Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kao što možda znate, Vanja pije omega 3 preparat. Do sad je pila ProEFA. Kad su se zalihe privele kraju, spremim se ja u akciju naručivanja novih količina.

Neko vreme unazad razmišljam da umesto ProEFA, čija je dostava prilično komplikovana, naručim EyeQ koji se bez problema preko neta naručuje i isporučuje za Srbiju, pa se dam u malo istraživanje.

Prvo oko količina. Vanjina doza ProEFA je dve kapsule dnevno, pa ako bih joj davala EyeQ chews, to bi onda bilo popriličan broj kapsulica dnevno. Druga opcija su EyeQ caps, ali njihov nedostatak je ukus. Ne prave se sa dodatnim ukusom.

Ništa, vratim se ja na ProEFA. Najpovoljnije naručivanje je i dalje na Shop in service, ali novitet je da sad u opcijama online naručivanja, postoji i Serbia and Montenegro.
Poželim ja da isprobam to da proverim koliko je koja opcija sigurna i brza. Dogovorim se sa bratom da naruči tri tegle da stignu kod njega, i da ih on pošalje poštom, a tri da naruči da stignu kod mene. Ali, ne može. Ne prolazi nešto oko poštanskog broja. Prošli put je bio neki problem oko FedEx-a. Niko nama nije kriv kad svakih par godina menjamo naziv države…

I tako, svih šest tegli stiglo snail mail-om, samo ovi američki puževi su ovog puta bili baš brzi. Sedam dana. Svaka čast.

Carinu nisam platila. Na pošiljke čija ukupna vrednost ne prelazi 30€ (sa poštarinom) ne plaća se carina. Pa… snađite se.

A što se tiče pionirskih poduhvata, probaću naredni put ponovo.

Fizičar Majkl Faradej je dokazao da se električna struja kreće po površini provodnika, a ne u njegovoj unutrašnjosti. Tako elektricitet ne može prodreti spolja u kavez sačinjen od provodnog materijala. Ovakva pojava Faradejev kavez čini dobrom zaštitom od spoljnih uticaja elektromagnetnih talasa (i obrnuto: od curenja elektromagnetnih talasa iz kaveza napolje) ali i od udara groma. Teorija kaže da je automobil Faradejev kavez. Po istoj teoriji, udar groma u automobil ne bi izazvao povrede osoba koje se u njemu nalaze. Verujete li teoriji? Da li biste voleli da doživite tako nešto u praksi? Ne verujem, ali svakako bi vas interesovalo da vidite praktičnu demonstraciju. Onaj ludak Ričard Hamond (Richard Hammond) jedan od voditelja popularne BiBiSijeve emisije Top Gir (Top Gear)…

Jedan broj u imeniku manje

Prvo, ne podnosim kad me neko prekida i nikako ne dozvoljava da kažem šta mislim pa moju rečenicu završi sa – Znam šta hoćeš da kažeš. Ma nemaš pojma! Ne podnosim ni kad me odsluša pa me na kraju pita – Šta si htela da kažeš. Odma’ bi da ubijam! Rekoh, bre! Šta sad treba, da analiziram samu sebe???

Drugo, ne podnosim kad neko misli da je samo on u pravu i ne ne prihvata da drugačije mišljenje uopšte postoji. Kad mi ne dozvoljava da mislim ono što mislim nego me lepo davi s tendencijom da me usmrti il’ da mislim k’o on. To obično potkrepljuje sa – Slušaj JA da ti objasnim; Čekaj, MENI se desilo – nekako moram da mislim na osnovu njegovih dešavanja, poraza i životnih iskustava. Moje ko šiša.

Treće, ne podnosim rasprave telefonom, nikoga ne možeš da u’vatiš za gušu kad kulminiraju prvo i drugo.

Četvrto, kad me pitaju šta bih uradila kad bi mi se nešto desilo ja izdeklamujem svoju teoriju – uradila bih to i to. I naglasim da opet nisam sigurna da bih to uradila, samo tako mislim, gde znam u kakvom bih stanju bila u nekom trenutku, da l’ bih se setila svoje teorije iz trenutaka pametnog rasudjivanja il’ bih u sekundi postala ludak koji ne vlada sobom. Zavisi. Uvek od druge strane, dogadjaja, trenutka, mogu da budem umiljato jagnje a mogu i da se pretvorim u lava koji seksualno zlostavlja gazelu pa je posle onako iscrpljenu pojede. Otkud, bre, znam koja životinja čuči u meni i koju će neko preko puta da izazove.

Situacija od juče:

Nisam baš ukapirala da l’ mi se žalila il’ mi se hvalila al’ priča mi prijateljica kako joj se udvara tamo neki. Nemam pojma koji al’ imam ulogu tumača njegovih udvaračkih dela i reči. Ona u dilemi. Šta ako se ispostavi da je isti kao njen bivši muž? Šta ako samo hoće ono? Šta ako im ono bude bez veze? Šta ako se zaljubi. Šta ako je ostavi? Šta ako opet bude patila? Umorih se u sekundi.

Pokušah da joj objasnim da ima samo dve mogućnosti – da se odmah udavi u tome šta će biti ako bude ili da sedi kući i misli kako joj je jedna patnja u životu bila dovoljno. Da nema ništa od toga – šta bi bilo kad bi bilo a ne mora da znači.

Traži preciznije objašnjenje.

Ja sve ono što sam rekla okrenem naglavačke i zajebem se.

Kažem otprilike – Pa dobro, bre, je l’ znaš ti koliko godina sam ja bila devojka? Znaš li koliko puta nisam mrdnula od one prve kafe, odma sam imala želju da ubijem onog preko puta. Znaš li koliko sam priča odslušala, i onih koje sam htela i onih koje nisam.

Ne vredi. Neće za džabe da pije kafu, šta ako se razočara.

Ja opet progovorim i opet se zajebem, to jest, kažem – Šta misliš, da mene niko, nikada, nije razočarao. Slagah doduše, malo me njih razočaralo, uglavnom oni koji su me prethodno očarali al’, eto, vidim kako postajem sve gluplja i gluplja, baš onako kako razgovor nalaže.

Na sve to, moja draga prijateljica meni kaže – Lako je tebi, ti si navikla.

Počeh ja, k’o džekpot, da obrćem ne bih li složila tri iste sličice da ovo razumem al’ ne ide, vidim samo imam želju da kažem – Aj’ majke ti nemoj više da me zoveš. Ni zbog čega.

Umesto toga je priupitam – ‘Leba, ti kako sam ja to navikla.

Objasni ona meni. Dok je ona 17 godina bila u braku ja sam bila devojka. Po njenoj slobodoj proceni ja sam sretala najmanje jednog muškarca godišnje ako ne i više koji su pretendovali na mesto mog muškarca, ljubavnika, dečka, nešto tako. S obzirom da svih tih godina ja nisam uspela da se udam znači da su me svi oni ostavljali, svih sedamnaestoro ako ne i više, a sve uzevši u obzir najnormalnija stvar na svetu je da sam ja navikla da u moj život ulaze kandidati i iz njega izlaze a da to na mene ne ostavlja traga. Lako je meni bilo da ja sa nekim pijem kafu kad sam znala da od ta posla nema ništa, naviknuta sam, ona ipak ne želi da pije kafu a ni da sluša potencijalnog muškog ostavljača.

Nekako dodjoh do daha al’ nikako do reči. Ne znam šta da kažem.

Na kraju nekako uobličim da ne mogu da verujem da je ona još jedna od onih koja se godinama družila sa mnom ne napuštajući svoju predrasudu da ja kao sama, neudata i neostvarena lakše podnosim život od njih udatih, razvedenih, po meri nepisanih pravila, da ima taj stav – ko je meni doš’o-dobrodo’šo, ko otiš’o-opet dobro. Navikla sam. Osećam kako mi se uvređenost penje uz kičmu, izgubih i volju i želju da pričam.

I kažem – ti si samo jedna ovca u mom životu na koju sam ja trošila vreme. Nažalost, nisam kad je trebalo analizirala tako kao ti. Pola sata me mučiš šta će biti ako to ne uspe, ni sekundu nisi razmislila šta će biti ako me uvrediš i pročeprkaš moju ranu. Računaš – navikla sam da neko malo, malo, pa na tu moju ranu sipa so. Ii nemoj da piješ sa njim tu kafu. Boga pitaj gde to može da odvede. A možda će čovek da se razočara. Ovako k’o ja… i ne zovi me više. Nikada, ni zbog čega…

Moja dugogodišnja, verna, nerazočarana, nenaviknuta, ranjivijeg srca od mog, šta bi bilo kad bi bilo, lako je tebi drugarica reče:

Mnogo se ti praviš pametna – i tresnu slušalicu.

Ostadoh tako napravljeno pametna da se čudim.

Posle svega, umesto da dodjemo do zaključka- pij kafu, živi život, nek ide život, dodjosmo do toga da se ja pravim pametna.

Ostavi me bez mogućnosti da joj kažem da je nemoguće praviti se pametan.

Nemoguće je praviti se i glup.

Al’ meni je uspelo.

I nisam razočarana.

Naviknuta sam.

Mislim, da brišem te brojeve iz imenika.

I nisam pametnija. Samo sam mirnija.

Razvojni tim koji stoji iza ovog popularnog programskog jezika, objavio je dostupnost nove 3.1 verzije.

Python 3.1 se fokusira na stabilizaciji i optimizaciji funkcija i promena koje su uvedene od Python-a 3.0.
Na primer, novi I/O sistem je prepisan u C zbog poboljšanja brzine.
Takođe dekodiranja sa UTF-8, UTF-16 i LATIN-1 sada su dva do četri puta brža.

Više o promenama i novinama koje donosi novi Python 3.1, možete pogledati na http://docs.python.org/3.1/whatsnew/3.1.html.

Šta je Python?

Python je dinamičan objektno orijentisan programski jezik koji se može koristiti za razvoj različitih vrsti softvera. On pruža snažnu podršku za integraciju sa drugim jezicima i alatima, dolazi sa velikim brojem biblioteka i može se naučiti za nekoliko dana.

Python se može pokrenuti na Windows, Linux/Unix, Mac OS X, OS/2, Amiga, Palm dlanovnicima, i Nokia mobilnim telefonima.

Python se distribuira pod OSI-odobrenom open source licencom, pa ga možete slobodno koristiti i za komercijalne proizvode.

Download Python 3.1.

Režiser:
Uwe Boll
Scenaristi:
Elan Mastai, Michael Roesch & Peter Scheerer
Uloge:
Christian Slater ...Edward Carnby
Tara Reid ... Aline Cedrac
Stephen Dorff ... Cmdr. Richard Burke
Frank C. Turner ... Sam Fischer
Matthew Walker ... Prof. Lionel Hudgens
Radnja:
Istražujući natprirodne sile, Edward Carnby nadje se pred najtežim slučajem u svojoj karijeri. Uz pomoć svoje devojke arheologa, on pronalazi artefakte širom sveta koji su samo deo velike slagalice i misterije koja se sve više komplikuje koliko dublje ulaze u njeno rešavanje.
Osvrt:
"Alone in the Dark" je akcioni horor film koji je veoma labavo zasnovan na popularnom serijalu video igrica istog naziva koji je izdavala kuća Infogrames. Od samog prikazivanja, film se redovno susretao sa negativnim kritikama i to od kritičara i obožavalaca igrice. Produkcija je obezbedila budžet od oko 20 miliona $ a film je širom sveta vratio samo 10 miliona.
Da li je razlog negativnog imidža koji prati ovaj film samo činjenica da ga je režirao veoma omraženi Uwe Boll ili nešto drugo, pokušao sam da saznam zahvaljujuci B92 koji je emitovao film u sredu (bar sam ja gledao u repriznom terminu).
Za one neupućene, film je 2005. godine dobio tri "Stinkers" nagrade za najgori film, najgoru režiju i najgore specijalne efekte. Dobitnik je i "Calvin" nagrade za najgori film, a bio je nominovan i za "Zlatnu malinu" u kategorijama najgora režija i najgora glumica. I na kraju, film trenutno na IMDB-u ima ocenu 2.3/10!
Što se mene tiče - film jeste zaista loš, ali ne bih bio baš toliko strog. Jednostavno, mislim da ima daleko gorih filmova, sa lošijom režijom, nikakvom glumom ili imaju scenario koji ne bi mogao da proguta ni pas s maslom.
Moja najveća zamerka ide u pravcu toga da, iako se smatra hororom, nema apsolutno nikakvu dozu straha i napetosti, a i sama atmosfera u filmu je nekako izveštačena i plastična. Tome je svakako doprinela glumačka postava koja, zanemarivši Taru Reid kao ozbiljnu glumicu, uopšte nije loša jer je predvode Christian Slater i Stephen Dorff. Svo troje su neubedljivi u svojim ulogama, a sam scenario je ne baš najsjajnije napisan, što uopšte ne čudi čim je na njemu radilo više od dvoje ljudi. Dakle, ovo su moje primedbe, ali one istovremeno ne znače tako surovu ocenu. Ja bih ga pre oscenio s 3.5-4.0/10. Ovo je jednostavno film koji pogledate jednom i zaboravite. 

Jeste li ikad razmišljali o ultimativnim poslovnim vrijednostima i njihovoj klasifikaciji? Po mom mišljenju, sve mogu biti grupirane u četiri jednostavne skupine: rast prihoda, smanjenje troškova, brzina izlaska na tržište i povećanje kvalitete, Na prvi pogled, složit ćete se, sve izgleda dobro. No, pogledajmo njihovu međusobnu korelaciju;

Mislim da će biti najbolje ako počnem od sebe: Ja ostajem kući, dakle ne idem nigde na letovanje; ja plaćam samoga sebe, dakle sam sebi sam šef, pretpostavljeni, gazda, onaj koji naređuje, ma onaj koji je iznad samoga sebe! Nema šanse ni za Palić, osim da se dobiciglujem do jezera i napravim nekolike fotografije o njegovim vodama za koje smatram da neće preživeti ma šta mi radili a Oni govorili uz vetar. Ako je nešto nemarnošću ljudi osuđeno na propast, sumnjam da drugi ljudi to mogu spasiti, premda se čuda događaju ja u čuda ne verujem.

Dakle, trebalo bi da se ide na godišnji odmor, na letovanje. Turska, Grčka i na ovo naše negdašnje more, ako se ima para. U neka druga mesta valjda treba više para. Na gornjoj fotografiji vidite pijacu ili Bazar u Egiptu. I na donjoj fotografiji je tema Egipatska.
Do ovih fotki sam došao posredstvom rođakinje koja je ove godine (zimus) bila u Egiptu i koja živi u inostranstvu, što ne znači da mi, ovde u Subotici, nemamo sugrađane koji posećuju beli svet. Od ove moje rođakinje stiže i priča o reklami za Palićko jezero sa interneta. Kaže ona da je pokazala net prezentaciju Palića gde sve blješti kao u Las Vegasu. Rekoh joj da bi trebala pokazati na Jutjubu „Palić Upomoć!“, dakle da se vidi i treća strana na Subotičkom medaljonu. Ako se desi da neka od njenih prijateljica, bez njenog znanja, stigne na Palić – čini mi se će da bude belaja.

Za Vas dobri ljudi, kao i uvek tako i sada, lepa šetnjica od ove do one tačke, a tačke odredite Vi sami, naravno kuglica il’ više sladoleda usput… nemojte propustiti.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Popularna i pretežno tekstualna enciklopedija Wikipedia uskoro će dobiti unapređenje – video sadržaje koji se mogu uređivati kao i tekstualni. Organizacija koja je odgovorna za njen rad nada se da će ovim potezom revolucionisati svoju referentnu lokaciju i podstaknuti davaoce sadržaja – od televizija do muzičke industrije – da omoguće ulazak više video materijala u javni domen.

Osoba koja uređuje članak za Wikipediju naići će kroz dva-tri meseca na novo dugme sa oznakom „Add Media“. Kad ga pritisne pojaviće se interfejs pomoću kojeg će tražiti video – u početku iz tri spremišta s materijalom koji nije zaštićen autorskim pravima – i prevući odgovarajuće delove u članak, a da ne mora da instalira nikakav softver za uređivanje ili konvertovanje videa. Rezultat će se pojaviti kao video odlomak ugrađen u članak.

Nеdаvnim ulаskom Hrvаtskе i Albаnijе u NATO аlijаnsu Srbijа sе nаšlа u skoro potpunom NATO okružеnju isto kаo što jе i Krаljеvinа Jugoslаvijа bilа u sličnom okružеnju Silа Osovinе u prolеćе 1941. g. Vаljdа još sаmo zombiji vеruju dа ćе NATO ostаviti Srbiju dа sе čvаri vаn nаtoovskih kаndži kаo poslеdnjа bаlkаnskа nеsvrstаnа oаzа (drugim rеčimа, znа sе zаšto jе Bаjdеn dolаzio u Bеogrаd а i u Dеčаnе).

Sаmo slеpci nе vidе ponаvljаnjе istorijе!    .

Ipаk, nа žаlost, prаtеći rеzultаtе izborа u zеmаljskoj Srbiji u protеklе dvе dеcеnijе možеmo konstаtovаti dа jе аmorfnа mаsа glаsаčkih zombijа i porеskih obvеznikа u Srbiji još uvеk dovoljno vеlikа dа prеspаvа još jеdno svojе sopstvеno prеvođеnjе žеdnih prеko vodе.
U svаkom slučаju, ostаci Srbijе i njеno ministаrstvo аmеričkih inostrаnih poslovа sе trеnutno suočаvаju sа tri krucijаlnа spoljnopolitičkа problеmа koji mogu (ili bi morаli dа u jеdnoj normаlnoj nаcionаlnoj srеdini) prouzrokovаti rеvolucionаrnа gibаnjа ukoliko sе nе rеšе nа аdеkvаtаn (čitаj, nеkаubojski) nаčin:
• Formаlno nа pаpiru (čitаj, nа TV Dnеvniku i Vеstimа u sеkciji „vrеmеnskа prognozа“) orаlno sаčuvаti KosMеt аli gа u stvаri priznаti i tаko ispuniti nаjbitniji domаći zаdаtаk zаdаt od strаnе sponzorskih gаzdа nаkon pаljеnjа zgrаdе Nаrodnе Skupštinе u Bеogrаdu 5. oktobrа 2000. g. (vаljdа po uglеdu nа nаcističku dеmokrаtiju u Nеmаčkoj fеbruаrа 1933. g. kаdа jе u Bеrlinu zаpаljеn Rеichstаg ). U ovom slučаju osnovni mеdijski zаdаtаk domаćih siеnеnovаcа sе sаstoji u pronаlаžеnju formulе kаko ubеditi srpskе pаtriotskе mаsе dа su krаlj Alеksаndаr Obrеnović i njеgovа suprugа Drаgа Mаšin rаdili zа dobro srpskog nаrodа dobrovoljno sе odričući srpskе Bosnе & Hеrcеgovinе i KosMеtа zаrаd Euro-bеčkih vаlcеrа u Bеogrаdskom Pаšаluku. U tom kontеkstu ćеmo vеrovаtno još dugo slаti izuzеtno oštrе protеsnе diplomаtskе notе povodom dаljеg tеrorа nаd kosmеtskim Srbimа od kojih sе kаubojimа „trеsu“ hlаčе.
• Ući u NATO pаkt kаo punoprаvno-rаvnoprаvаn člаn i tаko u potpunosti rеаlizovаti politiku Pеntаgonа (krеirаnu od strаnе Zbignjеvа Bžеžinskog još 1978. g.) potpunog stаvljаnjа Euro-аzijskog mostа (Bаlkаn + Azijа Mаlа) pod kontrolu Vеlikog Brаtа. Kаrikа kojа ovdе nеdostаjе jе uprаvo DOSmаnlijskа Srbijа (Sloboumnа jе vеć bombаrdovаnа i zаmеnjеnа „nаprеdnim prozаpаdno-dеmokrаtskim“ strukturаmа). Koliko ovdе imа sаti vidеli smo 2003. g. kаdа jе Zorаn Đinđić dobio pаr mеtаkа u lеđа (čitаj, strеljаn nа bеogrаdskom аsfаltu) i to sаmo nаkrаtko nаkon svog poslеdnjеg intеrvjuа u komе jе nаglаsio dа dеmokrаtijа i Euro-аtlаntskе intеgrаcijе nе podrаzumеvаju i odricаnjе od dеlа svojе sopstvеnе dеdovinе (tj. KosMеtа). U slučаju potpisivаnjа pristupа NATO osovini nаši domаći Euro-аtlаntski propаgаtori imаju osnovni domаći zаdаtаk dа prеko dobro uhodаnih Bombаrdеrа 92 ubеdе jаvnost dа jе slаnjе srpskih sinovа nа rаznorаznе bеlosvеtskе frontovе kojimа sе stеžе obruč oko prаvoslаvnе Mаjkе Rusijе ispunjаvаnjе zаvеtа Knеzа Lаzаrа а juriš nа Moskvu rеаlizаcijа svеtosаvskog nаdаhnućа i kosovskе nеbеskе Srbijе.

Nаjjеdnostаvnijе i nаjsаvršеnijе!.                  .

• Postаti člаn Sovjеtskog Sаvеzа Evropskih Rеpublikа jеr sе pokаzаlo dа jе nostаlgijа prosеčnog srbijаnskog birаčа (nаročito mаnjinа) prеmа još jеdnoj Jugoslаviji nеizlеčivа bolеst. Obеćаnjа ludom rаdovаnjа sе vrtе i u ovom slučаju oko istih klišеа kаo i zа vrеmе prеthodnog Titonikа: povoljni krеditi iz brisеlskih strukturаlnih fondovа. U slučаju ulаskа u SSER bаzični problеm sа kojim sе suočаvа dеmonokrаtskа аgitprop kаmаrilа u Ostаcimа Srbijе sе svodi nа ubеđivаnju rаjе dа jе prospеritеt libеrаlnog kаpitаlizmа nеuništiv i dа jе trеnutni rаspаd čitаvog kаpitаlističkog sistеmа sа uvođеnjеm dirigovаnе i protеkcionističkе privrеdе (а lа SSSR) sаmo trеnutnа kijаvicа kojа prolаzi sа prvim zrаcimа prolеćnog suncа (trеnutno smo nа počеtku lеtа). Dodаtni (nе еkonomski) аrgumеnti (ukoliko ovi prvi propаdnu) sе vrtе oko učvršćivаnjа dеmokrаtijе u Euro-klubu. Dа sе i ovdе igrа nа dobro oprobаnu bаlkаnsku kаrtu tipа „drži vodu dok mаjstori odu“ govori uprаvo i sаmа suštinа dеmokrаtijе (koju jе Aristotеl prosto „obožаvаo“) а to jе princip tеrorа vеćinе. Dа sе sаmo podsеtimo dа zа ulаzаk u osnovnu dеmokrаtsku instituciju Evropskе Unijе – Euro-Pаrlаmеnt (koji po osnovnim nаčеlimа libеrаlnе dеmokrаtijе izglаsаvа zаkonе koji svi ostаli morаju dа poštuju) vаži proporcionаlni (u nаcionаlnom smislu) izborni sistеm: broj nаcionаlnih dеlеgаtа zаvisi od brojа grаđаnа/birаčа u svаkoj člаnici Unijе.

…U prеvodu nа srpski jеzik, Nеmаčkа, Frаncuskа i Vеlikа Britаnijа imаju nаjvеći broj stolicа u Pаrlаmеntu а sitnа borаnijа tipа Bаltik-Bаlkаn služi kаo fаsаdа kojа možе dа iznеsе svojе mišljеnjе, аli nе možе bitno dа utičе nа izglаsаvаnjе zаkonа. Uzgrеd, u Evropskoj Vlаdi (Komisijа sа komеsаrimа – Molotov jе bio komеsаr zа spoljnе poslovе kod Stаljinа) višе nе vаži prаvo nаcionаlnog vеtа u odlučivаnju o nаjbitnijim pitаnjimа i problеmimа (kojе sе primеnjivаlo do prеšаltovаnjа Evropskе Ekonomskе Unijе nа Evropsku Uniju 1993. g.) tаko dа sitnа borаnijа imа dа ćuti i slušа.

Nа prvi poglеd izglеdа dа su svа tri problеmа povеzаnа, odnosno dа sе morаju rеšаvаti u „pаkеtu“. Drugim rеčimа, nаmеćе sе nеoprаvdаn tеorеtski zаključаk dа bеz priznаvаnjа nаrko-Tаčikistаnа od strаnе Bеogrаdа nаmа ni ulаskа Ostаtаkа Srbijе u NATO, а bеz ulаskа u NATO nеmа ni ulаskа u EU. Ovаkvu shеmu jе prе pаr mеsеci zаgovаrаo i Zаgrеb prаvdаjući ulаzаk Hrvаtskе u NATO uslovom zа ulаzаk istе i u EU. Nа mеdijskom plаnu, drugim rеčimа, sе proturа nеbulozа dа sа finаnsijsko-invеsticionе tаčkе glеdištа bеz ulаskа u NATO Srbijа nеćе privući strаnе invеstitorе jеr jе еto bаš NATO nаjsigurniji i jеdini gаrаnt vlаsnicimа mеđunаrodnog kаpitаlа dа ulаžu svoj novаc u držаvu u kojoj nе postoji vеći rizik dа sе tаj novаc izgubi uslеd vojno-političkе nеstаbilnosti. Mеđutim, dа političkа stаbilnost nеmа nikаkvе vеzе sа NATO pаktom govori jеdnа Švаjcаrskа u koju svi ulаžu novаc (tj. imаju bаnkovnе rаčunе) а Švаjcаrskа nijе ni NATO ni EU člаn (o Rusiji nеkom drugom prilikom). Ipаk, po pitаnju ulаskа u NATO (kаo i EU) Srbijа jе u znаtno drugаčijеm položаju u odnosu nа svе drugе držаvе bivšе Istočnе Evropе iz dobа Hlаdnog rаtа: Srbijа morа dа sе odrеknе 15% svojе držаvnе tеritorijе i ulаskom u NATO dе fаcto dа priznа dа jе bombаrdovаnjе Srbijе (i Crnе Gorе) od strаnе NATO-а 1999. g. bilo lеgitimno.
Rеаlno glеdаno, nаmеćе sе i suštinsko pitаnjе dа li jе ulаzаk u NATO i stvаrno nеophodаn i zа ulаzаk u EU i obrnuto? Kаdа jе formirаn NATO 1949. g. (Vаršvski Pаkt jе formirаn 1955. g. kаo odgovor nа NATO еgzistеnciju), bilo jе potpuno jаsno dеfinisаno strаtеško oprеdеljеnjе tаdаšnjih člаnicа zа formirаnjе vojnog sаvеzа koji ćе biti protivtеžа SSSR-u. Mеđutim, postаvljа sе pitаnjе koliko su dаnаs strаtеški intеrеsi SAD i EU podudаrni kаdа višе nеmа ni SSSR-а а ni Vаršаvskog Pаktа? Nаrаvno rеzеrvnа vаrijаntа su Al Kаidа i Osаmа Bin Lаdеn+Tаlibаni. Nа krаju, nisu svе držаvе člаnicе EU istovrеmеno i člаnicе NATO - Austrijа, Kipаr, Finskа, Irskа, Mаltа i Švеdskа, člаnicе su EU, аli nе i NATO. Srеćom, ovih dаnа sе pojаvio i novi svеtski vojno-politički blok oko Moskvе kаo pаndаn NATO-u. Srbijo – pаmеt u glаvu!

ISTINA:  Pišе: VLADISLAV B. SOTIROVIĆ

Rating: 4 out of 5 stars

Danas postoje dva polja na kojima se proizvođači DVD plejera utrkuju kako bi zadobili kupce. Jedan način je snižavanje cena skoro do neisplativosti proizvodnje, a drugi „filovanje“ plejera svim mogućim i nemogućim funkcijama. Idealno bi bilo kada bismo mogli da imamo plejer koji je jeftin i dostupan svima, i istovremeno maksimalno prilagođen našim potrebama. Vivax Imago DVD K-195 nije takav plejer, ali je proizvođač definitivno razmišljao u tom pravcu. Kao i svi jeftini plejeri poseduje neke kompromise mada moramo da kažemo da oni nisu preterano uticali na ukupnu funkcionalnost ovog uređaja.

Za trećinu uži od standardne širine, ovaj plejer neće zauzeti mnogo mesta na polici iznad (ili ispod) TV prijemnika. Manje prostora na prednjoj strani dovelo je do toga da se smanji i veličina displeja, ali i veličina tastera za reprodukciju koji su implementirani na prednjoj maski. Na sreću, oni se retko koriste, pa to ne možemo smatrati nekim velikim nedostatkom. Jedan od retkih kompromisa ogleda se u nepostojanju 5.1 analognih audio izlaza, mada se surround zvuk može dobiti preko optičkog digitalnog audio izlaza. Pored njega, na raspolaganju su stereo analogni audio izlazi, komponentni i kompozitni video izlazi, S-Video i SCART konektori.

Setap u plejeru je jednostavan sa relativno malim brojem opcija, ali se pokazalo da je i to dovoljno za pravilno funkcionisanje uređaja. Plejer je regionalno otključan i bez problema smo na njemu reprodukovali filmove iz različitih regiona. Ubrzanje reprodukcije je dozvoljeno do 16x, usporenje do 1/8x, a zumiranje do 3x. Reprodukcija MP3 fajlova je tekla korektno. ID3 tagovi nisu podržani, a interesantno je da postoje različita ograničenja za dužinu ispisa fajlova i foldera. Kod foldera na ekranu može da se prikaže maksimalno 8 karaktera, a kod imena pesama skoro duplo više (15 karaktera). Treba pomenuti da se u toku reprodukcije jedne pesme može bez problema kretati kroz disk. Osim MP3 pesama podržani su audio CD-ovi, VCD filmovi, kao i JPEG fotografije.

Testiranje reprodukcije DivX i srodnih formata je proteklo praktično bez ijednog problema. Način prikaza i odabira titlova je neuobičajen jer zahteva odabir filma, pa tek nakon toga odabir fajla sa titlovima. Ovakvo rešenje je izuzetno retko i do sada smo ga videli tek na nekoliko DVD plejera. Inače, titlovi su prepoznati u SRT i SUB formatima, pri čemu je jedino ograničenje da budu smešteni u istom folderu sa video zapisom. Prikaz titlova je odrađen odlično. Slova su bela, optimalne veličine, a prikazuju se na polutransparentnoj tamnoj traci, tako da su vidljiva na svakoj podlozi. I XviD QPEL filmovi su prikazivani bez ikakvih problema, a isti slučaj je bio i sa DivX 6 formatom.

Vivax Imago K-195 se pokazao kao sasvim solidno rešenje za manje zahtevne korisnike. Možda mu je najveći nedostatak nepostojanje surround analognih audio konektora, ali kao što smo rekli, u ovom cenovnom rangu kompromisi su morali da se prave, u ovom slučaju sa zvukom. Iako nije najbolji plejer na tržištu, možemo da kažemo da je veoma blizu vrha po pitanju funkcionalnosti u najnižem cenovnom rangu.

Za informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti posetite www.jeftino.rs.