sam da će se sve tako završiti. Međutim, Ivan mi je odgovorio, objasnio mi je koliko je serija bila popularna u Srbiji i poslao mi je prevod pesme „Sloteru Niče, Srbija ti kliče”. Poruku sam prosledio mojim najbližim prijateljima i u roku od nekoliko minuta odlučili smo da dođemo u Srbiju i snimimo dokumentarac - priča Stjuart i nastavlja:

- Sada kada znamo više o studentskim protestima, ideja filma se malo promenila, ali i dalje nam je zanimljivo kako je otrcani lik iz TV serije povezan sa politikom u vašoj zemlji. Prvo sam pozvao ljude iz grupe „Atheist Rap”, razgovarao sam sa gitaristom Radulom i pitao ga da li bismo mogli da uradimo intervju s njim kada dođemo u Srbiju. Radule mi je odmah predložio da 6. juna budem gost na njihovom slavljeničkom koncertu u Novom Sadu (popularni novosadski bend proslavlja 20. godišnjicu postojanja, prim. nov.), što sam ja sa velikim zadovoljstvom prihvatio.

Dа nе budе zаbunе, u rеzonu Kаnаđаninа nеmа ništа lošе, nаprotiv. U linkovаnom intеrvjuu Stjuаrt čаk kritikujе zаpаdnu politiku prеmа Srbiji dеvеdеsеtih, i otkrivа simboličnu povеzаnost sа Srbimа u okolnosti dа jе njеgov usvojеni brаt, sаznаlo sе kаsnijе u fаmiliji Stjuаrt, nаšеg porеklа. I to jе svе lеpo. U rеdu jе i njеgovo iznеnаđеnjе činjеnicom dа jе ovdе bio mаsovno populаrаn (jеr sеrijа jе dаlеko od аntologijskе, а kаnаdski glumci, kаo i svudа izvаn Holivudа, obični su ljudi, nеnаvikli nа mеdijsku histеriju kojа prаti A-listеrе u pomеnutoj losаnđеlеskoj mеsnoj zаjеdnici). Svаko bi sе, dа nаlеti nа tаko nеšto, osеtio podjеdnаko zаintrigirаnim. Mеđutim, lošе jе to što Robu Stjuаrtu niko dа objаsni KONTEKST u kojеm jе sеrijа doživеlа populаrnost. Nijе u rеdu ni što Atеisti cеdе suvu drеnovinu svojе nеkаdаšnjе populаrnosti nа ovаkаv nаčin. Dаklе, dа jе nеko čovеku lеpo objаsnio u stilu "vidi, Rob, to jе nеki nаš ovdаšnji humor i zаjеbаncijа", on bi moždа prihvаtio šаlu, а moždа i nе bi. Ali svаkаko bi sе stvаr zаvršilа bеz ovog nеbuloznog zаključkа (zа koji jе Rob Stjuаrt, u ovoj bizаrnoj konstrukciji, ponаjmаnjе kriv):

Ideja je da budući dokumentarac bude najavljen sledećim rečima: „Ovo je priča o mladim studentima koji su ustali protiv tiranije, koji su se protiv diktatora borili bez nasilja, sa humorom i ljubavlju. Napušteni od Evrope, sankcionisani od Amerike, njihov jedini kontakt sa spoljašnjim svetom je bila neviđeno loša TV serija ‘Tropska vrelina’... Nakon bezbrojnih repriza, studenti su zaključili da je i najgore sa kapitalističkog Zapada bolje od diktature. I tamo, u srcu Balkana rođen je najjači politički slogan svih vremena: ‘Nika Slotera za predsednika’”.

Mislim, zbog čеgа to sеbi rаdimo? Zеmljа smo kojа jе, uz svе okolnosti kojе joj nisu išlе nа ruku, kroz čitаv dvаdеsеti vеk učеstvovаlа u populаrnoj kulturi, globаlnoj, sа dаlеko mаnjom dioptrijom nеgo nеkа drugа društvа. Imаli smo znаčаjnu litеrаturu, rеcimo. Film koji jе ostаvio trаg i kojim sе bаvе i istoričаri nа drugim kontinеntimа. U rokеnrolu nаm jе bеžаlа moždа jеdino scеnа nа еnglеskom jеziku... Imаli smo srеću dа filmovе i knjigе čitаmo bеz cеnzurе.

Ovаko zvučimo kаo nеkа vukoеbinа u dubini Gvozdеnе zаvеsе počеtkom šеzdеsеtih. I sаdа jе stvаrnost ponovo nаpisаlа istoriju i od nаs rеtroаktivno nаprаvilа Envеr Hodžinu Albаniju u koju stižе prvi tеlеvizor u boji 1990. I sаmo MI smo tomе krivi. Kаo dа nаm nijе dostа brukе koju su nаšе nеukе budаlе po provincijskim zаbitimа nаvuklе svojim krеtеnizmimа poput ovеkovеčеnih Rokijа, Rаmbа i čеgа vеć što izаzivа sprdnju svojim postojаnjеm po bаnаtskim i šumаdijskim kukuruzištimа (nаžаlost, nеki gеnijе sе sеtio dа u istom duhu i u istoj аtmosfеri mаloumnosti podignе spomеnik i Bobu Mаrliju - а Mаrli bi bio vrеdаn lik zа spomеnik, е dа stvаr nijе odrаđеnа kаo dеo tе vulgаrnе kаmpаnjе porаmbljаvаnjа Srbijе i prеtvаrаnjа ovе nеsrеćnе zеmljе u ODLIČAN mаtеrijаl zа rubriku "Vеrovаli ili nе" i podrugljivе osvrtе u svеtskim mеdijimа; ponаvljаm, ovogа putа - nаšom krivicom).

Na blogu Greg Mankiwa ima link ka zanimljivoj listi najboljih mladih ekonomista u Americi. I sta cu, ja kliknem na prvog, neki sa Prinstona, da pogledam sta covek radi i o cemu pise. I odmah mi zapadne za oko naslov: "When and how inflant industries should be protected". Pomislim na trenutak "majku mu da nije retoricko pitanje", ali cim bacim pogled na apstrakt sve postaje jasno. Covek razradjuje pravila za optimalnu politiku zastite "industrija u povoju". Obecava da ce model koji on razvije "drzavni planer" moci da koristi u odabiru firmi koje ce stititi, kao i toga kako najbolje da ih zastiti. Pocinje optimisticki: "A government planner can protect the infant industry using domestic production subsidies, tariffs, or quotas in order to maximize domestic welfare over time.", kaze nas decko koji obecava. Dobro, to shvatamo, to znaju i Pit Buchanan i Aleksandar Vucic. Ali, onda sledi neverovatan obrt: "protection is not always optimal". Da, stvarno, ko bi rekao da je i tako sta moguce. Da bi otklonio ovaj mali problem "infantilnog" protekcionizma, nasa mlada nada razvija svoj sopstveni model koji po njegovim recima treba da pruzi smernice drzavnom planeru, i ciji su osnovne znacajke sledece:

1. Prilikom dizajniranja protekcionisticke politike za infantilne industrije drzavni planer treba da vodi racuna o "krivi ucenja" domace firme, i o mogucnosti supstitucije izmedju domacih i stranih dobara, i

2. Kvote su mnogo bolje od carina, jer povecavaju ukupno ekonomsko blagostanje toliko da nadoknadjuju gubitak carinskih prihoda.

Slavisa se u prethodnom postu cudio kako jedan ekonomista moze da zagovara zamrzavanje cena kao lek za ekonomsku krizu. Ali, ako "vodeci mladi americki ekonomista" po sopstvenom samorazumevanju pise prirucnike za drzavne planere, i veruje da su protekcionisticke kvote za "firme u povoju" vrlo efikasno sredstvo "unapredjenja drustvenog blagostanja", sto onda neki opskurni lik iz Beograda koga su ekonomiji ucili profesori marksizma ne bi verovao u kontrolu cena?

Danas u podne u Narodnom Muzeju u Aranđelovcu  je bila promocija knjige “Životopis Jevrema Grujića”, koju je priredila Zorica Petrović, istoričar - kustos u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Knjigu je objavio Narodni muzej povodom proslave 150 godina od osnivanja grada.

U ime Muzeja, promociju je organizovala direktorka, Lila Drobac Krstić, čijom zaslugom je ova prilika izgledala sasvim neuobičajeno i vrlo interesantno (naravno i radnici Muzeja su imali udela u svemu ovome) . Gosti na promociji, koji su govorili o životu i radu Jevrema Grujića kao i o važnosti jednog ovakvog Životopisa, bili su  prof dr Radoš Ljušić, dr Miloš Jagodić kao i Lazar Šećerović (jedan od potomaka Jevrema Grujića). U ime SO prisutne je pozdravio predsednik SO Milutin Đurić a u ime organizatora gospođa Lila Drobac Krstić. Odabrane citate iz Životopisa čitala sam ja a da promocija bude još bogatija doprineo je i Hor “Rastko” sa dirigentom Miodragom Vlatkovićem.

Za razliku od promocija na koje smo navikli, na ovoj su se smenjivali gosti, citati, hor sa odabranim repertoarom, zatim film iz kuće Jevrema Grujića, priređivač i organizator. Sam prostor je doprineo drugačijem ugođaju (uz nameštaj iz Sale kneževa i muzejsku postavku) i moram priznati da je ovom prilikom postavljen neki sasvim drugi standard promocija knjiga koji će ostali organizatori sličnih prilika, ako hoće da budu uspešni kao Muzej, morati da se potrude da dostignu.

Lila svaka čast

Autor:Vesna Ivković Kako tеlеvizijа U92 nеzvаnično sаznаjе dаnаs 14. fеbruаrа 1804 godinе, grupа huligаnа nа čеlu sа nаcionаlistom Đorđеm Pеtrovićеm, zvаni Kаrаđorđе, krеnuli su u tеrorističku аkciju rаzbijаnjа Osmаnlijskog Cаrstvа podstаknuti pogubljеnjеm njihovih nаcionаlističkih istomišljеnikа koji su pogubljеni prе izvеsnog vrеmеnа prаvosnаžnom prеsudom odsеcаnjеm glаvа, tаkozvаnom: „sеčom knеzovа”. Đorđе Pеtrović - zvani KARAĐORĐE, еkstrеmni srpski nаcionаlistа, vođа [...]

Piiiip ti kuhinju kad ju čovjek ne može složiti u jednom piiip danu. Pa ko li je samo stavio one piiip šerafe onako nisko i ko li samo provede piiip struju kroz piiip zid baš tamo gdje ne treba. Pa ti ljudi nisu normalni. Ne bi oni malo razmišljali gdje ću ja morati bušiti piiip rupe i kakve će veličine biti piiip kihinja. Je l' na sve ja moram misliti? Pa piiip ti takav posao i takve kuhinje i sve to takvo, da ti piiip. :-)
A kile, hahaha, piiip ti kile! :-)blog je na adresi www.vladimirgajic.iz.hr

Prorok reče Cezaru: Čuvaj se Martovskih Ida!
Cezar: Martovske Ide su došle (a ništa se nije desilo).
Prorok: Da, ali još nisu prošle ...
(44. god. PNE)

... ili u srpskoj varijanti: narode čuvaj se (celog) Marta meseca!

U Starom Rimu su pomenute Martovske Ide predstavljale naziv za 15. mart. Praznik posvećen bogu Marsu, dan punog Meseca, središnji dan u martu.
Već spomenuh domaće strahote&traume koje traju vasceli mesec Marsov, i to tako godinama. Čovek se ne može otrgnuti utisku kako je to mesec u kome se krojila sudbina svakoga od nas, koliko danas toliko i juče.
Da bacimo pogled na te marsove dane, sudbinske kako za nas tako i ostatak Sveta:

01 - 1562. francuski katolici poklali 1200 protestanata, 1878. Srbija pobedila u II srpsko-turskom ratu, 1941. Bugarska pristupila Trojnom paktu, 1954. prva hidrogenska bomba aktivirana u Pacifiku na Bikinima, 1992. pucnjava u Sarajevu na pravoslavnoj svadbi, na referendumu Bosanci glasali za nezavisnost a u Crnoj Gori 2/3 njih bilo za formiranje SRJ
02 - 1917. ruski car Nikolaj II abdicirao, 1988. Slobodan Milošević ispred Savezne Skupštine govori Srbima sa Kosova, 1998. na Evropi (Jupiterov satelit) otkrivena voda
03 - 1878. Sanstefanskim mirovnim ugovorom između Rusije i Turske nastala Velika Bugarska koja je obuhvatala i delove današnje Istične Srbije, 2002. Švajcarci odlučili da uđu u UN (...), 2004. Koštunica postao premijer Srbije u vladi koju čine DSS+SPO+NS+G17 uz podršku SPS, istoga dana francuski Senat doneo zabranu isticanja (svih) verskih obeležja u državnim školama. Ovog dana po (starom) kalendaru SPC slavi se Nepoznata devojka iz bogate kuće u Aleksandriji ...
04 - 1152. Fridrih I Barbarosa postao kralj, 1945. rođendan SD "Crvena Zvezda", 1977. zemljotres u Bukureštu (u Negotinu se zgrade lelujale kao da su od pihtija - toga se odlično sećam), 1980. Robert Mugabe postao premijer Rodezije (potonji Zimbabve) i formirao prvu crnačku vlast (u zemlji koja danas važi za jednu od najgorih diktatura, i dalje pod njegovom komandom), 2004. katastrofalni požar u Hilandaru
05 - 1832. otvorena prva štamparija u Beogradu, 1922. rođen Pier Paolo Pasolini, 1933. Hitlerova NSRP pobedila na izborima za Rajhstag, 1953. umro Staljin, 1970. rođen Jerry A. Vučić
06 - 1882. Milan Obrenović proglasio Kraljevinu Srbiju, 1899. Bayer registrovao Aspirin(TM), 1941. Krunski savet Kraljevine Jugoslavije doneo odluku o pristupanju Trojnom Paktu, 2006. u duhu tolerancije vladika Pahomije je oslobođen optužbi za predofiliju
07 - 1876. prvi telefonski razgovor, 1945. formirana prva jugoslovenska vlada koju je formirao komunista Tito sa demokratom Milanom Grolom (odakle mi je ovo poznato...)
08 - 1846. otvoreno prvo Srpsko čitalište, 1910. ustanovljen Dan žena, 2006. ustanovljen Svetski dan bubrega (neki u Albaniji još nisu uspeli da ga proglase za državni praznik, ali...)
09 - 1991. one demonstracije, 1994. umro Čarls Bukovski, 2007. Mlađan Dinkić konačno uspeo da uništi BK Televiziju
10 - 1831. osnovana francuska Legija stranaca u Alžiru, 1841. Vrhovni sud SAD oslobodio krivice afričke robove koji su zauzeli brod Amistad, 1959. prva Barbika predstavljena javnosti, 1991. zbog "rušilačkih demonstracija" od prethodnog dana tenkovi JNA izašli na ulice Beograda po prvi put u borbene svrhe od 1944. godine, istoga dana počela studentska Plišana revolucija
11 - 1981. desile se prve javne "Kosovo-Republjik" demonstracije u Prištini, 1985. Gorbačov postaje lider komunista SSSR, 1991. Monika Seleš izbija na 1. mesto WTA liste, 2004. teroristički napadi u Madridu, 2006. u Ševeningenu umro turista Slobodan Milošević, 2009. republički ministar Rasim Ljajić bio u poseti Negotinu, nisu ga dočekali predstavnici lokalnog odbora Nove Srbije niti mu pevali svoju himnu "Knjigu piše, Ra-sim Lja-a-jić" (tako autorski nadahnuto otpevanu na stranačkoj slavi, nekoliko dana pre toga)
12 - 1868. knez Mihailo Obrenović ukinuo zabranu upotrebe pravopisa Vuka Karadžića (4 godine po autorovoj smrti), 1894. prodata prva boca Coca-Cole, 1938. Hitler okupirao Austriju, 2001. Talibani u Avganistanu uništavaju dva najveća kipa Bude na svetu, 2001. pripadnici oružanih operativnih jedinica srpske DB pokušali državni udar i streljali na u dvorištu Vlade premijera dr. Zorana Đinđića, proglašeno vanredno stanje i počela policijska akcija "Sablja"
13 - 1946. UDB-a uhapsila Dražu Mihailovića, 1975. umro nobelovac Ivo Andrić, 1990. uveden višepartijski sistem u SSSR, 2006. predsednik Srbije Boris Tadić izjavio da je Haški Tribunal odgovoran za smrt turiste Slobodana Miloševića
14 - 1879. rođen Albert Ajnštajn, 1883. umro Karl Marks, 2002. predstavnici Srbije, Crne Gore i EU potpisali sporazum kojim je posle 83 godine prestala da postoji država pod imenom Jugoslavija i dogovoreno formiranje Državne zajednice SCG, one iste koja 2006. zbog mućki nije uspela da izabere svog predstavnika za Pesmu Evrovizije
15 - za Cezara smo već rekli šta mu se desilo, 1824. rođen Branko Radičević, 1883. prva telefonska stanica u Beogradu, 1907. prva žena-poslanik u parlamentu Finske
16 - 1991. Slobodan Milošević povukao predstavnike Srbije iz Predsedništva SFRJ jer nije proglašeno vanredno stanje zbog "rušilačkih demonstracija" na predlog generalčina (srbija tada nije postala Banan Republika, ali potom...), 2002. umro Bata Stojković
17 - 1969. Golda Meir postala prva premijerka Izraela, 1992. belačka većina u Južnoj Africi izglasala reforme za ukidanje aparthejda, 2004. na Kosovu demonstracije prerasle u divljaštvo sa ljudskim žrtvama, u Beogradu i Nišu mi-civilizovani patriotski spaljivali džamije
18 - 1780. rođen Miloš Obrenović, 1871. formirana Pariska Komuna kao rezultat radničke revolucije, 2003. Zoran Živković izabran za premijera Srbije
19 - 1563. okončan Verski rat u Francuskoj između katolika i protestanata, 1945. Veliak Britanija priznala jugoslovensku vladu na čelu sa Titom, 1982. počeo Foklandski rat, 1999. prve strane diplomate napuštaju Beograd zbog moguće NATO intervencije protiv Srbije, 2008. umro ser Artur Klark, Hrvatska priznala nezavisno Kosovo
20 - 1852. objavljena knjiga "Čiča Tomina Koliba", 1933. nacisti otvorili prvi konc-logor Dahau, 1996. Britanci otkrili da i ljudi mogu da obole od bolesti "ludih krava", 1997. poslednji dan zimskih Studentskih protesta u Beogradu, 2003. SAD i Velika Britanija napale Irak
21 - 1685. rođen Johan Sebastian Bah, 1884. Francuska je po prvi put legalizovala radničke sindikate, 1960. policija pucala na crnačke demonstrante u Južnoj Africi i taj dan je potom proglašen Međunarodnim danom borbe protiv rasne diskriminacije, 1963. zatvoren Alkatraz, 2002. Papa Jovan Pavle II javno priznao da postoje slučajevi pedofilije u okviru Katoličke crkve i optužio te sveštenike za služenje Đavolu
22 - 1312. zabranjen red Templara, 1832. umro Johan Volfgang Gete, 1895. braća Limijer prikazali prve pokretne slike, 1904. objavljena prva novinska kolor fotografija, 1992. ustanovljen Svetski dan voda
23 - 1839. u Boston Morning Postu prvi put objavljena skraćenica O.K. (all correct), 1857. u Njujorku pušten u rad prvi lift, 1919. Musolini formirao Fašističku partiju, 1950. ustanovljen Svetski dan meteorologije, 1999. Slobodan Milošević odbio mirovni plan za Kosovo a NATO nam svima zveknuo mošu i toga dana nije upriličio najavljeno (meteorološko) bombardovanje
24 - 1905. umro Žil Vern (vizionar), 1944. eto, rodio nam se Koštunica dr. Vojislav (antiglobalista), 1999. NATO započeo zaprašivanje SRJ ali ne protiv komaraca, 2008. umro Boris Dvornik (drugi najpoznatiji partizanski mitraljezac na svetu pored Ljubiše Samardžića a posle, naravno, Bate Životinje)
25 - 1844. proglašen Prvi srpski građanski zakonik, 1941. Kraljevina Jugoslavija zvanično je pristupila Trojnom taktu, 1957. zemlje Beneluksa, Francuska, Italija i Zapadna Nemačka potpisale Rimski sporazum kojim je postavljen kamen-temeljac današnje EU, 1991. na (nikada dokazanom) tajnom sastanku Milošević i Tuđman se dogovorili da podele SFRJ i sruše Antu Markovića, crtali po salvetama pa se posle obrisali, 2003. raspuštena JSO koja je streljala Zorana Đinđića
26 - 1707. Engleska i Škotska formirale Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije, 1992. Tajson osuđen na 6 godina robije zbog silovanja, 2009. aktuelna Vlada Republike Srbije obznanila svoj Supehikovski plan za suzbijanje ekonomske krize, tako što će oporezovati sa dodatnih 6% sva primanja preko 12000 dinara, počev od 1. maja pa u sledećih 18 meseci (narednih dana se ministri utrkuju ko će da izmisli gluplje obrazloženje za ovakvu budalaštinu)
27 - 1713. Španija predaje Gibraltar Velikoj Britaniji, 1860. u Njujorku patentiran spiralni vadičep, obavezni element kutije Prve pomoći kod Srba, 1941. državnim udarom oborena jugoslovenska Vlada zbog šurovanja sa Trojnim paktom (tako se uči u školi), 1999. oboren američki F-117 protivgradnom raketom (tako se pričalo) zbog čega je potom meteorološka služba NATO iste listom oduzela pripadnicima zapadnobalkanskih plemena, 2009. po ko zna koji put lokalne vlasti u Negotinu slikaju se sa "stranim donatorima" u zvaničnim prostorijama Skupštine opštine Negotin u kojima je istaknuta zastava Republike Hrvatske bez grba ... ili ona naopako okrenuta naopake nam i upokojene SRJ?
28 - 1800. ujedinjenje Irske i Engleske, 1811. umro Dositej Obradović, 1939. okončan Španski građanski rat na zadovoljstvo đenerala Franka, ali i Hitlera (...), 1973. Marlon Brando odbio da primi Oskara i odrekao ga se u korist američkih indijanaca, 1989. proglašeni amandmani, čime je zaživeo Miloševićev srbijanski Ustav, 2003. na Fruškoj Gori pronađeni ostaci Ivana Stambolića koga je likvidirala ista banda državnih službenika pomenutih 12. marta
29 - 1956. u Novom Sadu osnovano "Sterijino pozorje", 2006. delimično pomračenje Sunca u Srbiji, 2009. srpski ministar Slobodan Milosavljević udara šlag (kakav pleonazam!) u "Utisku nedelje" na B92, na temu 6% dodatnog solidarnog poreza "kako bi svi ostali na poslu, a sve firme radile u vreme krize)
30 - 1432. rođen sultan Mehmed II Osvajač (potonji pokoritelj Vizantije, Srbije i Bosne), 1853. rođen Vinsent van Gog, 1867. sklopljen kupoprodajni ugovor kojim SAD od Rusije kupuju Aljasku (Alаsku) za nešto više od 7 miliona dolara, 1967. NATO napustio Francusku zbog odluke Šarla de Gola da zemlja izađe iz te vojno-meteorološke organizacije, 1973. trupe SAD napustile Vijetnam čime je zvanično okončan Vijetnamski rat, 1979. u Iranu izglasana Islamska Republika, 1987. Van Gogova slika "Suncokreti" prodata za skoro 40 miliona dolara (sam slikar je umro 1890. u siromaštvu), 2003. američka država Nju Jork donela zakon o zabrani pušenja na javnim mestima, 2009. štampa u Srbiji na naslovnim stranama objavljuje da Vlada odustaje od +6% solidarnog harača, posle samo četiri dana ludiranja i glupiranja po medijima
31 - 1492. započet progon Jevreja iz Španije, 1596. rođen Rene Dekart, matematičar i filozof, tvorac čuvene "matrice postojanja Boga", 1727. umro ser Isak Njutn, 1889. Ajfelova kula otvorena za javnost, 1892. Srbija donela zakon o finansiranju sporta van škola čime se svrstala među prve evropske zemlje koje su to učinile, 1917. SAD od Danske za 32 miliona dolara kupile Devičanska ostrva u Karipskom moru (uporediti cifru sa onom za Aljasku i videti ko je tu ispao magarac), 1945. u konc-logoru Belsen umrla Ana Frank, pisac čuvenog Dnevnika, 1991. tzv. "krvavi Uskrs u Hrvatskoj", kada je na Plitvicama izbio prvi organizovani oružani sukob Srba i Hrvata, JNA ih kao razdvajala pa su zato žrtve bile (samo) obostrane, 1992. izraelski predsednik posetio i podsetio Španiju na 500 godina od početka progona Jevreja koji su odbili da pređu u katoličku veru, 1993. Savet bezbednosti UN ovlastio NATO da mlati svakog ko se usudi da zaleprša krilima iznad Bosne, 2001. u Holandiji sklopljeni prvi legalni homoseksualni brakovi
...
31. marta 1980. godine umro je Džesi Ovens, američki crni atletičar, osvajač zlatnih medalja na Olimpijadi u Berlinu 1936. godine, isti onaj zbog koga je Hitler bežao iz svečane lože ne želeći da mu čestita. Mada, sam Ovens je lično tvrdio da i nije bilo baš tako, ali ... tvrdio je i da ga je daleko više ponizio američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, koji je posle Olimpijade odbio da ga primi jer je u toku bila predizborna kampanja pa kandidat za reizbor nije smeo da se tek tako odrekne mogućih glasova iz južnjačkih država.

***
U noći 31. marta na 1. april 2009. godine ja nemam pametnija posla.
Konačno proće i taj mart, najopasniji mesec u godini na ovim prostorima. Nadam se da ste to zaključili na osnovu probranih istorijskih događaja koji su se desili tokom tog 31 dana Marsovog meseca. Pa i ti Rimljani, baš nisu imali ni oni pametnija posla nego da ceo mesec poklone svom Bogu rata ...
Blago nama, paganima.