Unosi za: Arhiva za 2010/01

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvoMinistarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje Info dan posvećen Programu za podršku sprovođenja zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT PSP). Info dan će se održati 5. februara 2010. godine, u Privrednoj komori Srbije, Resavska 13-15, sa početkom u 10 časova, a skup će otvoriti resorna ministarka Jasna Matić.

Detaljnije »

Dodaj komentar »

Osnivač Facebooka Mark Zuckerberg nedavno je izjavio kako je koncept privatnosti postao anakronizam. Njegove riječi, da vise nikoga nije briga za privatnost zapravo je dana, da prema nekim misljenjima prikrije rupe koje se pojavljuju na toj internetskoj mreži.

Zapravo sam trebao ovu priču da naslovim sa – PENZIJA. Ona je tako lična, tako pojedinačna i tako intimna, da druge u nju ne traba mešati

Ali ne lezi vraže.

Umešali se u penzije i to svačije i naši lokalni, pa pokrajinski, pa republički, pa evropski, belosvetski, ememefovski i ko sve još ne. Zapravo se umešali svi oni koji čim ‚‚nanjuše‚‚ pare, evo ih, zalepe ti se kao pijavice i nećeš ih više otkačiti, sve dok novca bude bilo, sve dok mogu da se nakrkaju.

Sličnost i podudarnost poslednje reči u prethodnom pasusu, sa prvim čovekom u Vladi zaduženom upravo za penzije je sasvim slučjna i nenamerna.

Čini se da je još jedan motiv što nadežni pa i nenadležni brinu brigu o penzionerima.

Te, penzije se neće smanjivati, a i zašto bi?, te redovno će se usklađivati, a i zašto da ne?, te najniže će dodatno zaštiti, a zašto ne bi?, te one najveće, one počasne i dodatne, one, kako su ih prozvali, nacionalne neće se obelodanjivati, pa samo nam još to fali, te će se po kućama raznositi, može i u omiljenoj kafani, ako se sa poštarom dogovoriš, pa da i njemu potom platiš turu, te se mora preko banke, pardon preko pošte, jer naša pšošta je eheeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeej! pošta, i td.

Road Sign

Jedan, sada već davni i zaboravljeni ministar iz prošlog stoleća je jednom prilikom javno izjavio da prenzioneri nepotrebno dugo žive. Rekao i ostao živ.

A ovi danas nem obećavaju da će konstantno produžavati godine kao uslov za odlazak u penziju, pa ko izdrži, pričaće. Kada u tom maratonu budemo stigli do sedamdeseteosamdesete, sami ćemo tražiti da nam se penzije ukinu, a potom poći prema bajskom ili senćanskom, pravoslavnom ili kerskom. Isto nam se piše.

Ako je pak, ova godina i godina nekih izbora, recimo lokalnih, e onda će oni okrenuti list.

Milion ipo penzionera je milion ipo glasova. Oni su najrevnosniji glasači, pa ko ih pridobije njemu i vlast.

Setite se onog koji je 12 godina vladao, dajući po crkavicu penzionerima pred izbore.

aleandro minore.

Sirupi za kašalj nemaju efekata u lečenju, saopštili su naučnici iz američkog Koledža za pulmologe. Taj koledž obajvio je vodič za svoje članove, u kome se navodi da “nema kliničkih dokaza” da sirupi protiv kašlja deluju.

sirup za kasalj

U vodiču se upozorava da sirupi za kašalj mogu da budu štetni za decu, i da ona najčešće brže ozdrave bez sirupa. Prema nalazima Koledža, sirupi za kašalj omamljuju decu.

Doktor Ričard Irvin iz Medicinskog fakulteta u Masačusetsu, predsedavajući komisije za štampanje vodiča, izjavio je da je kašalj najčešći uzrok zbog kog ljudi traže medicinsku pomoć, ali i da ne postoje klinički dokazi da sirupi za kašalj zaista deluju. Irvin kaže da kašalj kod dece obično uznemirava roditelje, ali da sirupi nisu rešenje. “Kašalj je veoma čest kod dece. Ipak, lekovi za kašalj nisu korisni za njih, štaviše, mogu da budu vrlo štetni. U većini slučajeva, kašalj koji nije izazvan hroničnim bolestima pluća, faktorima životne sredine ili drugim specifičnim faktorima, kod dece će proći sam od sebe”, rekao je on.

Slični tekstovi:

  • Kašalj
  • Simptomi astme – kašalj
  • Poštedite decu duvana!
  • Pasivno pušenje i astma školse dece u Nišu
  • Alergije i astma
  • Novi, 33. broj Full Circle Magazin-a, donosi:

    - Command and Conquer,
    - Program in Python (7. deo),
    - The Perfect Server (3. deo),
    - My Story – Ubuntu in Public Education, and Why I Use Linux,
    - Create A Media Center with a Revo, Ubuntu and Boxee,
    - Top 5 – Synchronization Clients...

    Broj 33. se može skinuti sa adrese:
    http://dl.fullcirclemagazine.org/issue33_en.pdf
    Umiru ljudi, i umiru stvari. I mesta umiru. Sećanje održava u životu ono čega više nema; fabrika i biblioteka nekroznog materijala. Nije to smrdljivi materijal kao što se dešava u prirodi kad nešto umre; sećanje ima privilegovanu poziciju zbog svoje elegantne pojave – efemerno i intenzivno a imaterijalno dodaje životima kojima sve više fali. Živelo [...]
    Nisam nikakav fotograf, ali volim da škljocam naokolo. Neke od fotki postujem, a neke i delim s onima kojima su potrebne. Neki ih traže za kolaže, a neki ih objavljuju na sajtovima ili blogovima. Pre izvesnog vremena, tačnije 2008, na Festivalu Uličnih Svirača, oduševljena tim dešavanjem, napravila sam seriju fotografija učesnika i stavila ih na jedan photo-sharing sajt. Tek nedavno, sasvim slučajno, tragajući za određenim motivom, naišla sam na par svojih fotografija na nepoznatom sajtu. Sajt se zove Ci......ra i bavi se nečim, nisam stigla da proučim čime. Ostavila sam komentar ispod fotke, kao, trebalo je da pitate pre nego što ste je uzeli i bla, bla...Očekivala sam da se jave, jer sam morala da ostavim i mail, i sajt i broj cipela i šta sve ne, međutim nisu se javili. Ok, možda nisu videli, deder da im napišem pisamce, jer me jako nervira kad neko dozvoli komentare, pa ih onda ili ne objavljuje ili ne čita. Dakle, napisala sam  pisamce i dosta brzo dobila odgovor.

    Ovako je to bilo:

    • Ja:
    Primetila sam da na vasem sajtu stoje moje fotografije napravljene prosle godine na festivalu ulicnih sviraca u Novom Sadu. Molim Vas da stavite link na moj blog www.moj-tzv-zivot.blogspot.com sa napomenom da sam ja autor, ili da fotografije sklonite sa vaseg sajta.

    Hvala,
    Tanja


    • ON,ONA,ONO

    fotografije smo dobili od devojaka koje su na slici
    kako za svaku fotografiju koju neki fotograf nacini,
    na kojoj  je neka osoba ili model, fotograf mora da ima pisanu dozvolu osobe, modela tj model release
    i ako to imas da nam pokazes stavicemo link ili sklniti fotke
    do tada mi imamo svako pravo da koristimo te fotografije jer su clanovi nase grupe na njima i oni su nam ih licno doneli

    mozemo i ovako:
    stavicemo link ka tvome sajtu sa napomenom da su tvoje fotografije ako ti stavis napomenu da su na nekim fotkama clanovi ci......re i link ka nama

    pozdrav 


    • Ja:
     Nikome nisam odbila uslugu da uzme fotografije ako je prethodno pitao. Nemate pravo na moje fotografije.  Naravno da ne moram da trazim niciju dozvolu za fotografisanje ako to ne cinim u komercijalne svrhe. Ucene ovog tipa su na granici pristojnosti. Pravila o autorskim pravima su jasna.

    hvala,
    Tanja



    • ON,ONA,ONO
    ovo nije ucena nego logicki sled stvari. ti nemas pravo da slikas nekog a da nemas dozvolu od istog. Kako si fotografije dala devojci koju si slikala ona ima pravo da ih upotrebi onako kako zeli. a sto se tice komercijalnog iskoristavanja, samim stavljanjem slike na sajt ti si ih iskoristila u komercijalne svrhe
    ako ti nije nesto jasno evo lepo pa procitaj
    http://www.betterphoto.com/article.asp?id=37
    ako ne razumes da ti naglasim "However, for photos that will be used in commercial applications - ads, brochures, posters, greeting cards, catalogs, postcards, kiosks, trade shows, Web sites, etc. - you will need a release from your subject in order to be "legal.""

    malo bolje prouci autorska prava!

    • Ja
    Zbilja ne znam zašto vam je  ispod časti da stavite link na moj blog. Ja sam to uradila bezbroj puta kad sam pozajmila tuđu fotografiju.
     Ne znam ni zašto mi se obraćate na tako arogantan način i oslovljavate me sa "ti" iako se ne poznajemo.
    Niko nikada nije dobio od mene te fotografije. One su "skinute" sa jednog sajta na kome postujem fotografije.
    Ako ne želite ili vam ponos ne dozvoljava da uradite to što sam vas zamolila, ne morate.
    Ne morate ni da se predstavite iako je to stvar elementarnog vaspitanja i pristojnosti.
     Vi ste pretpostavljam umetnik, te sam očekivala više razumevanja i poštovanja koje verovatno i sami tražite od drugih kada nešto radite. 
    Tanja
    • ON,ONA,ONO:
    nismo ni mi nikad stavili fotke a da nismo naveli ko je na fotkama
    fotke su skinute
    JA:
    Pa, propustili ste onu decu iz pozadine, ali nije važno.

    Hvala na razumevanju,


     
    .....ovako je pisala osoba bez imena, prezimena, nepoznatog pola, bez velikog slova, tačke i zapete i naravno - per tu.
    Dobili su moje fotke "od devojaka" ??! A kako su ih one dobile? Specijalnom narudžbenicom iz svemira?
    Pa onda sledi stručno znanje opšte prakse o autorskim pravima koje neću ni da komentarišem. Boldovan je web site i to bi bilo tako kad bi sajt ili blog ostvarivali profit prodajom nečega, a ja ga na ovom blogu još uvek ne ostvarujem, na žalost. Pa, onda ide i pokušaj nagodbe: Iako smo mi uzeli od tebe ti nama još dođeš link?!!?
    Dakle, koji bezobrazluk


     PS. Inače, tražila sam bezbroj puta od ljudi sa Neta dozvolu da iskoristim neku njihovu fotografiju za kolaž ili nešto drugo i nikad, ali baš nikad me niko nije odbio.
    IDEAL ČISTOG SIROMAŠTVA

    "ONI" su prljavi - palančanin je čist, on infantilno veruje da živi jedan nevin život za razliku od ostalih; on živi rutinski, siguran od "prljavštine" izbora i različitosti.
    Kult rutinske čistote je doveden do prave manije - svaki preobražaj asocira na smrt, propadanje i prljanje - stoga je nužno "nečist". Samo je jednoobraznost (uniformnost) nevina.
    Govor je prljav jer je to neprestano preobražavanje onoga ko govori i onoga o čemu se govori, i zato nije idealan kao što bi to bio rečnik. Rečenica preobražava, tj. "prlja" reč. Idealan je svet čistog ćutanja, voljno prihvaćenog siromaštva koje poziva na ćutanje. Duh palanke je užasnut od bogatstva, on hoće ubogost, siromaštvo.
    Svet palanke je idealno prost, idealno siguran svet zatvoren u samog sebe, u kome caruje nužna ubogost.
    "Red" palanačkog sveta se prihvata kao mogući imperativ egzistencije, pomiren sa trajnošću.


    DUH PALANKE KAO DUH PLEMENA U AGONIJI

    Stil je nemirenje individualnosti sa samom sobom i njen pokušaj sopstvenog uopštavanja, a sve u funkciji preživljavanja. Nema pomirenja između stila i individualnosti, kao i između stila i smrti (pojedinačnog čina smrti). U ovome leži znanje plemenske kulture - "kulture stila", koja uopštavanjem teži da prevaziđe i savlada pojedinačnu smrt. Uopštavanjem se ritualizuju pojedinačni trenuci rađanja i smrti. Plemenski duh samoponištenjem pojedinačnosti i sistemom jednoobraznosti pokušava da nadživi smrt.
    Plemenski duh je obredno-stilski po nagonu a ne po svesti, jer ne poseduje svest o pojedinačnom, i o suštinskom značenju svog stila i stilskog uopštavanja; on nema ni svest o vremenu.

    PALANKA, POZORIŠTE NORMATIVNOSTI

    Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, apsolutne jasnosti i javnosti svega. Postoji nagon za ismevanjem svega što ispada iz uobičajenog, i ide čak do podsmevanja fizičkim manama ma koje vrste - zapravo, ide do podsmeha ma kakvoj odlici po kojoj se pojedinac razlikuje od drugih. Ne priznaje se nijedna odlika, ma kako bila izražena. Ljudima se nadevaju "imena" po njihovoj odlici po kojoj se ističu, ne radi poštovanja već radi ismevanja.
    Palanka se na ovaj način pretvara u veliko pozorište, gde se čoveku/pojedincu namenjuje uloga koju on mora da svakog trenutka nosi, tumači i predstavlja. Pojedinac je podređen u ovom svirepom pozorištu u kome vlada neobuzdani smeh većine, i to u svakom trenutku. Pojedinac je na ovaj način trajno podređen palanci.
    Duh palanke se javlja kao duh "kumovanja" koji se nikada ne umara, ne dajući imenovanima ni jedan trenutak da se vrate iz pozorišnih uloga u koje ih je ugradio. Ovako se održava sistem vrednosti palanke.
    Nema pozorišta koje bi moglo da zameni ovo živo pozorište, čije se predstave nikada ne završavaju, a pozornica se nalazi svuda. U težnji ka jednoobraznosti, greške se ne priznaju, između greški i greha nema razlike.
    Svi su na istom poslu bez razlike - i ismevani se smeje istim smehom kojim se njemu smeju - u slavu duha palanke. Samo se objekti ne smeju, pa je njegov smeh u funkciji "biti subjekt". Sarkastičnost ovog smeha daje nam za pravo da kažemo da čak postoje i određena pravila smeha duha palanke; ona raste sa svešću o prividnosti slobode i smeha samog "subjekta", koji je najčešće i jedini povod smeha. On je subjekt-objekt, istovremeno i gledalac i glumac u ovom pozorištu koje ne priznaje razliku između gledaoca i glumca, gde svako gleda jer svako glumi, i obrnuto.

    ***
    U palanci niko nije, tj. ne sme da bude zabrinut za siromašne. Svi moraju da budu siromašni duhom, svesno se odričući mišljenja da ne bi štrčali, jer trimer palanke radi punom parom, kreše svaku dlaku ili granu različitosti koja bi da naruši palanački kućni red i mir.
    Kako užasavajuće rečeno: "Svesno se odričući mišljenja..."

    Nisu bitne lične kuće i kule, bitno je da se palanački razumemo na uniforman, prost, duhom siromašan način. Da vodimo brigu o babi i češlju, a ne o selu koje gori.

    U palanačkom teatru apsurda nepoželjni su štrčitelji koji ponekad (namerno ili ne) zaborave tekst svoje uloge, ponese ih kreativnost pa zatalasaju žabokrečinu - što (naravno) predstavlja najveći i neoprostiv greh. Takvima ne preti izgon iz palanke - ne, nikako, neće se tako lako i jeftino izvući! Njima sledi anihilacija pameti, kako su se samo usudili da štrče, menjaju unapred dogovoren tekst. U jednoobraznosti palančana leži suština palanačkog pozorišta života - niko nije nezamenjiv, svi ste isti; nećeš da glumiš tu ulogu - ima ko, ti ćeš dobiti drugu, takvu istu. Svi glume jednu te istu ulogu bezličnosti.
    A Negotin baš ima Palančki Teatar, i to na tri scene Doma Nekulture.

    U tom kontekstu palanačkog teatra apsurda, leži i ovaj poster Letećeg Cirkusa Dimitrija Ljotića. Totaldebilizam nacipalanke. E tek o tom, nehitlerovskom, nacizmu srpske palanke Konstantinović je pisao u drugom delu svoje knjige, u Beleškama.
    U negdašnjem slušanju Novosti ili prenosa fudbalskih utakmica preko javnog, opštinskog razglasa po ulicama Negotina, ima toliko puno manje duha palanke (ma ima, ali prefarbanog u progres i informisanje drugova i drugarica, radnika, seljaka i poštene intelEgencije) nego što ga danas ima po KZN, opštinskom sajtu ili nekim antiblogovima lažnih modernista koji nisu mrdnuli od prve brazde. Bilo kojim organom, po vašem izboru.

    Stil, ni stari niti novi.
    Isti. Nikakav.

    Siromaštvo bezimenih, jednoobraznih, uniformnih.
    Pleme anonimnih.
    Strah, čak i od promene frizure.
    Svi u jednoj istoj ulozi.
    Palanački duh bez duše.

    Pravi konclogor.

    Izuzetno je važno da se deci predškolskog uzrasta što češće pruži prilika za oblikovanje plastičnih materijala. kolačić za lutkin rođendan

    Razlog za to je unapređivanje razvoja fine motorike ruku, ali i mašte i kreativnosti.

    Naspoznatiji i najviše korišćeni materijali su testo, plastelin i glina.

    U ovom slučaju deca su oblikovala testo. Recept za pripremu testa možete videti u članku JEŽ OD TESTA. Testo u boji se dobija tako što se u smesu, umesto čiste vode, doda razređena tempera (obojena voda).

    Materijal koji je potreban za rad:

    • testo u boji
    • slamčica
    • vunica
    • dva podmetača za čaše od filca

    Model za izradu posudice napravite od papira u veličini podmetača od filca. Podelite ga na šest jednakih delova, kao na slici.

    materijal za rad model za izradu posudice

    Mesta koja su na papirnom modelu iscrtana crvenim flomasterom, na filcu zaheftajte. Zatim sredinu pritisnite prstom, a ivice povucite na gore, kao na slici.

    zaheftan filc izokrenut zaheftan filc

    Ovako napravljenu posudicu zalepite na sredinu drugog filcanog podmetača kako biste dobili tacnicu.

    Svećicu napravite tako što ćete vunicu provući kroz sredinu, kao na slici.

    gotova posudica kobajagi svećica

    Napravite kolačić od testa i stavite svećicu.

    kobajagi kolač kolač sa svećicom

    Slavlje za lutkin rođendan može da počne.

    kolačić za lutku

    Ovo će vjerojatno biti biti najteži članak u seriji. Sudeći po reakcijama na prethodne članke mnogi se vjerojatno s njim neće složiti. Ja se samo nadam da ću ispasti manje smiješan nego što se to John C. Dvoraku zna dogoditi u sličnim situacijama. Flash Ovih dana cijeli web bruji “Zašto nema podrške za Flash na iPadu?”. [...]
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37