Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Tekst je preuzet iz boingboinga, a od autora Marka Frauenfeldera

Tužna sudbina koautora Supermana - Joe Shustera

Prošle noći, moj prijatelj Colin i ja, smo otišli na Meltdown Comics & Collectibles u Los Angelesu da čujemo istoričara stripa Craiga Yoea i njegovo predavanje o uvrnutom i tužnom životu koautora Supermana - Joe Shustera.

Ovde ću vam prepričati Yoevo fascinantno predavanje (tokom kojeg je prikazano mnogo fenomenalnih slajdova koje ne možete da vidite ovde ali se nalaze na stranicama Yoeove fantastične knjige - Secret Identity: The Fetish Art of Superman’s Co-creator Joe Shuster):

Prijatelji iz detinjstva Joe Shuster i Jerry Siegel stvorili su Supermana kasnih 30-tih godina prošlog veka. Svoju priču o superheroju od 13 strana su prodali DC comicsu koji su otkupili priču i sva prava na lik Supermana za 130 dolara, koje su Shuster i Siegel podelili. Priča je objavljena u  Action Comics #1 1938. godine.

Superman je odmah postigao ogroman uspeh. Broj 7 Action Comicsa se prodao u pola miliona primeraka i uskoro se Action prodavao u milion primeraka mesečno. To je nerviralo Shustera i Siegela ali su izdavači ublažili njihov bes dajući im lavovski deo od Supermanovog stripa (kaiša) u novinama. Zahvaljujući tome, svaki od mladića je zarađivao današnji ekvivalent od 750.000 dolara godišnje.

To je trajalo oko sedam-osam godina. Momci su uživali na visokoj nozi, a onda su sreli ljigavog advokata Alberta “Zuggy” Zugmsitha, koji im je rekao da će tužiti DC i povratiti im prava na Supermana. Proces se završio 1948. godine i bio je razarajući gubitak za Shustera i Siegela. DC je prestao da im plaća i oni su bili bojkotovani u celokupnoj industriji stripa.

Shuster se izdržavao brišući podove i radeći mnoge čudne poslove, da bi najzad pronašao posao kao crtač fetiš ilustracija za jeftin sado-mazohistički fetiš magazin koji se zvao Nights of Horror. Mnogi likovi u njegovim fetiš ilustracijama za ovaj fanzin neverovatno su ličili na Clark Kenta, Lois Lane, Jimmy Olsena i Lex Luthora.

1954. godine, Brooklyn Thrill Killers - banda jevrejskih neo-naci (!) tinejdžera sa sve hiltlerovskim brčićima uhapšena je zbog ubistva beskućnika i bičevanja devojaka. Na sudu su rekli da su oponašali scene iz Nights of Horror. Izdavač i distributer časopisa su zatvoreni kao i članovi bande Brooklyn Thrill Killers. Joe Shuster je uspeo da se sakrije od medija zbog činjenice da nije potpisivao svoje radove i niko nije prepoznao njegov stil. Vratio se manuelnim poslovima i umro je siromašan.

Ova priča možda nikada ne bi ugledala svetlost dana da nije bilo Craig Yoeove sposobnosti da prepozna crtača samo posmatrajući njegov rad. U svojoj knjizi Yoe piše da je slučajno nabasao na kopiju Nights of Horror pre nekoliko godina u prašnjavoj staroj kartonskoj kutiji. “Bože, pa ovo je Joe Shuster!” bile su prve reči koje je izgovorio kad je spustio pogled na ilustracije. To je bio početak višegodišnjeg istraživačkog projekta koji je poveo Yoea širom sveta i doveo ga do pisanja knjige Secret Identity: The Fetish Art of Superman’s Co-creator Joe Shuster. Cela priča u knjizi je još bizarnija, a postoje i pregovori o filmu.

Sećam se pre dve ili tri godine, možda i četiri, menjale su se sijalice po ulicama Subotice. U Gradskoj kući je bio gost političar iz Beograda, čini mi se da je to bio goson Korać, koji je tada izrekao najveću glupost koju sam čuo što i nije neko čudo ako se zna da su naši političari hronično neobavešteni i mislim da pojma nemaju koliko košta vekna hleba a kamoli kako izgleda unutrašnjost pekare.
Dakle, bio g. Korać i izlazi on tako iz Gradske kuće i ne može da vidi Plavu fontanu jer je mrak i jer ljudi iz struke menjaju ulično osvetljenje. G. Korać je kasnije izjavio da se u našoj zemlji svuda vidi siromašnost (a vidi se zbog gospode političara a ne gledi naroda), kao primer je naveo neosvetljenost centra grada. Obaveštenost ili neobaveštenost, ja bih rekao nemarnost i nezainteresovanost političara za prave probleme u ovoj zemlji pa tako i u Subotici. Mogu političari biti u bilo kojoj partiji, na vlasti ili opoziciji, mene ne interesuje i baš me briga, ali Žarko bih želeo da im dam korpu u ruke pa u samouslugu gospodo i gospođe političari, i da čujem od vas kako psujete narod koji dozvoljava ovakve monopole, ovakve cene, ovakav mrak i ovakvu neobaveštenost, a da nekadašnjeg predsednika i premijera nisam ni spomenuo.

Preksinoć sam obilazio grad ne bi li možda naišao na nešto pozitivno na ulicama. Stigao sam i do Likovnog susreta, ma ajte molim vas, Moderna galerija koja se kupa u mraku, neosvetljena jer nema para, nema dobre volje ali ima volje da se vlast diktira i da se primenjuje u praksi… naročito na blagajni gde se dele plate onima u vlasti. Sramota me je snimiti Rajhlovu palatu koja je ipak lepotica uprkos mraku, no preko puta palate, fala bogu, na vidiku svetlo!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Greg Mankiw je koautorski sa jednim svojim kolegom napisao tekst koji predstavlja jedan od najboljih reductio ad apsurdum moderne ekonomske teorije koji sam ja imao prilike da čitam (iako Mankiw generalno nije baš osoba od koje biste tako nešto očekivali).

U ovom tekstu Mankiw i Weinzierl dokazuju da utilitaristički zahtevi za maksimizacijom društvene korisnosti zahtevaju uvođenje poreza na visinu! Ceo tekst je prosto urnebesan. Sastavljen je tako da izgleda kao i svaka prosečna akademska škrabotina iz ekonomije. Najpre, "pregled relevantne literature", u ovom slučaju literature o "optimalmom oporezivanju" koje nedvosmisleno zahteva diskkriminativne poreze kao korektivni faktor u uspostavi distributnivne pravde. Potom dokazivanje da je visina važan faktor koji je izostavljen iz svih utilitarističkih koncepata distributivne pravde prisutnih u teoriji optimalnog oporezivanja. Onda predvidivo sledi, kako se to lepo kaže, "relevantna empirijska evidencija" izvedena iz ekonometrijskih i statističkih analiza, koja u ovom slučaju nesvosmisleno kaže da nejednakost dohotka varira sa visinom, da postoji statistički vrlo signifikantna korelacija između te dve varijable. Viši ljudi zarađuju i do 16% više od prosečno visokih. Odatle sledi da po kanonskoj mejstrim teoriji, visina mora da bude predmet oporezivanja isto kao i profit, nasledstvo i razne druge oklonosti poput dohotka domaćinstva koje se uzimaju u obzir pri "korektivnom" oporezivanju. Optimalni porez mora da izjednači graničnu korisnost svih članova društva, a pošto visina kako vidimo snažno utiče na tu graničnu korisnost, ona mora biti uzeta u obzir prilikom određivanja različitih poreskih stopa. Porez an visinu donosi Pareto poboljšanje po Mankiwu.

Mankiwov zaključak je sledeći: "Our results, therefore, leave readers with a menu of conclusions. You must either advocate a tax on height, or you must reject, or at least significantly amend, the conventional Utilitarian approach to optimal taxation. The choice is yours, but the choice cannot be avoided."

Osnovna posledica je dakle da morate ili prihvatiti porez na visinu (što čak i za prosečnog ekonomistu nije baš jednostavno) ili odbaciti ideju da progresivni porezi na dohodak, nasledstvo i slično mogu voditi poboljšanju sosijalnog optimuma. Ili prihvati libertarijanizam, ili se obaveži da prihvatiš potpune ludorije, poput poreza na visinu.

Naravno, ludaka ima raznih, koji će bez po muke prihvatiti porez na visinu, neki iz ideoloških, a neki bogami iz razloga poverenja u ekonomsku teoriju. Jedan od takvih ludaka, još i "libertarijanac" sa George Masona (!), Robin Hanson, tvrdi da je standardna teorija ispravna, i da bi trebalo oporezovati ne samo visinu, nego i inteligenciju, lepotu, težinu i količinnu dokolice: "let me state loudly and clearly: the economic theory is solid, so I support a revenue-neutral height tax as improving the status quo. (For complexity-neutrality also, in addition cut some other minor factor now considered.) I would also follow theory if it similarly supported taxing weight, beauty, IQ, leisure hours, or multi-year income variance.".

Kao što smo ranije najavili, novina na XXVI Nišville Jazz Festivalu jeste i bina gde će niška publika moći besplatno da uživa u muziciranju 12 domaćih i 2 strana sastava.

JAM STAGE – BESPLATNI PRATEĆI PROGRAM –

BEOGRADSKA KAPIJA U NIŠKOJ TVRĐAVI

od 13. do 16.avgusta ( 19.30 - 01.30h )

• Jazz for kids (Beograd)

• Dixie Band Teteven (Bugarska)

• Neckbone   (Niš)

• SM Apriori  (Jagodina)

• Zerkman  Big Bang (Beograd)

• Slam (Zaječar)

• Urban band  (Bor)

• Jazzmo (Kruševac)

• Randezvous (Beograd)

• Naked (Beograd)

• Jaguatirica (Barselona)

• Mayoke (Novi Sad)

• Tripcycle (Novi Sad)

• Jett clock (Bg)

• Collision (Beograd)

• DJ grouop Black dayz (Smederevo)

• DJ Funky Junkie (Niš)

Noćas su u restoranu „Sač“ u Zemunu bili prazni stolovi okolo nas, ali za našim stolom veselo…

Rating: 2.5 out of 5 stars

Po svom dizajnu DVX-440 DVD plejer je tipičan predstavnik LG-a. Crna boja sa jednostavnom prednjom maskom i piano finišem oslikava trend koji LG neguje već neko vreme. Minimalistički dizajn je upotpunjen niskim profilom plejera (ultra-slim varijanta), kao i dobro skrivenim displejom koji se ne vidi kada je plejer ugašen. Na žalost, minimalizam se preneo i na zadnju stranu na kojoj se nalazi tek nekoliko priključaka (kompozitni i komponentni video, stereo analogni audio i digitalni koaksijalni audio). Moramo priznati da nas je iznenadila odluka da se izostavi SCART, koji je mnogo rašireniji od komponentnih video ulaza, naročito kod CRT TV prijemnika koji su još uvek dominantni, ne samo u našim domovima, već i širom sveta.

Softver koji pokreće plejer nam je zadao dosta muke. Nije u pitanju to što on možda nema dovoljno opcija za podešavanje, već što se podešavanje obavlja na potpuno nestandardan način. U DVD modu plejer je regionalno zaključan. Procedura za otključavanje postoji, ali zahteva pokretanje alternativnog firmvera što može da bude potencijalno destruktivna operacija, pa ćemo je ovog puta preskočiti. Reprodukcija DVD formata nam je zadala malo problema, kada se radi o titlovima. Naime, ovaj plejer prikazuje samo jedan titl, i to na onom jeziku koji je podešen u setapu. Pošto našeg jezika nema među podržanim potrebno je dodati ga ručno u listu. Dakle, kod jezika titla treba odabrati opciju „other“ i onda ukucati 8, 3, 8, 2 (kod za Srbiju). Nakon toga će se titlovi prikazivati na srpskom jeziku. Promena na neki drugi jezik moguća je samo kroz setap ili kroz podešavanje u menijima na samom DVD filmu (podrazumeva se da koristite originalne DVD filmove).

I kod DivX formata postoji mala začkoljica. Plejer podržava i SRT i SUB formate titlova koji treba da budu u istom folderu, ali ne moraju da imaju isto ime. Problem je nastao kada postoji više titlova u folderu – iako ih plejer sve vidi, u stanju je da prikaže samo jedan (prvi u listi). Prikaz slova na ekranu je odličan, ispisuju se belom bojom sa crnim okvirom i u optimalnoj veličini. Naša slova su delimično podržana (umesto „č“ i „ć“ se prikazuju neki čudni znaci). Što se ostalih video formata tiče, pomenućemo da je XviD sa QPEL podrškom podržan, ali video zapis često zaglavljuje i secka, DivX 6 je u potpunosti podržan, dok ostale video formate nismo uspeli da pokrenemo (u tu grupu spadaju VCD, Nero Digital, i sve varijante HD video zapisa). Prilikom pokušaja pokretanja HD DivX filmova plejer bi se potpuno „smrzao“ tako da je jedini način za oporavak bilo vađenje kabla iz strujnog priključka.

Kod audio formata podržani su audio CD-ovi i MP3 muzika. Prilikom reprodukcije MP3 pesama na ekranu se prikazuje maksimalno 22 karaktera u listi, dok se za tekuću pesmu prikazuje puno ime, a treba pomenuti i da je podržan prikaz ID3 tagova. Dobra stvar je što se tokom reprodukcije jedne pesme bez problema može šetati kroz disk.

Po onom što smo videli LG DVX-440 je prilično kontraverzan plejer. Mogli bismo da ga sagledamo kao miks između dobrih i loših rešenja, ali provejava misao da se radi o uređaju koji izgleda nije bio predviđen da dođe na naše tržište. Na to ukazuje nešto slabija podrška za titlove, pošto je u većini razvijenih država ovaj sistem odavno napušten u korist sinhronizacije.

Za informacije o ceni i mestima gde se ovaj plejer može kupiti posetite www.jeftino.rs.

(Odlomаk iz knjigе prof. dr Svеtozаrа Rаdišićа „Gušеnjе istinе“, objаvljеnе 29. julа 2009. godinе) http://www.svetozarradisic.com/ Novinаr zа vrеmе krizе u društvеnom hаosu podsеćа nа čovеkа koji jе nаučio jеdаn strаni jеzik, а potom otišаo u zеmlju u kojoj sе tim jеzikom govori. Koliko su nеsvеsni svog nеdovoljnog znаnjа, pokаzuju svаkodnеvno u rаdio- progrаmimа i nа tеlеviziji kаdа [...]