Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

...stigosmo do samog kraja

sve bežeći od početka

k’o što beži jun od maja

kao subota od petka...

U dаnаšnjеm "Fаjnеnšеl tаjmsu" (Financial Times) osvаnulа jе nеobičnа novogodišnjа čеstitkа Impеriji i njеnom protеktorаtu poznаtom kаo Bosnа i Hеrcеgovinа. U komеntаru koji su potpisаlа dvа аutorа i čаk tri "sаrаdnikа", vаpijе sе zа intеrvеncijom "mеđunаrodnе zаjеdnicе" u BiH, koju dаbomе ugrožаvаju zli Srbi. Prеvod tеkstа postаvljеn jе dаnаs nа NSPM.

Svе jе u tom komеntаru pаtvorеno, od nаvodnе brigе zа BiH do pozivаnjа nа dеmokrаtiju. Čаk jе i idеntitеt аutorа kаlkulisаn - pošto jе FT britаnski list, potpisnici su Britаnci, vеć nаm poznаti propаli političаr i bivši vicеkrаlj BiH Pеdi Ešdаun i Vilijаm Hеjg, konzеrvаtivаc i budući ministаr inostrаnih dеlа kаdа i аko njеgovа strаnkа dobijе prеdstojеćе izborе. Jеdino jе srbofobijа iskrеnа i otvorеnа.

Ali nijе ovo sаmo izmišljotinа dokonih Britаnаcа; nа tеkstu jе rаdilа cеlа komisijа, u kojoj su vеćinu činili Amеrikаnci. Potpisаni su Morton Abrаmovic, osnivаč Mеđunаrodnе kriznе grupе; Džеjms O'Brаjеn, bivši spеcijаlni izаslаnik Mаdlеn Olbrаjt zа Bаlkаn; i Džim Hupеr, nеkаdаšnji dirеktor MKG i još pаr "nеvlаdinih" orgаnizаcijа kojе su lobirаlе zа intеrvеnciju nа Bаlkаnu.

Sа tаkvim аutorimа, sаdržаj sаmog komеntаrа niti jе nov niti jе iznеnаđujući. Ali ovi profеsionаlni intеrvеncionisti su izglеdа dovoljno očаjni dа mеđu vеć poznаtе nеbulozе uvrstе i ovu, kristаlno jаsnu formulаciju svojе vizijе BiH:

Enеrgičаn mеđunаrodni pristup morа biti usrеdsrеđеn nа jеdini cilj: nа jеdnu cеntrаlnu vlаdu Bosnе kojа jе dovoljno еfikаsnа dа ispuni svojе odgovornosti zа člаnstvo u EU i NATO. Svаki bosаnski vođа morа dа budе zа ovu jеdnostаvnu idеju ili protiv njе, аli i dа sе suoči sа konsеkvеncаmа svog odgovorа nа to pitаnjе.

Dаklе, mеđunаrodni dušеbrižnici bi dа nаprаvе BiH po principu "Ein Land, Ein Volk, Ein Führer". Kаd bi još sаmo nаšli i "ocа nаcijе," kаo što jе onomаd Ešdаun tеpаo Izеtbеgoviću nа džеnаzi... Ali Bosnа nijе jеdnа zеmljа, u njoj nе živi jеdаn nаrod, i zаto nе možе dа imа niti jеdnu vlаdu, ni sаmo jеdnog vođu. Mа koliko to htеlа brаtijа potpisаnа ovdе, аli i njihovi štićеnici u sаmoj BiH. Lаko jе, uostаlom, tuđim mlаtiti gloginjе...

Jаsno jе mеni što jе ovo društvаncе toliko opsеdnuto obеzbеđivаnjеm političkog kаpitаlа kojе su stеkli u protеklih 20 godinа kаo invеstitori u projеktu Krivi Srbе zа Svе. Ali Impеrijа prosto nеmа čimе dа im ispuni ovе pustе žеljе. Nе znаm jеsu li Ešdаun, Hеjg, Abrаmovic, O'Brаjеn i Hupеr dobili dopis, аli SAD imа višеstruko vеći dug nеgo bruto društvеni proizvod, а svа vojskа jе bilo u Irаku, bilo u Avgаnistаnu, bilo kod psihijаtrа po povrаtku iz njih. Otkud im obrаz (dobro dе, nеmаju gа) dа ovo objаvе u finаnsijskim novinаmа, u moru vеsti o bаnkrotimа i slobodnom pаdu funtе i dolаrа?

Moždа su mislili dа ćе Dеdа Mrаz dа im ispuni ovu žеlju, pа su jе tеmpirаli zа krаj 2009? Sаmo, еm što su pogrеšili аdrеsu (FT nijе bаš Sеvеrni pol), еm što su njihovi dеmokrаtski, multikulturni i multiеtnički Jеdnobosаnci Dеdа Mrаzа - zаbrаnili.

Na svu sreću retko sam bolesna. Ali nekako mi se desilo da dobijem upalu grla. Činjenica je da sam mnogo pevala i partijala poslednjih par dana. Toplo hladno, pićence i cigare i cap ode dobar glas. Hoću reći - dobila sam upalu grla.Otišla sam u malu ambulantu u mojoj ulici. i čekala 3 sata doktorku.Uvek kasni. To joj je ozbiljna mana, ali je najveća carica na svetu. Poootpuno neverovatna žena!Kada sam ušla i reka da me boli grlo prvo me je pitala "JEL SI PEEEVALA?". "Naravno" odgovaram i tu kreće potpuno luda priča ko gde izlazi i kakav je gde provod. Doktorka mi je pričala o bendu Amaro del i kako je đuskala i pevala. Na pola priče se iznervirala i trgla sa lica onu masku  "ma ne mogu da se smaram sa ovom maskom. Uostalom nije ti ništa, vidim ja!".Onda kada sam peti put ponovila da me boli grlo i da mi nešto nije naj najbolje, zavirila je i rekla da je zaista jako zapaljeno. Kaže "imaš upalu ždrela". Ja pitam kakvog sad ždrela kada me boli grlo. "Pa šta ti zamišljaš, da postoji neka granica gde je grlo a gde počinje ždrelo? Ma to je sve zajedno".Prepisala mi je antibiotike. Sada se piju neki novi i vrlo jaki. Kako kažu KONJSKI."Prvi dan dve a posle jos 4 dana po jedna".Tako i bi. Samo...nije mi rekla da te dve idu na 12 sati pa sam zveknula dve odjednom. Mama je bila zauzeta spremanjem hrane za NG i nije ni videla da pijem dve od jednom.Jutros pijemo kaficu i pita me da li sam uredno popila i drugu tabletu noćas u 3 (posle 12 sati). "Jok, ja zviznula dve od jednom". Mama zna da sam paničarka i hipohondar pa je pokušala da iskulira ali sam videla po njenom izrazu lica da se prenerazila. "Mislila sam da znaš da to treba na 12 sati...".Uglavnom, od tada sam dvadeset puta pitala da li će da me strefi onaj penicilinski šok i da mi se naduju uši, da li će da mi eksplodira jetra ili pankreas ili da padnem u nekakvu penicilinsku komu...u najboljem slučaju da se gadno ospem...Prođe dan i po i još sam tu (uši nisu naduvene). Sve je ok... Pretekla sam :)! Uhh!I eto kako od pevanja može da se rikne.Da nisam arlaukala i partijala ne bih dobila upalu grla, ne bih otišla kod doktorke, ne bih sa njom pričala samo o tome i izlascima i ona bi mi možda rekla kako se pije lek...I na kraju ne bih zveknula 100000 miligrama penicilina.Kao što rekoh, retko sam bolesna. Kuc kuc u drvo. Ali kada se razbolim mora da se desi nešto ovako.Stiže ozdrava! Upala grla me već popušta (pa kako i ne bi..) i spremna sam za doček Nove Godine.Sutra ću u ovo vreme pomisliti kako je ostalo još samo sat vremena do kraja 2009. Bila je ovo odlična godina. Fenomenalno šarena i raznolika. Kao najlepši kaleidoskop.

BOLEST...
To je kad si bolestan
pa ti sve donesu
a posle ozdraviš
pa ti više ne donesu ništa


Kad nekad nećeš da ozdraviš
onda te moja baba namaže sirćetom
pa sve ozdravi što te boli
ili sipa vodu na kučku i kaže
idi s milim Bogom nosi boleštinu
pa ti onda isto ozdraviš 
i samo što si ozdravio 
opet moraš u školu
("Olovka piše srcem")

Pored samih praznika ovih 10-tak dana definitivno obeležiće i MojSport. Narednih dana imaćete prilike da na MojSport-u pročitate mnogo zanimljivih priča, kolumni, intervjua.. Saznajte kako teče fudbalski prelazni rok u Srbiji i koja se nova pojačanja očekuju u najvećim timovima Srbije. Pročitajte zamerke MojSport-a na organizacije takmičenja Fudbalskog i Košarkaškog Saveza Srbije. Saznajte kako sportisti vide [...]

U dvanestom mesecu, u zadnjoj minuti istrčavam pred dotičnu groznu godinu iiiii u dvanaestoj stotinki šutom ravno u njeno d... ispraćam je, sa sve osmehom na licu, eto baš nek se čudi.

Od Nove godine ne očekujem ništa, sem zdravlja. Tako je najpametnije. Šta se ostvari ostvariće se, a šta neće, neće.

U Novu godinu ulazim sa dugom prema jednoj izuzetnoj osobi. Nekako sam navikla na razočarenja i razne loše stvari i onda kad ti osoba sama, u sred duge zdravstvene muke izađe u susret, tako jednostavno i nesebično, ostaneš u najmanju ruku zblenuta i s’ nevericom klimaš glavom.
Retke su takve osobe.
Ko je pažljivo čitao Srebrnasto paperje, znaće koliko mi breze i sneg znače.Ta osoba je dobila simboličnu novoustanovljenu plaketu, medalju, koju sam izmislila i nazvala „Moja breza“, ali to mi se ne čini dovoljnim izrazom zahvalnosti, zato pod br.1. u Novoj godini od sebe očekujem da se na fin način odužim toj osobi. To bih izdvojila, jer znam da je to nešto što se nikad ne zaboravlja.

Sledi specijalan video sa osmehom... eto baš nek se čudi!

(autor videa i teksta: jelenaartpoezija)

Na dočeku Nove godine u niškom klubu Yeahbug@ (Balkanska 2) otkazan je nastup grupe Mad House, pa će svirati samo niški Revolution, ali su organizatori najavili i džem sesiju iznenađenja.

Pored žive svirke, najavljeno je i puštanje rok, pop, metal i pank muzike.

Cena ulaznice je 400 dinara, a rezervacija istih može se izvršiti na broj telefona 060/33-24-111.

Iz kluba obaveštavaju da će svi sa kartom sa novogodišnje večeri 2. januara moći da dobiju kartu za koncert Pero Defformera po ceni od 200 dinara, dok je karta u redovnoj prodaji 250 dinara.

U klubu će biti priređena i repriza dočeka na kome će svirati akustični duo STR8 Walkers koji čine niški muzičari Mlađa i Nidža. Cena uzlaznice je 200 dinara.

http://www.balkanrock.com/index.php/Najave/samo-revolution-na-yeahbuga-doceku.html

Related posts:

Koncert grupe Puls u Nišu – podrška (Revolution, Aria Aeterna i Chromatic) Na Pravnom fakultetu (Klub SKCa) 31. januara, poznati niški rok...

Balkanrock i Yeahbug@ doček Nove godine Na dočeku Nove godine u niškom rok klubu Yeahbug@ sviraće...

Karte za nastup Kirila Džajkovskog Još samo 8 dana do nastupa jednog od najpriznatijeg muzičara...

Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

Nakon dva meseca glasanja, završen je izbor za najboljeg fudbalera na području bivše Jugoslavije za 2009 godinu. Vašim glasovima je odlučeno da je Nemanja Vidić, fudbaler Mančester Junajteda najbolji i u 2009 godini na prostoru EX-YU. Time je Nemanja Vidić i u drugoj godini izbora najboljeg fudbalera na području EX-YU na MojSport-u ostao najbolji. Ovaj [...]

Photo by Palachinka

Potreban materijal:

1kg teletine
1kg baš sitnih glavica crnog luka (može i arpadžik)
7-8 čena belog luka
250ml belog vina
ulje, vegeta, biber
1 lovorov list
1 velika kašika šafrana

Priprema:

Meso iseckati na male komadiće iste kao što je crni luk, začiniti vegetom i ostaviti preko noći u frižideru. Luk i beli luk očistiti. U zemljanu posudu poređati luk, beli luk i meso. Začiniti, preliti vinom i sipati ulje. Staviti lovorov list. Odozgo posuti šafran. Ako posuda nema poklopac onda je obavezno pokriti aluminijumskom folijom. Peći u rerni na 180C oko dva sata obavezno.

Ovo ukusno jelo pravila sam udruženim snagama sa Marijom sa bloga “Palachinka”. U to vreme je ona bila moj gost, pa smo se dogovorile da bi mogle da ga isprobamo zajedno.
Ovo je naš doprinos “KuVarijacijama” igrici za blogere kulinare, a originalni recept možete videti ovde.

A nas dve kuvarice, uhvaćene na delu iznenada… ovde

Podeli:

teroriše i piše S.S.Skala


Da je pravde, niko ne bi ostao neišiban.
Vilijam Šekspir


SVI PROTIV SVIH

Govorili smo o vatri
Rečima što ujedaju
Tada je bilo lako
Samo mi i oni
Mi sa jedne strane
I oni sa druge
Klasičan odnos crno-belo

Lomača je izgorela
Vešala su pala
Brave su se zaključale

Sada smo svi protiv svih

S.S.Skala (iz zbirke "Moja Aleksandrija
... sa jave, košmara, sna")

Simulirajući ili ne nezainteresovanost za političku lakrdiju, društveni bezobrazluk femtonikogovića, bačenih u vrtlog neizvesnosti "anonimne" sutrašnjice, korak po korak ušli smo u nadoknadu vremena pre poslednjeg zvižduka, pre kraja.
Ne mog kraja, naravno (na opštu radost pripadnica nežnijeg pola, kao i svih vlasnika knjižara na svetu), ne do kraja teorije & terora ArtTerorizma, već do kraja godine. Godine koja možda nije bila baš sjajna u svojoj interpretaciji stvarnosti, ovde u Srbiji (ali i dalje, u Svetu), često surova, naga i nagla ...
To se danas (30. XII), naravno bolje vidi. Zato, bez obzira gde, sa kim i kako osvanete u 2010. pogledajte se u ogledalo i priznajte sebi, priznajte razloge, događaje, loše navike (ukoliko ih imate) koje možda u drugačijim okolnostima ne bi smeli. Priznajte ako ste grešili (a ko nije?!), priznajte da bi ste mogli bolje, lepše, drugačije ... Priznajte sve i to zadržite za sebe. Obećajte jedino da ćete biti bolji, prema drugima, prema sebi. Prema onima koje volite i koji su vam dragi. Mi, sa svojim tekstovima, barem ovde na GRAĐANSKOM KRUGU, podsetićemo vas da to obećanje i ispunite. Svako suočavanje sa istinom jeste tragično, ponekad i traumatsko oskustvo, ali i neizbežno.
Iza nas nije samo godina već decenija. Decenija svega i svačega, u koju smo ušli ponosno i sa nekom nadom "da će i nama da svane". Decenija u kojoj smo na početku "stegli zube" nakon svih potresa, lomova, i najzad srušili monstruozni aparat, machinu, režim (i režiju) Slobodana Miloševića.
A onda, već nakon 12. marta 2003. godine, ponovo smo poklekli. Dopustili da nas zavedu, rastresu i rastave. Da sami pomislimo da smo gori nego što jesmo. Možda je sada trenutak da se otreznimo, zamislimo i "hladne glave" uđemo u 2010. Možda je to dobar početak.
Ovo je poslednji ArtTerorizam u ovoj godini, i on pripada (pa kome bi drugom) onome ko zaista zaslužuje da se nađe kao most između kraja i nekog novog početka


TOMASU BERNHARDU

Delo koje je odabrano naziva se Ludilo i to nije slučajno. Ništa nije slučajno, a mi se vidimo sledeće godine.


OBJASNI?
Tomas Bernhard (Nicolaas Thomas Bernhard) rođen je kao vanbračno dete kućne pomoćnice (huh, ko ne voli pomoćnice) u Herlenu, u Holandiji, 9. II 1931. godine. Odgajio ga je, nakon "secanja" u više internata nacionalsocijalističkog Rajha za napuštenu decu deda, pisac Johanes Frojmbaher koji ga je vaspitao da idealizuje ulogu individualiste. Bolest koja se javila vrlo rano, odredila njegov životni put. Sarkoidoza (Morbus Boeck), vrsta tuberkuloze (?) sprečila ga je da postane pevač. Kao novinar provincijskog lista izveštavao je iz sudnice i pisao pesme, da bi nakon svoje 30. godine počeo da piše romane, drame, eseje, priče.
Čim bi počeo novi red, nov pasus, bila bi to već nova knjiga, novi roman. Iz godine u godinu, pisao je i objavljivao po roman godišnje, sve do svoje smrti u Gmundenu, Gornja Austrija, 12. II 1989. godine, tri dana nakon svog 58. rođendana. U tih nešto više od pet decenija najpoznatiji pisac i dramaturg svoje zemlje Austrije, i najomraženija, skandalozna ličnost svoje zemlje Austrije. Danas, potpuno sa pravom, Tomasa Bernharda smatraju jednim od najznačajnijih svetskih pisaca XX veka. Zašto najznačajniji, to ćete provaliti čim pročitate neko njegovo delo, i zapamtite, njegove knjige se čitaju kao što ih je i pisao - u jednom dahu.

Njegov uspeh išao je uporedo sa njegovim životom. 1968. odbio je da primi Bihnerovu nagradu, proglasivši sve Austrijance maloumnima, a Austriju da je država-govno. Njegove sledeće i sledeće knjige (Mraz, Smutnje, Beton, Dete) zauvek su ga udaljile od otadžbine. Omražen, osporavan, rezigniran što ga smatraju za komunistu, fašistu, anarhistu, zauzeo je mesto državnog neprijatelja No.1, razotkrivajući političare i medije kao potpuno bezvredne i lažne, upravo onakve kakvim ih je opisivao u svojim delima. Postao je ogledalo Austrije, "gledaju u njega da bi videli svoju pravu sliku". Odbijao je novinare koji su ga proganjali, često pišući neistine, lažne intervjue. Sebi je uzeo za pravo da uvek bude u pravu. Za njega ne postoje svetinje, ništa nije zaštićeno, tabu, on je pisac koji desakralizuje. Kako god sa Bernhardom, zaista nikada nije dosadno. On, kao bolesnik, osuđen na smrt, suočio se sa svim apsurdima života, razotkrivajući i dajući nam preko svojih dela da osetimo svu lažnost, licemerje vrednosti koje nam svet nameće. Njegova provokativna, ogoljena, razorna ironija, nikom i ničim ne prašta a ni on sam nije izuzetak u tom pogledu, te svoj stvaralački podsmeh, crni smeh, upućuje podjednako i sebi. On kao prava opsesivna zver, nakot, grize sve oko sebe i grize sebe. Prava priroda jednog ljudskog bića. Okomljuje se na sve mračne strane ovog sveta, demaskira naše predrasude, gluposti, obrušava se na idole i idolatrije, religiju, a posebno mu je na meti njegova domovina/otadžbina Austrija. Za nju i kaže:

U Beču, gde su bezobzirnost i bezobrazluk prema misliocima i prema umetnicima uvek bili najveći, i koji sasvim sigurno može da bude označen kao najveće groblje sanjara i ideja, i u kojem je hiljadu puta više genija propalo i zakržljalo i uništeno nego li što je u Beču stvarno otkriveno i pročulo se i postalo svetski poznato ...
(odlomak iz priče "Genije")

Tomas Bernhard polazi od sebe kao čovek i autor, umetnik, pojedinac, koji nikome ništa ne duguje i kome niko ne može da naudi jer je on jedini zaslužan za svoj uspeh, za svoju omraženost, za svoju bolest.
Uspeh mu je omogućio da promeni milje (smešna reč za NG), otvorio mu je vrata viših građanskih slojeva koja je on, za razliku od mnogih drugih, sam zatvarao treskom, a njihov životni stil (imao je vilu u najotmenijem delu Beča, posed, imanje na selu u Alpima) karikirao, ne imitirao, proučavajući svu ograničenost, pakost, koju je kasnije beskrupulozno otkrivao.
Njegov književni oblik donekle jeste tirada, tirada mržnje (po Nikoli B.Cvetkoviću, prevodiocu dela T.Bernharda "Ludilo", kratke priče), ali Bernhard veruje u čoveka, ne u društvo; veruje u pojedinca koji može da utiče na to društvo, u to on veruje. Iako se svemu posmeva, sidonskim osmehom, i kaže "Mrzim ljude, ali oni su istovremeno i jedini razlog što živim", to nije njegov kredo, on je pre svest društva, onaj koji ćuška, lupa po prstima društvo kada napravi neku psinu. A šta kada je psina više?

Osamdesete godine, kao i danas po EUropu, za Austriju su posebno bile zanimljive. Iako je II Svetski Rat odavno bio završen, u Austriji, možda više nego u samom Deutschlandu, to je bila tabu tema. Kurt Valdhajm je bio austrijski predsednik i generalni sekretar UN, sa izuzetno visokom ulogom s početka četrdesetih godina u Grčkoj, sa jedinim ciljem da search & destroy jevreje. Bivši nacistički poručnik, postao je ugledni političar jedne bivše/sadašnje nacističke države. Naravno da je to trpano ispod tepiha, kao i tobož aneksija Austrije, tzv. Anschluss, dobrovoljno sjedinjavanje sa Hitlerovom Nemačkom. Zato je Bernhard napisao dramu "Trg Heroja" (Heldenplatz) koja je imala premijeru godinu dana pre njegove smrti, a koja govori o liku sudije, koji je u javnosti moralan, pravedan i sve što javnost zahteva, a kod kuće, sa svojom sestrom koja ga ohrabruje, slavi Himlerov rođendan oblačeći svoje staro nacističko ruho (pre par godina je ta drama igrana i kod nas, Branislav lečić je glumio lika ...)

Kao što sam rekao, Tomas Bernhard nije bio ni moralista, ni narcis, ni solipsist. Pokretao ga je gnev, bes prema užasima, bezobrazluku društva, nepravdi, koji je ispoljavao kroz napade pisanja i javnim upiranjem prsta. Kod njega nema wussy prenemaganja, samo ga ćiftinski duhovi ne podnose.
Za kraj je ostavio remek-delo svog života. Naime, testamentom je zabranio da se njegove knjige objavljuju, a drame izvode u njegovoj Austriji. Sve dok važe autorska prava pokojnika, a to je pedeset godina - što znači da ističu tek 2039. godine. Zato, iako svi danas možemo odavde u Austriju ići, tamo nećete naći "komade" Tomasa Bernharda, koji se za razliku od njih, kod nas poodavno i neometano izvode.
Jedan je Tomas Bernhard.

MOŠA/ZAMISLI!!!

LUDILO
kratke priče

izdavač: Prosveta Beograd
godina: 1997

Površnom pogledu se može učiniti kao da Tomas Bernhard svojim činom, delima kažnjava Austriju, to što se svemu podsmevao, omalovažavao, svemu nalazio zamerke; sve je to radi bolje budućnosti, vere da se društvo, država mogu promeniti, da mogu biti bolji.
Političari su bez vrednosti, mediji bez istine i sadržaja (uglavnom), društvo malograđana, poltrona i bezobraznika, to je slika i prilika našeg društva, i to ne valja, to treba popraviti. I zaista, čitajući Bernharda, često imate osećaj da čitate o sebi i svom okruženju, naročito današnjem. To je univerzalnost u lokalnom, višeslojnost u naizgled jednoznačnom.

A čovek?

"Čovek nikad ne zna ko je. Ko je i šta je, to kažu drugi, zar ne? A pošto, ukoliko živi dovoljno dugo, to kažu milionima puta, on na kraju uopšte ne zna ko je. Svako kaže nešto drugo."

Znate li vi ko ste? Ili su vam to odredili drugi?


NEISPUNJENA ŽELJA

Neki čovek je u Acbahu ubio svoju ženu, jer je ova, po njegovom mišljenju, iz zapaljene kuće spasla pogrešno dete. Nije spasila osmogodišnjeg sina, od kojeg je njen muž želeo da stvori nešto posebno, već kćerku, koju on nije mnogo voleo. Kada su ga pred okružnim sudom u Valzeru pitali šta je nameravao sa svojim sinom, koji je potpuno izgoreo u požaru, čovek je odgovorio da je od njega želeo da napravi anarhistu, masovnog ubicu i rušioca diktature države.

MOSPRUGEROVA GREŠKA

Profesor Mospruger rekao je da mora na železničku stanicu, po nekog svog kolegu koga je poznavao samo preko pisama, i koga nije lično sreo.
Očekivao je sasvim drugačiju osobu od one koja je stvarno doputovala. Kada sam Mosprugeru skrenuo pažnju na činjenicu da uvek dolazi neko drugi umesto osobe koju očekujemo, ustao je i otišao s namerom da prekine i raskine sve kontakte koje je tokom svog života stvorio.

DVOJNIK

Neki čovek iz Trebinja, koji je stvarno bio neverovatno sličan jugoslovenskom predsedniku, ponudio je predsedničkoj kancelariji u Beogradu da pri posebno napornim zadacima zameni predsednika Jugoslavije, priloživši i listu precizno navedenih zadataka koje bi, kako je on mislio, bez problema mogao da obavi umesto tadašnjeg predsednika koji je, kako se njemu činilo, telesno već delovao suviše slabo. Čast mu je da umesto predsednika takozvane Jugoslovenske Narodne Republike obavlja zadatke koje predsednik ne mora uvek lično da obavlja, a za svoje ponuđene usluge ne traži ništa. Pošto je čovek, koji je u Beograd poslao svoju ponudu još pre tri godine, nestao, mnogi, ne samo u Trebinju i okolini nego i u celoj Jugoslaviji veruju, da je odavno stupio u službu u jugoslovenskom glavnom gradu. Svi koji takva nagađanja javno iznose, okvalifikovani su kao klevetnici. Oni koji misle da znaju kako je čovek uhapšen ili zatvoren u ludnicu ili odavno likvidiran, takođe su okvalifikovani kao klevetnici. Sudeći po tome, svi Jugosloveni su klevetnici.

Ovo su bile tek tri kratke priče iz zbirke "Ludilo", a kojih inače ima ukupno 48.

Drago mi je da sam ovu godinu okončao sa Tomasom Bernhardom i njegovim jezikom jer je on zaista jedan od mojih omiljenih pisaca i svest koja stalno opominje.
Pozdravljam sve prijatelje koji dišu u Bernhardovoj Austriji, Jingerovoj Nemačkoj. Da Tomas Bernhard ima duhovne naslednike i u samoj toj Austriji, primer je književnica Elfrida Jelinek koja je 2004. godine dobila Nobelovu nagradu za književnost, i koja takođe obožava dela Tomasa Bernharda, za koga kaže da je trebalo da dobije Nobela, a koju je, sada već pokojni Jerg Hajder svojevremeno prozivao da je nemoralna, dekadentna i da njene knjige treba zabraniti.
Budala.

Artterorista, iliti lucidni, sposobni, nezajažljivi tiranin, Kangrande de la Skala Vas sve pozdravlja i želi sve najbolje sledeće godine u inat svima i uprkos svemu.
30. XII 2009.

Jedna od čestih pogrešaka u oglašavanju po današnjim medijima, a koje primjećujem jest miješanje principa oglašavanja po različitim medijima. Konkretno, metoda oglašavanja za televizijski medij nikako ne smiju biti primjenjivane u oglašavanju na Internet mediju. Isto tako metode oglašavanja po novinama nisu primjerene metodama oglašavanja na internetu i obrnuto. Ovaj potonji problem miješanje Internetskih tehnika oglašavanja i dnevnih tiskovina proletio bih kroz primjer Večernjeg lista. Novina koja je nekada bila uredna i čitatelj je znao gdje mu se što nalazi postao je jedan od najneurednijih i naposljetku marketinški gledano neučinkoviti tiskani ...