Unosi za: Arhiva za 2009/08


Svi vole dečija igrališta, a neki naročito - toliko, da im baš ništa ne znači kada se igraju tuđom sudbinom. Za takve je detinja igra kada neko ostane bez hleba. Kolače još uvek ne nude, znaju na šta to na kraju izađe ...
Važno je da se kotrlja.

Predlog #1 - Piromanski sindikat

Srpski anarhisti (?) su rešili da i u praksi sprovode anarhosindikalističku solidarnost, pa su malo kao potpalili prozor u prizemlju ambasade Grčke. Kamera ih uočila ali ne i snimila, jer je u pitanju "samo video nadzor". Ambasada koja ima kamere ali ne beleži to što se njima vidi? Propast.
Da ih nije uhvatio sindrom negotinskog webcama?

Kako god, i u našem kraju ima takvih paljevina. Poslednja u Rgotini kod Zaječara. Pop umislio da je neki novi Jan Palah, Jan Zajic ili Evžen Plocek (sva trojica se samozapalila u periodu januar-april 1969. kada su komunistička braća odlučila da tenkovima bratski izbiju Česima iz glave razne reformističke bubice). Pop nije crven a još manje je reformista, povod je daleko prizemniji - menjaju mu radno mesto, premeštaju ga u susedno selo. Pa, da li su tamo manje vredni vernici, ili su neke druge vere, ili čak traže fiskalni račun od popa? Ko bi ga znao ...
Piše da on nije jedini, te da i ostali pastiri ne bi da menjaju stado. Dal' zbog vune il' zbog čega, tek čini mi se da je na pomolu formiranje popovskog sindikata i stupanje u štrajk.
Anarhosindikat ili popovski sindikat, Crni Ilija ili Crni Lazar.
Crna Krajina.

Predlog #2 - Spasimo delfine

Dao Bog, pošto guram nos svuda po internetu stigla mi je i poruka da se pridružim svetskoj inicijativi za sprečavanje masakra 20 hiljada delfina godišnje u Japanu. Umlate ih i potom prodaju kao meso od kitova. Poseban šlagvort daje činjenica da je meso delfina puno žive koja je otrovna za ljude. A japaneri žderu li žderu kitovo meso od delfina. Ekipa aktivista i snimatelja se nekako uvukla u ribarsko selo Taiđi koje je pod teško naoružanom stražom, i uspela da snimi dokumetarac "The Cove" (eng. uvala, mali zaliv) o ovom pokolju stvorenja po inteligenciji nama najsličnijih. Ukoliko imate slab stomak i volite životinje (ali ne samo za jelo), verujte na reč. Ili ipak pogledajte ovaj film.
Kako god, priključite se ovoj peticiji - više od 60 hiljada bezrepih Zemljana je to do sad već učinilo.

Ako se ne opametimo, ne gine nam ona priča iz Adamsovog "Autostoperskog vodiča kroz galaksiju" - svi delfini su napustili Zemlju pre njenog uništenja, i ostavili samo poruku: Doviđenja i hvala na svim ribama.

Predlog #3 - Zdravstveni centar?

Teško dokazivo (kako to ponekad umeju da kažu inspektori rada kada im se obratite), ispade da i nije tako teško. Mobing, to nema nikakve veze sa mobilnom telefonijom - da se zna, za početak. Ali zato ima veze sa maltretiranjem od strane poslodavca (boss - šef) ili kolega (mob - rulja), kada te zatrpavaju svim mogućim i nemogućim poslovima, ali i kada ti ne daju baš ništa da radiš, kada ti kažu da je aktuelni premeštaj zapravo nagrada, kada ti "za tvoje dobro" svakodnevno prete po svim mogućim osnovama (pol, sindikat, politika, fizički izgled, način govora, aktivnosti van radnog vremena), kada te teraju da primaš platu u banci u kojoj to oni žele a ne ti sam, kada ti kažu da ideš ako ti se ne sviđa tu gde jesi, kada ti kažu da im nisi jasan i da te ništa ne razumeju ...
A opet, sa druge strane, ponekad se i njima ceo dan ime vrti na onoj traci u dnu ekrana kada okrenete kanal TV B92. Grdne li satisfakcije!
Eto, sadašnji drMoma nije mogao da iznađe bolji poklon bivšem drTići. Direktori. Ono dr. nije od direktor, nego od doktor ...

Predlog #4 - Uzorkovanje

Šta je sad pa ovo na slici? Nije bušenje, nije lomljenje, nije guljenje betona, ovo nije kompresor, ni pikamer, niti brusilica za beton ... Šta to radi ovaj dunđer?!! Napravio je ukupno desetak ovakvih rupa po centru.
Uzima uzorak, betonski čep (valjak) da bi posle ispitivali zašto toliko puca štampani beton u Negotinu.
Stručnjaci kažu da je to zbog dilatacije - zbog kilave izvedbe, usled širenja i skupljanja betona na višim i nižim temperaturama. Oni zarezi su samo kozmetika, jer površina nije napravljena od manjih betonskih ploča sa zazorom između njih, već je rađena kao da je izlivena iz jednog komada. I puca zbog zato. Tako kažu građevinci.
Ja bih rekao da oni ipak uzimaju uzorak ovog betona da bi ispitali javno mnenje, tj. populus o tome kakva je naša lokalna vlast. Pa da se, shodno rezultatu ispitivanja, nadalje ponašaju. Da vladaju ili se pripremaju za nekakve izbore.
Čudo jedno šta sve ume taj štampani beton, zar ne?

Predlog #5 - Doček Petka

Kao prvo, konačno smo saznali čemu služi ono sa krovom u parku - to je muzički paviljon. Dobro.
Kao drugo, u četvrtak smo saznali da Četvrtko po stoti put nije bio u pravu, i da Vlada nije raspustila SO Negotin.
Kao treće, Petko je još u sredu saznao da Četvrtko kao i obično nema pojma pa je Sretin koncert prerastao u svečani doček petka (preskočiše četvrtak unapred, nije bitan), što se posle ponoći pretvorilo u urlanje nekakve oštrokondže koju je neko zajebo da zna da peva Brenine pesme. Počev od 00:10, ceo grad je pucao od te akustične agresije primitivizma, tačno do 00:30 - skoro k'o novogodišnji vatromet.
Kada smo već kod Petka, izgleda da je najavljena nova sednica SO Negotin za 4. septembar. Naravno - u petak.
Tjah ...

Predlog #6 - Baba Sero, javi se!

Radi se o toaletu u zgradi tzv. Mesne zajednice u Negotinu. Tu su Eko-Fond, SPO, SRS, muzička omladina, PNTK, neke privatne agencije, G17, Denzor, kinolozi. I udruženje onih sa oštećenim sluhom i govorom. Poruku je napisao neko iz tog udruženja.
Jeste da smo narod koji se pokida od tolerantnosti, ali kako - KAKO da telefonski nabaviš ključ od ve ce(j)a i to još iz Društva gluvih, kako su sami napisali?!!! Pa i da pošalješ SMS na broj mobilnog koji je dat, ali šta sa fiksnim ...
Aman bre.

***
Eto vam predloga za Otisak nedelje, od 24. do 30. avgusta 2009. godine.
Izaberite sami šta vas je od svega ovoga najviše pogodilo, razočaralo, oduševilo - ili, predložite nešto čega ovde nema.

Plus, izoštrite svoje stavove, jer od 1. septembra startuje E-Stav. Evo i reklame na YouTube.
Za prvi put, i ja doprineo jednim tekstom: Večiti kalendar i Sanovnik.
Pročitajte ga - u utorak.
Wimpy.


Kapetan i Vocek u uvodnoj sceni: ukočena i neprirodno postavljena tela, bezumnički pogledi.
Doktor kori Voceka što ga je video da piša uza zid na ulici:
Marija je najpre seksualno stimulisala Tamburmažora, onda se iskreno opire, onda mu se otvoreno nudi:
Posle čina preljube, gleda svoj lik u slomljenom ogledalu koje joj, ne slučajno, pruža njen sin:
Kasnije, Vocek posmatra kako Marija zaneseno igra sa ljubavnikom:
Marija Magdalena:
Nad biblijskom paralelom:
Okrvavljeni Vocek posle ubistva, u kafani:
Utapanje:
Već na prvi pogled trebalo bi da bude najmanje tri razloga za vrhunsko uživanje u ovoj produkciji, pa i DVD-u: glavna ženska uloga - dramski sopran Valtrod Majer, dirigent Daniel Barenboim i reditelj Patris Šero. Da krenemo straga: Šero je najširoj publici poznat po režiranju filma ''Kraljica Margo'', ali njegov rad na operi je, mislim, još impresivniji. U poslednjih 30-ak godina (iako nije uvek bio jednako aktivan) on je možda prvo ime kada je u pitanju duboko oslikavanje karaktera, osmišljena i humanizovana interakcija među licima na sceni, svrhovita motivacija postupaka. (Ovo je na ovom blogu tek početak priče o njegovim radovima; još mnogo reči će biti naročito o ''Prstenu Nibelunga'' iz 1976. i o ''Tristanu'' iz 2007, koji je još uvek na repertoaru Skale u Milanu.)
Aspekti Bergovog (tačnije Bihnerovog) teksta koji najviše interesuju Šeroa tiču se nagoveštavanja ljudske drame koja se odvija u siromašnoj Vocekovoj, na jedvite jade sklepanoj i rasklimatanoj porodici. Tekst bi možda, po svojoj prirodi, sugerisao neko šire sociološko i kulturološko čitanje, koje bi, međutim, operu koja traje nešto malo preko sat i po dosta opteretilo i narogušilo. Ovako, to je intimna, ali ne manje reska drama onesposobljenosti nekolicine malih ljudi za sasvim običan, minimalni život.
Ako bi se libreto ove opere shvatio kao okvir (koji je postavio glavom kompozitor) jednog naturalističkog eksperimenta o životu ljudi u društvenim okovima, Šeroov umetnički postupak, potpomažući se muzikom (i obratno), pokazuje unutrašnje reakcije koje bujaju u tim ljudima, ali, po prirodi stvari, isuviše su sabijene iznutra da bi uzele maha da se ispolje. A sile koje ih sabijaju otelovljene su ne toliko u društvenom poretku (kako je hteo Bihner u svojoj drami), koliko u ljudima koji su glavni simptomi dehumanizovanosti sveta - Kapetana i Doktora u prvom redu. Tako, ljudi se ponašaju i izgledaju kao sablasne lutke - to se dobro opaža već na samom otvaranju prvog čina, u dijalogu između Voceka (bariton Franc Grundheber) i Kapetana (tenor Grejem Klark), dvojice nikogovića od kojih je jednom data moć nad drugim. Suštinski nikogovići su upravo Kapetan i Doktor, ljudi sa funkcijama i odgovornostima, i u skladu s tim groteskno predstavljeni. Vocek je čovek koji, u iščašenoj životnoj situaciji, ne ume ili ne može da zdravo usmeri svoju ljubav prema Mariji, kao ni da savlada strah da ne ostane sam u nesreći, pa se to pretvara u destruktivnu, ludačku ljubomoru.
Jedini lik na sceni koji je donekle očuvao životne instinkte, pa i sokove, je Marija - uloga kao stvorena za ''scensku životinju'' (po njenim sopstvenim rečima) Valtrod Majer. Ona apsolutno uživljeno pokazuje da je ono što je Mariju sačuvalo od destrukcije upravo splet snažnih osećanja prema ljudima koji je okružuju - prema sinu i prema samom Francu Voceku, prema kome gaji ambivalentno osećanje seksualne dosade, ali duboke privrženosti stvorenju koje s njom deli ono malo dobrih stvari koje ima. Marija je žena koju određuju dve stvari, obe apsolutno neutažive: čulnost i pokajanje, i u tom smislu je izvanredna metafora Marije Magdalene, sa kojom se ona i nehotice poistovećuje. Elektricitet koji Marija-Valtrod Majer sipa oko sebe svojom erotičnošću pleni sve likove na sceni; ali isto tako i pažljivo razrađeni detalji, kao što je postiđen i pogružen, ali odlučan i nagao pokret ruke kad uzima novac koji je Vocek dobio od Doktora kao bonus za izigravanje zamorčeta; izvanredno su izražajni i povremeni izleti Marijinog pogleda, potpuno bezizgledni, koji pokazuju postepeni pad u ludilo, u koje su ostali akteri već odavno upali.
Doktora, koji se takođe odlično uklapa u koncept totalne poremećenosti ljudskih odnosa, peva i glumi bas Ginter fon Kanen.
Inače, za izvanredno ukusno postavljenu scenografiju zahvalni smo Ričardu Peduciju; kuće, barake i udžerice u kojima se radnja odvija predstavljene su velikim četvrtastim okvirima raznih boja, koji se smenjuju na sceni i pokreću se za vreme radnje.
Muzička realizacija se po kvalitetu odlično slaže sa drugim aspektima ove zaista antologijske produkcije. Za nju je odgovoran i inače izuzetni, uvek impresivni Daniel Barenboim.

Odlomak, scena ubistva:



                   Nedavno sam od jed(i)nog prijatelja sa socijalne mreže, dobio pitanje otkuda to da imam samo jednog prijatelja, tj njega  na listi. Pitanje je na mestu, ugled u odredenoj zajednici se meri tim jednostavim brojem, sve se vrti oko broja, prijatelja, sledbenika, poseta itd. U nedostatku dobrog odgovora na pitanja često odgovaram novim pitanjem.

                   A koliko zapravo čovek može imati prijatelja (bilo virtuelnih, bilo realnih), da li se  taj kapacitet može kvantifikovati?

                  Jako davno sam još  kao gimnazijalac bio vrlo zainteresovan za život margine, pa sam u tom nekom boemsko, alkoholičarsko, klošarskom okruženju imao priliku da upoznam i  ludog Marinka. Ono po čemu ću ga definitivno pamtiti (pokoj mu duši, više nije medu živima) pored par nekih njegovih dogodovština  jeste i to njegovo pravilo koje je ničim izazvan izdeklamovao, a to je da  možeš imati tokom života  jednog ili dva prijatelja... u školi...vojsci... na poslu... u Srbiji... na planeti ...u kosmosu...

                  Dakle to je Marinkov broj, možeš imati i trideset  prijatelja  u čitavom životu, istovremeno ne više od dva.  Proteklo je mnogo vode od tada, ja još uvek nemam bolji odgovor na ovo pitanje, a i pravilo se čini se  potvrđuje . Nedavno sam u nekoj tv emisiji  čuo  zapanjujuće sličan odgovor na isto pitanje od  akademika Vladete Jerotića.
                 
                 Prema tome, 50% mog prijateljskog  potencijala je popunjeno, što procentualno i nije tako loše. U svakom slučaju pogodan sam za lakšeg neprijatelja,  jer ko još želi za neprijatelja nekoga ko iza sebe ima poduži spisak prijatelja !?!    

                Danas sam i sa sestričinom koja je bila u poseti razgovarao o tome, ona kaže da ima 217 prijatelja na listi, i da to u suštini nije ništa, jer njena drugarica ih već ima preko hiljadu !?!        

                

              

E-Stav !!!! Nesto sasvim novo! Dovoljno je da imate svoj stav i da ga javno iznesete. Naravno na netu ! Iza E-Stava stoji ekipa vredna svakog postovanja. Ukljucite se i vi vasim stavom , ukljucite se svojim interesovanjem da cujete i procitate nesto sto verovatno na drugim mestima necete moci… Ljubav, muzika i sve nesto lepo, u ovom slucaju [...]
KRALJEVO – Obaveštavamo Vas da se u Galeriji ULU „V. Maržik“ održava škola crtanja i slikanja. Škola je otvorena za sve zainteresovane osnovce i srednjoškolce. U programu škole će biti osnove iz crtanja i slikanja, pripremna nastava za srednje umetničke škole, više i visoke škole likovnih i primenjenih umetnosti i arhitekture, kao i škola grafičkog [...]
Predsjednik Republike ponekad sudjeluje u otvorenjima organiziranih događaja, cesta, mostova ili industrijskih pogona. Meni je jasna logika kad se radi npr. o nekim velikim državnim infrastrukturnim projektima. Predsjednik tada implicitno govori "mi smo to izgradili".

Ali, nije mi nikako jasno zašto je dopustivo da predsjednik "simboličnim rezanjem vrpce" sudjeluje u otvaranju nečije privatne investicije? Možda će neki poduzetnici biti važniji (za društvo) od drugih; otvoriti će više radnih mjesta, školovati mlade ljude, izvoziti... Ali, njih će tržište već nagraditi.

Kad predsjednik RH otvara nečiji privatni biznis: Što u tom slučaju on nama govori? Kaže li nam "stvorili smo klimu koja pogoduje privatnim investicijama"? Ako je tako - zašto onda ne ne bi simbolički rezao vrpce svim novim privatnim biznisma u Hrvatskoj?

OK, to jednostavno ne bi stigao izvršiti. Zašto, onda, ne bi napravili lutriju u kojoj se privatnici s novim investicijama prijavljuju, a onaj koji pobijedi - dobija predsjednika na jedan dan da mu "simboličkim rezanjem vrpce" otvori njegovu radnju/pogon/tvrtku?

Ali, kad to učini jednoj točno određenoj tvrtki prema svom nahođenju, onda ispada kao da je ona nešto posebno važna, a to ne bi nikako smio biti slučaj. Svi privatnici imaju jednaka prava (i obaveze) pred zakonom, nije li tako?

Jer, ako ne pripazi na čijim će otvorenjima sudjelovati, svakakve bizarnosti su moguće. Moglo bi se dogoditi, na primjer, da otvori investiciju tvrtke koja je milijunskim iznosima donirala stranku na vlasti, uz čije ime se vežu bespravne gradnje i lažna obećanja. A, to ne bi nikako bilo lijepo...
B92:Prema alarmantnim procenama Zavoda za proučavanje sela, u Srbiji će za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, što je više od 15 odsto seoskih zajednica.
To nije alarmantna, to je fenomenalna vest. To je kreativna destrukcija na delu, sela nestaju a gradovi rastu. Ljudi od 12. veka prelaze u gradove. I bez greške, tamo gde su brže prešli, napredak je bio veći. Zemlje sa najmanjim udelom seoskog stanovništva čak imaju i najefikasniju poljoprivredu.

I dok se lišće uvija oko nje
Zgrade udaraju u zemlju kao maljevi
Gromovi puze po asfaltu
Sunce kaplje na ulice
U daljini čovek beži
Da li i ti bežiš?
Kao i svi drugi koji duže gledaju
Okrenu se i odu
Bez pozdrava i drhteći
Dok im sunce zaliva tragove
A gromovi jedu senke.

Miloš Jocić

Share and Enjoy: Facebook E-mail this story to a friend! StumbleUpon Technorati

Nije neuobičajeno da u poslednje vreme pojedini napredniji online korisnici sve češće napuštaju korišćenje RSS čitača, obzirom da im je sve teže da prate na stotine RSS-ova koje su postavili u svoj RSS čitač. S druge strane, sve veći broj korisnika Twitter-a i FB-a tvrdi kako se jednostavnije i kvalitetnije informiše preko ovih servisa (linkovi [...]
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37