Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Unosi za: Arhiva za 2009/08
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)Leto je na izmaku, pa je vreme i da se počne sa ozbiljnijim radom.
Ekipa predavača Ubuntu LoCo Srbija, gostovaće 4. septembra na festivalu E-Tvrđava u Nišu. Planirano je da u toku dana instaliramo Ubuntu zaiteresovanim posetiocima (naravno i Kubuntu…), a u popodnevnim časovima, sa početkom od 17h, biće održana 2 predavanja.
e-tvrđava
Prvo predavanje biće posvećeno lokalnoj zajednici i biće prikazana instalacija Ubuntu-a, a drugo predavanje najpopularnijim programima za zvuk, video, kancelarijsko poslovanje, internet i biće reči o aspektima sigurnosti koja u današnje vreme nije zanemarljiva .
Posetiocima će, kao i obično, biti deljen promotivni materijal i diskovi sa instalacijom (K)Ubuntu-a. Naravno, svi zainteresovani moći će da dobiju odgovore na sva pitanja u direktnom razgovoru sa predstavnicima zvanične Ubuntu zajednice u Srbiji.
Detaljnije o samom festivalu: E-Tvrđava
Znam da je BlogDay tek sutra, i taj post je spreman, ali ovaj novi video blog je danas ‘iskočio’ i jednostavno moram da ga podelim sa vama.
Preporučujem, uz jednu opasku:
loš tretman osoba sa invaliditetom nije samo balkanski specijalitet.
Related posts:
Ne znam kada je otkrivena plastična masa, ali se dobro sećam kada su plastični proizvodi stigli i u moje detinjstvo. Bilo ih je malo i bili su retki. Zavideli smo onima koji su imali plastične klikere, plastične sandale, hemijske olovke, plastične igračke, nesvesni da su staklenjaci mnogo lepši i vredniji, da su kožne sandale udobnije i zdravije, da su drvene igračke humanije.
Vrlo brzo plastika je zamenila mnoge druge materijale, drvo, karton, tkaninu, staklo, metal, porcelan i keramiku, pa zamenila prirodno cveće i šta još sve ne i prekrila nas a da to i nismo primetili.
Italijani su nakon jednog ozbiljnog istraživanja zakljućili da je najznačajniji proizvod 20.veka upravo najlon kesa. Najdostupniji i najkorišćeniji proizvod za najveći broj ljudi.
Sada se svi pa i Italijani drže za glavu jer ne znaju šta činiti sa tim okeanom bez obala od najlon kesa. Neke države, mislim one ozbiljne, one razvijene koje zbilja znaju šta će i kako će, već preduzimaju mere da bi najlon kese kao neekološke zamenili sa onim papirnatim. Mi smo daleko od toga.
Ako ih ne možemo zameniti, onda bar možemo našom kreativniošću i maštom koja nam nikad nije nedostajala, da se poigramo i od najlon kesa stvorimo trajna dela koja će ulepšavati a ne zagađivati okolinu u kojoj živimo.
Dobro pogledajte sliku i krenite u stvaralaštvo.
aleandro minore
Kratkoročni cilj anarhije/ blok 45 je ukidanje kapitalističke civilizacije (ili samo “kapitalizma” ili samo “civilizacije”, odnosno “masovnog društva”) na svim nivoima stvarnosti, od svakodnevnog do planetarnog, u svim njenim ideološkim i geografskim modalitetima. Dugoročnih ciljeva nemamo.
anarhija/ blok 45 nema nikakve veze ni sa jednom političkom ili nevladinom organizacijom, niti sa bilo kojom grupom koja se u Beogradu, Srbiji ili u ovom delu sveta predstavlja kao anarhistička (o levičarima, ma šta to značilo danas ili oduvek, da i ne govorimo). Za anarhiju/ blok 45 ideologija anarhizma je bez ikakvog značaja. Izvesna terminološka podudarnost je slučajna i za sada predstavlja izvor mnogih zabavnih, ali ponekad i vrlo zamornih nesporazuma.
“Ova avantura nema ime. To nikada ne treba gubiti iz vida. Koje ime, koji izam prikačiti toj želji da život bude Čudo, a ne samo užas, rmbanje i patnja? Ja ne znam nijedno, niti sam ga ikada tražio. Anarhija? Anarhizam? Nemojte me zajebavati.” — Počnimo ljubav iz početka, blok 45, 2002.
Nedelja, 30. 08. 09.
22h
Clubu Clinika
Ajs Nigrutin, dj Marconiero
Rezervacije na broj: 0641720695
Kao i sve što je sterilno neće napraviti ništa.
Stanje u zemlji je redovno, neko je lud, neko srednje lud a neko opasan po društvo ali na to retki reaguju, imaju pametnija posla.
Moje stanje je, takodje, redovno. I menstruacija mi je redovna. I seks mi je redovan, što sa onima sa kojima želim, što sa onima koji žele sa mnom. U ovom drugom slučaju sam trpni predmet iz čiste ljubaznosti, prosto zato što znam da orgazma neće biti. Ne dam to zadovoljstvo.
Stanje u blogosferi je još redovnije. Iz prikrajka uvek poneko vreba nekoga ko je ispao iz klišea, pokvario igru, sram ga bilo.
I tako, puno je onih koji ujutru, dok ispijaju svoju prvu kaficu, još krmeljivi, ne razmišljaju šta mogu da urade za sebe, u sebi i na sebi, nego smišljaju kako da porade na nekom drugom.
A onda krenu u sokačarenje.
Samo što radio Mileva više ne ’’radi’’ preko plota.
Ovo je vreme visoke tehnologije, dovoljan je Facebook.
I kao što rekoh, ovo je sterilan post. Danas ne mislim ništa.
Inače, postoje dve vrste ljudi – oni koje se tucaju i oni koji vode ljubav.
Ne sa suprotnim ili istim polom, nego sa životom.
Ali, to nema nikakve veze ni sa ovim postom, ni sa nedeljom, ni sa čim.
Ja samo tako, povremeno, pustim životinju u sebi da progovori.
Bolje ona nego ja.
Ko nema za šta da se uhvati neka se uhvati za mene. Ili bilo koga drugog ko mu deluje dobar za kalemljenje.
Naravno, ako se razume u kalemljenje. Inače neće da se primi.
Danas sam kupila cipele, ručala na jednom splavu, udvarala se mužu samo zato što mi je muž, mislila na neke ljude koji mi nisu muž ali na koje vredi povremeno pomisliti, primala vesti, postavljala vesti… Standardno. Naučiću da pišem o tome.
Oni koji moraju da pobedjuju neka danas krenu s voljom i na vreme.
Ja ne mislim.
Danas mažem nokte.
I šetam ulicu.
Nemam psa, jebi ga.
Zašto nikad neću zaraditi velike pare ili kako sam sistematski uništen od 1D10T4
Autostoperska ponderovanja - 29.08.2009, 23:51:56
I što više mislim o tome, sve mi se više čini da će najbolje biti da svu krivicu svalim na... druge!
Kao u onom odličnom skeču Pajtonovaca u kome crkvena policija hapsi porodicu zato što je glava iste počinila ubistvo biskupa (a koji ne mogu da nađem na YT kako bih ga linkovao), tako i ja prst osude upirem ka društvu i sistemu u kome živim.
A ne tražim mnogo. Samo da višnji obezbede jednake uslove za sve. Samo toliko.
Pun mi je više duplih standarda i "znaš me, znam te" hajdučke ekonomije. Pun mi je više da gledam kako pojedinci prolaze nekažnjeno za činjenja koje počinju da liče na SF priču. Recimo da je sada fazon da otvoriš firmu, dobro je zadužiš dok je neko ne blokira, a potom otvoriš drugu (sličnog naziva) i nastaviš da radiš... opušteno... i voziš mečku... besnu... To što će firma kojoj duguješ najverovatnije propasti zbog toga nije bitno, a nije ni tvoj problem, kad su glupi da daju neka propadaju. I njihovi radnici zajedno sa njima...
Nema ni od suda ništa jer dok isteraš pravdu taman ti ostane za parcelu na kojoj ćeš se sa'raniti. Ili recimo plaćanje PDV-a državi. Za one koji ne znaju, Poreska uprava kada ustanovi da neko kasni sa uplatom PDV-a ili ako posumnja da nešto nije u redu sa prijavom poreza, stušti se na obveznika ko ameri na talibane. Ali opet postoje izuzeci koji za porez duguju milionske cifre. Ponoviću: milionske cifre. Ispada da moraš da muljaš i da budeš đubre da bi opstao u igri, a za tako nešto moraš da se rodiš sa poprilično debelim obrazom i tankom i fleksibilnom kičmom. Dok u privredi i ekonomiji ne prorade mehanizmi koji će obezbediti da uspešni opstaju i napreduju, a oni nesposobni propadnu, ni drugima neće svanuti. O tim uslovima govorim. Ako već težimo ka nekom zapadu treba valjda da skapiramo tamošnje principe i uvidimo da tamo ne žive sveci i poštenjačine i da i oni imaju korumpirane i pokvarene, ali za razliku od nas oni imaju i sistem koji efikasno takve elemente eliminiše iz jednačine. Nama to još ne treba, ne, mi imamo "lako ćemo" ekonomski sistem... posle se pitamo što je pogašeno preko 60000 preduzeća od početka godine...
I još nešto. Budžetski korisnici. Natovarili su ionako izmučenoj privredi na grbaču penzionere, propala preduzeća, profesore, doktore, policajce, sudije, vojsku, činovnike, birokrate i administrativce i ko zna koga još. Da budem jasan, ne kažem da tim ljudim ne treba dati platu i penziju. Naprotiv. Samo kažem da ih je previše i da su preplaćeni. Da, dobro ste čuli - PREPLAĆENI. Kada vidim da radnik kod privatnika koji neretko radi i 10 sati dnevno zaradi manje od nekog bednog piskarala u državnoj upravi smuči mi se život. A tu činovničku platu zarađuje upravo taj radnik kod privatnika. I posle se bune? Male im plate? Znate šta ja mislim? Fuck them! Ostaviti samo one neophodne, a svi ostali kako su se snašli da uvale guzice na budžet neka se snađu za dalje.
I sada vam je valjda jasan razlog zbog koga nikad neću namlatiti veliku lovu? Glup sam da se ucurim na "isplativo" mesto u državnoj upravi i lenj da pošteno radim i zaradim.
Oj Srbijo međ' šljivama!
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
