Unosi za: Arhiva za 2009/10
Kako da razumemo ovaj izliv osećanja? Do izvesnog stepena, to može biti rezultat aktivizma društava za zaštitu životne sredine. Ipak ono što se očigledno dešava više liči na potpuni preokret i korenitu promenu svesti koju niti jedan aktivizam nije u stanju da pokrene. Ne postoji politička opcija niti platforma koja može da računa na snagu i osećanja onih koji čeznu da ponovo otkriju i vrate se zagonetnoj i veličanstvenoj prirodi, onih koji osećaju simbiotičku povezanost sa životinjama i okruženjem tako snažno da imaju duboku moralnu potrebu da to i zaštite, i onih koji jedino u prirodi pronalaze mogućnost oporavka i preporoda.
U središtu važećeg pogleda na svet je shvatanje prirode kao neaktivne materije, bez duha i svesti. Po Rene Dekart-u, s početka 17 veka životinje su tek bezosećajne mašine nesposobne za emocije i bol. Kako je nauka sticala sve veći ugled, ovo stanovište je postalo sve dominantnije, osnaženo uspesima industrijskog kapitalizma. Karl Marks i Fridrih Engels u Manifestu zapažaju da je savremeni svet nastao potčinjavanjem prirodnih sila u korist čoveka.
Ovo potčinjavanje je bilo toliko temeljno da je pomračilo ljudsku prošlost i sa njom, tradicionalno jedistvo čoveka i okruženja koje je tipično za primitivna društva. Plemena američkih indijanaca , na primer, su životinjske vrste smatrale plemenima, entitetima, "nacijama", kao plemena bafala ili dabrova.
Predmoderni kosmos je zračio nekom vrstom čarolije. Ljudi u njemu nikada nisu bili sami: Ždralovi koji preleću iznad glava, zemlja pod nogama, veliki hrast pored potoka, potok su smatrani rođacima kojima se moglo obraćati posebnim rečima i ritualima.
Moderan svet je, sasvim izvesno, skinuo tu čaroliju. Po rečima Maks Veber-a uspon zapadnog "racionalnog, empirijskog znanja , oslobađa svet od čini i pretvara ga u uzročni mehanizam". Ono što je usledilo jeste radikalno i apsolutno otuđenje. Karl Jung, Veberov savremenik, shvata to otuđenje i dramatične implikacije po savremenog čoveka i piše:
Ipak, ideja o čovečanstvu potpuno odvojenom od ostatka prirode nikada nije u potpunosti prihvaćena. Nekolicina predvodnika i romantičara je izolaciju oduvek smatrala duboko pogrešnim i nepodnošljivim stanjem. Tokom generacija, oni su uporno uzvraćali, pokrećući talase nezadovoljstva , kulturne i političke.
Trenutni talas duhovnog interesovanja za prirodu nije tek izliv romantičarstva, već je pokrenut snažnim impulsom hitnosti. 2005. godine UN je objavio milenijumski izveštaj o ekosistemu, kao rezultat petogodišnje studije prirodnog okruženja od strane 1.360 naučnika . U zaključku se kaže (" Živeti iznad mogućnosti: Prirodni resursi i blagostanje čoveka" ) da je ljudska aktivnost u takvoj meri narušila prirodne funkcije na zemlji da se sposobnost planete da održi ekosistem za buduće generacije više ne sme uzimati olako.
Globalno zagrevanje je u zlokobnom zamahu, klimu potresaju intenzivne promene nezabeležene od poslednjeg ledenog doba (pre 10.000 g.). Brzi rast temperature dovodi u opasnost ogroman broj životinjskih vrsta. Za svega 30 godina (1950-1980) više šume je pretvoreno u obradivo zemljište nego u prethodnih vek i po. Destrukcija okruženja ne ostavlja mogućost životinjama da se spasu. U zaključku koji podseća na posmrtni govor se navodi " 12 procenata ptica, 25 procenata sisara, i najmanje 32 procenta vodozemaca se suočava sa pretnjom potpunog nestanka tokom 21. veka.
Pogrebna retorika nabraja ono što je nepovratno izbubljeno, ali takođe pokreće fundamentalne ljudske moralne vrednosti- koliko znače oni kojih su nestali onima koji su još uvek tu, i kakve su njihove šanse u budućnosti. U rastućem javnom prepoznavanju simbiotičke povezanosti, oplakivanje umrlih je u ime sačuvanih divljih životinja i prostranstava. Takav govor služi kao alarm, kao poziv na iskupljenje prema nestalim stvorenjima kroz zaštitu onih koja su još uvek sa nama, kroz stavljanje van zakona upotrebu olovne municije, kako bi nekoliko preostalih kalifornijskih kondora izbegli mogućnost trovanja olovom jedući lešine koje ostaju za lovcima. Hitno napraviti studiju o misterioznom uginuću kitova. Staviti pod strogu kontrolu američku mornaricu koja testira nove moćne sonare.
Zajedno sa posmrtnom jadikovkom i pozivom na akciju sve više je priča o uskrsnuću i obnovi pojedinih vrsta. Tragači za "nestalim" vrstama su novi hodočasnici, u mitskoj borbi da otrgnu život iz zagrljaja smrti. Ako je moguće makar jednu vrstiti spasiti izumiranja onda još uvek ima nade i za druge.
Kada su istraživači objavili 2005. da su snimili detlića sa belim kljunom, koji je smatran nestalom vrstom od 1944.god, mnogo toga je urađeno da se čitava oblast sačuva kao stanište. Odgovor društva na ovo otkriće pokazuje novu vrstu sporazuma ljudskog društva i prirode. Romansijer i posmatrač ptica Jonathan Rosen je tom prilikom komentarisao: " To nam nekako pokazuje da smo pronašli više od jedne nestale ptice i da je Bog, na koga smo se pozivali kada smo osvajali divljinu, takođe prisutan u našim naporima da se iskupimo."
Aktuelna promena u odnosu prema prirodnom okruženju je mnogo dublja, šira i raznorodnija nego ranije. Bukvalno, svaki segment savremene kulture , od vrha naučne misli do polusveta komercijalne televizije je iskusio revolucionarni uticaj. Tako i priznati genetičari otvoreno diskutuju o srodstvu, sličnosti i bliskosti između ljudi i životinja.
Vrhunski cilj ove sveobuhvatne promene , koju ja nazivam " kulturom očaravanja" je ništa manje nego ponovno ulaganje duha u prirodu. Postepeno smanjujući broj ugroženih vrsta, predela, kultura očaravanja nastoji da prirodu ponovo učini svetom.
Ljudi se okreću kulturi očaravanja jer im nudi ono što im je potrebno ( a nije moguće pronaći u ostatku potrošačkog društva u Americi): prosvetljenje- osećaj misterije i značenja, opažaj bezbrojnih svetova van ovog našeg. Duhovnu vezu sa životinjama i predelima koja potom vodi u vezu sa prirodom uopšte. I priroda koju smatramo svetom, ima pravo da postoji po svojim uslovima, za svoje dobro, dragocena samo zbog činjenice da je tu.
Kako bi priroda zadržala svoju čudesnost, mora da zadrži svoju nezavisnost i dok njena dobra mogu koristiti ljudi, ona se ne sme eksploatisati kao prosti resurs ljudske potrošnje. Kultura očaravanja , zatim, menja osnovno značenje koje je zapadni svet dodelio prirodi i projektuje novi sporazum ljudi, zemlje i stvorenja.
Implikacije ove promene su enormne i ova borba za povratak prirodi je samo deo veće borbe koja predstoji a to je borba za novo čovečanstvo." (Esej A Reenchanted World: The Quest For A New Kinship With Nature James William Gibson-a, sociologa sa kalifornijskog državnog univerziteta) Esej sam pročitao i amaterski preveo u jednom dahu, u nestrpljenju da ovo podelim sa prijateljima bloga, otuda su moguće i neke greške ali se nadam da to na kraju neće pokvariti utisak i da će vam tekst biti inspirativan i podsticajan jednako kao i meni. Autor veoma vešto obrađuje paradigmatske društvene promene koje su retke tokom ljudske istorije ali imaju moć da korenito promene stanje stvari nezavisno od volje pojedinaca i uticajnih društvenih grupa. Živimo u izuzetnom vremenu u kome se takva jedna promena odigrava pred našim očima, naravno, ukoliko znamo gde da gledamo. Revolucija je zapravo, već počela.
Za samo 5,998 dolara na eBayu možete kupiti igraću konzolu Nintendo Wii koja je prošla torturu unutar mikrovalne pećnice. S druge strane, za podosta manje novaca možete kupiti potpuno novu, ispravnu igraću konzolu Nintendo Wii, no u tom slučaju ne biste posjedovali umjetničko djelo.
Na ovaj korak odlučio se umjetnik imena Kenny Irwin, a koji je navodno poznat po svojem neobičnom izričaju u umjetničkim krugovima. Neka ga, preskačem izdvajanje gotovo 6,000 dolara za gadget koji još k tome ne radi… Pogledajte kako je nastao Mikrovalni Wii u priloženom, pomalo dosadnjikavom, video isječku…
Poznati niški klub Feedback će ponovo, i ove sezone, imati čast da ugosti jednog od najčuvenijih ljudi sa dnb scene, vlasnika labela Soundtrax, Big Buda [UK]! Nastup koji će održati 6. 11. u pomenutom klubu zapravo je Big Budova promocija novog albuma Connections. Fanovi i kolekcionari će imati mogućnost da kupe potpisan album po ceni od 5e za CD i 10e za 3 ploče.
Lokalnu podršku pruža naš dnb DJ Shiny D.
Cena karte do ponoći je 250 dinara, a od ponoći 300. Nastup počinje u 22h30.
Related posts:
Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.
Milan Obradović je moj dobar prijatelj, vrstan novinar i od pre oko godinu dana zaposlen u Sektoru komunikacija Erste Bank a.d. Novi Sad kao osoba koja prvenstveno brine o internet prisustvu banke. Zahvalan sam mu što je za ovaj blog ovako lepo opisao svoje impresije sa Online Communications Conference “Quadriga” (program, lista predavača, galerija slika) koja je nedavno održana u Amsterdamu.
Dok sam u Minhenu gledao “majstore” kako bacaju kofere iz aviona u prikolicu malog tegljača, samozadovoljno sam konstatovao kako sam genije što nosim samo ručni prtljag. Pao mi je na pamet i video United brakes guitars, u kom je suština bila da se radnici koji se bave utovarom prtljaga iz nekog razloga veoma neprijateljski ponašaju prema njemu. Ono što nisam znao jeste da će to biti jedan od tri primera koji su ostavili najjači utisak na mene na Quadriga Online Communications konferenciji u Amsterdamu koju je organizovalo udruženje EACD (European association of Communication directors).
Avio skalp
Naime, na predavanju o uticaju socijalnih medija, prikazan je taj video, ali uz podatak da je nakon toga United zabeležio pad akcija od 20 odsto, i da se još oporavlja od nebrige prema akustičnoj gitari muzičara Davea Carolla i njegovim žalbama koje im je upućivao čitavih 9 meseci pre nego što je napravio video za You Tube sa pesmicom koja opisuje njegovu muku. Daily Mail tvrdi da je u pitanju 10 odsto ili nekih 180 miliona dolara. Podatak o padu cene akcija iz oba izvora je šokantan, i iako lično ne verujem da je moguće da je toliki pad moguće isključivo pripisati ovom videu, i deseti deo pomenutog pada vrednosti je katastrofa kad se pogleda koliki je to iznos u novcu koju su akcionari izgubili. Milioni dolara naspram nešto više od hiljadu dolara štete koju su mogli na vreme da isplate. Izrada spota sa druge strane je zahtevala kreativnost, duhovitost i svega stotinak dolara.
Naftni skalp
Drugi šok je bio šamar koji je Amnesty International “prilepio” naftnom gigantu Shell i to je primer kako društveno odgovorno poslovanje, ako je samo prividno a ne u potpunosti iskreno, može naneti nenadoknadivu štetu ugledu kompanije. Svi koji imaju kablovsku televiziju mogu da se prisete reklama ove kompanije u kojima insitiraju na “zelenoj” energiji, održivom razvoju i sličnim, društveno podobnim krilaticama. Iako svakom ko ima mozga to može delovati cinično, jer se naftaši bave biznisom koji u svojoj suštini nije baš najprijatniji upravo prema okolini, i deluje kao prepaid dobrih odnosa sa Greenpeace-om, vremenom se (prokleti TV) ipak uvuče u podsvest da oni jedini od svih naftnih kompanija rade nešto na zaštiti životne sredine.
Amnesty je napravio video Welcome to Shell (na kraju to evoluira u Hell) u kom je koristio Shellove floskule o ekologiji i prijatni glas nekog čike iz off-a… uz slike pakla iz Nigerije. Nekontrolisana vatra, crni dim, prolivena nafta, beda i očaj ondašnjih ljudi… Efekat je bio takav da su tokom gledanja videa na Twitteru iskočile poruke tipa “da li ima nekog iz Shella u sali”, a moja “cimerka” koja radi u hemijskoj industriji se nervozno vrpoljila u stolici iako je i ona kasnije aplaudirala. Naravno, nije Shell jedini kriv za stanje u Nigeriji koja je verovatno dobila desetine, možda i stotine milijardi dolara od nafte koju crpe strane kompanije sa njenih obala. Osim naftaša čiji je Shell samo jedan deo, tu sigurno udela imaju i korumpirani političari koji su od tog novca između ostalog, sebi napravili lažni raj-geto koji ih odvaja od pakla u kom živi ostatak naroda. Verovatno je i Amnesty imao dobar efekat kad su donacije za projekte u pitanju, pa je malo zaoštrio stvar, ali svejedno, ovo je bio primer kako je tanka ivica po kojoj kompanije hodaju kad je društveno odgovorno ponašanje u pitanju. Ukoliko poslovanje zaista nije društveno prihvatljivo, ako se zaista osnovni biznis ne radi na prihvaljiv način i ukoliko nisi u potpunosti iskren u tome, bolje je da ćutiš nego da praviš kvazi društveno odgovorne akcije. Socijalni mediji te mogu bukvalno razneti…
Bankarski skalp
Treći primer bio je najgora noćna mora svakog bankara – stampedo na depozite. Nekoliko dana uoči konferencije, DSB banka u Holandiji je bankrotirala. Prema rečima moderatora na radionici o upotrebi socijalnih medija Erika Verhagena, to je prva Twitter žrtva u finansijskom sektoru. Banka je imala finansijske probleme, ali (koja banka tokom svetske finansijske krize nije imala problem) u zvaničnoj sudskoj presudi to i nije navedeno kao glavni i jedini razlog bankrota već su navedeni loš menadžment i komunikacije. Važna informacija o poslovanju banke je iscurela do korisnika Twittera, koji su je raširili širom mreže i usledila je trka na filijale za povlačenje depozita. Čelni ljudi banke očigledno nisu pratili Twitter. Informacija je potom došla u i klasične medije i dok je banka reagovala, stotine miliona evra su povučene. Iako je i u ovom slučaju teško verovati da je banka propala isključivo zbog Twittera, informacija na ovom mediju ju je po svemu sudeći gurnula preko ivice nad kojom se nalazila.
Interne i eksterne komunikacije
Kao jedini “nedirektor” na celoj konferenciji (iako su na interne materijale greškom stavili da jesam, pa sam imao izvestan Iznogudovski osećaj), imao sam priliku da vidim koliko današnji internet “svrbi” direktore komunikacija evropskih i svetskih giganata. Gotovo ne trepćući direktori komunikacija su upijali svaku reč predavača. Jedini izuzetak je bila radionica o reputaciji na webu. Nijedno pitanje nije postavljeno na radionici koja se pretvorila volšebno u predavanje. Predavanje je držao direktor agencije kojem bi bilo bolje da je prepustio reč momku koji je pisao prezentaciju. Jedino se sećam da čovek jako voli Land Rover i da su mu oni pri tom i klijenti. To mu dođe zgodno. Takođe i predstavnica Univerziteta u Amsterdamu je imala par „Tko leti vrijedi“ zapažanja tipa – bolje reagovati nego ignorisati primedbe klijenata…
Naravno, impresivno je bilo videti i iskustva kompanija poput IBM, Philips, Alcatel Lucent, SAP i ostalih kako se nose sa novim medijima. Iako je teško pratiti ih jer oni zbog prirode posla bave informacionim tehnologijama i jer njihovi zaposleni u gotovo 100 odsto slučajeva imaju pristup internetu na poslu i predstavljaju prethodnicu novotarija u IT svetu, zanimljvo je da su u suštini imali veoma slične prezentacije. A to je da podjednako obraćaju pažnju na zaposlene na svojim internim portalima, kao i prema klijentima na sajtovima. Da prihvaćaju socijalne medije i aktivno upravljaju svojim prisustvom u njima. Umesto zabrane pristupa uvedena je politika obuke zaposlenih za korišćenje novih medija i uvedeni pravilnici ponašanja. O prisustvu na društvenim mrežama se brinu odbori i operativni timovi… Umesto internet ili intranet prezentacije kod njih je zaživeo dijalog…i klijenti to cene.
Kultura u tim kompanijama se menja, odnosi prema potrošačima i odnosi u kompaniji takođe. Doduše jedan od predavača prikazao je primer američkog vazduhoplovstva koje je napravilo neku vrstu algoritma kroz koji propuštaju „objave“ u društvenim medijima. U jednom koraku se pominje zadovoljstvo klijenata njihovom uslugom što je izazvalo salve smeha. Ne znam kako bi reagovali da im, recimo mi pošaljemo poruku preko medija da nismo zadovoljni uslugom iz 1999. Mada koliko klijenata imaju, možda im se nekad neko i javi…
Inspirativan je bio i govor blogerke Guardiana Meg Pickard tokom večere, koji nije lako prepričati zbog finesa koje sadrži engleski humor. Suština poruke koju je kroz par primera poručila svima jeste da ne budu dosadni i nepristojni pre svega. Tako da npr. ako prodaju nameštaj ne koriste aktuelne teme na Twitteru poput demonstracija u Iranu, da objave popust na neku svoju kolekciju kauča i fotelja…ili još gore, da posle lažu kako je to neko iz kompanije na svoju ruku objavio, kad se ljudi pobune. Jako zanimljiva žena sa puno zanimljivih tekstova i informacija na sajtu. Rekla da joj je žao što više nije internet čudak već neko ko drži govore gomili direktora 
.
Takođe, vredi posetiti Jona Wortha, a cela prezentacija se nalazi na njegovom poslednjem blogu. Kad je počeo prezentaciju uvodni slajd je bio o kampanji ateista, a sala u kojoj smo se nalazili je bila zapravo stara crkva. On je stajao ispred orgulja, sa slikom autobusa na kom je velikim slovima napisano: “There’s probably no GOD, so stop worrying and enjoy your life”. Sjajno!
Wake up call
Budući da nije u pitanju neka “svemirska” tehnologija već je više reč o stanju duha 
mislim da je i u kompanijama u Srbiji moguće primeniti veći deo stvari koje su prezentovane. Počev od obuke svih koji dolaze u kontakt sa klijentima, izrade pravilnika o ponašanju zaposlenih, do optimizacije i unapređenja lokalnih sajtova, internih portala (uvođenje interakcije – komentara, blogova,…) i sl. Suština je da kompanija shvati da svaki klijent može postati novinar. Da loše iskustvo može preplaviti mrežu, što skupo koštati ako se ne reaguje na vreme. Ko želi da krene u neke projekte na socijalnim medijima mora da razmisli kome se obraća (na koga cilja), na kom mediju (nije isto da li kači saopštenja na FB, ili na Twitter), kako (da li maltretira ostale ili je informacija zanimljiva i korisna) i šta hoće da dobije kao rezultat (prodaju proizvoda, armiju fanova, odgovor na CSR akciju…)
Na kraju puta, koji je u povratku začinjen izbacivanjem stvari iz hotela (greška recepcije) i prinudnim spavanjem u Frankfurtu (avion iz Amsterdama kasnio zbog magle) konferencija je delovala kao alarm da se ubrzamo i što pre rešimo neke stvari.
Naravno, moramo ubediti centralu i top menadžment (srećom boss mi je Andrea koja će, nadam se, odraditi veći deo tog posla …moramo prevazići neke banalne prepreke, ispuniti sigurnosne procedure, što nije uvek najlakše u velikom sistemu. Trebalo bi za to odvojiti i određen budžet, ali da parafraziram omiljenu izreku Miloja Sekulića na čijem blogu gostujem: “Ako se ne bavite Internetom, baviće se on vama”, a primeri iz Amsterdama deluju kao hladan tuš iz jedne, a velika prilika iz druge perspektive…
Hvala Milane, veoma informativan i inspirativan post!
Neki duhoviti naučnici nam predviđaju zatrpanost i zagušenost smećem u vremenima koja upravo živimo. Kada se malo okrenemo oko sebe, shvatićemo da tu i nije bilo mnogo duhovitosti, ali je bilo mnogo istine. Zapravo, primetićemo da smeća ima na svim stranama, na svim mestima, na vim nivoima i smestili smo ga svuda unaokolo.
Sada se traže nove lokascije za veeeeeeeeeeeeeliku, kažu regionalnu deponiju, na kojoj će se odlagati sve ono što nam ne treba, što preostane, što odbacimo, izgubimo, zaboravimo, a naročito plastične vreće koje nam prilikom svake kupovine daruju.
Kada pođemo tako diljema drage nam domovine na ulasku ili izlazu iz mnogih mesta videćemo pravo more, ma i čitav okean belih najlon kesa kojim se lađama može ploviti a da se ne potone, kako avetinjski lelujaju baš kao i talasi na uzburkanom moru, otkrivajući doba koje traje, mnogo više nas i naše naravi, čak kultru ma kako sam izostavio da ispred napišem ne.
Jad i trenutna beda iznova nam je nametnula neke apsurde. Tako baš u ovo gladno i sirotinjsko doba kontejneri i kante za smeće i otpad nikad puniji, a gladnih sugrađana koji po njima prekopavaju tražeći život, nikad više. Složilo se jedno s drugim, dajući nemili pečat ovog doba u 21. stoleću bez siromaštva, kako to Ujedinjene nacije nadmeno i trijumfalno najavljuju.
Deponija ili ne, tek građani sve više i više uredno slažu kraj konterjnera ono što odbacuju na garderobu, ostatke hrane, delove nameštaja i bele tehnike, od onog, ma onog pravog smeća koje ubacuju u kontejnere i kante. Krajnje je vreme da i Gradska čistoća pomogne u tome, nudeći adekvatne kontejnere, može i u različitim biojama.
aleandro minore
Evo malih saveta kako ojačati pluća ishranom. Ove korisne savete nam je poslala Nadica Ristić iz Skoplja.
Recept:
Pola kilograma crnog luka ili praziluka pomešati sa 1 čašom belog vina, 1 čašom vode i crvene paprike, (chili, kari ili tako nešto) i normalno malo soli. To se peče na 180 stepeni temperaturu dok ne omekne. Ovo bi trebalo jesti bar dva puta nedeljno. Može da se jede kao prilog uz razna jela od mesa, riže, krompira. Ovo pomaze u ozdravljenje pluća.
Praziluk spada u istu grupu povrća kao i beli, crveni, crni luk i vlašac pa zato poseduje i slične karakteristike , ali sadrži više belančevina, vitamina C i beta-karotena. Takođe, praziluk je dobar izvor gvožđa, folne kiseline i vitamina B6. Zbog toga ga obavezno uvrstite u svoj jelovnik jer sadrži i sulfide koji deluju kao prirodni antibiotik.
Ovaj koristan savet je Nadica dobila od lekara sportske medicine iz Skoplja. Njegova preporuka je i to da se svaki dan u supu ili neki topli obrok dodaje 1-2 kašičice mlevenog lana.
Zahvaljujći visokom sadržaju sluzi laneno seme pomaže kod suvog i upornog kašlja, a oblično je i u kombinaciji sa crnim slezom i slatkim korenom kao čaj. Laneno seme sadrži i veoma visok nivo omega 3 masnih kiselina.
Jedna studija je pokazala da su upale disajnog sistema ređe kod ljudi koji uzimaju kašičicu lanenog ulja dnevno.
Recept za čajnu mešavinu protiv suvog i upornog kašlja:
Laneno seme (Linni semen) 100g
Crni slez (Malva sivestris) 100g
Slatki koren (Glycyrrhiza glabra) 50g
Biljke pomešati pa tri supene kašike smeše, preliti sa pola litra ključale vode, promešati, poklopiti i ostaviti da stoji pola sata. Procediti i piti u toku dana u malim gutljaima.
Namaz sa lanenim semenom:
Ukusan i zdrav namaz može se napraviti sa 3 supene kašike mlevenog lanenog semena sa 5 kašika posnog krem sira.
Čaj za pluća od koprive i majčine dušice:
Odličan čaj za pluća je i mešavina koprive i majčine dušice:
U 300-400 ml. ključale vode dodati jednu kesicu koprive i jednu majčine dušice, poklopiti, ostaviti da odstoji i piti više puta u toku dana. Jako je važno da se majčina dušica priprema u poklopljnom sudu, jer sadrži lako isparljive sastojke koji kuvanjem gube svoja lekovita svojstva.
Čaj od koprive pomaže u odvajanju sluzi iz pluća i time doprinosi olakšavanju tegoba kod obolelih od astme i drugih plućnih bolesti uzrokovanih nakupljanjem sluzi.
Lekovit sastojci majčine dušice uspešno razrađuju sekret u bronhijama. Majčina dušica je odlična i za inhalacije, jer se i udisanjem vodene pare sa lekovitim sastojcima još bolje razređuje sekter u bronhijama.
Da li i vi imate neke narodne savete za olakšanje disajnih tegoba kod astme i drugih plućnih bolesti? Pišite nam o svojim iskustvima, pošaljite vaše recepte.
Ja sam danas ručak pripremila po Nadicinom receptu kao prilog uz rižu.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
