Unosi za: Arhiva za 2009/07
Dijagnoza ove hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) treba da se potvrdi spirometrijom. Spirometrija je jednostavan test kojim se meri količina vazduha koju bolesnik može da izduva – forsirani vitalni kapacitet (FVC) i vreme koje je potrebno za to FEV1 – forsirani ekspirijumski volumen u prvoj sekundi. Izračunava se odnos FEV1/FVC. Spirometrijski rezultati se izražavaju kao procenti ostvarenja predviđenih vrednosti, uz upotrbu odgovarajućih normalnih vrednosti na osnovu pola, godina i visine. Oboleli od HOBP tipično pokazuju smanjenje i FEV1 i FEV1/FVC.
Klasifikacija HOBP prema težni:
Stadijum 0 : U riziku – Hroničan kašalj i stvaranje sputuma, plućna funkcija još uvek normalna.
Stadijum I: Blaga HOBP – Blago ograničenje protoka vazduha (FEV1/FVC<70% ali je FEV1>ili =80% od predviđenih vrednosti) i obično ali ne uvek, hroničan kašalj i stvaranje sputuma. U ovom stadijumu osobe moraju biti svesne da je njihova plućna funkcija oštećena.
Stadijum II: Srednje teška HOBP – Pogoršanje ograničenja protoka vazduha (50< ili =FEV1 <50% predviđene vrednosti), i obično progresija simptoma sa otežanim disanjem koje se tipično ispoljava pri naporu.
Stadijum III: Teška HOBP – dalja pogoršanja opstrukcije (30%< ili=FEV1<50% predviđene vrednosti), pogoršanje nedostatka vazduha i ponovljene egzarcebacije koje utiču na zdravstveno stanje bolesnika.
Stadijum IV: Vrlo teška HOBP – Teško oštećenje protoka vazduha (30%< ili FEV1<50% plus hronična respiratorna isuficijencija). U ovom stadijumu kvalitet života bolesnika se primetno pogoršava, a egzarcebacije mogu da ugroze život bolesnika.
Ciljevi efikasnog zbrinjavanja HOBP su: sprečavanje progresije bolesti, ublažiti simptome, poboljšati podnošenje fizičkog napora, poboljšati zdravstveno stanje, sprečiti i lečiti komplikacije, sprečiti i lečiti egzacerbaciju, smanjiti mortalitet i sprečiti ili svesti na najmanju meru neželjene efekte lečenja.
Deo teksta iz publikacije:”Đzepni vodič za dijagnostikovanje, lečenje i prevenciju HOBP – Vodič za zdravstvene radnike.
Slični tekstovi:
Prošao nam festival Evropskog filma, bilo nam je lepo desetak dana, puno gostiju, kiša nas je poštedela, sve je bilo sjajno, čeka se sledeća godina a ja bih molio ljude koji od završetka festivala redovno odlaze u bioskop da mi se jave da im dodelim počasne nagrade filmogledalaca. Naravno, sumnjam da ima takvih koji posećuju bioskop i uživaju u gledanju na veliki ekran. Onih par hiljada koji su nedelju dana opsedali Palić da gledaju evropske filmove uglavnom to rade svake godine, ostalih pedeset i kusur nedelja gledaju svoja posla. Dakle, ode bioskop do vraga.
Ono što je možda bilo interesantno na Palićkoj nedelji filma jeste kampanja glumaca, reditelja i ostale svite filmopravljenja – Očistimo Palić! Ja bih dodao Od Onih Koji Ga i Sada Spašavaju! Prvo šutnuti one koji su godinama govorili da je sve u redu, voda je zdrava kupajte se ljudi; ili su jednostavno bežali od odgovornosti: nemoćni smo, mi nismo krivi, kriv je neko drugi, komunizam valjda, i samoupravljanje, društvena svojina za lopove na pogodnim rukovodećim mestima, socijalizam, partija, ravnopravnost, uravnilovka jer niko ne sme da bude siromah a bogat samo onaj ko je vešt u lopovluku. Čudi što gradski oci još nisu dodelili dekadne nagrade glavešinama J. P. Palić Ludaš za savestan rad na očuvanju svih jezerskih voda u okolini Subotice. U nekoj pravnoj državi odavno bi ribali unutrašnje zidove kazamata, ali kod nas još vlada entuzijazam SK: Drugovi i drugarice, napregnite se bre, treba ispuniti petogodišnji plan. Predragi učenici onoga što sedi u onoj visokoj zgradi pored Franjevačke crkve.
Dakle, glumci uradili svoje, valjda im se popela popularnost jer vala oće da očiste jezero. Videćemo sledeće godine, premda je u narodu ovih krajeva pamet kratka ko što je penzionerima vreme trajanja para od penzija, hoće li biti bilo kakve vode u jezeru Palić, ili će sledeći festival Evropskog filma biti održan na obalama isušenog korita jezera Palić.
JASIKEVIČEUS GRANDE
Idemo dalje. Kada mi se izdešavaju neke stvari, kao ovih dana, koje čak ne mogu ni na papir da stavim, onda potpuno do izražaja dolazi moja blizanačka priroda. Ivanu koja sve to preživljava sklonim u ćošak, nije za upotrebu, a onu drugu Ivanu kojoj kao da se ništa nije desilo, pustim da funkcioniše dok se ona prva ne oporavi i smogne snage da se potpuno suoči sa problemom i sastavi se sa ovom drugom, nasmejanom i veselom. Neke stvari samo na taj način sam uspela da preživim bez ikakvih posledica po svoje psihičko i fizičko zdravlje.
Šta je tu je, iz ove kože se ne može i tačka. Kad se već ne može, onda prosto i jednostavno idemo dalje. Nas “dve”.
Kupila sam narandžasti kupaći, narandžasto haljinče, “snimila” sam naočare za sunce koje mi se sviđaju, obojiću celu sebe u narandžasto i idem na more. Baš me briga za katastrofalno stanje u kom je “ona” Ivana. Neka nje, neka iskulira malo. Baš joj je bilo teško ovih dana, nisam joj “ja” kriva što ona ne ume da se isplače ko čovek i da kupi narandžasto haljinče. Pozajmiću joj, kada se bude sredila malo.
Žao mi je nje, rado bih joj pomogla, ali ne umem. Viša neka sila se umešala. Slaba sam kada se ovako upolovačim, ali to niko ne zna, pa ne mogu ni da mi naude. Nemojte nikom da kažete. Nije isto kada je čovek ceo i kada ga ima samo pola. Na žalost sve je to samo kobajagi, ali deluje. Definitivno pomaže u životu imati moć, isključiti jednog sebe.
Ova vesela i nasmejana se pošteno namuči da iznese sav teret, ali za to vreme ona druga, u problemu, sve više jača i vremenom preuzima na sebe svoje breme. Malo po malo. Kada bude spremna, isplače se ovoj trenutno jačoj na ramenu, sastave se i onda od dve postane jedna IVANA. Don’t give up!!!
Ili, šta sve može da se desi kad stojiš na pogrešnom mestu a nisi obavešten.
Zima pre par godina. Pada sneg, ja polusmrznuta s tendencijom da postanem Sneško Belić, stojim na ulici i čekam da se pojavi crveni ford. U tom fordu treba da bude čovek koji treba da me odveze do kafančeta koje sam nameračila da iznajmim sa idejom da postanem krčmarica Mara i to ona Mara ’’čila jedra, igraju joj njedra’’. Znam čoveku ime i znam da nam je taj ford znak prepoznavanja, kad stane ja treba da uletim unutra.
Cvokoćem i zaustavlja se metalik sivi auto. Povelik. Ja ga okrznem pogledom i nastavim da blesim u daljinu s nadom da će onaj crveni ford da se pojavi pre nego što mi umesto nosa izraste šargarepa. Odjednom metalik sivi auto zacvili, ja ponovo pogledam, čovek iznutra mi pokazuje da pridjem. U sekundi pomislim da onom možda crveni ford nije hteo da upali, dešava se, zima je, primaknem se onom autu i čovek reče nešto što ja ne razumedoh.
Molim, kažem.
Koliko, pita čovek.
Ja, ovca, umesto da skontam, ljubazno da ljubaznija ne mogu biti što inače nisam, pitam – Šta koliko, pomislim možda čovek pita koliko do prve pumpe, koliko do prvog skretanja, šta kaže prognoza, koliko će dugo još padati sneg, na pamet mi ne pada ono što će mi on rukom pokazati, to jest, koliko košta da ja udjem u njegova kola i raširim noge.
Pokaza on rukom ono da bi on mene al’ ga prethodno interesuje koliko to košta, meni se upališe lampice i odmah počeh da vrištim, mislim da sam istraumirala onaj sneg, namazah ga od glave do pete i postavih najgluplje pitanje koje sam mogla da postavim:
Je l’ ja tebi ličim na kurvu!!!???
Ovca. Da mu nisam ličila ne bi me ni pitao.
Dade on gas i ode, stiže onaj sa crvenim fordom, ja uleteh unutra, pola sata nisam mogla da se setim šta sam trebala sa njim da radim.
Danas pričam sa dvojicom muškaraca da li treba legalizovati prostituciju, ogovarasmo vlast, prostitutke a ponajviše konzumente usluga prostitutki i jedan od njih jednog trenutka reče – Svaki grad ima svoj Plavi most. Pa jeste, ja da sam znala gde je Plavi most u mom gradu ne bi ko muva bez glave zakazivala vidjenje sa crvenim fordom baš na tom mestu.
I jedan ispriča svoju priču. Plavi most, pada kiša, stoji žena, kisne, njemu bi žao, zaustavi se i pita – Dokle?
Šta dokle, upita žena.
Dokle idete?
Je ne idem nigde, odgovori ona.
Pa što stojite ovde, na ovoj kiši?
Ja radim ovde, odgovori žena.
Umro sam od sramote – kaže on meni.
Ja posle kontam, nije važno kakvo je vreme i kog si pola nego koliko si obavešten.
Ako nisi odma’ se osramotiš.
Ja mislim da verovanje u inteligentni dizajn nema niakkvih posledica po samu ideološku i političku raspravu koju vodimo. Evo i zašto. Svako ko je studirao i malo biologiju, i ko je ikakvog iskustva imao sa zagovornicima inteligentnog dizajna i kreacionizma zna da je to glupost. Odnosno, sastavni deo raznih drugih "bibliijskih teorija" poput one da je zemlja stara 15 000 godina i slično. Mislim da je to sve deo jednog potpuno smešnog folklora religioznih ljudi koji ne mogu da se pomire sa faktom da nauka u modernom svetu deluje kao nezavisna sila kojoj ne treba odobrenje crkvenih Otaca.
Ali, ništa manje, galama na kreacionizam je retko inspirisana naučnim interesom, već najčešće militantnim ateizmom nekih naučnika (a još više "zaštitnika javnog interesa") koji ne podnose da iko javno iznosi teorije, makar i glupe i nedokazane, koje nemaju po njihovom mišljenju jasne ateističke implikacije. Oni ne shvataju Darvinovu teoriju kao naučnu istinu, već kao oruđe ateističke indoktrinacije, kojoj kreacionisti, sa hiljadugodišnjim nasleđenim iskustvom ispiranja mozga, predstavljaju opasnu konkurenciju. Zato se u Americi i vodi borba da li kreacionistička "nauka" sme da se predaje u srednjim i osnovnim školama ili ne. Darvinisti i ateisti kažu ne, crkvenjaci kažu da, jedni želeći monopol na indoktrinaciju dece ateizmom u ime nauke, drugi želeći da se infiltriraju što više sa svojom dogmom u obrazovni sistem.
Ali, pretpostavka cele rasprave, oko koje se i jedni i drugi manje-više slažu je da država treba da određuje šta sme a šta ne sme da se predaje u školama. Ne vidim kako liberal može da se uključi u ovu raspravu a da ne prihvati osnovnu premisu debate - da je država povlašćeni arbitar koji dekretom proglašava naučnu istinu, tj nameće školske programe. Liberal bi valjda trebalo da bude za ukidanje državnog patronata nad obrazovanjem, pa nek predaje ko šta hoće. Ako neka srednja škola misli da obrazuje đake koji će sutra da se upišu na neki bolji fakultet verovatno neće biti motivisana da deci ispira mozak "biblijskim" tumačenjem porekla života, već da ih nešto stvarno nauči. Kao što ih verovatno neće učiti preferans, nego matematiku i fiziku. Ako se zalažemo za individualnu slobodu, onda ne vidim kako možemo, i u ime kog načela, da se zalažemo za zakonsku zabranu predavanja kreacionizma. Dakle, liberal bi trebalo da bude protiv zabrane kracionizma u školama, ali ne na temelju njegovih naučnih kvaliteta, nego na temelju slobode.
Mimo ovoga, liberal može jedino da zauzme neki lični stav o darvinizmu ili kreacionizmu, i možemo taj stav kritikovati ili pozdraviti u zavisnosti da li se sa njim slažemo. Ali, to je isto kao pitanje da li smatramo da je Standardni model iz 1970 ili pak teorija struna iz 1990ih bolji okvir za "teoriju svega", tj konceptualno ujedinjavanje opšte relativnosti i kvantne mehanike. Ali, to je irelevantno za politiku. Ronald Regan je verovao u inteligentni dizajn, Dvajt Ajzenhauer takođe, čak i Džimi Karter, ali oni nisu bili birani za profesore biologije, nego za predsednike Amerike (čak i Al Gor podržava kreacionizam u školama). I tu je mnogo važnije šta imaju da kažu o pitanju karaktera UStava i uloge sudstva, monetarne i fiskalne politike, penzija, poreza, javnog duga i sličnih stvari, a ne njihova privatna mišljenja, religiozna i naučna uverenja.
Kaže Samsung da niti jedan slon nije ozlijeđen prilikom snimanja ove reklame. Ipak, nekako mi ova dvojica ne izgledaju baš oduševljeni…
Gadgeterija - 29.07.2009, 22:37:57
Slučajno sam naleteo na ovaj blog i iz prve me je osvojio svojom neposrednošću i jednostavnošću.
Autor bloga Paul Sahner se pre pet godina doselio u New York i bez ikakvog posebnog razloga počeo da fotografiše i snima ulice, ljude i uopšte bilo šta što bi mu se učinilo zanimljivim.
Rezultat je fantastičan “on the ground” portret New Yorka, blok po blok, detalj po detalj. Pri tom, izbegnuta je puka “satelitska” dokumentarnost, već viđena u generisanim aplikacijama tipa Google Maps, mada je ovaj software nerazdvojivi deo NYC Grid bloga.
Ne propustite da pogledate Snippets sekciju, kao i galerije, a NYC Grida ima i na twitteru, facebooku i flickru.
NYC Grid is a photo blog dedicated to exploring and discovering The City of New York block by block and corner by corner. Updated every weekday, each post covers a new block with a focus on the mundane and ephemeral.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
