Unosi za: Arhiva za 2010/01

Potreban materijal:

za koricu

3 jaja
5 kašika vruće vode
1 vanilin šećer
100gr šećera
50gr gustina
100gr brašna
1 kašičica praška za pecivo

za nadev

250gr zaleđenih ribizli
15gr želatina u prahu
150gr jogurta
600gr slatke pavlake
1 vanilin šećer
150gr šećera

za ukrašavanje

šlag (deo od pripremljenog šlaga za nadev)
1 kašika ribizli
1 kašika šećera
malo kakaoa ili čokolade u prahu

Priprema:

Za koricu

Jaja razbiti u posudi za miksiranje. Dodati im 5 kašika vruće vode i miksirati na najjačoj brzini jedan minut. Šećer pomešati sa vanilin šećerom pa ga postepeno dodavati smesi od jaja neprestano mešajući. Miksirati sve dok se šećer ne otopi. Pomešati obe vrste brašna i prašak za pecivo pa i njih postepeno dodati smesi od jaja neprestano mešajući. Veliki pleh (od rerne) obložiti papirom za pečenje pa na njega sipati pripremljenu smesu. Mora se malo kašikom razmazati, pošto neće sama smesa da sklizne po celom plehu. I da vas ne buni, bude baš tanko. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200C oko 10 minuta. Kada je pečena, koricu izvaditi iz rerne pa je pažljivo odvojiti od papira za pečenje i koricu preseći na pola.

Za nadev

Odmrznuti ribizle pa ih staviti u posudu debljeg dna i zagrevati na laganoj vatri dok ne puste sok. Želatin pomešati sa 4 kašike hladne vode i ostaviti da nabubri (oko 10 minuta). Kuvane ribizle izmiksirati u kašu pa im dodati jogurt. Samo kratko prokuvati da se jogurt zagreje. Dodati želatin i dobro promešati da se sve sjedini. Smesu ostaviti da se ohladi. Umutiti slatku pavlaku u čvrst šlag uz dodatak šećera i vanilin šećera. Podeliti šlag na dva dela (1/3 i 2/3). Kada se smesa od ribizli i jogurta stegne dodati joj 2/3 umućene slatke pavlake.

Napomena:Nadev je dosta kiselkast pa se može dodati još šećera, po ukusu.

Ređanje:

Na jednu koricu namazati pripremljen nadev od ribizli. Preklopiti drugom korom. Kolač premazati preostalim šlagom.

Ukrašavanje

Sačuvane ribizle isprati hladnom vodom pa uvaljati u šećer. Kolač seći na kocke i svaku kocku posuti sa malo kakaoa i staviti par ušećerenih ribizli.

I ovo bi od mene bilo sve, barem što se tiče igrice “FBI rukavice” koju je osmislila mamajac, što se tiče isprobavanja Andreinih recepata. I ovim sam receptom prezadovoljna i meni se baš sviđa. Ja jesam dodala malo više šećera u nadev baš kao što je i Andrea u njenom receptu navela, stavila sam 250gr i opet je moj dragi muž imao zamerku da mu nije slatko. Ahhhh, ne znam više šta da radim sa njim? ) Ja znam njegove želje, ali kada bih pravila po njegovom, ja bih onda izmenila recept totalno a to nije cilj. Barem ne kada su ove igrice u pitanju i prvi utisak. Lako je posle korigovati, mada po mom ličnom mišljenju, ne treba ništa da se menja.
Još nešto bih napomenula. Peče se u plehu od rerne iz električnog šporeta. Ali… ja imam pleh od šporeta koji je moj, i pleh od nekog maminog starog šporeta od pre 30 godina, i u njemu sam pekla. On je manji i taman je bio za koricu, mada mora da se malo razmaže da bi dobila oblik i veličinu koji je potreban. Korica i treba da bude tanja, ali mora da se povede računa o veličini pleha, u svakom slučaju mera ipo za koru bi bila potaman ako imate plehove od ovih novih šporeta, koji su opet kažem veći od onih koji su bili nekad.
A meni se desio i jedan peh, u stvari ništa što je strašno i što bi pokvarilo pravljenje kolača. Ja sam samo zaboravila da podelim umućenu slatku pavlaku, pa sam ribizle dodala u celu umućenu količinu i tek kada sam sve izmešala, videla sam da mi je nešto mnogo i ukapirala sam šta sam napravila. Ništa strašno, sreća pa sam imala još slatke pavlake koju sam naknadno umutila za filovanje odozgo. Pa sam htela da kažem da može i tako da se radi.

Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

blue_moon-2

Nakon jako uspešne Blue Moon žurke početkom januara, čeka nas part 2 u petak, 5.2.2010. Pored Mishe i Dinketa, te večeri ćemo ugostiti DJ Toxeen-a iz Valjeva.

Ulaz besplatan

Related posts:

  • Party weekend @ Club Base 08/09-01-2010 23h [progressive-psy-trance] Club Base Blue Moon Party Petak 08-01-2010 23h DaPEACE/Chaotic...
  • Party Night / Club Base / Petak 22-01-2010 23h Petak 22-01-2010 23h Club BASE Party Night DJ Funky...
  • DOČEK SRPSKE NOVE GODINE @ Club Base 13-01-2010 22h Posle veoma uspesne i odlicno posecene zurke za Docek...
  • Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.

    Prođe ceo prvi mesec ove godine, a od pisanja ništa. U draftu nikada ranije ništa nisam imala, a sada tamo “čuči” ni manje ni više nego deset započetih postova. Greota da to propadne, pa reko’ da objavim i to. Kod mene je uvek neka zbrka i jurnjava, pa tako neka i  deo te zbrke bude objavljen.

    Sigurna sam da ćete se snaći u ovoj mojoj šarenoj zbrci. Nije belo, nije crno, sivo ne volim, jer nije konkretno, pa zato neka bude šareno, kao i život. He…kao da je šareno konkretno.

    Običan dan

    Posle moje izjave o zavisnosti od interneta, baš sam opteretila sebe. Stvarno ne uključujem komp ujutru kad ustanem i u 23h ga gasim. Pada sneg nepolju, nema dobrih filmova, Marko je u Kraljevu, sutra i Jovana putuje, Ana spava, dragi čisti komp od koje kakvih programa, a ja nemam pojma šta ću sa sobom.

    Pisala bih vrlo rado, ali pojma nemam šta. Mislim da sam najpametnija kad ćutim.  Mislim da je vreme da sredim snimke sa mora, sa skakanja i koje kakvih putovanja.

    Treba deliti

    Na svom blogu sam napisala mnogo nekih stvari koje ranije nisam nikome mogla ni da kažem u četiri oka, čuvala sam ih u sebi i rešavala sama sa sobom. Nema to veze sa blogom, već sa godinama. Da li da opet upotrebim onu omraženu reč “apsolutno”? U stvari mene nervira, ne znam da li još kome ide na živce, ali je koristim iz inata samoj sebi. S obzirom da kontinuirano nerviram sebe, upotrebiću je. Apsolutno me boli dupe šta ko misli o meni i mojim izjavama. Znate zašto? Zato što znam ko sam, šta sam, koliko mogu i smem i koliko ne mogu, ne smem i ne znam.

    Nekako imam potrebu da se otvorim. Nosim tako neki težak  oklop i odbrambeni štit dugo, dugo godina, pa se pitam čemu sve to?  Sve svoje dileme, trileme i ostale leme sam rešila, pa mi sada preostaje da neko svoje iskustvo, neiskustvo podelim sa svetom. Možda nekom bude značilo.

    Šta li je pisac hteo da kaže?

    Svakog od vas vidim baš onako kako želite da vas vidim. Možda me lažete. Možda želite da vidim ono što niste, ali to mi je nebitno. Vidim ono što želite da mi pokažete i to poštujem.

    Ako krenem da vas nabrajam, kao i svoje mišljenja o vama, osvanuću. Uradiću to jednom ove zime. Imam vremena.

    Čemu ovakav tekst? Zar je važno da li vam nešto značim? Mnogo puta sam se pitala, šta bi bilo da mi se desi neka nesreća i da jednostavno nikog nema da vas obavesti o tome, jer samo ja znam šifru ovog bloga?

    Na kraju krajeva dok bi ljudi skontali da sam skončala već bi me zaboravili.

    Običan zimski dan

    Smuči mi se ponekad tako sve, kao juče, pa mi nije ni do čega. Verovatno znate taj osećaj kada vas mrzi i iz kreveta da ustanete. Puna sudopera prljavih sudova, stoji opran veš u mašini, preskačem igračke po kući i samo gledam kako da se strovalim u najbliži krevet. Smlatilo me nešto opasno. Ali samo dok ne padne mrak. Kako se bliži noć, meni se budi volja za životom.

    Kad sav normalan svet ide na spavanje ja se “budim”.  Kad vidim da je 11 sati (23), kažem “teeek???”. U 12 sam već oprala sudove, okačila veš, pokupila igračke, sredila sve kao da niko ne živi u stanu. Ako zaspim do 2, to znači da ću se opasno dobro naspavati do 7:20 kada ustajem ako idemo pre podne u školu. Uglavnom pre pola 4 nisam ni u krevetu.

    Zamenila sam dan za noć. Izgleda da je tako još od mog rođenja. Volim noć.

    Danas mi već sija sunce, što, kako i zbog čega pojma nemam.  Svi se smrzli i cvokoću, a ja bih se igrala u snegu. Bar malkice. Ne volim zimu, pa ma koliko lepo i čisto izgledala. Dok se obučemo svi treba nam bar pola sata. Skafanderi, kape, rukavice, jakne, čizme, znate već šta sve ide i sve to puta 3 ako ne računam sebe.

    A leti kad upekne zvezda, ih milina. Kupaći, naočare, papuče i piči samo.

    Sve vreme je pisac hteo da kaže baš ovo…

    Ovaj post pišem već skoro mesec dana. Vuče se tako.  Napišem reč, dve…rečenicu…stanem…sačuvam i odem sa bloga. Plakala bih, a onda se smejem, šta ću drugo, to je moj život i ja ga volim. Delim ga sa vama, dobrovoljno, već više od dve godine. Neću odustati. Podeliću i ovo sa vama.

    Kada smo se dogovorili i odlučili, moje prvo pitanje posle sve priče, bilo je…”…a šta ću da napišem na blogu? Šta ću reći? Gde si?…”, pored svega, meni je to jako važno. Kaže: “…nemoj da pričaš gde idem, nemoj o tome da pišeš…šta to njih briga?”  Kažem: “Dobro”.

    Prolaze dani, muči me muka. Što bih vam sve pričala, što bi vas bilo briga za bilo šta što mi živimo, tako i za ovo?…, a onda se zapitam, “pa čekaj, ako slažeš njih, to je kao da lažeš sebe, zar ne? Nije li ovaj blog odraz tebe same? Njih jeste briga i važna si im, kakve veze ima što ih ne poznaješ lično, to su ljudi sa kojima deliš svoj život zato što ti tako želiš, kozo.” Bili ste sa mnom i kada je bilo lepo i kada je bilo ružno i loše, ako bih vas lagala osećala bih se kao da vas izdajem. Vas, kao svoj zdrav razum.

    Delili ste sa mnom, sa nama, sve dobro i loše što nas je snašlo za ove dve godine. Neću lažima oskrnaviti mesto na kom se susrećemo. Divna noć, da se isplačem sa drugarima, nema meni drugog ramena za plakanje. Treba jaka da budem. Nema mesta nigde, za moje suze i “teško mi je” samo ovde. Noć i ja skrivena iza nekoliko suza, sa dobrom muzikom u ušima, nekoliko piva i sa svojom sudbinom, pišem vama, pišem sebi.

    Sve ima svoju cenu. Pitanje je samo da li ste spremni da platite za ono što želite. Mi smo spremni. Već neko vreme znamo šta želimo, ali nikako da nađemo način  da dođemo do toga. Čini nam se da je prilika pred nama, zgrabićemo je, platićemo, cena je naša razdvojenost. Skupo je, ali platićemo.

    Ima dana. Pisaću i pričaću vam gde se moj dragi sprema na put. Pre svega toga, treba sebi da objasnim da hoće otići, da ćemo biti bez tate 6 meseci,  da ću biti sama i odgovorna za našu decu. Lopovima koji ovo budu pročitali da kažem da imam pušku i da sam spremna i da pucam i da poginem za svoju decu i sebe. D Poginuću i za sebe, jebo te. Ako se meni nešto desi, ko će o njima da brine.

    Znate za foru u putničkom avionu. Nije fora, živa istina je. Ako se vozite putničkim avionom i dođe do nekog problema, dužni ste da prvo sebi stavite masku sa kiseonikom, pa tek onda svojoj deci. Mislite o tome. Ako prvo vi padnete u nesvest, nikako nećete moći da pomognete svojoj deci.

    Nikada ni na jednom postu nisam zatvorila komentare, mislim se sada. Toliko vas već sve poznajem da tačno znam šta će ko reći…ma želim to da čujem. Dobrodošli u naše nove avanture.

    I eto tako. Ne umem da zaključim ništa. Zbrkana sam i šarena kao i ovaj post. Na proleće pravimo žurku na aerodromu, svi ste pozvani, pa planirajte još od sada. Datum i konkretni podaci će biti naknadno objavljeni. Ima da skačemo, letimo, igramo, pevamo, a na kraju dana ćemo da se ponapijamo da proslavimo susret i zalijemo nov avion.

    Korisnik sam tri operativna sustava. Doma mi XP na starom laptopu koji je još uvijek jači od dosta novih mašina (Praise to Acer), PC kantu u uredu sam upogonio sa Linuxima, a srce i duša moje kreativnosti je iMac. Uglavnom, koristim 80gb vanjski USB ladičar koji mi je dosad bio u uredu, no prije mjesec dana sam ga ponio doma jer gore arhiviram fotografije. Problem je nastao kad sam ustanovio da se radi o GPT particiji, dakle Mac particiji koja je čitljiva na Macu, Linuxima, XP 64, Visti, W7 dakle, ...
    Saznali smo nekoliko sitnica o prvencu 4a-Games tima, Metro 2033. Naime, ono što će radovati okorele igrače je mogućnost da se umesto engleskih glasova uključe originalni, ruski, sa engleskim prevodom u dnu ekrana. Zatim, poznato je i predviđeno vreme za završetak igre - na normalnoj težini reč je o desetak sati igranja, a podizanjem stepena težine ovo vreme se produžava. I na kraju, datum

    U duši sam demokrata i smatram da svako za svoja prava treba da se izbori. Što bi naš narod rekao "Dok dete ne zaplače, majka ga ne podoji.". Ali, u poslednje vreme ovo liči na svoju suprotnost. Kod nas, zna se, mali broj ljudi radi. Ostali, na žalost ne rade ili studiraju ili nešto treće.

    ometeni u prevozuPutujem prevozom bar 22 stanice dnevno. Ali, na moju veeeliku žalost, moram da prođem Kneza Miloša. E tu leži zec. Svaki ili skoro svaki dan, neko protestvuje, blokira ili slično. Mi zaposleni putujemo 1,5-2 sata dnevno na posao. Šta bi neko rekao u Evropi, kojoj težimo, da zaposleni u prevozu provede po 4 sata dnevno!!?? Čak ni u Americi, gde se putuje na duge distance, ne gubi se toliko vremena. Čovek bi pomislio da letite avionom (1,5 sat do Rima) ili da putujete iz drugog grada. Ali ne. Ja čak ne živim ni na nekoj periferiji. Predlažem da se Vlada izmesti na Novi Beograd, ima više mesta, a i saobraćaj je neviđeno brži i bolji. Ovako ispada da smo mi izMYANMAR/ starog dela grada taoci tražitelja svojih prava. Kao što rekoh, smatram da svako treba da se bori za svoja  prava, ali ne tako da ometa one koji za to nisu krivi. Svakodnevno ometanje zaposlenih da dođu do svog radnog mesta bi moralo da se spreči, tj. i nas država da zaštiti. Jer poslodavce ne zanimaju vaše peripetije oko dolaska na posao. Oni gledaju svoj interes.

    Posle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? Putujete umesto pola sata satima, družite se sa ljudima, napričate se bar oko trase autobusa (jer se ona često menja zbog navedenih situacija), tešite strance da nisu pogrešili liniju. Valjda se ovoliko druženje neće negativno odraziti na epidemiju!!?? Na zdravlje.

    Deca počnu da zovu svoje roditelje mama i tata samo zato što se oni međusobno dozivaju tako. Sto posto! To počinje neposredno posle pristizanja mladunčeta na ovaj svet, s tim što se u provom periodu to dešava tek ponekad i dosta sporadično i postepeno se povećava sve dok se nakon mesec dana lična imena roditelja skoro ne izgube. Ostane/te samo mama i tata. Tata donesi tu kremu. Tata jel ideš na pijacu? Mama oćeš ti kafu? I tako. Pitam se, da li bi detetu prve reči bile mama i tata kada bi roditelji nastavili da se oslovljavaju po imenu. (Da li je uopšte to i moguće?)

    Lična imena prijatelja prestaju da se izgovaraju klot. Čika i teta postaju obavezne odrednice. Neka nova uzvišena funckija koju pre toga nisu imali, a vezuje se za pripadanje svetu „velikih“. Nema više samo Vesna ili Vlada. Mora teta Vesna i čika Vlada. To važi i za bića koja ne pripadaju svetu prijatelja, a koja se oslovljavaju po vokaciji. Čika doktor, teta pedijatar (to pedijatrica kod mene još nije primilo) čika vozač autobusa, teta kretenka…

    Radovanje govnetu postaje nešto najlepšte što vam se desilo. Ona je kakila!!! Bravoooooo! A kakvo je govance? Žuto, fino oblikovano boje senfa? Divno! Bravo kćeri moja. I budeš srećan i srećan i jako srećan. I ponosan na malu serilicu.

    Koliko god da budeš besan ili nezadovoljan sopstvenim roditeljima u životu, onog momenta kad zagrneš svoj plašt roditeljstva to se nekako promeni. Shvatiš da su i oni tebe hteli da pojedu. Od ljubavi. I da si im spavao na srcu. Mirišući.

    Kažu, nemojte ih razmaziti. Lažu. Ne razmaze se bebe, nego bebe razmaze nas.

    Две свеќи

    Во темнината
    на мемлосаната соба
    две свеќи
    по ѕидот
    две силуети чинea
    извиени-споени
    во игра испреплетени
    воздух чуден-немирен-силен
    провејува
    како злоба
    со темнината се здружува
    играта на двете свеќи
    ја запира
    за нaвек
    и низ тивок шепот изустува
    „светлината среќата ја немала„

    Dve sveće

    U tami
    Sobe pune memle
    Dve sveće
    Po zidu
    Stvorile su dve siluete
    Izvijene-spojene
    Isprepletene u igri
    Čudan vazduh-nemiran-snažan
    Provejava
    Kao zloba
    Udružio se s tamom
    I igru sveća
    Učutkao
    za navek
    i izustio kroz tihi šapat
    «svetlost sreću nije imala»

    Oliver Serafinovski

    Prevod: Oliver Serafinovski

    Share and Enjoy: Facebook email StumbleUpon Technorati

    Jedad od osnivaća Twittera govori o ovom servisu kao posljednjem internetskom fenomenu. croportal_url = "http://tomislavbuza.com/2010/01/videopost-tedtalk-evan-williams-on-listening-to-twitter-users/";croportal_title = "Videopost @TEDTalk: Evan Williams on listening to Twitter users";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";croportal_category = "";croportal_target = "new";
    KRALJEVO – OO LDP Kraljevo izražava ogromnu zabrinutost za situaciju u predškolskoj ustanovi u Kraljevu, u kojoj su se dešavala brojna kršenja zakona, zloupotrebe službenog položaja i ugrožavanja prava zaposlenih, o čemu niko iz vladajuće koalicije ne želi javno da govori. Sada već smenjena direktorka koja je zbog zloupotrebe službenog položaja osuđena na uslovnu [...]
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37