Unosi za: Arhiva za 2009/04

This entry is part 14 of 14 in the series Počni da otkrivaš svemir!

Autor: Aleksandar Urošević (blog: Zapisi)

Mesto na kome živimo, Plava planeta Zemlja, samo je jedno sićušno zrnce na peščanoj plaži koja se zove svemir.

Vreme koje poznajemo samo je delić kapi u beskrajnom okeanu koji se zove svemir.

Horizont koji vidimo samo je zid na metar od naših očiju u metropoli koja se zove svemir.

Milioni zvezda koje svetlucaju na noćnom nebeskom svodu samo su zrnce prašine na plodnoj oranici koja se zove svemir.

Obavezno pogledajte ceo tekst na Aleksandrovom blogu!

Počni da otkrivaš svemir! (22. april - 3. maj)

Evo jednog posve benignog posta Neretko čujem komentare da je internet “bezveze”, “trošenje vremena”, “način da se vreme ubije”… i mnogo toga sličnog. Oh, pa kako se uzme. Ima toga, ali nije posve tačno. Kao i u svemu i uvek generalizacija nije najsretnije pojašnjenje pojava. Kako bih se testirala sačinila sam i iskreno odgovorila na sledeći (mini) upitnik: Da [...]

Spremite se! Premijera ovog fantastičnog fanovskog filma za fanove :) Lord Of The Rings sage desiće se 3. maja i to samo online na http://www.thehuntforgollum.com/
(free download)

Facts
Režija: Chris Bouchard
Budžet: £3000.-
Priča: What Aragorn and Gollum got up to before the trilogy began.


Hunt For Gollum - Trailer One by HuntForGollum

About
The Hunt For Gollum is an unofficial not for profit short film by a group of enthusiast filmmakers. As a Lord of the Rings Fan Film, we are not affiliated with the Tolkien Estate or New Line Cinema and are producing this project as an entirely non commercial film. As with other fan films we are making this purely for the enjoyment of the material and the experience of making a high quality low budget film.

So Far…
Production began in early 2007 when writer-director Chris Bouchard started adapting the script from the Appendices of The Lord of the Rings. Since then, the first three days of filming were completed in September 2007 on location in N Wales.

Free Distribution
As a non-profit production, the entire film will be released online for FREE download only on the internet on www.hunt4gollum.com

Collaborative Film Making
Making a high quality non-profit film would not be possible without the commitment of a large number of talented cast and crew. This production has been open to everyone for collaboration, and as a result, the passion for this project has drawn together a diverse blend of working professionals, students and youth from every walk of life.

Disclaimer
The Hunt For Gollum is a non-profit film being made for private use, and is not intended for sales of any sort. No money is being made from this film, and no one was paid to make it. It is in no way affiliated with, or sponsored or approved, by Tolkien Enterprises, the heirs or estate of J.R.R. Tolkien, Peter Jackson, New Line Cinema, HarperCollins Publishers Ltd. or any of their repective affiliates or licensees. The content is for the private use of the downloader and should not be sold, rented, or used for any commercial enterprise in any way, shape, or form. We make no claim to any characters, storylines, prop designs, names, logos or situations that are trademarked, copyrighted or otherwise protected by federal, state, international or other intellectual property law. This work is produced solely for the personal, uncompensated enjoyment of ourselves and other Tolkien fans.

[Post to Twitter] Tweet this post

nils

http://www.nilspettermolvaer.info/

Fića, Damjan i ja krenuli autobusom iz Beograda za Žabljak u petak u 23.30. Stop. U Žabljak stigli u 08.00 u subotu ujutru.Stop. Posle pauze od sat vremena krenuli stazom od Crnog Jezera ka Velikoj Kalici.Stop. U šumi sneg, bilo malo propadanja ali ništa strašno.Stop. Za oko tri sata bili na ulazu u Kalicu.Stop. U Kalici sreli Vanju i Bojana [...]

Jedna od fascinantnih stvari na protekloj E-trgovini bila je činjenica da se za ta tri dana nije baš mogla čuti reč “kriza” (SEKA, DEKA - DOMAĆA Ekonomska kriza), a ja nisam baš video neke osobe na skupu da su na bilo koji način pesimistički posmatrali šta se na Webu dešava…

Postavlja se pitanje - da li je ipak domaći Web odvojen od sveprisutne priče o recesiji?

  • Kratak odgovor je - Naravno, nije.
  • Nešto duži odgovor je - Ako vaša privredna grana ima problema, nemojte očekivati rešenje problema jednostavnim prenošenjem posla (problema) na Web.
  • Kako je većina privrednika shvatila da od kukanja nema ništa - mora da se nešto radi da bi se opstalo, isto važi i za Web…

Bilo mi je veoma interesantno da se setim šta se sve dešavalo prošle godine od novih stvari, koje su bile najave u proleće o novim projektima do kraja prošle godine i sl. (neću ovde nabrajati, pregledajte prošlogodišnje postove na ovom blogu). Kada to uporedim sa sadašnjim predstavljanjima novih projekata, najavama koje su javne ili ne… Vidim napredak u odnosu na prošlu godinu, nikako nazadovanje…

Osnovna karakteristika domaćeg Weba u ovoj godini jeste masovniji dolazak biznis profesionalaca na Web (firme i pojedinci) i pojava sve većih suma novaca (i investicije i prihodi), čak i u onim  online oblastima u kojima do sada para baš i nije bilo…

Ova godina će biti poslednja u nizu “jalovih” godina, gde je bilo dovoljno “zauzimati” pozicije, a istovremeno nemati dovoljno dobar model zarade od tog zauzimanja mesta “lidera” - najposećeniji sajtovi po privrednim granama. Ono što sada vidim da se dešava, a tek će se dešavati do kraja godine jeste posledica čuvene posledice “neko kosi, a neko vodu nosi”, ili - to što imate neku “poziciju” u privrednoj grani, ne znači i da neko drugi ne uzima mnogo veće pare na Webu od vas.

Drugim rečima, “tehničarima” koji su se upustili u online biznis, a nisu još naučili šta je biznis (odjednom - nisu više programeri i dizajneri, već menadžeri), novac će preuzeti oni koji i na drugim mestima znaju da uzmu pare. Vreme dominantnih biznis “amatera” polako ali sigurno odlazi u prošlost…

Toliko o recesiji…

Kada je 21.12.2004. godine stupio na snagu zakon o fiskalnim kasama, sećam se, da je svaki prodavac morao izdati, a svaki kupac uzeti fiskalni račun.
Sećam se i da je bila i neka nagradna igra.

I Vlada je mislila da je sa tim moguće promeniti stare dobre navike sivog tržišta i mišljenje potrošača “da je prodavac uvek u pravu” za samo 6 meseci?
Naravno da nije bilo moguće, trebalo je da nastavi sa nagradnim igrama barem 5 godina. U tom periodu je trebala da napravi serijal emisija zašto je potrebno da se isti uzima i da se nada, da će posle završetka, narod dobiti svest o tome.

Svako ko je uspeo da stigne do ove moje priče, dovoljno je svestan i jako dobro zna, zašto je potrebno da se fiskalni račun uzme. Kome nije jasno, neka potraži na netu, ima mnogo tekstova posvećenih fiskalnim računima. Ko treba da ih izdaje a ko je oslobođen, šta biva sa onima koji ne izdaju fiskalni račun,

Milošević je uspeo da ljude vrati na buvljake. U Boru, kao i u mnogim drugim gradovima, buvljaci su pretvoreni u prodavnice pod vedrim nebom, eventualno pokriveni najlonom, dok se nisu setili pa napravili metalne kutije.
Meni to ne smeta, svako može da radi šta hoće i gde hoće ako mu to ova država dozvoli i ako je po zakonu. U početku su svi oni radili na crno, potom su bili prinuđeni da izdaju fiskalni račun, i posle 6 meseci se vratili na stari način rada. Ko kaže da je bilo drugačije - laže!

I sad, kad znamo koliko je ljudi ostalo bez posla, i koliko nezaposlenih je svoje parče hleba našlo upravo na tim buvljacima, svi mi zaposleni smo se trudili da, naročito ako smo imali prijatelje, kupimo baš kod njih da im pomognemo. A onda smo tako pomažući njima shvatili da oni sve vreme, uz našu pomoć, podkradaju državu, jer su mnogi uspeli da za samo par godina kupe sebi stanove, automobile, da omoguće sebi svake godine letovanja i zimovanja, kupe sebi nov nameštaj …

Priča, da je baš teško, da su veliki porezi, sam se naslušala od svih privatnika koje poznajem. I toliko je teško da niko od njih nije zatvorio radnju.

Ja nisam zavidna osoba, nimalo, i ne gledam u tuđe novčanike, ali ne volim kad me neko laže i krade!

Ubrzo su se na našim prostorima pojavile kineske radnje, sa pravim Kinezima. Vlast je jednostavno morala da obezbedi narodu jeftinu graderobu, posuđe i svašta nešto, za održavanje socijalnog mira. Ne verujem da postoji neko ko baš ni jedan jedini put nije ušao u neku kinesku radnju i nije kupio bar jedan proizvod, makar to bila i keramička činija za salatu.
Ja nemam ništa ni protiv Kineza, briga me koje su rase, vere, nacije ljudi, sve dok su ljudi i dok se povinuju zakonima ove zemlje.

Iz tih razgloga, ja sam u Boru prestala da kupujem na buvljaku i u kineskim radnjama. Da se razumemo, na našem buvljaku je moguće naći dobre stvari, po istim cenama kao u prodavnicama, sa tom razlikom što na buvljaku niko ne izdaje fiskalni račun.

Međutim, u Gurgusovcu postoje dve kineske radnje, koje su pristojne, velike, i gde može da se pronađe dosta toga po duplo nižim cenama nego u Boru. I kad god odem, obavezno obiđem prodavnicu i kupim ono što mi treba.

Pre par dana, odem ja tamo i kupim robu u vrednosti od 250 dinara. Na kasi je umesto kineskog državljana sedela naša državljanka. Pokušaj da me natera da platim bez fiskalnog računa joj nije uspeo, pa je pristupila listanju sveske sa popisom šifri tražeći neto što košta 250 dinara. Tražila sam da mi se izda fiskalni račun za robu koju sam kupila. Ona je huktala, gledala me pogledom ubice, i samo to njeno psihičko stanje je dovelo do toga da ona besomučno okreće listove one sveske a da se iza mene napravi red potrošača.

I ne bi bilo nikakvih problema da potrošači nisu preko mene, ali bukvalno, pokušavali da plate i da idu. Bacali su joj pare uz opaske
- A bre, ime dotične, odkud tolika gužva sad?
- Pa šta da radim - odgovara ona - kad imamo jednog KULTURNOG kupca.
- Evo tebi pare, ja nisam kulturna.
—-
- Meni račun ne treba.
—-
- Svakavih nas ima, sad nam još i račun treba.
—-
- Eto ko nam pravi redove po zemlji, ovi kulturni.

Bacali su novac i komentarisali, svi su mi se redom podsmevali, i ja naravno nisam mogla da odćutim.
Ne mogu da objasnim kako sam se osećala. Kao da je sve to što se dešava oko mene samo ružan san. Uštinula sam se par puta da proverim da li sam stvarno budna, da li je ovo iza mene moj narod, da li su to ljudi koji mi kroje život? Da napomenem, pola Gurgusovca je glasalo na lokalnim izborima za Pokret živim za Krajinu, isti onaj koji je uništio Bor na čelu sa Sašom Mirkovićem, uz raspevani grand i reš pečenog vola!
Veoma mirnim glasom sam ih pitala, da li iko u ovoj zemlji razmišlja o porezu?

Bolje da nisam.

Svađa se nastavila i ispred radnje, uz moju pretnju da ću pozvati inspekciju i da mi ih NIJE žao. Da su nepismeni, neuki i bezobrazni. Da znaju samo da traže i da ne žele za sebe da učine baš ništa. Da mi nije žao što nemaju posao, i da treba da ih bude sramota što od države traže socijalnu pomoć, a učestvuju sami u potkradanju države.

Jasno mi je da se zbog smanjenog prometa zaposleni plaše da će ostati bez posla, ali promet je smanjen upravo zato što je svima nama smanjena zarada. Meni lično 1/4. I što se svi mi takođe plašimo da ćemo ostati bez posla, ali, ako se mi ne promenimo, i ako mi ne poštujemo zakone ove države, ne možemo na iste da se pozivamo onda kada nama škripi. Ovaj problem naplate bez fiskalnih računa, naročito u kineskim radnjama, nije od juče. Razumem Kineze zašto potkradaju tuđu državu, ali ne mogu da razumem naš narod koji to radi.

Da napomenem i to, ništa meni u životu nije išlo glatko. Sve što imam i što sam stekla, i što se tiče obrazovanja, i što se tiče materjalnih dobara, sam stekla sa ovih mojih 10. Država mi ama baš ništa nije poklonila, ali država i ne treba da mi pokloni. Država treba da mi omogući da normalno zaradim, da na tu zaradu platim porez, koji će da se sliva u budžet države iz koga će ona da obezbedi socijalnu pomoć za sve one, koji iz nekog razloga nisu u stanju da zarade za svoj život. Ugroženih je mnogo.

Ono što me posebno nervira je to što državljani ove zemlje državu posmatraju kao nešto što nije njihovo. Greh je, kako kažu, da se otme privatno, ali od države nije. Ne znam kada će ovaj narod da shvati da su svi oni država, da su svi oni Vlada, da svi oni mogu u nekom trenutku da budu i bolesni i nezaposleni i invalidi i … I zašto im je toliko teško da shvate da jedino uređen sistem može svima nama da omogući pristojniji život. Kada će da shvate ko su svi oni, koje su im mogućnosti?
Kada će priznati sebi da ne mogu da budu lekari ako nisu završili medicinu, da ne mogu da budu inženjeri ako nisu završili neki fakultet i ako nemaju znanje?
Kada će da shvati ovaj narod da treba da se vrati na njivu, da uzgaja pšenicu i kukuruz, da čuva ovce, da uzgaja šljivu, da proizvodi nešto, umesto što tumara gradom sa 4 ili 8 razreda osnovne čekajući da im država nešto pokloni?
Kada će ovaj narod da shvati da uspešne ljude ne treba da juri i vređa, već da treba od njih da uči?
Kada će ovaj narod da shvati da njihovi životi zavise isključivo od njih?

Svaki put kad pomislim kako smo dotakli dno, ovaj moj narod mi pokaže da je provalija dublja no što mogu da zamislim.

Kada ćemo više da dotaknemo to dno?
Hoću li ja da doživim to ili ću kao i mnogi drugi da gledam svoju decu kako odlaze iz ove zemlje?

Pošalji: Digg del.icio.us Facebook Google E-mail this story to a friend! Furl MySpace Print this article! Reddit Spurl StumbleUpon Technorati Tumblr TwitThis

Broj ljudi koji nisu čuli za Twitter a svakodnevno koriste Internet zadnjih se mjeseci smanjuje. Twitter je postao toliko popularan da je čak i Oprah prije nekoliko tjedana imala emisiju o njemu. Broj ljudi koji ga koriste iz dana u dan sve je veći. Jedan od glavnih razloga zbog kojih je Twitter toliko popularan vjerojatno [...]

Čitam tu i tamo sve o svinjskom gripu, i prvo što mi prolazi kroz glavu je Pekić i Besnilo.

usb_japanski-vrt
Suhoparan uredski prostor ovim gadgetom možete prilično oplemeniti. USB japanski vrt ne radi ništa spektakularno osim što donosi dašak prirode na vaš stol. Naravno, da bi ga se svrstalo u kategoriju gadgeta pobrinula se USB veza koja ga napaja te daje neophodnu struju ugrađenoj fontani.

Cijena USB japanskog vrta ostaje mi nepoznanica.



Izvor…

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2009/04/29/osvjezite-si-radni-stol-usb-vrtom-video/";croportal_title = "Osvježite si radni stol USB vrtom (VIDEO)";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";Pošalji na Facebook, MySpace...
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37