Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ustanovljavanjem kupe modela A5, Audi je otvorio novi manevarski prostor kada su u pitanju karoserijske varijante, uključujući i klasičan kabriolet.

Kabriolet u D segmentu za Audi predstavlja tradiciju koja traje već 18 godina. Priča, moramo priznati o uspehu, počela je 1991. kabrioletom na platformi kupe verzije modela 80. Čak ni platneni krov nije uspeo da pokvari eleganciju topless kupea, a isto važi i za naslednika, čitavih 11 godina kasnije, kada A4 preuzima platformu, ali zadržava platneni krov.

 

 

White Lightnin’ (UK 2009) – Bela munja
Režija: Dominic Murphy

Uznemirujuć i sirov film «Bela munja» britanskog reditelja Dominica Murphyja snimljen u potpunosti u susednoj Hrvatskoj, ne dopušta vam da se posle projekcije prepustite ugodnom ćaskanju ili, možda, prijatnoj šetnji od bioskopa, kroz park do kuće. Ne.

Njegove demonske kandže i surova, gotovo slepa, brišuća, sve-negirajuća energija dugo će vas držati u transu kao što malog Jescoa od stvarnosti odvaja benzin koji halapljivo i bez prestanka snifa ne bi li se izmestio negde drugde, daleko od prekog oca (omiljenog u društvu, ali nefunkcionalnog u porodici) i bezvoljne, sa sudbinom pomirene majke i njihovog, jeftinim pićem i jeftinom zabavom, opijenog društva.

Belo smeće čiji će vas crno-beli smrad i beznađe zapljusnuti sa platna, raspršiće vam sve dosadašnje, čak i eksplicitne, bajke o zaboravljenim i od boga i države napuštenim ljudima, balzamovanim u mešavini bukvalne, prožimajuće religije, svih vrsta dostupnih opijata i nesrećnim naporima da imitiraju uzorne porodične zajednice.

Sirotinju niko ne voli i ona se, konačno, okreće sama protiv sebe u svojoj pervertiranoj samodovoljnosti. Jesco «The Jesse White Lightnin’», nakon godina maloletničkih popravnih domova, psihijatrijskih bolnica, zatvora i narkomanskog ludila, nalazi prividan mir kada ga otac nauči stepovanju uz bendžo i prljavi, izlečujući (ili zarazni?) blues-rock.

Na trenutak, život dobija smisao kada Jesco pronalazi ljubav u liku starije domaćice i majke dvoje dece koja, u napadu pijanstva i iznenadne slobode, napušta svoj takođe beznadežni dom i odlazi na put sa Jescom. Njihova odiseja će naići na olujno more Jescove ljubomore i na oštro stenje Cilline teške religioznosti i njihov na brzinu sklepan splav će potonuti.

Paralelno, Jesco će saznati za tragičnu smrt svoga oca koja će ga (oca) dići na pijedestal Boga a Jescoa na mesto Sina koji će osvetom morati da zadovolji Svetoga Duha.

Nakon što bukvalno razbije svoj dom u kome je čak počeo da stvara umetnost lemilicom iscrtavajući tetovaže po drvenim pločama, Jesco će poći na put iskupljenja koji, u njegovom slučaju, mora da se plati krvlju i telom. Vinom i hlebom.

A tako smo mogli da zaradimo ovog leta, da zaradimo od turizma baš kada nam novca nedostaje, kada ga nemamo, kada nam treba više no ikada.

Pa treba nam jer je kriza, jer su fabrike zatvorene, jer je više onih bez posla no li onih drugih, jer nemamo čime da platimo putovanja i letovanja, jer nas je mnogo ostalo da leto provedemo u turističkom cvetu, u banji, na Paliću.

Nemamo para, a propuštamo priliku da ga zaradimo.

Evo još jednog predloga kako palićki problem trajno rešiti.

Kanal!

Bio je i jeste rešenje za mnogo toga što je čovečanstvu pravilo problema.

Suecki kanal je u velikoj meri skratio plovni put na istok, a Panamski vezu između Atlantskog i Tihog okeana. I sa Korinstskim kanalom je slično, a ovaj naš vojbvođanski kanal DTD je priča za sebe.

Pored onih vidljivih postoje i oni nevidljivi kanali, rekao bi pacovski, koji pak utiču na mnogo toga što se dešavalo i dešava u sferi vidljivosti.

Zamislite da se istinski, stvarno, vidljivo i stameno odeli nasipom turistički deo jezera Palić od onog drugog dela. Da se odeli ris od đona svojevrsne palićke cipele. Ma, da se odeli i odvoji, a da ipak bude jedno jedinstveno jezero. Da ih deli dovoljno visok bedem, nasip, bent kako bi sprečio bilo kakvo prelivanje vode iz jednog u drugi deo, pre svega iz onog fekalnog, prljavog, onog zagađenog u ovaj turistički, nazovimo ga za sada „čistiji“ deo. Da se spreči ono što se sada ne čini, već se i namerno izgleda, dozvoljava.

A taj zagađeni deo, gde će valjda jednom proraditi i onaj holandski prečistač, spojiti upravo sa odvodnim kanalom koji već postoji do Tise, pa neka tako prljava ali prečišćena voda otiče, a ne da ostaje. Tako je u svetu i Evropi, ako nam je do tog sveta i Evrope.

Dakle, predlažem – kanal, a oni, oni tamo, kako god hoće.

aleandro minore

Pretpostavimo da ste vlasnik posla vezanog uz cyberspace; vaša uloga i vaša odgovornost kao vlasnika uključuje sve - računovodstvo, trgovinu, marketing i brigu oko zapošljavanja. Sve je na vama. Kako onda da nađete vrijeme za bolji dizajn internet stranice, za osmišljavanje funkcionalnije online trgovine, ili za angažman oko neke interaktivne kampanje?

Četvrto je na redu. Kako vreme leti! Klik na sličicu do sajta Udruženja za više informacija.

Radnici koji su u poslednje vreme štrajkovali dobiće jednokratnu pomoć od 5,000 dinara. Pomoćnica ministra za socijalnu politiku kaže: ...pokušavamo da ugasimo sa minimalnim sredstvima požar. Vlada je upravo pokušala da ugasi požar benzinom. Isplatom jednokratne pomoći samo je dala podsticaj i drugim radnicima da stupe u štrajk.

U odnosu na mnoga ostrva Mediterana, mitologija i istorija nisu bile preterano izdašne prema Lefkadi. Najbolji pripovedač među posvećenim obožavaocima grčkog arhipelaga, Lorens Darel*, navodi svega dva značajnija istorijska događaja – činjenicu da su Antonije i Kleopatra upravo pored Lefkade napravili veliku zabavu u suton poslednjeg, ključnog pomorskog poraza njihovog vojnog saveza, te podatak da je pesnikinja Sapfo izvršila samoubistvo skočivši sa hridi na samom jugu ostrva. Konačno, mnogi tragovi ljudskog prisustva tokom prethodnih vekova (Stara Grčka, Rimljani, Mlečani, Englezi, Osmanlije...) dobrim delom su zbrisani velikim zemljotresom koji je protresao istoriju Jonskog arhipelaga 1953.
Ostrvo je, poput psa koji izlazi iz vode, jednostavno streslo sa sebe viševekovne građevine, vraćajući krajolik u prvobitno, gotovo pred-civilizacijsko stanje.

A krajolik Lefkade, naročito zapadna strana, je ono što ostaje urezano u sećanje.

Prelazak pokretnog mosta koji povezuje kopno i Ostrvo i ulazak u grad Lefkadu otvara dve mogućnosti: na istočnoj strani možete pratiti (sasvim pristojan) drum koji dobrim delom prati obalu i povezuje niz malih, uglavnom „turističkih“ mesta punih neprebrojivim konobama, apartmanima, hotelima i nevelikim plažama, često prenaseljenim gostima svih tih hotela.

Istočna strana donosi i pogled na niz pitomih, zelenih ostrva (često u privatnom posedu) razbacanih po zalivu tako da se ne nazire njihov početak i kraj, konačni oblik (Pomorci iz ovog dela arhipelaga navode da ona zapravo i nemaju konačnu formu – svaki dan su drugačija). Ostrvčići donose zaštitu od talasa i vetrova, popunjavaju zaliv koji svoj kraj nalazi u dugačkom fjordu, prepunom jedrilica koje iz daljine deluju kao stotine vilin-konjica u sumrak. Na samom jugu, kriju se Mikros Gialos, Poros i Sivota, te u velikom zalivu ušuškani Vasiliki, omiljeno mesto i surfera i porodica – zahvaljujući mešavini peska i povoljnog vetra, sa pogledom na pučinu. Sve to, ipak, nije spektakl.

Druga mogućnost: migavac i okret volana na desno pri ulasku u grad Lefkas – pravo na put ka Zapadnoj obali otkrivaju drugo, osunčano lice Lefkade (ime je, uzgred, dobila od grčke reči za bele stene).

Odmah nakon Ag. Ioanisa, jedne od retkih plaža čiju fizionomiju definiše i trag ljudske ruke – ruševine tri vetrenjače - nakon prvog brežuljka otkriva se pogled ka obali sa koje možete dugo brojati nijanse plave boje mora, sve dok vam se brojevi i nijanse ne pomešaju i zapravo postanu nevažni. Neki tvrde da se u kristalno čistim danima sa vrhova zapadne strane može videti i Italija, ali to deluje poput mita koji pripada nekom vremenu u kojem su mora bila neisparcelisana a morski vazduh više slan – te je i nevažno, jer sa tog mesta nema više razloga da se gleda u drugim pravcima, sve što je potrebno je tu, pod nogama.

Zapadna obala otkriva bisere u nizu: Katizmu, Pefkuli, Ag. Nikitas, odmah iza grebena fenomenalni Milos; zatim Kalamitsi, Gialos, Egremni i konačno Porto Katsiki, jedna od, tvrde, tri najlepše plaže ovog dela Mediterana. Mada postoje još barem dve koje opasno ugrožavaju slavu navedenog mesta.

Nakon nje, kada i poslednji ushićeni glas sa zlatnog peska Katsikija ostane dovoljno daleko iza nas i utopi se u huk vetra, na samom jugu ostrva prevladaju bele visoke hridi i usamljeni svetionik, mesto čudne, gotovo neprijatne tišine sa pogledom na susednu Kefaloniju i mesto samoubistva spominjane Sapfo, koja te inspiriše da utišaš brižljivo i dugo pravljene kompilacije i slušaš huk sumraka koji stiže nošen talasima sa pučine.

Iako je ostrvo malo (50 km po dužini) i samim tim omogućava brzo premotavanje krajolika kroz prozor rentiranog automobila, mirisa borova začinjenih ruzmarinom i morskom solju, ništa se od navedenih mesta ne može konzumirati u jednom danu i u brzini. Zato i ne pišem o svemu tome u jednom dahu, nemoguće je. Svako mesto nudi drugi način odvojenosti od civilizacijskih dostignuća, drugačiju tišinu i pogled na mesta koja nisu uobičena civilizacijom tokom svih ovih hiljada godina. Nadam se, neće se menjati ni u narednim hiljadama, sve dok se taverna na Olimpu ne otvori ponovo a Ostrvom zavladaju nedavno iščezle male foke i čudesne kornjače, sada atrakcija u okolini Zakintosa.

Sva esencijalna lepota Lefkade izbija iz netaknutih, bezvremenih mesta i polu-pustih plaža na kojima je šljunak već postao savršena okruglica a ne samo običan oblutak a mediteranske bube zriču "ostani", oblikuju zvuk koji čini ram za tišinu lepšu od svega što poznaješ i koja ti je tako bila potrebna, nakon svega.

Nastaviće se >>.

* - „Grčka ostrva“ (objavljena kod nas 2008.) je dobrodošla neobavezna lektira tokom odmora. Pisana uglavnom šezdesetih i sedamdesetih, sabira Darelove impresije koje su nastajale decenijama.

Ako ponekad pomislimo da od srpskih "eksperata" nema gorih demagoga, a ponekad i istinskih lupetala, Dragiša Terzić, predsednik kartela proizvođača malina postavio je standarde koje će biti teško dostići.

Rečenica koja je svakako antologijska je da stotinjak monopolista u Srbiji ubire sve prihode od proizvodnje malina.

Kada je reč o cenama on reče da nema nikave logike da bude ovakva cena. Vrlo promućurno, komisija za kontrolu cena ima od koga da uči šta je (ne)pravedna cena. Možda ga angažuje da utvrdi imaju li logike i druge cene.

Vlasnici hladnjača su banditi, ali je tek nejasno zašto godinama koriste usluge tih istih bandita. Manje-više oni su kao proizvođači gasa koji se ljute što gasovod naplaćuje svoje usluge. Samo što oni imaju sreću da ih "zlostavlja stotinjak monopolista".

Kao instanca koja treba da se bavi rešavanjem problema što mali Perica ne može da zaradi koliko je naumio predviđen je ni manje ni više predsednik Republike.

Predviđena je i sankcija za one koji neće da budu deo akcija kartela, a to je fatva na malinarski način. Meni je lako jer se ne bavim poljoprivredom, ali ko zna dokle vilamet fatva može da stigne.

Posle ovakve besede svaka iole pametna vlast bi postupila isto kao i Margaret Tačer za vreme protesta rudara. U nakraćem - široko vam tržište prodajte ih kome god hoćete ili ih nemojte prodati uopšte.

Danas nam je divan dan ...


Prošlo je tačno 300+60+5 dana kako sam napisao prvi post bloga GRAĐANSKI KRUG. Beše to 30. jula 2008. godine ovozemaljske. Asteroidne.

Više puta mi je, u vezi bloga, postavljano pitanje

Pa dobro - ZAŠTO?

Hajde da malo svedemo cifre:
- Više od 31000 hitova po stranicama bloga, od kojih su neki bili i iščitavanja.
- Preko 8700 vas koji ste makar jednom bacili oko na blog, i to iz 62 zemlje širom kugle Zemaljske.
- Postoje stalne rubrike: Otisak nedelje, Artterorizam i Odbrana Artterorizma.
- Ekskluzivni intervju koji je za blog dao gospodin Mirko Đorđević, autoritet na polju sociologije religije, objavljen je u 2 dela.
- Dva teksta sa bloga objavljena su u petom broju e-časopisa "Zapad" koji kreira niška DIFFERENTIA. Pozdrav Aleksandru.
- Urađene 3 net-ankete.
- Blogosfera09, susret borskih i negotinskih blogera. Bitno!, drugovi i drugarice.
- Učešće i izveštavanje o tribinama na temu decentralizacije.
- Broj ukupno objavljenih postova, uključujući i ovaj = 190.
- Ponovo je objavljeno 7 od ukupno 10 brojeva nekadašnjeg Negotinskog Fokusa. Preostala 3 čekaju na pravi trenutak.
- Raste broj saradnika, ljudi zainteresovanih da pomognu oko kreiranja tekstova.
- Blog "Građanski Krug" je u određenim situacijama bio najbrže i najaktuelnije sredstvo informisanja Negotinaca, što zbog ograničenja koje suštinski imaju štampani mediji (vreme), što zbog ograničenosti onih u TV "Krajina" kojima su osnovni vidovi informisanja građana autocenzura i ŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ ... sneg, šum na mozgu.
- Filozofija palanke u sadejstvu sa Gonzo novinarstvom? Može biti.
- Blog je omiljeno štivo uz jutarnju kaficu, po nekim kancelarijama u Opštini ...
- Zahvaljujući Skalinim artpropagandnim borbenim dejstvima povećao se broj onih koji prate blog, a žive izvan koordinata Istočne Srbije.
- Blog je prijavljen na sve ozbiljne domaće blog-agregatore, američki BlogCatalog, slovenačku Blogorolu, Bloggers Unite koji promoviše građanski blogaktivizam, pa (eto) i na Facebook, gde ima i dvadesetak stalnih followera. Još se nismo utwittovali.
- Blicova duplerica od 9. januara ove godine definitivno je podigla rejting bloga. Pozdrav Smilji Jurasović, hrabroj novinarki iz Negotina.
- Pisac Igor Marojević nas je spomenuo u emisiji na TV Avala.
- Prateći statistiku u vezi sa blogom, primetio sam da su tekstovi povremeno preko Google translatora prevođeni na engleski, nemački, slovenački i hrvatski (...) jezik. Svaka čast na hrabrosti onima koji su pokušali da ukapiraju smisao prevedenih tekstova, obzirom na rezultat prevoda (proveravao sam i pukoh od smeja).
- Ne baš mali broj ljudi je ipak ukapirao da naš cilj nije da kantamo druge, već da im pomognemo da prekinu da kantaju sami sebe. Jer to njihovo samoukantavanje najviše boli nas, građane ove opštine. Pa i šire. Po pitanju pljuvanja, postoji jedan tekst na Negotinskom forumu u vezi ljudske anatomije, "sistem organa za varenje / usna duplja".
- Vremenska prognoza na blogu je definitivno poštenija od one na opštinskom sajtu.

Za one koji se pitaju čemu postoji taj GRAĐANSKI KRUG, evo izvoda iz Statuta:


Još nešto moram da napomenem.
Nastala je postojana ekipa likova koji misle kako sebi smeju da dopuste pretnje zbog tekstova sa bloga (na poslu, ulici, u komentarima, u svojim šupljim usijanim glavama). Ovo moram da naglasim: Svi, do jednog, tvrdim (osim onih koji su pisali bljuvotine u komentarima), nisu pročitali niti jedan od postova, već im je to "neko" prepričao, pa su se onda prepoznali (...) i našli za shodno da se drve. Smatram da je samo jedna jedina osoba zaista čitala tekstove, prišla mi na ulici i rekla to što je rekla. Ko? Jedina stvarno inteligentna među njima - Radmila Gerov. Ona, kojoj je jedino Građanski Krug dostojan protivnik. Daleko bilo da je hvalim (iš!), činjenice su neumoljive - mi ne možemo pomoći nikome ko to ne želi. A što tek ima onih koji hoće da neće, čudo jedno ...

Na kraju, da se vratim na početak.
RainDog je definitivno bio primalna varnica koja me je inicirala da krenem u blogeraj. Kiza - ta Reč Blogonebeska!
Čitaćemo se na postu pod naslovom "730", garant.
...
I još nešto.

Samo dan ranije, 29. jula 2008. godine, Građanski Savez Srbije definitivno je bio obrisan iz registra stranaka u ovoj zemlji. Svaka čast svima onima kojima je to konačno "uspelo", kada već Miloševiću, Šešelju, Miri, Legiji, Vučeliću, Dačiću ili Koštunici - nije.

Eto ZAŠTO.

Kаd dеmokrаtorskа vlаst sutrа izglаsа Dinkićеv zаkon o "jаvnom informisаnju" (boljе rеčеno, Zаkon o rеprеsiji mеdijа), vеrovаtno ću i jа postаti "kriminаlаc" u držаvi Srbiji, jеr sе zаbogа usuđujеm dа kаžеm dа jе ministаr Dinkić lаžov, lopov i prеvаrаnt. Ako jе istinozborеnjе zločin, ondа аjdе, pišitе mе u zločincе.

Od sutrа, bilo kojе novinе u Srbiji kojе prеnеsu nеki moj tеkst (izmеđu ostаlog) rizikuju dа ih držаvа (tj. Mlаđа Ministаr) opljаčkа do golе kožе nа imе nеkаkvog fаntomskog novinаrskog stаndаrdа. Kаkvog, brе, stаndаrdа porеd svе onе bаgrе iz tzv. Drugе Srbijе kojа komunicirа isključivo pljuvаnjеm i psovkаmа (mislim prеvаshodno nа P. Lukovićа, аli nijе jеdini)? Što li nеkom od njih nе stаvljаju brnjicu? Zаto što im tаkаv jеzik nе smеtа. Zа dеmokrаtorе еkstrеmizаm u EUnijаćеnju nijе ni porok, ni grеh, ni zločin - аli svаko rodoljubljе jе svе trojе.

E sаd, mojа jе srеćа što nisаm novinаr, vеć blogеr, i što postojim nа intеrnеtu, pа nе mogu dа pošаlju vucibаtinе dа mi rаsturе rеdаkciju, zаplеnе prеsе ili ukinu rеgistrаciju. To jе jеdаn od rаzlogа što mislim dа budućnost pripаdа blogеrimа, а nе štаmpаnim dinosаurusimа. Ali kаd su oni vеć tаko bеskrupulozni, ondа nе vidim zаšto bih jа morаo dа sе prеmа njimа odnosim u rukаvicаmа.

Vrhunаc Dinkićеvog cinizmа jе što sаd grаdi nеkаkvu novu "strаnku rеgionа" sа lokаlnim vеlmožаmа, uz priču dа ćе svе biti boljе kаd "pаrе prеstаnu dа sе slivаju u tаj grozni, pаrаzitski Bеogrаd." Slobodаn Antonić jе svе lеpo objаsnio, pа dа sаd jа ovdе nе ponаvljаm. Nijе, dodušе, rеkаo izričito dа jе uprаvo Dinkić odgovorаn što svе pаrе idu u "grozni, pаrаzitski Bеogrаd." Uprаvo jе Dinkić, sа svojim kаdrom iz G17, stаvio pod svoju šаpu svе finаnsijе, i privrеdnе rеgulаtivе Srbijе u protеklih 9 godinа. Sаd kаd višе nе možе (ili nеmа?) štа dа opljаčkа iz Bеogrаdа, krеćе dа komаdа Srbiju po rеgionimа i tаko posisа i ono mаlo krvi što nijе uspеo dosаd.

Dаbomе, nijе u toj vаmpirskoj rаboti sаm. Sаučеsnici su mu svе vlаdе od Đinđićа nаovаmo, kojе su gа puštаlе dа rаdi to što rаdi. Zаr mislitе dа bi bеz implicitnе podrškе Dеmokrаtorskе Strаnkе bilo mogućе dа sе od Srbijе prаvi "Konfеdеrаcijа еvropskе pokrаjinе Vojvodinе i fеdеrаcijе еvropskih rеgionа Podrinjа i Pomorаvljа" (Antonićеv opis koji itеkаko priliči)?

Ako vаm još nijе jаsno, upitаjtе sе dа li ćе Dinkićеv mеdijski linč dа zаkаči, rеcimo, "E-novinе" ili sеpаrаtistički ligаški list "Slobodnа Vojvodinа" (!). Dаbomе dа nеćе. Zа dеmokrаtorе, vеlеizdаjа nijе krivično dеlo. Potrеbnа im jе "SV" dа prеnosi izjаvе poput onе nеkаkvog аustrougаrskog poklisаrа od prе nеki dаn, dа Srbijа morа dа sе "dеcеntrаlizujе" kаko bi ušlа u EU.

(Ništа sе, znаči, nijе promеnilo od 1908. nаovаmo - Srbijа morа dа nеstаnе, kаko bi u Bеču i Brisеlu mogli mirno dа spаvаju. Oni nа tаj stаv imаju prаvo - аli dа li mi imаmo obаvеzu dа im izаđеmo u susrеt?)

Nеmojtе imаti iluzijа dа sе ovo možе rеšiti nеkim dеmokrаtskim putеm, kroz institucijе sistеmа. Dеmokrаtijа jе ono što Brisеl i Vаšington kаžu dа jеstе. A postojеći sistеm jе onаj isti nаslеđеn od Kаrdеljа i Brozа, sаmo prеsvučеn novim dеmokrаtorskim i "еurogrаđаnskim" tаpеcirungom.

Vеć dеvеt godinа tаj sistеm koristе ljudi poput Mlаđаnа Dinkićа i ostаlih dеmokrаtorа i dеformistа. Upitаjtе sе, doklе stе sprеmni dа svoju zеmlju prеpustitе tаkvom ološu, probisvеtimа, lopovimа i vаmpirimа? Prošlе godinе stе imаli šаnsu dа ih pobеditе glаsаčkom kutijom. Sаdа vаm ostаju krst, bеli luk i glogov kolаc.

(Nаpomеnа: Uprаvo sаm sаznаo dа jе glаsаnjе o ovom аbortusu od zаkonа odgođеno do krаjа аvgustа; vаljdа dа sе nаrod nе dosеti. To nе mеnjа ni slovo od ovogа što sаm nаpisаo. Čаk štаvišе, vеrovаtno znаči dа jе dеmokrаtorsko-vаmpirskа vlаst slаbijа nеgo što sе čini, pа oni što nе bi dа ”čаčkаju” jеr sе bojе porаzа itеkаko nеmаju višе izgovorа.)