Sa zakašnjenjem smo primetili vest iz januara 2009. godine, koja stiže iz Holandije, a tiče se rešavanja problema odnosa autorskih prava i digitalizacije kulturne baštine. Svakome je jasno da je ovo sveprisutni problem, kako na svetskom nivou (setimo se namere Google da digitalizuje sve knjige najvećih biblioteka sveta i stvori jednu globalnu digitalnu biblioteku, što je upalilo alarm kod mnogih autora i izdavača u SAD i EU), tako i na lokalnom (i Srbija realno ima potrebu za regulativom ovog pitanja, nadamo se da će budući zakoni tretirati ovu oblast). U Holandiji je došlo, po mnogima, do ključnog sporazuma (i verovatno istorijskog, kako se često kaže): forum (udruženje) holandskih biblioteka FOBID i holandska asocijacija udruženja za zajedničko upravljanje intelektualnim i autorskim pravima VOI©E potpisali su opšti sporazum regulisanja autorskih i srodnih prava u projektima digitalizacije kulturne baštine Holandije. Suština sporazuma je da zastupljene biblioteke dobijaju dozvolu, pod određenim uslovima, od bukvalno svih nosilaca prava da digitalizuju njihove kolekcije i postave ih javno dostupnim za potrebe obrazovanja i istraživanja. Ovaj sporazum odnosi se na dela koja pripadaju holandskoj kulturnoj baštini i koja više nisu komercijalno dostupna. Biblioteke ne moraju da plate nosiocima prava sve dok digitalizovana dela pružaju pod određenim uslovima na korišćenje. U slučaju da digitalizovana dela budu postavljena dostupnim putem daljinskog pristupa ili preko interneta, u tom slučaju biblioteke moraju da plate za autorska prava. Ali u ovom slučaju ne mora se tragati za svim nosiocima prava prema zakonu, kojih može biti veoma veliki broj, već se sve reguliše preko Udruženja, čime se znatno skraćuje i uprošćava procedura. VOI©E će sa svoje strane uspostaviti "Centar za registraciju digitalizacije", gde će se prijavljivati projekti i donositi odluka o eventualnoj visini nadoknade za autorska prava.
Pojedinačni nosioci autorskih prava i dalje mogu da spreče da se dela digitalizuju i postave javno dostupnim, ukoliko to žele. U tom slučaju ustanova koja je digitalizovala delo mora da ga učini nedostupnim javnosti. Ali kako se kaže u zvaničnom saopštenju za medije, veoma malo nosilaca prava ima takve zahteve (što je slučaj i u Srbiji).
Veoma je značajno i to što je do ovog "proboja" došlo u Holandiji, zemlji-članici Evropske Unije, jer se očekuje da će i ostale članice EU vremenom manje-više prekopirati ovo rešenje, što bi regulisalo pitanje autorskih prava u čitavoj Evropi i snažno podstaklo digitalizaciju novijih naslova u mnogobrojnim projektima digitalizacije u Evropi, a pre svega u projektu Europeana, koji je do sada u sebe uključivao uglavnom dela nastala pre 20. veka.
