Unosi za: Arhiva za 2009/12

U dvanestom mesecu, u zadnjoj minuti istrčavam pred dotičnu groznu godinu iiiii u dvanaestoj stotinki šutom ravno u njeno d... ispraćam je, sa sve osmehom na licu, eto baš nek se čudi.

Od Nove godine ne očekujem ništa, sem zdravlja. Tako je najpametnije. Šta se ostvari ostvariće se, a šta neće, neće.

U Novu godinu ulazim sa dugom prema jednoj izuzetnoj osobi. Nekako sam navikla na razočarenja i razne loše stvari i onda kad ti osoba sama, u sred duge zdravstvene muke izađe u susret, tako jednostavno i nesebično, ostaneš u najmanju ruku zblenuta i s’ nevericom klimaš glavom.
Retke su takve osobe.
Ko je pažljivo čitao Srebrnasto paperje, znaće koliko mi breze i sneg znače.Ta osoba je dobila simboličnu novoustanovljenu plaketu, medalju, koju sam izmislila i nazvala „Moja breza“, ali to mi se ne čini dovoljnim izrazom zahvalnosti, zato pod br.1. u Novoj godini od sebe očekujem da se na fin način odužim toj osobi. To bih izdvojila, jer znam da je to nešto što se nikad ne zaboravlja.

Sledi specijalan video sa osmehom... eto baš nek se čudi!


(autor videa i teksta: jelenaartpoezija)

Revolution, Nis

Na dočeku Nove godine u niškom klubu Yeahbug@ (Balkanska 2) otkazan je nastup grupe Mad House, pa će svirati samo niški Revolution, ali su organizatori najavili i džem sesiju iznenađenja.

Pored žive svirke, najavljeno je i puštanje rok, pop, metal i pank muzike.

Cena ulaznice je 400 dinara, a rezervacija istih može se izvršiti na broj telefona 060/33-24-111.

Iz kluba obaveštavaju da će svi sa kartom sa novogodišnje večeri 2. januara moći da dobiju kartu za koncert Pero Defformera po ceni od 200 dinara, dok je karta u redovnoj prodaji 250 dinara.

U klubu će biti priređena i repriza dočeka na kome će svirati akustični duo STR8 Walkers koji čine niški muzičari Mlađa i Nidža. Cena uzlaznice je 200 dinara.

http://www.balkanrock.com/index.php/Najave/samo-revolution-na-yeahbuga-doceku.html

Related posts:

  • Koncert grupe Puls u Nišu – podrška (Revolution, Aria Aeterna i Chromatic) Na Pravnom fakultetu (Klub SKCa) 31. januara, poznati niški rok...
  • Balkanrock i Yeahbug@ doček Nove godine Na dočeku Nove godine u niškom rok klubu Yeahbug@ sviraće...
  • Karte za nastup Kirila Džajkovskog Još samo 8 dana do nastupa jednog od najpriznatijeg muzičara...
  • Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

    Photo by Palachinka

    Potreban materijal:

    1kg teletine
    1kg baš sitnih glavica crnog luka (može i arpadžik)
    7-8 čena belog luka
    250ml belog vina
    ulje, vegeta, biber
    1 lovorov list
    1 velika kašika šafrana

    Priprema:

    Meso iseckati na male komadiće iste kao što je crni luk, začiniti vegetom i ostaviti preko noći u frižideru. Luk i beli luk očistiti. U zemljanu posudu poređati luk, beli luk i meso. Začiniti, preliti vinom i sipati ulje. Staviti lovorov list. Odozgo posuti šafran. Ako posuda nema poklopac onda je obavezno pokriti aluminijumskom folijom. Peći u rerni na 180C oko dva sata obavezno.

    Ovo ukusno jelo pravila sam udruženim snagama sa Marijom sa bloga “Palachinka”. U to vreme je ona bila moj gost, pa smo se dogovorile da bi mogle da ga isprobamo zajedno.
    Ovo je naš doprinos “KuVarijacijama” igrici za blogere kulinare, a originalni recept možete videti ovde.

    A nas dve kuvarice, uhvaćene na delu iznenada… ovde )

    Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter


    teroriše i piše S.S.Skala


    Da je pravde, niko ne bi ostao neišiban.
    Vilijam Šekspir


    SVI PROTIV SVIH

    Govorili smo o vatri
    Rečima što ujedaju
    Tada je bilo lako
    Samo mi i oni
    Mi sa jedne strane
    I oni sa druge
    Klasičan odnos crno-belo

    Lomača je izgorela
    Vešala su pala
    Brave su se zaključale

    Sada smo svi protiv svih

    S.S.Skala (iz zbirke "Moja Aleksandrija
    ... sa jave, košmara, sna")

    Simulirajući ili ne nezainteresovanost za političku lakrdiju, društveni bezobrazluk femtonikogovića, bačenih u vrtlog neizvesnosti "anonimne" sutrašnjice, korak po korak ušli smo u nadoknadu vremena pre poslednjeg zvižduka, pre kraja.
    Ne mog kraja, naravno (na opštu radost pripadnica nežnijeg pola, kao i svih vlasnika knjižara na svetu), ne do kraja teorije & terora ArtTerorizma, već do kraja godine. Godine koja možda nije bila baš sjajna u svojoj interpretaciji stvarnosti, ovde u Srbiji (ali i dalje, u Svetu), često surova, naga i nagla ...
    To se danas (30. XII), naravno bolje vidi. Zato, bez obzira gde, sa kim i kako osvanete u 2010. pogledajte se u ogledalo i priznajte sebi, priznajte razloge, događaje, loše navike (ukoliko ih imate) koje možda u drugačijim okolnostima ne bi smeli. Priznajte ako ste grešili (a ko nije?!), priznajte da bi ste mogli bolje, lepše, drugačije ... Priznajte sve i to zadržite za sebe. Obećajte jedino da ćete biti bolji, prema drugima, prema sebi. Prema onima koje volite i koji su vam dragi. Mi, sa svojim tekstovima, barem ovde na GRAĐANSKOM KRUGU, podsetićemo vas da to obećanje i ispunite. Svako suočavanje sa istinom jeste tragično, ponekad i traumatsko oskustvo, ali i neizbežno.
    Iza nas nije samo godina već decenija. Decenija svega i svačega, u koju smo ušli ponosno i sa nekom nadom "da će i nama da svane". Decenija u kojoj smo na početku "stegli zube" nakon svih potresa, lomova, i najzad srušili monstruozni aparat, machinu, režim (i režiju) Slobodana Miloševića.
    A onda, već nakon 12. marta 2003. godine, ponovo smo poklekli. Dopustili da nas zavedu, rastresu i rastave. Da sami pomislimo da smo gori nego što jesmo. Možda je sada trenutak da se otreznimo, zamislimo i "hladne glave" uđemo u 2010. Možda je to dobar početak.
    Ovo je poslednji ArtTerorizam u ovoj godini, i on pripada (pa kome bi drugom) onome ko zaista zaslužuje da se nađe kao most između kraja i nekog novog početka


    TOMASU BERNHARDU

    Delo koje je odabrano naziva se Ludilo i to nije slučajno. Ništa nije slučajno, a mi se vidimo sledeće godine.


    OBJASNI?
    Tomas Bernhard (Nicolaas Thomas Bernhard) rođen je kao vanbračno dete kućne pomoćnice (huh, ko ne voli pomoćnice) u Herlenu, u Holandiji, 9. II 1931. godine. Odgajio ga je, nakon "secanja" u više internata nacionalsocijalističkog Rajha za napuštenu decu deda, pisac Johanes Frojmbaher koji ga je vaspitao da idealizuje ulogu individualiste. Bolest koja se javila vrlo rano, odredila njegov životni put. Sarkoidoza (Morbus Boeck), vrsta tuberkuloze (?) sprečila ga je da postane pevač. Kao novinar provincijskog lista izveštavao je iz sudnice i pisao pesme, da bi nakon svoje 30. godine počeo da piše romane, drame, eseje, priče.
    Čim bi počeo novi red, nov pasus, bila bi to već nova knjiga, novi roman. Iz godine u godinu, pisao je i objavljivao po roman godišnje, sve do svoje smrti u Gmundenu, Gornja Austrija, 12. II 1989. godine, tri dana nakon svog 58. rođendana. U tih nešto više od pet decenija najpoznatiji pisac i dramaturg svoje zemlje Austrije, i najomraženija, skandalozna ličnost svoje zemlje Austrije. Danas, potpuno sa pravom, Tomasa Bernharda smatraju jednim od najznačajnijih svetskih pisaca XX veka. Zašto najznačajniji, to ćete provaliti čim pročitate neko njegovo delo, i zapamtite, njegove knjige se čitaju kao što ih je i pisao - u jednom dahu.

    Njegov uspeh išao je uporedo sa njegovim životom. 1968. odbio je da primi Bihnerovu nagradu, proglasivši sve Austrijance maloumnima, a Austriju da je država-govno. Njegove sledeće i sledeće knjige (Mraz, Smutnje, Beton, Dete) zauvek su ga udaljile od otadžbine. Omražen, osporavan, rezigniran što ga smatraju za komunistu, fašistu, anarhistu, zauzeo je mesto državnog neprijatelja No.1, razotkrivajući političare i medije kao potpuno bezvredne i lažne, upravo onakve kakvim ih je opisivao u svojim delima. Postao je ogledalo Austrije, "gledaju u njega da bi videli svoju pravu sliku". Odbijao je novinare koji su ga proganjali, često pišući neistine, lažne intervjue. Sebi je uzeo za pravo da uvek bude u pravu. Za njega ne postoje svetinje, ništa nije zaštićeno, tabu, on je pisac koji desakralizuje. Kako god sa Bernhardom, zaista nikada nije dosadno. On, kao bolesnik, osuđen na smrt, suočio se sa svim apsurdima života, razotkrivajući i dajući nam preko svojih dela da osetimo svu lažnost, licemerje vrednosti koje nam svet nameće. Njegova provokativna, ogoljena, razorna ironija, nikom i ničim ne prašta a ni on sam nije izuzetak u tom pogledu, te svoj stvaralački podsmeh, crni smeh, upućuje podjednako i sebi. On kao prava opsesivna zver, nakot, grize sve oko sebe i grize sebe. Prava priroda jednog ljudskog bića. Okomljuje se na sve mračne strane ovog sveta, demaskira naše predrasude, gluposti, obrušava se na idole i idolatrije, religiju, a posebno mu je na meti njegova domovina/otadžbina Austrija. Za nju i kaže:

    U Beču, gde su bezobzirnost i bezobrazluk prema misliocima i prema umetnicima uvek bili najveći, i koji sasvim sigurno može da bude označen kao najveće groblje sanjara i ideja, i u kojem je hiljadu puta više genija propalo i zakržljalo i uništeno nego li što je u Beču stvarno otkriveno i pročulo se i postalo svetski poznato ...
    (odlomak iz priče "Genije")

    Tomas Bernhard polazi od sebe kao čovek i autor, umetnik, pojedinac, koji nikome ništa ne duguje i kome niko ne može da naudi jer je on jedini zaslužan za svoj uspeh, za svoju omraženost, za svoju bolest.
    Uspeh mu je omogućio da promeni milje (smešna reč za NG), otvorio mu je vrata viših građanskih slojeva koja je on, za razliku od mnogih drugih, sam zatvarao treskom, a njihov životni stil (imao je vilu u najotmenijem delu Beča, posed, imanje na selu u Alpima) karikirao, ne imitirao, proučavajući svu ograničenost, pakost, koju je kasnije beskrupulozno otkrivao.
    Njegov književni oblik donekle jeste tirada, tirada mržnje (po Nikoli B.Cvetkoviću, prevodiocu dela T.Bernharda "Ludilo", kratke priče), ali Bernhard veruje u čoveka, ne u društvo; veruje u pojedinca koji može da utiče na to društvo, u to on veruje. Iako se svemu posmeva, sidonskim osmehom, i kaže "Mrzim ljude, ali oni su istovremeno i jedini razlog što živim", to nije njegov kredo, on je pre svest društva, onaj koji ćuška, lupa po prstima društvo kada napravi neku psinu. A šta kada je psina više?

    Osamdesete godine, kao i danas po EUropu, za Austriju su posebno bile zanimljive. Iako je II Svetski Rat odavno bio završen, u Austriji, možda više nego u samom Deutschlandu, to je bila tabu tema. Kurt Valdhajm je bio austrijski predsednik i generalni sekretar UN, sa izuzetno visokom ulogom s početka četrdesetih godina u Grčkoj, sa jedinim ciljem da search & destroy jevreje. Bivši nacistički poručnik, postao je ugledni političar jedne bivše/sadašnje nacističke države. Naravno da je to trpano ispod tepiha, kao i tobož aneksija Austrije, tzv. Anschluss, dobrovoljno sjedinjavanje sa Hitlerovom Nemačkom. Zato je Bernhard napisao dramu "Trg Heroja" (Heldenplatz) koja je imala premijeru godinu dana pre njegove smrti, a koja govori o liku sudije, koji je u javnosti moralan, pravedan i sve što javnost zahteva, a kod kuće, sa svojom sestrom koja ga ohrabruje, slavi Himlerov rođendan oblačeći svoje staro nacističko ruho (pre par godina je ta drama igrana i kod nas, Branislav lečić je glumio lika ...)

    Kao što sam rekao, Tomas Bernhard nije bio ni moralista, ni narcis, ni solipsist. Pokretao ga je gnev, bes prema užasima, bezobrazluku društva, nepravdi, koji je ispoljavao kroz napade pisanja i javnim upiranjem prsta. Kod njega nema wussy prenemaganja, samo ga ćiftinski duhovi ne podnose.
    Za kraj je ostavio remek-delo svog života. Naime, testamentom je zabranio da se njegove knjige objavljuju, a drame izvode u njegovoj Austriji. Sve dok važe autorska prava pokojnika, a to je pedeset godina - što znači da ističu tek 2039. godine. Zato, iako svi danas možemo odavde u Austriju ići, tamo nećete naći "komade" Tomasa Bernharda, koji se za razliku od njih, kod nas poodavno i neometano izvode.
    Jedan je Tomas Bernhard.

    MOŠA/ZAMISLI!!!

    LUDILO
    kratke priče

    izdavač: Prosveta Beograd
    godina: 1997

    Površnom pogledu se može učiniti kao da Tomas Bernhard svojim činom, delima kažnjava Austriju, to što se svemu podsmevao, omalovažavao, svemu nalazio zamerke; sve je to radi bolje budućnosti, vere da se društvo, država mogu promeniti, da mogu biti bolji.
    Političari su bez vrednosti, mediji bez istine i sadržaja (uglavnom), društvo malograđana, poltrona i bezobraznika, to je slika i prilika našeg društva, i to ne valja, to treba popraviti. I zaista, čitajući Bernharda, često imate osećaj da čitate o sebi i svom okruženju, naročito današnjem. To je univerzalnost u lokalnom, višeslojnost u naizgled jednoznačnom.

    A čovek?

    "Čovek nikad ne zna ko je. Ko je i šta je, to kažu drugi, zar ne? A pošto, ukoliko živi dovoljno dugo, to kažu milionima puta, on na kraju uopšte ne zna ko je. Svako kaže nešto drugo."

    Znate li vi ko ste? Ili su vam to odredili drugi?


    NEISPUNJENA ŽELJA

    Neki čovek je u Acbahu ubio svoju ženu, jer je ova, po njegovom mišljenju, iz zapaljene kuće spasla pogrešno dete. Nije spasila osmogodišnjeg sina, od kojeg je njen muž želeo da stvori nešto posebno, već kćerku, koju on nije mnogo voleo. Kada su ga pred okružnim sudom u Valzeru pitali šta je nameravao sa svojim sinom, koji je potpuno izgoreo u požaru, čovek je odgovorio da je od njega želeo da napravi anarhistu, masovnog ubicu i rušioca diktature države.

    MOSPRUGEROVA GREŠKA

    Profesor Mospruger rekao je da mora na železničku stanicu, po nekog svog kolegu koga je poznavao samo preko pisama, i koga nije lično sreo.
    Očekivao je sasvim drugačiju osobu od one koja je stvarno doputovala. Kada sam Mosprugeru skrenuo pažnju na činjenicu da uvek dolazi neko drugi umesto osobe koju očekujemo, ustao je i otišao s namerom da prekine i raskine sve kontakte koje je tokom svog života stvorio.

    DVOJNIK

    Neki čovek iz Trebinja, koji je stvarno bio neverovatno sličan jugoslovenskom predsedniku, ponudio je predsedničkoj kancelariji u Beogradu da pri posebno napornim zadacima zameni predsednika Jugoslavije, priloživši i listu precizno navedenih zadataka koje bi, kako je on mislio, bez problema mogao da obavi umesto tadašnjeg predsednika koji je, kako se njemu činilo, telesno već delovao suviše slabo. Čast mu je da umesto predsednika takozvane Jugoslovenske Narodne Republike obavlja zadatke koje predsednik ne mora uvek lično da obavlja, a za svoje ponuđene usluge ne traži ništa. Pošto je čovek, koji je u Beograd poslao svoju ponudu još pre tri godine, nestao, mnogi, ne samo u Trebinju i okolini nego i u celoj Jugoslaviji veruju, da je odavno stupio u službu u jugoslovenskom glavnom gradu. Svi koji takva nagađanja javno iznose, okvalifikovani su kao klevetnici. Oni koji misle da znaju kako je čovek uhapšen ili zatvoren u ludnicu ili odavno likvidiran, takođe su okvalifikovani kao klevetnici. Sudeći po tome, svi Jugosloveni su klevetnici.

    Ovo su bile tek tri kratke priče iz zbirke "Ludilo", a kojih inače ima ukupno 48.

    Drago mi je da sam ovu godinu okončao sa Tomasom Bernhardom i njegovim jezikom jer je on zaista jedan od mojih omiljenih pisaca i svest koja stalno opominje.
    Pozdravljam sve prijatelje koji dišu u Bernhardovoj Austriji, Jingerovoj Nemačkoj. Da Tomas Bernhard ima duhovne naslednike i u samoj toj Austriji, primer je književnica Elfrida Jelinek koja je 2004. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, i koja takođe obožava dela Tomasa Bernharda, za koga kaže da je trebalo da dobije Nobela, a koju je, sada već pokojni Jerg Hajder svojevremeno prozivao da je nemoralna, dekadentna i da njene knjige treba zabraniti.
    Budala.

    Artterorista, iliti lucidni, sposobni, nezajažljivi tiranin, Kangrande de la Skala Vas sve pozdravlja i želi sve najbolje sledeće godine u inat svima i uprkos svemu.
    30. XII 2009.

    Jedna od čestih pogrešaka u oglašavanju po današnjim medijima, a koje primjećujem jest miješanje principa oglašavanja po različitim medijima. Konkretno, metoda oglašavanja za televizijski medij nikako ne smiju biti primjenjivane u oglašavanju na Internet mediju. Isto tako metode oglašavanja po novinama nisu primjerene metodama oglašavanja na internetu i obrnuto. Ovaj potonji problem miješanje Internetskih tehnika oglašavanja i dnevnih tiskovina proletio bih kroz primjer Večernjeg lista. Novina koja je nekada bila uredna i čitatelj je znao gdje mu se što nalazi postao je jedan od najneurednijih i naposljetku marketinški gledano neučinkoviti tiskani ...

    Club Base

    “REPRIZA PARTY”

    Petak 01-01-2010 23h Part 1

    F-O-D DJ’s:

    Grooyah
    Max

    Ulaz: Besplatan

    Subota 02-01-2010 23h Part 2

    DJ’s:

    DeeZeeJay/System Error
    A.M./IgnitionGgroove

    Ulaz: Besplatan

    Standardne cene pica
    Pojacan sound i light [by ProSound&Light]

    Related posts:

  • Vikend @ Club Base 30/31-10-09 Club Base Subota 30-10-09 23h DJ’s: Dushan Von Funk/Klangklopf/Le...
  • Djuskalina Party @ Cubo Club 5.12.2009 Djuskalina Party @ Cubo Club: djs NAKOCH & MAMA’S BOY...
  • Supernatural party Part 3 @ Club Base 09-01-09   U bivsem klubu 17, sadasnjem Base cafeu, 9. januara...
  • Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

    ružni mladež na napudranoj bradi
    zlatni prsten na debelom prstu
    crveni lak na produženom noktu
    sjajni displej na plastičnom horizontu

    karirana bluza na salastom telu
    plava farba na bezbojnoj kosi
    lavovska glava na okviru naočara
    toyota rav na debelim točkovima

    zebrasta freska na bulevaru žurbe
    hologramski grad na isušenoj močvari
    zemlja u razvoju na klupi za rezerve
    poruka u boci na dnu okeana

    probuđena svest na zapenjenom licu
    prisvojena sebičnost na dobrodošli otiraču
    tamna zvezda na plimnom talasu
    masovna grobnica na srećnoj planeti

    Potaknut iskustvom čitanja intervjua koji je juče komentarisan, pronašao sam za vas neke očite primere anti-Obama rasizma. Recimo, komentar Shelbyja Steela u Wall Street Journalu . Steele je profesor filozofije i istraživač na Huverovom institutu pri Univerzitetu Stanford, inače poznat po svojoj teoriji da je Obama "rasni pregovarač", koji trguje svojim "crnstvom" sa belcima koji imaju samonametnutu krivicu zbog rasizma (slika ovde).:

    Ja bih...rekao da je izbor Baraka Obame za predsednika SAD suštinski o proizvod američke sofisterije, nacionalne težnje da se vidi ono čega nema i da se ne vidi ono čega ima, da bi se izbegla stigma ne gluposti, nego rasizma.


    Šta tek reći za Steelovog kolegu sa Hoovera, profesora ekonomije Thomasa Sowella, jednog od onih ekonomista koji nikad neće dobiti Nobela kako zbog svojih političkih stavova, tako i stoga što ne koristi matematiku (slika ovde). Evo nekih njegovih rasističkih ispada protiv Obame. Najpre razgovor sa notornim Peterom Robinsonom. Ako vam taj užas nije dovoljan, evo odlomka iz jedne od mnogobrojnih rasističkih kolumni:

    Reći prijatelju da je ljubav njegovog života lažnjak teško da će ga naterati da promeni mišljenje. Ali vas može koštati prijatelja. Potpuno ista stvar je sa vernicima u Baraka Obamu. Oni su izgradili svoje mišljenje o njemu i ne samo da ne žele da budu zbunjeni činjenicama, već odbijaju da ih čuju


    Ili ova:

    Vrsta naduvenog samopouzdanja koje je postalo zaštitni znak Baraka Obame vrlo često se može naći kod studenata druge godine Ivy League fakulteta - vrlo pametni i artikulisani studenti, potpuno nedodirnuti iskustvom stvarnog sveta.

    Znaci egocentrirane nezrelosti su bolno očigledni, mada ih ignorišu vernici koji su stavili sve nade u njega, i mediji koji vole simbolizam i ideologiju koju Obama predstavlja
    (Giuseppe Verdi: ''Il Trovatore'')
    Nastala posle ''Rigoleta'', ova opera je po nekim formalnim karakteristikama znatno tradicionalnija u odnosu na njega. Odlikuju je prilično loša i nezgrapna dramaturška rešenja, komplikovan siže, neubedljivost i jednostranost likova koji su više tipovi nego karakteri. Ipak, malo koja opera je postigla toliku popularnost ne samo na premijernom izvođenju u Rimu 1853. nego i kasnije, i do dana današnjeg. Te godine Verdi piše jednoj svojoj prijateljici: ''Ljudi kažu da je opera previše tužna, i da ima mnogo smrti. Ali smrt je sve što postoji u životu. Šta drugo sadrži život?'' Njen mračni i markantni romantizam, veoma bogata muzika, upečatljive, energične horske melodije (hor Cigana iz 2. i hor vojnika iz 3. čina) i retki, ali nezaboravni izrazito lirski delovi Leonore i grofa di Lune, kao i prek i temperamentan lik trubadura Manrika, samo su neki od faktora koji doprinose užitku u ovoj operi. Poznata je izjava Enrika Karuza: za uspešno izvođenje ovog dela potrebni su ''samo'' najbolji solisti na svetu. Libreto je nastao po istoimenoj drami Španca Gutijereza. Problemi koji su nastajali prilikom izrade libreta (posao poveren Salvatoru Kamaranu, a posle njegove smrti Emanuelu Bardaru) uglavnom su se sastojali u Verdijevom nastojanju da zadrži i očuva svu bizarnost priče.
    I ČIN, ''Dvoboj''Noćna scena među vojnicima grofa Di Lune, kojima kapetan Ferando priča mračne i čudnovate događaje iz grofove prošlosti. Pre mnogo godina, grofovog malog brata začarala je neka Ciganka; nju su spalili na lomači kao vešticu, ali njena kćer je izvršila osvetu, otevši dete. Neki dan potom pronađen je kostur spaljenog deteta. Od toga dana grof Di Luna, po zakletvi koju je dao svome ocu, živi u senci tog događaja i opterećen je mišlju da nekako pronađe tu ženu i osveti smrt brata. Kapetan Ferando je bio očevidac svega i ubeđen je da bi svakako prepoznao tu ženu. U međuvremenu upoznajemo se sa Leonorom, mladom dvorskom damom, koja u društvu pratilje Ines, na terasi iščekuje svog kavaljera Manrika, romantičnog viteza koga je upoznala na nekom turniru. Taj mladi, srčani ali nežni i galantni ratnik noću je trubadur koji dolazi pod prozor svojoj dragani. Međutim, te noći u blizini se našao i grof Di Luna (iskreno zaljubljen u Leonoru); u mraku, Leonora napravi zabunu i umesto trubadura priđe grofu, a kad shvati šta je učinila, već je kasno - njih dvojica su spazili jedan drugog. Slučaj je hteo da budu rivali i na političkom planu, jer je Manriko strastveni vođa pobunjenika protiv režima, a Luna naravno čuvar tog režima. U dvoboju između njih dvojice Luna biva lako ranjen.
    II ČIN, ''Ciganka''Scena dočarava raskalašnu atmosferu u ciganskom logoru, gde se peva o vinu i ženama. Upoznajemo Acučenu, Ciganku koja je odgajila Manrika; naravno, ispostaviće se da je upravo ona osoba za kojom Luna traga godinama. Slušamo njeno potresno ispovedanje Manriku, dok doziva u sećanje užasni plamen u kome je izgorela njena majka (''Stride la vampa'' - ''Plamen se diže''). Ona jeste kasnije otela malog Luninog brata, ali je napravila kobnu zabunu - da bi se osvetila, u požar baca dete, ali tek kasnije se ispostavi da je greškom bacila svog sopstvenog sina, koji je bio istog uzrasta. Užasnutom Manriku Acučena ne odgovara na pitanje ko je on zapravo (mada je sasvim jasan odgovor - upravo on je Lunin brat, i zabuna mu je sačuvala život), ali mu postavlja pitanje: zašto je poštedeo Lunu, kad ga je već mogao ubiti, kao svog zakletog neprijatelja. Manriko nema odgovor - neka čudna sila mu je zaustavila ruku. Razgovor prekida vest da je Leonora, misleći da je Manriko ubijen u dvoboju, krenula da se zamonaši. On kreće da je spreči. Naredna slika prikazuje Lunu koji je napravio zasedu s namerom da otme Leonoru i spreči njeno zamonašenje. Međutim, Leonora bude preoteta od strane Manrika, koji je vodi u svoj zamak Kastelor.
    III ČIN, ''Cigankin sin''U Lunin logor dovedena je Acučena, koju su njegovi ljudi uhvatili kako se muva i pomislili da je uhoda. Ferando, naravno, smesta prepoznaje ''onu'' Ciganku odgovornu za smrt ili nestanak Luninog brata. Iz Acučeninih povika i jadanja Luna shvata da je ona Manrikova majka. Izdaje naređenje da se pripremi lomača za nju.Za to vreme, Manriko i Leonora planiraju da se venčaju u njegovom zamku, ali dolazi mu dojava da mu je majka zarobljena i u životnoj opasnosti. Manriko, ogorčen i željan da odmah krene da je spasi, izvodi svoju najpoznatiju ariju, poletnu kabaletu ''Di quella pira''.
    IV ČIN, ''Pogubljenje''Leonora je krenula u Luninu palatu da nekako pomogne Manriku, koji je uhvaćen i zarobljen. U ćeliji gde on zajedno sa Acučenom iščekuje zoru, kad treba oboje da budu pogubljeni, čuje se hor monaha koji pevaju ''Miserere''. Leonora u međuvremenu nabasa na Lunu i ponudi mu se, u zamenu za Manrikov život. Luna prihvata ponudu, a ona, krišom od njegovog pogleda, ispija otrov.Leonora, pre nego što je ispunila obećanje Luni, dolazi u Manrikovu ćeliju da mu saopšti vesti o slobodi. On shvati prirodu njene pogodbe sa Lunom i okrivljuje je zbog toga. Ali vrlo brzo Leonora pada i umire od dejstva otrova, i tada Manriko shvata veličinu njene žrtve. Luna stiže i zatiče umrlu Leonoru u Manrikovim rukama; besan, smesta izvodi Manrika da ga pogubi, na oči Acučene, koja viče ali se niko ne obazire. Tek kada je Manriko već mrtav, Acučena objavljuje Luni da je ubio sopstvenog brata. Zavesa se spušta nakon njenog izbezumljenog krika da joj je majka konačno osvećena.
    (Na slici: ''Trubadur'' reditelja Dejvida MekVikara u San Francisku 2009.)


    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37