Unosi za: Arhiva za 2009/06

Steve Jobs se vratio na posao nakon punih 6 mjeseci bolovanja. Da se podsjetimo malo Jobs je početkom godine otišao na “godišnji odmor” zbog medicinskih razloga koji su najavljeni kao posljedica operacije tumora koje je imao tijekom 2004 godine. Razlozi za to su bili poremećena “hormonalna ravnoteža” koja je za posljedicu imala i popriličak gubitak [...]
Kada su Karike.com krenule sa radom, odmah sam se prijavio. Medjutim, do sada nisam bio nesto posebno aktivan. Ipak su Karike drustvena mreza gde je najvise zastupljeno mladih ljudi, a moju paznju  okupiraju neke mreze gde su vise zastupljeni stariji korisnici. Ono sto je interesantno je da moj sin Luka nemilosrdno trosi svo svoje slobodno vreme [...]

ProEFAKao što možda znate, Vanja pije omega 3 preparat. Do sad je pila ProEFA. Kad su se zalihe privele kraju, spremim se ja u akciju naručivanja novih količina.

Neko vreme unazad razmišljam da umesto ProEFA, čija je dostava prilično komplikovana, naručim EyeQ koji se bez problema preko neta naručuje i isporučuje za Srbiju, pa se dam u malo istraživanje.

Prvo oko količina. Vanjina doza ProEFA je dve kapsule dnevno, pa ako bih joj davala EyeQ chews, to bi onda bilo popriličan broj kapsulica dnevno. Druga opcija su EyeQ caps, ali njihov nedostatak je ukus. Ne prave se sa dodatnim ukusom.

Ništa, vratim se ja na ProEFA. Najpovoljnije naručivanje je i dalje na Shop in service, ali novitet je da sad u opcijama online naručivanja, postoji i Serbia and Montenegro.
Poželim ja da isprobam to da proverim koliko je koja opcija sigurna i brza. Dogovorim se sa bratom da naruči tri tegle da stignu kod njega, i da ih on pošalje poštom, a tri da naruči da stignu kod mene. Ali, ne može. Ne prolazi nešto oko poštanskog broja. Prošli put je bio neki problem oko FedEx-a. Niko nama nije kriv kad svakih par godina menjamo naziv države…

I tako, svih šest tegli stiglo snail mail-om, samo ovi američki puževi su ovog puta bili baš brzi. Sedam dana. Svaka čast.

Carinu nisam platila. Na pošiljke čija ukupna vrednost ne prelazi 30€ (sa poštarinom) ne plaća se carina. Pa… snađite se.

A što se tiče pionirskih poduhvata, probaću naredni put ponovo.

Razvojni tim koji stoji iza ovog popularnog programskog jezika, objavio je dostupnost nove 3.1 verzije.

Python 3.1 se fokusira na stabilizaciji i optimizaciji funkcija i promena koje su uvedene od Python-a 3.0.
Na primer, novi I/O sistem je prepisan u C zbog poboljšanja brzine.
Takođe dekodiranja sa UTF-8, UTF-16 i LATIN-1 sada su dva do četri puta brža.

Više o promenama i novinama koje donosi novi Python 3.1, možete pogledati na http://docs.python.org/3.1/whatsnew/3.1.html.

Šta je Python?

Python je dinamičan objektno orijentisan programski jezik koji se može koristiti za razvoj različitih vrsti softvera. On pruža snažnu podršku za integraciju sa drugim jezicima i alatima, dolazi sa velikim brojem biblioteka i može se naučiti za nekoliko dana.

Python se može pokrenuti na Windows, Linux/Unix, Mac OS X, OS/2, Amiga, Palm dlanovnicima, i Nokia mobilnim telefonima.

Python se distribuira pod OSI-odobrenom open source licencom, pa ga možete slobodno koristiti i za komercijalne proizvode.

Download Python 3.1.

Mislim da će biti najbolje ako počnem od sebe: Ja ostajem kući, dakle ne idem nigde na letovanje; ja plaćam samoga sebe, dakle sam sebi sam šef, pretpostavljeni, gazda, onaj koji naređuje, ma onaj koji je iznad samoga sebe! Nema šanse ni za Palić, osim da se dobiciglujem do jezera i napravim nekolike fotografije o njegovim vodama za koje smatram da neće preživeti ma šta mi radili a Oni govorili uz vetar. Ako je nešto nemarnošću ljudi osuđeno na propast, sumnjam da drugi ljudi to mogu spasiti, premda se čuda događaju ja u čuda ne verujem.

dscf0022
Dakle, trebalo bi da se ide na godišnji odmor, na letovanje. Turska, Grčka i na ovo naše negdašnje more, ako se ima para. U neka druga mesta valjda treba više para. Na gornjoj fotografiji vidite pijacu ili Bazar u Egiptu. I na donjoj fotografiji je tema Egipatska.
Do ovih fotki sam došao posredstvom rođakinje koja je ove godine (zimus) bila u Egiptu i koja živi u inostranstvu, što ne znači da mi, ovde u Subotici, nemamo sugrađane koji posećuju beli svet. Od ove moje rođakinje stiže i priča o reklami za Palićko jezero sa interneta. Kaže ona da je pokazala net prezentaciju Palića gde sve blješti kao u Las Vegasu. Rekoh joj da bi trebala pokazati na Jutjubu „Palić Upomoć!“, dakle da se vidi i treća strana na Subotičkom medaljonu. Ako se desi da neka od njenih prijateljica, bez njenog znanja, stigne na Palić – čini mi se će da bude belaja.

dscf0032
Za Vas dobri ljudi, kao i uvek tako i sada, lepa šetnjica od ove do one tačke, a tačke odredite Vi sami, naravno kuglica il’ više sladoleda usput… nemojte propustiti.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Popularna i pretežno tekstualna enciklopedija Wikipedia uskoro će dobiti unapređenje – video sadržaje koji se mogu uređivati kao i tekstualni. Organizacija koja je odgovorna za njen rad nada se da će ovim potezom revolucionisati svoju referentnu lokaciju i podstaknuti davaoce sadržaja – od televizija do muzičke industrije – da omoguće ulazak više video materijala u javni domen.

Osoba koja uređuje članak za Wikipediju naići će kroz dva-tri meseca na novo dugme sa oznakom „Add Media“. Kad ga pritisne pojaviće se interfejs pomoću kojeg će tražiti video – u početku iz tri spremišta s materijalom koji nije zaštićen autorskim pravima – i prevući odgovarajuće delove u članak, a da ne mora da instalira nikakav softver za uređivanje ili konvertovanje videa. Rezultat će se pojaviti kao video odlomak ugrađen u članak.

Proizvođač Xwave DVD plejera i rikordera

Proverite trenutni kurs za sve konvertibilne valute

Extreme softver

Mustek DVD plejeri

Rating: 4 out of 5 stars

Vivax Imago K-195 DVD plejerDanas postoje dva polja na kojima se proizvođači DVD plejera utrkuju kako bi zadobili kupce. Jedan način je snižavanje cena skoro do neisplativosti proizvodnje, a drugi „filovanje“ plejera svim mogućim i nemogućim funkcijama. Idealno bi bilo kada bismo mogli da imamo plejer koji je jeftin i dostupan svima, i istovremeno maksimalno prilagođen našim potrebama. Vivax Imago DVD K-195 nije takav plejer, ali je proizvođač definitivno razmišljao u tom pravcu. Kao i svi jeftini plejeri poseduje neke kompromise mada moramo da kažemo da oni nisu preterano uticali na ukupnu funkcionalnost ovog uređaja.

Vivax Imago K-195 DVD plejerZa trećinu uži od standardne širine, ovaj plejer neće zauzeti mnogo mesta na polici iznad (ili ispod) TV prijemnika. Manje prostora na prednjoj strani dovelo je do toga da se smanji i veličina displeja, ali i veličina tastera za reprodukciju koji su implementirani na prednjoj maski. Na sreću, oni se retko koriste, pa to ne možemo smatrati nekim velikim nedostatkom. Jedan od retkih kompromisa ogleda se u nepostojanju 5.1 analognih audio izlaza, mada se surround zvuk može dobiti preko optičkog digitalnog audio izlaza. Pored njega, na raspolaganju su stereo analogni audio izlazi, komponentni i kompozitni video izlazi, S-Video i SCART konektori.

Vivax Imago K-195 DVD plejerSetap u plejeru je jednostavan sa relativno malim brojem opcija, ali se pokazalo da je i to dovoljno za pravilno funkcionisanje uređaja. Plejer je regionalno otključan i bez problema smo na njemu reprodukovali filmove iz različitih regiona. Ubrzanje reprodukcije je dozvoljeno do 16x, usporenje do 1/8x, a zumiranje do 3x. Reprodukcija MP3 fajlova je tekla korektno. ID3 tagovi nisu podržani, a interesantno je da postoje različita ograničenja za dužinu ispisa fajlova i foldera. Kod foldera na ekranu može da se prikaže maksimalno 8 karaktera, a kod imena pesama skoro duplo više (15 karaktera). Treba pomenuti da se u toku reprodukcije jedne pesme može bez problema kretati kroz disk. Osim MP3 pesama podržani su audio CD-ovi, VCD filmovi, kao i JPEG fotografije.

Vivax Imago K-195 DVD plejerTestiranje reprodukcije DivX i srodnih formata je proteklo praktično bez ijednog problema. Način prikaza i odabira titlova je neuobičajen jer zahteva odabir filma, pa tek nakon toga odabir fajla sa titlovima. Ovakvo rešenje je izuzetno retko i do sada smo ga videli tek na nekoliko DVD plejera. Inače, titlovi su prepoznati u SRT i SUB formatima, pri čemu je jedino ograničenje da budu smešteni u istom folderu sa video zapisom. Prikaz titlova je odrađen odlično. Slova su bela, optimalne veličine, a prikazuju se na polutransparentnoj tamnoj traci, tako da su vidljiva na svakoj podlozi. I XviD QPEL filmovi su prikazivani bez ikakvih problema, a isti slučaj je bio i sa DivX 6 formatom.

Vivax Imago K-195 se pokazao kao sasvim solidno rešenje za manje zahtevne korisnike. Možda mu je najveći nedostatak nepostojanje surround analognih audio konektora, ali kao što smo rekli, u ovom cenovnom rangu kompromisi su morali da se prave, u ovom slučaju sa zvukom. Iako nije najbolji plejer na tržištu, možemo da kažemo da je veoma blizu vrha po pitanju funkcionalnosti u najnižem cenovnom rangu.

Za informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti posetite www.jeftino.rs.

Trazimo za vas jeftine proizvode

E što je to vreme bilo dobro… 15-16 godina sam imao, srednja škola, godina II… Jeste da je bilo tu negde u vreme najveće krize, milionskih novčanica i ništa manje inflacije + ratovi neki, razni… al mi smo se provodili do iznemoglosti. I to bas provodili, bar za one uslove koji su nam bili dostupni. Nije [...]

maca-i-lav“Volela bih da sam pametna. Nisam. Volela bih da sam lepa. Nisam. Volela bih da sam dobra. Nisam. Volela bih da sam posebna. Nisam. Ni po čemu se ne izdvajam od proseka.”

Ovo bi vam Ivana rekla pre par godina. Kako godine brzo lete i kako sam ja u međuvremenu omatorila, bilo bi to rečeno pre celih deset godina i neku godinu više.

Najveći problem koji možemo da imamo sa samim sobom je ne voljenje sebe. Ako ne volite sebe, onda nikada ne možete biti dovoljno dobri ni drugima. To je jedna od najvećih istina ovoga sveta. Ako dozvolite da tuđe mišljenje gradi vašu sliku o vama samima, onda ste u velikom problemu.

Jednostavno nikada nećete biti ni dovoljno pametni, ni dovoljno lepi ili dobri i ni po čemu posebni nećete biti. Nećete se izdvojiti od proseka u svojim očima. A slika o vama koju drugi vide je baš ono što vi vidite u sebi. Nema tu mnogo kamuflaže. Sve se vidi, sve se zna.

U osobi koja ne voli sebe, ne možete videti nekoga koga ste dostojni da volite. Ljudi drugim ljudima čine samo ono što ih puste da im urade. Ne govorim o ekstremnom nasilju. Ako volite sebe, onda im nećete dozvoliti da vam čine ono što ne želite.

Kako sam zavolela sebe? Najjednostavnije. Ne postoji biće na zemlji koje mogu bolje da razumem, čije mane mogu bolje da opravdam i shvatim, ne postoji osoba koja me tako brzo može ubediti u svoje mišljenje. Ta ista osoba ume da bude i lepa i pamtna i ume da se obuče, baš onako kako volim.

Pametna je taman onoliko da mi ne zadaje nepotrebne probleme, razumemo se odlično po svim pitanjima. Neće me nikada izneveriti. Neće nikada dozvoliti da me ponize, neće ništa da trpi, nikada me neće izneveriti. Volim je, jer mi je toliko dobrog donela. Ono loše dok je nisam zavolela sam joj oprostila.

Da je ne volim ja, niko je drugi nikada zavoleo ne bi. Umiljata mačkica ili divlja  lavica,  nebitno je. Volim je baš takvu kakva jeste, jer bolju od nje nemam i ne poznajem.

Ako ne volite sebe, onda vas niko drugi nikada voleti neće. Ako ne mislite da ste dostojni ljubavi prema sebi, onda vam nikada ni drugi neće pružiti ni dovoljno pažnje, ni dovoljno poštovanja, ni dovoljno ljubavi.

Intervju: Douglas Rushkoff

Douglas Rushkoff
photo: Johannes Kroemer

Douglas Rushkoff je profesor, pisac, dokumentarista, media guru koji se fokusira na to kako ljudi, kulture i institucije stvaraju, dele i uzajamno utiču na svoje vrednosti. On vidi “medije” kao predeo u kojem se ta interakcija odigrava, a “pismenost” kao sposobnost da se u tome svesno učestvuje.

Njegovih deset knjiga o novim medijima i popularnoj kulturi je prevedeno na više od trideset jezika. Cyberia, Media Virus, Playing the Future su neke od njih. Rushkoff je takođe napisao romane Ecstasy Club i Exit Strategy, kao i grafičku novelu (strip) Club Zero-G. Napisao je i seriju stripova za Vertigo pod nazivom Testament, a povod za ovaj razgovor je knjiga o pogledu na korporativnost koja se zove “Life Incorporated”.

Napisao dva nagrađivana dokumentarna filma u kojima je bio narator - The Merchants of Cool koji se bavi uticajima korporacija na kulturu mladih i The Persuaders koji govori o prenatrpanom svetu marketinga i novim pokušajima da se prevaziđe otpor potrošača.

Kolumnista je u mnogo online i offline medija (Arthur, The NY Times, Time, Guardian, Discover Magazine), domaćin radio emisija (CBS Sunday Morning, Media Squat) i gost bloger na najpopularnijim blogovima (boingboing) itd itd.

Rushkoff je i profesor, uskoro PhD. Neumorno predaje, radi u više bordova raznih medijskih organizacija i neprofitnim organizacijama za nove medije i medijsku pismenost. Služio je kao savetnik Komisije za Svetsku kulturu pri Ujedinjenim nacijama. I tako dalje, i tako dalje (gomila škola, disertacija, post-graduate fellowshipa…). Klavijaturista je u industrijal bendu PsychicTV.

Njegova nova knjiga Life Incorporated govori da se ovo nije desilo samo od sebe.

O knjizi, korporacijama, novcu i šansama za ljudski rod, Douglas Rushkoff govori za Proceduru.

Zoran Trklja: Recite nam kako ste došli na ideju za knjigu Life Inc. i koje teme ona otvara?

Douglas Rushkoff: Počeo sam kada sam shvatio da je novac medijum. Baš kao knjige ili televizija i slično. Razlika je da smo pogrešno shvatili da je novac koji koristimo, a to je centralizovana valuta - jedino moguće monetarno rešenje. To je kao kada bismo mislili da televizija može da proizvodi samo sitkome, ali postoje i vesti, filmovi, sport… Želeo sam da pokažem ljudima da novac koji koristimo ima pravila koja nas čine pohlepnijima samim svojim dizajnom (ne grafičkim, prim. procedura).

Shvatio sam da su ljudi oko mene opsednuti tržištem, da su uplašeni i da im je sve gore i gore. Oni bi morali da shvate da se ne nalaze u stvarnom svetu već u igri dizajniranoj od strane određenih ljudi u određenom trenutku u istoriji. Dizajneri te igre su odavno mrtvi, ali mi i dalje živimo u njihovom svetu, njihovoj ekonomiji.

ZT: Dakle, vi kažete da je novac, da su banke, korporacije itd, pravila, ili da kažem koncepti, savremenog života, zapravo niz pronalazaka (izmišljotina) koji su omogućila bogatima da centralizuju valutu i bogatstvo, ne bi li ih sačuvali ili čak uvećali. To zvuči prilično pohlepno i nepravedno. Kako je moguće da milijarde ljudi i dalje poslušno igra taj konzumeristički “ruski rulet”?

DR: Da. Mi to radimo zato jer ne znamo ni jedan drugi način. Mi smo naučeni da su ova ekonomska pravila - prirodna pravila (zakoni). Ali nisu uopšte. Najjednostavnije:

1. Novac nije deo prirode, da bi mogao da se proučava naukom kao što je ekonomija, već je izmišljotina sa specifičnom namenom. Centralizovana valuta je jedna vrsta novca - novca koji nema nameru da promoviše transakcije već ima nameru da promoviše akumulaciju kapitala. On služi spekulativnoj ekonomiji i zapravo isisava bogatstvo iz prave ekonomije. Uz njega (centralizovan novac) kriza banaka je bila neizbežna.

2. Bankarstvo je najveća industrija našeg društva, a dug je naš najveći proizvod. To je neodrživo. Moramo da stvorimo vrednost kako bismo učestvovali u ekonomiji.

3. Korporacije nikada nisu nameravale da promovišu trgovinu, nego su nameravale da je spreče. Krajem srednjeg veka narod Evrope je bio prosperitetan izvan našeg poimanja. Radili su manje, živeli bolje i bili čak i višlji nego što smo mi. Ali bogati su siromašili i bili su ugroženi od narastajuće srednje klase. Kao odbranu svojih interesa izmislili su korporacije kako bi sprečili da ljudi između sebe trguju direktno. Korporacije su bile samo monopolske organizacije za koje su svi morali da rade. Postalo je nelegalno da se dobra uzgajaju i prodaju direktno drugim ljudima. Zbog toga je Amerika imala revoluciju.

4. Razvitak ugovornih korporacija i centralizovanog novca je izazvao kugu; najprosperitetniji vekovi su završili u ekonomskoj pustoši i doveli do smrti pola stanovništva Evrope.

5. Što više novca pravimo, zapravo stvaramo više duga. Završavamo porobljeni, baš kao i korporacije, sopstvenim dugovima. To čini da se i sami ponašamo kao korporacije.

Jednom kada ljudi shvate ovo, biće u boljoj poziciji da ponovo izgrade alternativne ekonomske strukture koje su služile ljudima tokom mnogo vekova.

ZT: Dakle, postoji li neki izlaz? Gde je odgovor? Da li mislite da ljudi imaju hrabrosti i petlje da urade nešto što će im poboljšati živote i učiniti ih srećnijim? Da li imate veru u ljude kao što oni veruju u novac?

DR: Ljudi će verovatno biti motivisani sopstvenim bolom i glađu. Monetarni sistem nije represivan po defaultu, kao diktator. On koristi propagandu više nego oružje. Naposletku, ljudi će osećati glad u svojim stomacima, a to je mnogo veći diktator nego reklame. Ako možemo da izbegnemo da stavimo fašistu za predsednika ili da izbegnemo da se ubijamo međusobno, onda ćemo biti primorani da istražimo nove načine da dođemo do hrane ili skloništa - osnovnih stvari koje nećemo moći da priuštimo u korporativnom sistemu.

Samo tada ćemo moći da istražimo mogućnosti alternativnih valuta, razvijajući “ekonomiju poklona”  i pronaći način kako da uradimo stvari jedni za druge koji neće obuhvatiti centralno izdatu valutu.

Trebali bismo da imamo uspeha ako korporativne sfere ostanu paralizovane dovoljno dugo. Trgovina i društvena zajednica se uzajamno jačaju ako im je dozvoljeno da se dese. Nama je trgovina uskraćena i kao rezultat smo dobili društvene zajednice koje nisu uspele. Naša sposobnost da međusobno poslujemo nam je oduzeta legislativom. Kako budemo preuzimali kontrolu nad lokalnom trgovinom, videćemo put ka društvenoj zajednici, a ne put koji nas vodi od nje.

ZT: Slušao sa nekoliko podcasta vašeg radio showa “Media Squat” na WFMU - “našoj poslednjoj najboljoj nadi za radio talase”, i primetio sam da u emisiju zovete prave ljude koji rade prave stvari, “praxis” ljude, ljude koji su organizovani na nekom društvenom, zajedničkom angažmanu. Recite nam nešto više o tim ljudima, i o činjenici da je organizovanje na plemenskom/društvenom nivou esencijalno u održavanju kvaliteta naših mikrookruženja.

DR: Pa, zovem te ljude da nam pokažu da je moguće. Da je lako. To nisu super ljudi (übermensch). To su samo ljudi koji rade stvari. Većina nas, zapravo, ne radi ništa. Idemo “na posao” i, u suštini, ne radimo ništa što stvara vrednost, ili što nekome stvarno pomaže. A ni ne znamo kako je u stvari lako raditi stvari. Kao pokositi travu, ili pomoći bolesnoj osobi, ili izgraditi održiva energetska postrojenja i tako dalje. To je vrlo lako - mi smo uveravani da su nam potrebne velike koompanije da se brinu o nama, ali one nam nisu potrebne.

Ali da, moramo da dopremo jedni do drugih i radimo stvari skupa. Moramo da razmenjujemo dobra i poslujemo međusobno. Moramo da izmenimo zakone tako da nam dozvole da trgujemo međusobno, umesto samo sa monopolskim industrijama.

ZT: Dakle, Jedan može da napravi promenu samo ako je on/ona jedan od mnogih koji rade zajedno?

DR: Ne znam da li je potrebno da radimo u grupama, u nekom komunističkom smislu. Mislim da neke aktivnosti zahtevaju više od jedne osobe. Lakše je obrađivati zemlju u grupi nego sam. Ili napraviti avion.

Ali, moramo da prestanemo da sebe posmatramo kao individue u međusobnom takmičenju za oskudne resurse. To je iluzija stvorena od strane kreatora centralnog tržišta.

http://www.rushkoff.com/
http://lifeincorporated.net/
Life Inc. on Procedura

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37