Unosi za: Arhiva za 2009/08

Dobar tekst. Šta je to? Koja to tema koja zaokuplja slineće čitalaštvo? Šta radi? O čemu se razgovara sa kolegama, ženom, mužem, ekipom iz kraja? Vesti? Šta je ko čuo, pročitao, video? Šta je kome bilo servirano? Kako je to pokusano? Halapljivo ili mučno? Uz osmeh ili suze? Dobar tekst. Koji će ljudi diggovati, retweetovati, nagraditi šljaštećom “knjigom” o tupavom web designu. O čemu pisati?

Da li bi trebalo spomenuti nategnuto i turskom režijom postavljeno pozorište u kojem je 250 bitangi ispunilo prvih deset minuta svih vesti? Da li je zbilja bitno pisati o tišini onog koji gura u tišinu one koji su najglasniji? Da li je stvarno esencijalno sve još jednom analitički predstaviti javnosti, izneti nekoliko opskurnih detalja i na pet minuta omamiti ljude i izvući ih iz buke napamet naučenih pokreta, misli, snova? Da li treba dobrim tekstom tercirati toj buci? Dati joj ritam, oplemeniti melodiju nekakvim veštim aranžmanom?

Ili se mora poći u šetnju, videti kako se deca igraju na igralištu, kako primitivnim jezikom oponašanja pokušavaju da komuniciraju međusobno, magično gluvi na roditeljska ugnjetavanja, maltretiranja, zabrane, deljenja pravde, nipodaštavanja. Da li pisati o toj deci? O njihovim sebičnim roditeljima, zaokupljenima sobom i samo sobom i samo sobom i svojim cigaretama, dosadom, televizijom, prijateljima koji su zaokupljeni sobom i samo sobom i samo sobom dok od magle duvanskog dima pokušavaju da oblikuju svoje besmislene živote?

Treba li izgraditi socijalno svesnu priču oko izjave jedne jedanaestogodišnje devojčice koja kaže: “Danas moram da budem kući u pola jedanaest. Kao, škola je  i to.” Inače, da nije škola i to, roditelji bi produžili svoju slatku samoću čak do ponoći, a ti bi mala crvenkapice još mnogo toga naučila slušajući kanonadu psovki sa terena za basket. Mogla bi kvalitetno da obnoviš znanja o facebooku, jedinoj knjizi koju ćeš u životu čitati, mogla bi da pokupiš neki nov izraz, pozu, fintu za šminkanje. Matorci su ionako hipnotisani, a njihove radosti odavno nisu tvoje svećice na torti.

Da li je potrebno u dobrom tekstu poentirati i za 7-8 godina u sveti brak spojiti ovu devojčicu i heroja poligona za obuku vozača koji, revoltiran padom na vozačkom ispitu, metalnom šipkom otprema saobraćajca u urgentni centar?

Treba li svoje blogersko lice okrenuti ka ili od nehigijenskog naselja ispod mosta gazela? Mora li se biti gorak i skrenuti pažnja samo sobom zaokupljenoj blogosferi, koja čeka svoj Dan u nekakvim rovovima, na pojave koje postoje izvan marketinga i targetinga a koje se zovu život, siromaštvo, beda i nesreća? Moraju li se rušiti tuđi dvorci od peska? Da li je to neophodno? Kako ne biti banalan? Kako osujetiti sujetu?

Da li je toliko neophodno da zbog dobrog teksta zaledite suzu duboko u svom mozgu? Da svakodnevni spektakl prepustite drugome? Da patnju (ili sreću?) ne podelite sa voljenim bićem? Da sebično i ćutke ustuknete tamo gde je trebalo da jurišate? Da se odreknete ljudskosti koju više niko ni ne zna da definiše? Da legnete u krevet uz svog komarca – nemezisa, odraz vašeg libida, zaspite i probudite se u zoru još jednog svog poraza?

Šta je potrebno za jedan dobar tekst?

1. Plavo nebo žuti kamen Kamenčići su naši drugari, kreativci, uživaoci života, ljubitelji prirode. 2. Mame ne rade na repeat Novi klinci u kraju. Tačnije Gospođa Tralalalinski i mlađani Brejvhart. Mladi i spremni za brojne avanture. 3. Veliki doživljaji malog Vuka Biti roditelj u Srbiji. Voditi neprestanu bitku sa vetrenjačama, sa neizostavnim osmehom na licu, velikom dozom humora i [...]

Sutra počinje škola, zar ne? Nema više buljenja u monitore do kasno u noć, nego knjige u šake!
Kako da ne.
Stvarno, naša deca su jedini sloj stanovništva koji nimalo ne kasni za svojim vršnjacima u tamo nekim inostranstvima. Plus što podjednako ne kasnimo sa upotrebom najsavremenijih sredstava za učenje veština borbenih dejstava i strategije masovnih pokolja, znanih još i kao video igrice.
One kretenske reklame za wireless net, kojima se mame pare mamama i tatama, jer eto internet mu je neophodan "zbog škole" (...), a onoj drugoj da bude "non-stop na njemu", sve je to obostrano naličje iste medalje koja se zove mamipara potrošačkog društva, koje jeste u krizi, ali k'o što rekoh - ne u ovoj oblasti.

Katastrofalno je mali procenat populacije koji računare koristi za nešto zaista društveno korisno, bio to biznis ili nekakva vrsta aktivizma. Zato što vam tom prilikom najčešće trebaju dve stvari: 1) legalan softver i 2) da nikako ne pustite mozak na pašu, da se preždere e-deteline pa posle uludo rikne. Svojevremeno je Spider na Agrogerili baš istranžirao Telekom i njihovu politiku cena interneta u Srbiji (naravno da to utiče i na sve ostale provajdere). Pitam se da li se neko od njih stvarno zabrinuo zato što su provaljeni ... Sumnjam. Zabole ih, dokle god ih neko nadležan za to čudo od interneta u ovoj zemlji ne nagazi i natera da podignu brzinu uploada, jer je to ono što podstiče e-poslovanje, nasuprot što bržem downloadu koji narafski podstiče, zna se - pirateriju. Daleko bilo da sam naprasno postao e-Liot Nes, vraga bi bilo toliko muzike i filmova, a u zadnje vreme i sve više knjiga.

Može ova priča i ovako da se završi, nije nemoguće. Slika i jeste sa nekog srbijanskog groblja.
Da li znate zašto u (Star Trek) Enterprajzu ne koriste Windows?

Zbog zato.
Znao sam da znate.

***
A vi, da, baš vi što imate stav (kakav god bio), ne preostaje vam ništa drugo nego da večeras, tačno u ponoć kliknete na link i prisustvujete startu jednog novog projekta, zvanog E-Stav.

A - B - C - D ...
E-Stav!

Da parafraziram još jedared Radovana III:

Uzo dеdа Bukvаr dа uči slovа, pа krеnuo rеdom - A, B, V, G, D, Đ ... I kаd dođе do slovа E, rеčе: E, do ... Stаvа!

Da, baš je tako bilo.
Čitamo se u ponoć.
Ali, prvo deca na spavanjac. Kao što rekoh: sutra počinje škola. Ovo je bio poslednji avgustovski post.

Jedan đak koji voli kompjutere, ideja, malo znanja i slobodnog vremena dovoljni su za rađanje novog veb projekta „Vežbanka“ - vežbalice za đake nižih razreda osnovne škole i njihove starije seke i bate, mame i tate, bake i deke.

pileća krilca u krompiru

Potreban materijal:

8 pilećih krilaca
oko 1/2kg očišćenog krompira
2-3 sveže paprike
so, začin C, ulje
nekoliko čena belog luka-po ukusu
čaša vode

Priprema:

pileća krilca u krompiru

Napraviti marinadu od ulja, vegete i gnječenog belog luka, po ukusu. Mi volimo da bude slanije, pa stavljam dosta začina. Krilca ostaviti da odstoje u marinadi par sati da povuku aromu. Krompir iseći na kriške, kao i papriku. U tepsiju poslagati krilca, pa preko “pobacati” krompir i papriku. Posoliti i još malo začiniti po ukusu, naliti vodom i staviti u predhodno zagrejanu rernu da se peče. Povremeno promešati i okretati krilca da se lepo zapeku sa obe strane. Po potrebi naliti vodom, jelo ne treba da bude isuviše suvo. Peći dok krompir ne bude mekan.

Podeli: Print this article! del.icio.us Facebook Google Bookmarks E-mail this story to a friend! Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

Da s nadogradnjom na Snow Leopard stvari ipak ne idu najglađe svjedoče brojni članci koje se danas moglo čitati “diljem interneta”. Zapravo (sad ću sam sebi proturječiti) nadogradnja prolazi iznenađujuće bezbolno i vrlo su rijetki slučajevi da se mora raditi “clean install”, ali određeni (ne mali) broj aplikacija ima problema s novim operativnim sustavom. Za mnoge [...]

whois-hr

Od 30 najposjećenijih hrvatskih internetskih stranica samo jedna zadovoljava standarde koje navodi da koristi, a čak 11 ih ima preko 200 grešaka u kodu


Prema podacima istraživanja koje je proveo internetski servis za napredno pretraživanje hrvatskih domena WhoisHR (whois.com.hr), veliki broj domaćih web odredišta ne poštuje standarde koje preporučuje World Wide Web konzorcij (W3C). Spomenuta organizacija se bavi standardizacijom tehnologija koje se koriste na webu te kreira i održava standarde pod nazivom ‘W3C preporuke (W3C Recommendations). Neki od najznačajnijih članova organizacije su: AOL, Adobe, Apple, IBM, Microsoft i Sun Microsystems.

Istraživanje servisa WhoisHR (whois.com.hr) napravljeno kako bi se provjerilo poštivanje ovih standarda u Hrvatskoj, a obrađeno je više od 55 tisuća hr i com.hr domena uz pomoć W3C Markup Validation Service softvera. Za obavljanje istraživanja bilo je potrebno nešto više od petnaest dana koliko je trebalo poslužitelju da uz pomoć spomenutog softvera analizira početnu stranicu svake domene. Valja napomenuti da je gotovo 25% domena obuhvaćenih istraživanjem bilo nedostupno u razdoblju testiranja.

Manje od 5% dostupnih domena u potpunosti je zadovoljavalo je (X)HTML specifikacije, a ručnim pregledavanjem tih domena utvrđeno je da se uglavnom radi o web stranicama tvrtki koje se bave izradom web stranica (i sličnim uslugama) te manjim stranicama koje tek nagovješćuju da će se na toj domeni nešto pojaviti.

Većina web stranica (90%) osvježenih barem jednom u posljednjih godinu dana koriste neki od XHTML standarda dok ostatak koristi uglavnom HTML 4.1 standarde. U ukupnoj statistici XHTML koristi 75% posto stranica, a HTML 4.0 i 4.1 nešto manje od 20% stranica.

Ispravnost HTML koda doprinosi ispravnom prikazivanju web stranica u svim internetskim preglednicima. Iako čak i www.google.com ne zadovoljava zadane HTML standarde njihovo poštivanje je poželjno i svjetska praksa sve više ukazuje na važnost ispravnog HTML koda.

Top 30 HR stranica – Broj grešaka u (X)HTML-u

www.net.hr – 194
www.index.hr – 21
www.24sata.hr – 18
www.forum.hr – 200
www.blog.hr – 242
www.bloger.hr – 288
www.jutarnji.hr – 493
www.dnevnik.hr – 97
www.vecernji.hr – 6
www.njuskalo.hr – 161
www.croportal.net – 10
www.javno.hr – 271
www.oglasnik.hr – 334
www.slobodnadalmacija.hr – 40
www.moj-posao.net – 262
www.coolinarika.com – 161
www.nacional.hr – 0
www.cro-rss.com – 50
www.rtl.hr – 241
www.auti.hr – 278
www.bug.hr – 14
www.poslovni.hr – 177
www.posao.hr – 9
www.karte.hr – 165
www.monitor.hr – 603
www.ezadar.hr – 11
www.gloria.com.hr – 49
www.zena.hr – 1284
www.tvrtke.com – 8
www.mojtv.hr – 71

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2009/08/31/hrvatski-webmasteri-zanemaruju-svjetske-web-standarde/";croportal_title = "Hrvatski webmasteri zanemaruju svjetske web standarde";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";Pošalji na Facebook, Twitter...
Naslov iz Blica: U sivoj ekonomiji godišnje izgubimo četiri milijarde evra.

Na stranu što mi ne gubimo ništa već budžet, suštinski i nema nikakvog gubitka. Naime Blic tvrdi da veliki broj preduzeća zbog recesije prelazi u ilegalu. Preduzeća drugim rečima ne mogu da zarade i da plate porez pa se odlučuju da ne plate porez. Drugim rečima cena proizvoda ili usluga sa plaćenim porezom bi bila veća od cene koju bi kupci želeli da plate pa do transakcije ne bi ni došlo. Samim tim ne bi ni bilo tih 4 milijarde evra u budžetu o kojima Blic govori.

Isti članak pominje da se procenjuje da 700,000 ljudi radi na crno ali na sreću ne računaju koliko milijardi evra "gubimo" zbog toga.

Mesto za sve vaše stavove.

Od 1. septembra. U PONOĆ!

Podeli: Facebook E-mail this story to a friend! Technorati Twitter

Uvek vas savetujem(o) da pre početka bavljenja sporstkom aktivnošću uradite test opterećenja. On se radi i kod male dece, te se sećam da sam ja i u bolnici Dragiša Mišović trčkarao uz neke stepenice kao mali. Ovih dana sam uradio ozbiljan test opterećenja.

Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da sastavimo jedan informativni članak o testu opterećenja. Poslao sam im mejl da vidim da li su zainteresovani da prikažu proces testiranja i da nama, rekreativcima, objasne zašto i kako se izvodi testiranje sportista. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su sa druge strane bili sjajni lekari iz zavoda, na čelu sa doktorkom Slavicom Šaranović.

Doktorki je, sa profesionalne strane, posebno bilo interesantno što sam ja astmatičar. Pored profesionalnog izazova, doktorka je bila zainteresovana da podeli informacije iz prve ruke o važnosti testiranja pre početka bavljenja bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

trcanje

Trčanje na traci

Test opterećenja

„Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reackija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi medicinsko-sportski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. „ – doktor Nebojša Antić, specijalista medicine sporta.

Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.

Ergospirometrijski test

Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkči rade test), koja je i najveća u okruženju (na ovoj traci se testiraju i konji :).

Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog:

  • laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i nalaza urina)
  • antropometrijskih merenja
  • EKG-a u miru
  • fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa
  • spirometrije

Pregled, priprema za testiranje i sam test traju nešto više od jednog sata. Sve vreme ste u kontaktu sa ljubaznim, tehničarima i lekarima koji će vas provesti kroz nekoliko odeljenja u Zavodu. Nakon testa možete se istuširati, pa ne zaboravite da ponesete kupku i peškir.

Tok pregleda 1. Popunjavanje sportsko-medicinskog formulara

(link ka download). Nakon što popunite osnovne podatke, odgovorićete i na pitanja vezana za treninge, povrede, ukoliko ste ih imali tokom života, podatke o preležanim bolestima, o eventualnoj upotrebi nekih lekova, alergijama i operativnim zahvatima. Potrebno je odgovoriti i na podatke vezane iz vaše porodične anamneze, posebno o kardiovaskularnim bolestima ili nekim drugim naslednim bolestima. Uzima se vaša sportska anamneza – kojim ste se sportom u životu bavili i koliko dugo, kako podnosite napor…

2. Fizikalni pregled

ekgOvaj deo pregleda započinje antropometrijom, a mere se telesna visina, telesna težina (preciznosti u gramima), određuje se BMI (visinko težinski odnos – eng. Body Mass Index), procenat masti, vode i mišića. Za lekare su bitni BMI i procenat masti. Vaga koja ovo meri daje sama ocenu od 1-10. I vi možete izračunati vaš BMI korišćenjem formula za izračunavanje indeksa telesne mase.
Može se uraditi i proširena antropometrija gde se pored telesne mase i visine mere još i obimi, dijametri zglobova, kožni nabori, a zatim se različitim formulama izračunava telesna kompozicija i dobijaju precizniji rezultati.

Fizikalni pregled se izvodi po sistemima (glava, vrat, zubi, boja koža, vid, sluh, kičma, tabani…), pluća, srce, EKG u miru, krvni pritisak, puls.

Nekada sve ove analize nisu neophodne (npr. neće vam pregledati uši ako nemate problema sa sluhom, ali će posebno biti obraćena pažnja na sisteme gde imate znane probleme). EKG u miru se radi svakom ispitaniku i detaljno se opiše, a po potrebi, ako ima nekih uočenih promena, može se uraditi i ’’stress EKG test’’, kada se u toku napora prati EKG i donosi konačan zaključak.

Pregleda se abdomen, kičma i stopala, što je veoma važno za trčanje i trkače. Meni su veoma lepo objasnili već postojeću skoliozu (krivu kičmu). Doktor Jovan Zlatković je uvideo da zbog mog spuštenog desnog stopala (imam ravne tabane, a posebno desno), imam i krivu kičmu. Upravo je zbog toga važno da nađete dobre i odgovarajuće patike za trčanje, radite korektivne vežbe za stopala i nosite korektivne uloške.

3. Krvna slika

Kompletna analiza krvne slike je obavezna i sastavni je deo medicinsko-sportskog pregleda za overu takmičarskih knjižica. Biohemijske analize krvi se rade kao priprema za testiranja ili kada je potrebno dopuniti nalaze u toku pregleda. Ukoliko neke vrednosti nisu u okvirima referentnih vrednosti, rade se konsultativni i dopunski pregledi.

4. Spirometrija Spirometrija posle trčanja

Spirometrija posle trčanja

Meni je posebno spirometrija bila važna i sa nestrpljenjem sam čekao svoje rezulate. Želeo sam da otkrijem da li je moje bavljenje sportom promenilo i ojačalo moja pluća i da li je astma od koje bolujem ostavila posledice na moju disajnu funkciju.

Pre napora (testa opterećenja) radi se spirometrija u miru. Posle testa opterećenja radi se spirometrija nakon 3, 5, 10 i 15 minuta, ukoliko ispitanik ima problema sa disajnim sistemom. Beleže se promene u ventilatornim parametrima i mogući njihov pad usled napora. Ovo je posebno bitno kod astme izazvane fizičkim naporom. Na svu sreću kod mene ona ne postoji, te su moji rezultati izmereni u miru bili isti, a pojedinii za neki procenat veći nakon opterećenja od onih iz mira.

Spirometrija takođe može biti interesantna za početnike i za rekreativce koji su pušili ili puše. Ukoliko danas izmerite vaš kapacitet pluća, možete ga uporediti sa rezultatom kroz par meseci ili godinu dana i uvideti koliko su trčanje i džoging uticali na vaše zdravlje, a ako ste pritom prestali sa ovom „lošom“ navikom, sigurno da će rezultati biti mnogo bolji.

Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve.
Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta nas doktori upozore da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.

Najinteresantniji je deo da sam posle testa osetio napad astme i da sam bio ubeđen da je on posledica ponovljenih spirometrija (uradio sam ih ukupno 4). Sjajna i divna doktorka Šaranović je ostavila mogućnost da je ovaj napada prouzrokovan trčanjem na traci i naporom kojem sam bio izložen. U mojoj prepisci sa doktorkom Jarić potrvdio sam sumnju i sada sam veoma siguran da je napad astme bio prouzrokovan urpavo naprezanjem pri izvođenju spirometrije.

Dr Jarić:

Za očekivati je kod osoba sa astmom da se nakon forsiranog disanja javi bronhospazam i to ukazuje da postoji bronhijalni hiperreaktibilitet i eventualna potreba za izvesnim periodom ipreventivne tj antiinflamatoren terapije.

Veroljub:

Ovo mi se baš i desilo. Znači, nije bilo problema sa trčanjem, ali pošto sam radio 3 puta spirometriju posle trčanja i jednom pre, javilo mi se grebuckanje i sitan spazam u plućima. Kad sam rekao doktorki Šaranović da je to zbog rađenja spirometrije ona je ipak ostavila mogućnost da je to zbog trčanja. Ja sam 99% siguran da me je spirometrija isprovocirala.

Da li bi i ljud bez astme imali isti ili sličnu reakciju kada bi uradili recimo 5 puta spirometriju?

Dr Jarić:

Kod osoba koje nemaju astmu tj nemaju bronhijalni hiperreaktibilitet kao osnovnu karakteristiku astmi ni nakon više forsianih spirometrija ne dolazi do pojave bronhoopsturkcije. Onaj ko radi sa astmom mora da zna da forsirano disanje slično brzom disanju u naporu, kod osoba sa astmom moze da provocira bronhoopstrukciju. Da su nakon spirometrije uradili pletizmografiju registrovali bi visok endobronhijalni otpor… Ja sam to vidjala dok sam radila u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Spirometrija potpuno uredna, ali nakon toga pletizmografija pokaze “patološki nalaz” i zbog toga sam uvek insistirala da mi prvo urade pletizmografiju, pa ako je nalaz uredan onda spirometriju

Kod osoba sa nestabilnom astmom ili koje incijalno imaju verifikovanu bronhoopstrukciju nikada se ne forsira spirometrija do idealnog nalaza da svojim preambicioznim postupkom ne bismo izazvali jos vecu bronhoopstrukciju

5. Priprema za test fizičkog opterećenja

Nakon izvršenih pregleda i testova u miru, otpočinje se priprema sportiste za testiranje. Ja sam test radio na traci, a može se raditi i na drugim spravama u zavisnosti od sporta kojim se bavite. Lekari će odabrati i odgovarajući ergometar i protokol po kome će vas testirati; normalno je da se konsultuju i treneri i nekada se rade testiranja po protokolima koji su specifični za pojedine sportove, posebno ako se radi o vrhunskim sportistima.

Grudi se obrišu benzinom, naravno ako niste alergični, to vas pitaju, pre no što pristupe brisanju, a onda se zalepe elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi vam tokom testa na monitoru pratili rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi „zapis bio bolji“ kako kažu lekari. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom i test može da počne.

6. Trčanje

U zavisnosti od sporta kojim se bavite i procene vaše kondicije lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga ćete početi trčanje. Ja sam počeo sa brzinom od 9 km/h i nagibom od 2 %. Na svaka 2 minuta nagib se povećavao, dok je brzina do kraja testa ostala nepromenjena. Trčaćete dok lekari ne procene da imaju sve podatke koji su im potrebni, što će zavisiti od vaše kondicije, ili dok ne postignete maksimalnu srčanu frekvenciju (max HR), koja se izračunava kada od 220 oduzmete svoje godine starosti, ili dok „možete“. Obično, kod osoba koje imaju problema i leče se od astme, ovaj test se izvodi na srčanoj frekvenciji 60-80% od maksimalne, ali kako sam ja imao sve dobre parametre u toku testa, moja srčana frekvencija je dostigla 85% od moje maksimalne. Dobro odrađen test je onaj kojim se dostigne vrednost respiracijskog koeficijenta od 1,1 a ovaj koeficijent predstavlja količnik volumena izdahnutog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika na nivou ćelija. Sve vreme praćen je EKG, kao i 3 min. nakon testa, u mom slučaju, nekada i duže, ako je potrebno.

7. Kraj trčanja i merenja nakon napora

Kada završite test (moj je trajao oko 15 minuta – uključujući dva minuta mirovanja pre samog pokretanja trake), biće zabeležen vaš maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biće izmeren vaš pritisak. Doktori će vam pomoći da skinete masku i kablove, kod mene je to urađeno nakon 3 minuta, ponovo mi je izmeren pritisak, pa sam ponovio spirometriju. Zbog mojih problema sa plućima spirometrija je kod mene ponovljena na 5, 10 i 15 minuta nakon trčanja.

Merenje pritiska posle trčanja

Meni su ova istraživanja potvrdila i donekle usmerila moja razmišljanja o astmi kao bolesti. Naime, i posle dostizanja maksimalnog napora, spirometrijski test je pokazao da moji rezultati ne padaju, te da su neki i bolji. Pored toga što su rezultati spirometrije postojani moja kondicija i stanje mog organizma su bolji nego u prosečnog čoveka. Lekari su mi rekli da je moja kondicija vrlo visoka, te da sam postigao rezultat VO2 max – maksimalne potrošnje kiseonika od 57,7 ml/kg/min, što predstavlja vrlo visok rezultat i moju kondiciju svrstava u vrlo visoku na osnovu mojih godina starosti, obzirom da se rekreativno bavim sportom.

O astmi i fizičkom naporu

Napomenuo bih da sam u oporavku, nakon trećeg izvođenja spirometrije, prvi put posle 6 meseci dobio jedan sasvim blag spazam. Ovo „škripanje“ je bilo tipično astmatično, a posledica je naprezanja koje sam doživeo usled izvođenja spirometrije, ili je ipak isprovocirano testom oprterećenja. Tačnije, ja mislim, da je izvođenje spirometrije isprovociralo ovaj napad, koji se ispoljio kao škripanje pri izdisaju i „grebuckanje“ u disajnim putevima. Doktorka Šaranović je škripanje potvrdila pregledom slušalicama, i dvoumi se da li je moja pretpostavka tačna, ili je ovaj nalaz posledica testa opterećenja koji sam odradio. Međutim, ona mi je rekla da obavezno ponesem na testiranje i lek za brzo uklanjanje simptoma (beta 2 agoniste), a savetuje da svako ko ima astmu, obavezno ima svoju „pumpicu“ uvek sa sobom, posebno ako očekuje da će mu napor izazvati tegobe. Ja lek nisam koristio, a pluća su mi se smirila nakon nekih 2 sata. Ipak, ne zaboravite da pumpicu ponesete na testiranje!

Preporuka je da oni koji imaju tegobe izazvane naporom, pre otpočinjanja bilo kakvom fizičkom aktivnošću obavezno na pola sata upotrebe svoj lek, kako bi njihov disajni sistem bio pripremljen na napor, ili da isti lek upotrebe ako to bude potrebno nakon fizičkog opterećenja.

Vrlo je bitno i to da se svaka fizikča aktivnost započinje postepeno, lagano se zagrevajući, a isto tako treba i nakon fizičke aktivnosti imati period posutpnog vraćanja organizma u prvobitno stanje.

U društvu sa Čavićem

lekariNa kraju, Vuja i ja smo popili i sok sa doktorima, a ja sam se istuširao i presvukao. Želim da napomenem da su svlačionice i kupatilo, a i sve druge prostorije, kao što i doliči jednoj ovakvoj ustanovi – maksimalno čiste.
Kada uradite test rezultate možete dobiti istog dana ili eventualno po dogovoru sutradan. Svaki ispitanik rezultate može da dobije i u elektronskoj formi, a vaš pregled će biti zabeležen i u vašem kartonu koji će vam biti otvoren u zavodu. Naravno, izveštaj će biti potpisan i overen.

Ukoliko test budete radili u Republičkom zavodu za sport, radićete na istim spravama na kojima su se testirali i Čavić i Nađa Higl, Grbić, Gerić, Miljković, Jasna Šekarić, Prlainović, Rađen, Filip Filipović, Tepić, Tripković, Veličković, Karakašević, Stojić (veslač), i bićete u istim sposobnim rukama.

Ostalo je da se zahvalim(o) lekarima i osoblju iz zavoda, na sjajnoj saradnji. Zahvaljujemo se gospodinu Jasminku Pozdercu, direktoru ustanove i dr Sanji Mazić, pomoćniku direktora sektora medicine sporta što su nam omogućili da uradimo pregled i testiranje i sve to zabeležimo kamerom i fotoaparatom.

Rekreativce, džogere, ali i ozbiljnije trkače pozivamo da urade neki od testova i na taj način provere svoje zdravlje i trenutnu formu. Cene testova su prijemčive i kreću se od 1000 do 3000 dinara.

Republički zavod za sport
http://www.sportinst.sr.gov.yu/
11030 Beograd
Kneza Višeslava 72
tel: 3545 585
fax: 3555 288
e-mail: rzs@rzsport.gov.rs

Tekst je objavljen i na Trčanje.rs

Slični tekstovi:

  • Test o kontroli astme (Asthma Control Test)
  • Izvođenje spirometrije
  • Ideje za prvo uživo viđanje
  • Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom
  • Simptomi astme – kašalj
  • blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37