Unosi za: Arhiva za 2009/07

Google Microsoft YahooAmeričke firme "Microsoft" i "Yahoo" su danas objavile da su se dogovorile o partnerstvu u oblasti internet pretraživanja i reklame, koje bi trebalo da oslabi dominantni položaj najvećeg internet pretraživača "Google" na tržištu onlajn reklame.

O saradnji kompanija "Microsoft" i "Yahoo" se govori već duže vreme. "Microsoft" je u maju prošle godine povukao ponudu za preuzimanje "Yahoo" vrednu 47,5 milijardi dolara, jer ju je rukovodstvo "Yahoo" smatralo niskom i odbilo je. Rukovodstvo nije prihvatilo ni kasniju ponudu " Microsoft " da kupi samo internet pretraživač.

 

Došao je i taj dan. Hulk je konačno izgubio. Dugo je odolevao a potom je čestitao pobedniku. Po nekog dođe crni petak, a za druge je to dan za metak. Verujem da bi se većina vas, perverznjaka, koji čitate ovo menjala sa Hulkom.  Ne zameram vam. I ja bih.

air helmet

Industrijskim dizajnerima stvarno svašta pada na pamet. Ovoga puta uhvatili su se u koštac s problemom zagađenog zraka u gradovima, a koji velikom broju ljudi uzrokuje značajne dišne probleme. Predstavljam vam Air Helmet.

Gadget koji vidite na slici u stvari je prilično jednostavan – usisni ventilator na stražnjem dijelu naprave uvlači okolni zrak, provlači ga kroz nekakve filtere te ga isporučuje direktno pod nos osobe koja Air Helmet nosi na glavi. Na slikama nije vidljivo kako je riješen problem zamagljivanja vizira naprave s obzirom da je vjerojatno stalno zahuktan. Bilo kako bilo radi se o ideji troje dizajnera koja će nekada, ili možda ipak nikada, komercijalno zaživjeti.

Izvor…

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2009/07/30/s-air-helmetom-definitivno-cete-zdravije-disati-no-izgledat-cete-kao-potpuni-telac/";croportal_title = "S Air Helmetom definitivno ćete zdravije disati, no izgledat ćete kao potpuni telac";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";Pošalji na Facebook, Twitter...
KRALEJVO – Predstavnik holandske ambasade Mark Rodžers je najavio da će u septembru mesecu 2009. godine, zahvaljujući partnerstvu sa  Kraljevinom Holandijom i Kraljevo dobiti Kancelariju za mlade. Kancelarije za mlade su tela lokalne samouprave koja se osnivaju širom Srbije uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Kancelarije imaju zadatak da mladima pruže podršku [...]
KRALJEVO – Arhimandrit Gerasim (Krstić), višedecenijski duhovnik manastira Žiče, upokojio se u Gospodu 29.(16.) jula 2009. godine, posle duge i veoma teške bolesti. Sveta arhijerejska liturgija služiće se u manastiru Žiči u petak, 31. (18.) avgusta u 7.30, a opelo počinje u 11 sati u glavnoj crkvi. Izvor: Manastir Žiča Podeli/Sačuvaj

Dijagnoza ove hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva – forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 – forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.

Klasifikacija HOBP prema težni:

Stadijum 0 : U riziku – Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.

Stadijum I: Blaga HOBP – Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.

Stadijum II: Srednje teška HOBP – Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.

Stadijum III: Teška HOBP – dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.

Stadijum IV: Vrlo teška HOBP – Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.

Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.

Deo teksta iz publikacije:”Đzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP – Vodič za zdravstvene radnike.

Izvor

Slični tekstovi:

  • Astma, HOBP ili udružene bolesti?
  • Koliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?
  • Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom
  • Telesna pletizmografija
  • Osnovni principi lečenja astme
  • Prošao nam festival Evropskog filma, bilo nam je lepo desetak dana, puno gostiju, kiša nas je poštedela, sve je bilo sjajno, čeka se sledeća godina a ja bih molio ljude koji od završetka festivala redovno odlaze u bioskop da mi se jave da im dodelim počasne nagrade filmogledalaca. Naravno, sumnjam da ima takvih koji posećuju bioskop i uživaju u gledanju na veliki ekran. Onih par hiljada koji su nedelju dana opsedali Palić da gledaju evropske filmove uglavnom to rade svake godine, ostalih pedeset i kusur nedelja gledaju svoja posla. Dakle, ode bioskop do vraga.

    pict00331
    Ono što je možda bilo interesantno na Palićkoj nedelji filma jeste kampanja glumaca, reditelja i ostale svite filmopravljenja – Očistimo Palić! Ja bih dodao Od Onih Koji Ga i Sada Spašavaju! Prvo šutnuti one koji su godinama govorili da je sve u redu, voda je zdrava kupajte se ljudi; ili su jednostavno bežali od odgovornosti: nemoćni smo, mi nismo krivi, kriv je neko drugi, komunizam valjda, i samoupravljanje, društvena svojina za lopove na pogodnim rukovodećim mestima, socijalizam, partija, ravnopravnost, uravnilovka jer niko ne sme da bude siromah a bogat samo onaj ko je vešt u lopovluku. Čudi što gradski oci još nisu dodelili dekadne nagrade glavešinama J. P. Palić Ludaš za savestan rad na očuvanju svih jezerskih voda u okolini Subotice. U nekoj pravnoj državi odavno bi ribali unutrašnje zidove kazamata, ali kod nas još vlada entuzijazam SK: Drugovi i drugarice, napregnite se bre, treba ispuniti petogodišnji plan. Predragi učenici onoga što sedi u onoj visokoj zgradi pored Franjevačke crkve.
    Dakle, glumci uradili svoje, valjda im se popela popularnost jer vala oće da očiste jezero. Videćemo sledeće godine, premda je u narodu ovih krajeva pamet kratka ko što je penzionerima vreme trajanja para od penzija, hoće li biti bilo kakve vode u jezeru Palić, ili će sledeći festival Evropskog filma biti održan na obalama isušenog korita jezera Palić.
    JASIKEVIČEUS GRANDE

    Nа Bеogrаdskoj tеrаsi, rеžisеru Milаnu Vidojеviću Duci jе dаo intеrvju. Jа bih izdvojio ono što jе Duci rеkаo pri krаju intеrvjuа, а što jе zа običаn svеt nаjbitnijе, dа jе čovеkovа svеst o tomе dа jе glаvnа pošаst dаnаs kаpitаlizаm, kаpitаlizаm koji sа svojom idеologijom profitа prеtvаrа čovеkа u svojе “oruđе zа rаd“ u [...]

    gemini42

    Idemo dalje. Kada mi se izdešavaju neke stvari, kao ovih dana, koje čak ne mogu ni na papir da stavim, onda potpuno do izražaja dolazi moja blizanačka priroda. Ivanu koja sve to preživljava sklonim u ćošak, nije za upotrebu, a onu drugu Ivanu kojoj kao da se ništa nije desilo, pustim da funkcioniše dok se ona prva ne oporavi i smogne snage da se potpuno suoči sa problemom i sastavi se sa ovom drugom, nasmejanom i veselom. Neke stvari samo na taj način sam uspela da preživim bez ikakvih posledica po svoje psihičko i fizičko zdravlje.

    Šta je tu je, iz ove kože se ne može i tačka. Kad se već ne može, onda prosto i jednostavno idemo dalje. Nas “dve”.

    Kupila sam narandžasti kupaći, narandžasto haljinče, “snimila” sam naočare za sunce koje mi se sviđaju, obojiću celu sebe u narandžasto i idem na more.  Baš me briga za katastrofalno stanje u kom je “ona” Ivana. Neka nje, neka iskulira malo. Baš joj je bilo teško ovih dana, nisam joj “ja” kriva što ona ne ume da se isplače ko čovek i da kupi narandžasto haljinče. Pozajmiću joj, kada se bude sredila malo.

    Žao mi je nje, rado bih joj pomogla, ali ne umem. Viša neka sila se umešala. Slaba sam kada se ovako upolovačim, ali to niko ne zna, pa ne mogu ni da mi naude. Nemojte nikom da kažete.  Nije isto kada je čovek ceo i kada ga ima samo pola. Na žalost sve je to samo kobajagi, ali deluje. Definitivno pomaže u životu imati moć, isključiti jednog sebe.

    blizanciOva vesela i nasmejana se pošteno namuči da iznese sav teret, ali za to vreme ona druga, u problemu, sve više jača i vremenom preuzima na sebe svoje breme. Malo po malo. Kada bude spremna, isplače se ovoj trenutno jačoj na ramenu, sastave se i onda od dve postane jedna IVANA. Don’t give up!!!

    Sećam se rasprava od prošle jeseni vezanih za Saru Pejlin ili Majka Hakabija. Prigovor koji su mnogi komentatori na ovom blogu upućivali nama koji smo imali pozitivne reči za Saru Pejlin bio je između ostalog to da ona veruje u kreacionizam, tj inteligentni dizajn. Kako ijedan liberal može podržavati takvu osobu? To pitanje se ponovo pojavilo i u raspravi na jednom od prethodnih topika.

    Ja mislim da verovanje u inteligentni dizajn nema niakkvih posledica po samu ideološku i političku raspravu koju vodimo. Evo i zašto. Svako ko je studirao i malo biologiju, i ko je ikakvog iskustva imao sa zagovornicima inteligentnog dizajna i kreacionizma zna da je to glupost. Odnosno, sastavni deo raznih drugih "bibliijskih teorija" poput one da je zemlja stara 15 000 godina i slično. Mislim da je to sve deo jednog potpuno smešnog folklora religioznih ljudi koji ne mogu da se pomire sa faktom da nauka u modernom svetu deluje kao nezavisna sila kojoj ne treba odobrenje crkvenih Otaca.

    Ali, ništa manje, galama na kreacionizam je retko inspirisana naučnim interesom, već najčešće militantnim ateizmom nekih naučnika (a još više "zaštitnika javnog interesa") koji ne podnose da iko javno iznosi teorije, makar i glupe i nedokazane, koje nemaju po njihovom mišljenju jasne ateističke implikacije. Oni ne shvataju Darvinovu teoriju kao naučnu istinu, već kao oruđe ateističke indoktrinacije, kojoj kreacionisti, sa hiljadugodišnjim nasleđenim iskustvom ispiranja mozga, predstavljaju opasnu konkurenciju. Zato se u Americi i vodi borba da li kreacionistička "nauka" sme da se predaje u srednjim i osnovnim školama ili ne. Darvinisti i ateisti kažu ne, crkvenjaci kažu da, jedni želeći monopol na indoktrinaciju dece ateizmom u ime nauke, drugi želeći da se infiltriraju što više sa svojom dogmom u obrazovni sistem.

    Ali, pretpostavka cele rasprave, oko koje se i jedni i drugi manje-više slažu je da država treba da određuje šta sme a šta ne sme da se predaje u školama. Ne vidim kako liberal može da se uključi u ovu raspravu a da ne prihvati osnovnu premisu debate - da je država povlašćeni arbitar koji dekretom proglašava naučnu istinu, tj nameće školske programe. Liberal bi valjda trebalo da bude za ukidanje državnog patronata nad obrazovanjem, pa nek predaje ko šta hoće. Ako neka srednja škola misli da obrazuje đake koji će sutra da se upišu na neki bolji fakultet verovatno neće biti motivisana da deci ispira mozak "biblijskim" tumačenjem porekla života, već da ih nešto stvarno nauči. Kao što ih verovatno neće učiti preferans, nego matematiku i fiziku. Ako se zalažemo za individualnu slobodu, onda ne vidim kako možemo, i u ime kog načela, da se zalažemo za zakonsku zabranu predavanja kreacionizma. Dakle, liberal bi trebalo da bude protiv zabrane kracionizma u školama, ali ne na temelju njegovih naučnih kvaliteta, nego na temelju slobode.

    Mimo ovoga, liberal može jedino da zauzme neki lični stav o darvinizmu ili kreacionizmu, i možemo taj stav kritikovati ili pozdraviti u zavisnosti da li se sa njim slažemo. Ali, to je isto kao pitanje da li smatramo da je Standardni model iz 1970 ili pak teorija struna iz 1990ih bolji okvir za "teoriju svega", tj konceptualno ujedinjavanje opšte relativnosti i kvantne mehanike. Ali, to je irelevantno za politiku. Ronald Regan je verovao u inteligentni dizajn, Dvajt Ajzenhauer takođe, čak i Džimi Karter, ali oni nisu bili birani za profesore biologije, nego za predsednike Amerike (čak i Al Gor podržava kreacionizam u školama). I tu je mnogo važnije šta imaju da kažu o pitanju karaktera UStava i uloge sudstva, monetarne i fiskalne politike, penzija, poreza, javnog duga i sličnih stvari, a ne njihova privatna mišljenja, religiozna i naučna uverenja.
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37