Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

… vam ostaje da uživate u dosadašnjem režimu saobraćaja na putevima i gradskim ulicama, a da o seoskim putevima i ne govorim. Ali ovim stvarima bih malo kasnije dodao nekoliko rečenica. Ako je neko mislio, ili samo pomislio da sam zaboravio Palić, kao što ga odgovorni zaboravljaju, onda se taj grdno vara, ako ih ima više mogu im reći da se još više varaju. Nije mi običaj da reklamiram besplatno neke proizvode ili druge adrese, sajtove i blogove, no ovom prilikom ću malčice odstupiti od te prakse. Prošlog leta su gospoda Minore i Grande bili na Paliću u više navrata, uglavnom da popiju po čašu hladnog piva u Jaht klubu. Jednom prilikom su snimili ono što možete videti na JOUTUBE, u Search ukucate Stevoart, kliknete i pojaviće se clip o prošlogodišnjem Paliću; naslov je „Palić Upomoć!!! Ovi što su odgovorni za jezero kažu da se ništa strašno nije dogodilo na Paliću, ni sada kada su uginule ribe, ni prošle godine iako se na clipu lepo vidi „zeleni tepih“. Prosudite sami. U svakom slučaju 11 tona uginule ribe (oni kažu nije ekološka katastrofa), bez obzira što u jezeru ima 115 tona, neko bi trebalo da plati; recimo, da im se odbije od plate. Ne bih sad da kalkulišem koliko bi to novaca bilo jer ne znam koliko stoji kilogram sveže ribe bile one Palićke ili ne, ali mislim da bi se napunila svežnjevima para ova plava vaza koju vidite ispod.

Dame i gospodo, poslanici izglasali novi zakon o kretanju ulicama i putevima. Imate punih šest meseci da i dalje, dok prelazite pešački prelaz, na uvu držite mobilni telefon, niko vas neće kazniti ali može neko svojim automobilom, naravno dok telefonira svojim mobilnim u jednoj ruci a s volanom u drugoj, da vas pregazi k’o da ste opušak od cigarete čija se zabrana konzumiranja na javnom mestu takođe priprema na prihvatanje poslanika u parlamentu. Kako će se u nadolazećih šest meseci ponašati ovi naši kauboji na dva točka – mogu samo da pretpostavim kao i do sada ili još gore. A vama dobri ljudi kažem da se ne nervirate previše u ovo nedeljno poslepodne. Čak ni onda ako se udobno zavaljeni u fotelji zapitate da li bi ste glasno kukali ovih dana da ste kojim slučajem vlasnik nekog Palićkog hotelčića ili Vile? Ja se ne bih usudio.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Divna, preslatka haljinica - Knuckleheads Clothing. (via inevergrewup.net)

Od 1920. do 1943. godine prvi oboista Njujorške filharmonije bio je Bruno Labate. Pošto je bio visok jedva metar i po, svaki put kada bi ustao da razgovara sa dirigentom, ostali članovi orkestra bi tiho dobacivali: “Ustani Bruno! Zar ne znaš kakav je red?” Međutim, sva ta zadirkivanja on je dostojanstveno ignorisao.

Labate je bio poznat po svojim izjavama, koje su zabavljale njegove kolege u orkestru, ali se ni malo nisu dopadale mladim dirigentima. Jednom prilikom kada je dirigent Džon Barbiroli (inače 16 godina mlađi od Labatea) želeo da proba sa orkestrom jednu Mocartovu simfoniju (u kojoj nije bilo deonice oboe) i jednu Šubertovu simfoniju (u kojoj postoji deonica za obou), Labate je pre probe sa osmehom pitao: “Maestro, šta prvo sviramo? Jel Mocija?” Barbiroli ga je ošto pogledao i odgovorio: “Ne, Šubija!”

Međutim, najpoznatija anegdota vezana za ovog izuzetnog oboistu je ona o probi orkestra koju je vodio poznati dirigent Oto Klemperer. Naime, Klemperer je imao običaj da pre početka probe članovima orkestra detaljno objasni istorijsku pozadinu dela kao i uslove u kojima je to delo napisano, zatim da nešto ispriča o životu kompozitora koji je to delo napisao, kao i da pomene različite interpretacije tog dela od strane različitih dirigenata. Obzirom na to da su članovi Njujorške filharmonije izabrali da budu izvođači, a ne muzikolozi, nisu puno pažnje obraćali na ovaj govor, već su za to vreme uglavnom čitali stripove ili rešavali ukrštenice. Samo je jedan čovek pažljivo slušao - Bruno Labate! Čim je Klemperer napravio kratku pauzu u svom opširnom izlaganju, Bruno je ustao i na svom italijansko-engleskom mirno rekao: “Klemp, you talka too much.” (“Klemp, ti previše pričaš”)!

Kada su ga kasnije pitali odakle mu hrabrost da tako nešto uradi i zar ga nije strah da će snositi posledice zbog svojih izjava, on je mirno odgovorio da zahvaljujući računu od 50 hiljada dolara u banci, ne mora da brine ni zbog čega (“Witha fifty thousand dollars in the bank, I don’ta worry about nothing.”)… Očigledno je imao i neke druge izvore prihoda

Pokušavao sam da se setim kada sam ga prvi put video. Tačnije, kada smo se upoznali, jer, viđao sam ga s vremena na vreme u ulazu ili u dvorištu, ponekad u kvartu, kako šeta, sam. Da, upoznao sam ga onog dana kad mi je zazvonio na vrata. Mislim da je to bilo na samom početku [...]

Već sam pisala da moj muž ljubimac ima običaj da u snu priča na jezicima svih naroda sveta, naročito na onim koje ja ne razumem. Zaspao sinoć, ja zauzela busiju da odradim ono što od njega ne mogu i taman se udubila u čitanje, kad smeje se ljubimac. Aj’ reko’ proći će ga.

Jednog trenutka ljubimac kaže:

‘Oćemo u tunel?

Ja ga pogledam, o falim te bože, progovori čovek na srpskom. ‘Oćemo, kažem ja malo promenjenim glasom da se ne doseti da sam ja.

Molim?

‘Oćemo, ponovim ja sva ustreptala k’o mlada pred prvu bračnu noć koja nema pojma šta je čeka. Otvorila oči, satelite od ušiju uperila u ljubimca, kad baksuz ućuta al’ nastavi da se smeje. Nastavih ja da pišem sve u nadi da će baksuz progovoriti šta se dešava u tom tunelu i s kim je unutra al’ ništa. Muvah se nešto ako da bog da ga presečem, ma jok, red se smeje, red okreće, koga je jurio noćas po tom tunelu pitaj boga.

Jutros se budim. Protegnem. Otvorim oči i vidim ljubimac go k’o od majke rođen na terasi. Uuuu, nisam se još probudila, pomislim ja, ajd’ da nastavim da spavam možda počnem da sanjam isti san pa se u snu i ja svučem gola i izadjem na terasu pa da nas oboje gledaju sa svih onih prozora koji su na metar od nas a mi da se pravimo ludi. Naša terasa pa možemo da glumimo da je nudistička plaže.

Zatvorim oči. Nema sna, znači budna sam. Otvorim ponovo, ljubimac i dalje go na terasi.

Šta radiš, bre, tamo tako go?

Tražim gaće, kaže ljubimac, najnormalnije na svetu kao da sam ga uhvatila kako kuva kafu.

Ja, jadna, opet zažmurim, ukapiram da se nešto pobrkalo u ljubimčevoj glavi od onog ludijanja po tunelu. Gaće ne držimo na terasi, imamo samo cveće, pomislih pretupio ljubimac da je Adam i sad traži neki list da ga obuče k’o gaće.

Ustanem, sa’ću, rek’o, da mu skuvam kafu i turim neku tableticu za lepo ponašanje unutra, nešto nije u redu, nema ljubimac običaj da se šeta go po terasi.

Skuvam tu kafu i obazrivo ga priupitam k’o da je malouman, što, majku mu, gaće traži po terasi i to go.

Šta ti je, bre, tušir’o sam se a vidim suši se veš na terasi pa rek’o da ne uzimam iz ormara.

Pa jes’! Ima smisla. Skroz je smislenije nego da si tako go ipak uzeo gaće iz ormara.

Da ga pitam što nije poneo gaće kad je krenuo da se tušira, ne vredi i to ima smisla. Nikad ih ne nosi, ja mu radim k’o dostavljač gaća u kupatilo.

Sve ima smisla.

Samo mi onaj tunel kvari koncepciju.

Da ga priupitam s kim se jurio po tunelu – ne vredi. Nikad se ne seća.

Noćas ću s’ diktafonom u krevet.

I samo ću ujutru da arlauknem - More, sa’ću ja da te podsetim!

Ovo je jedan uspešno - neuspešni kolač

Uspešan je zbog toga što je veoma ukusan, osvežavajuć i lagan, a neuspešan je zbog toga što sam zaboravila da stavim margarin u fil i ni sad mi nije jasno kako mi se to desilo, i eto… fil je malo mekaniji nego što bi trebalo da bude, ali to nama nije ni malo pravilo problema. Pojeli smo ga isti dan.

Potreban materijal:

za patišpanj:

6 jaja
100gr šećera
150gr brašna
2 kašičice sode bikarbone
na vrh noža soli
nekoliko kapi ekstrata vanile

za krem:

3 žumanceta
3 kašike šećera
kašika brašna
3dl mleka
nekoliko kapi ekstrata od vanile
150gr margarina
100gr krem šlaga od vanile
prah šećer po ukusu za šlag
150ml mleka za šlag

za ukrašavanje:

300gr jagoda
malo soka od jagoda za prskanje kora
bela čokolada

Priprema:

Penasto umutiti žumanca sa šećerom i dodati ekstrat od vanile, a belanca ulupati u čvrst sneg. U žumanca umešati brašno pomešano sa sodom bikarbonom i solju i šne od belanca, pa peći na 200C oko 25 minuta. Ohlađenu koru podeliti na dva dela. Skuvati žuti krem na uobičajen način, pa kada se ohladi sjediniti sa predhodno umućenim margarinom i umućenim šlagom. Kore poprskati sa malo soka pa naneti polovinu fila, a preko fila poređati polovinu na listiće seckanih jagoda. Preklopiti drugom korom i ponoviti postupak. Odozgo posuti rendanom čokoladom.

Aktuelna generacija studenata Specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka je ubedljivo najvrednija generacija studenata ovih studija do sada (da se drugi studenti ne uvrede) - Od 17 studenata ove generacije, u proseku je njih 15 (!) slušalo sva (!) dosadašnja predavanja i izašlo na dosadašnje ispite. Danas je bio ispit iz predmeta Internet marketing, [...]

Na jednom od mojih omiljenijih sajtova sa dečjim aktivnostima Crafty Crow trenutno je aktuelna abeceda. Svako slovo dobija po nekoliko odgovarajućih aktivnosti. Krenuh da izdvojim poneku, ali previše dobrih ima. Sačuvajte adresu, ili ubacite blog u vaš rss čitača, jer tek su na pola stigli

Ovih dana sam imala prilike da se uverim vise puta kako bogatstvo nije novac, vec duh i raspolozenje. Zapravo, ili ste jedno ili drugo, retko ko moze imati oboje. Elem, bila je ovo bogata nedelja. Prvo da krenem sa onim hitnim, a to je da vas obavestim da ce se danas i sutra (30. i 31. maj) [...]

We present to You - 106. Rapid Bucharest - Romania “Legione Granada” Only 2 days remained to vote! About voting and rules