Unosi za: Arhiva za 2010/01
Zapravo sam trebao ovu priču da naslovim sa – PENZIJA. Ona je tako lična, tako pojedinačna i tako intimna, da druge u nju ne traba mešati
Ali ne lezi vraže.
Umešali se u penzije i to svačije i naši lokalni, pa pokrajinski, pa republički, pa evropski, belosvetski, ememefovski i ko sve još ne. Zapravo se umešali svi oni koji čim ‚‚nanjuše‚‚ pare, evo ih, zalepe ti se kao pijavice i nećeš ih više otkačiti, sve dok novca bude bilo, sve dok mogu da se nakrkaju.
Sličnost i podudarnost poslednje reči u prethodnom pasusu, sa prvim čovekom u Vladi zaduženom upravo za penzije je sasvim slučjna i nenamerna.
Čini se da je još jedan motiv što nadežni pa i nenadležni brinu brigu o penzionerima.
Te, penzije se neće smanjivati, a i zašto bi?, te redovno će se usklađivati, a i zašto da ne?, te najniže će dodatno zaštiti, a zašto ne bi?, te one najveće, one počasne i dodatne, one, kako su ih prozvali, nacionalne neće se obelodanjivati, pa samo nam još to fali, te će se po kućama raznositi, može i u omiljenoj kafani, ako se sa poštarom dogovoriš, pa da i njemu potom platiš turu, te se mora preko banke, pardon preko pošte, jer naša pšošta je eheeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeej! pošta, i td.
Jedan, sada već davni i zaboravljeni ministar iz prošlog stoleća je jednom prilikom javno izjavio da prenzioneri nepotrebno dugo žive. Rekao i ostao živ.
A ovi danas nem obećavaju da će konstantno produžavati godine kao uslov za odlazak u penziju, pa ko izdrži, pričaće. Kada u tom maratonu budemo stigli do sedamdeseteosamdesete, sami ćemo tražiti da nam se penzije ukinu, a potom poći prema bajskom ili senćanskom, pravoslavnom ili kerskom. Isto nam se piše.
Ako je pak, ova godina i godina nekih izbora, recimo lokalnih, e onda će oni okrenuti list.
Milion ipo penzionera je milion ipo glasova. Oni su najrevnosniji glasači, pa ko ih pridobije njemu i vlast.
Setite se onog koji je 12 godina vladao, dajući po crkavicu penzionerima pred izbore.
aleandro minore.
Sirupi za kašalj nemaju efekata u lečenju, saopštili su naučnici iz američkog Koledža za pulmologe. Taj koledž obajvio je vodič za svoje članove, u kome se navodi da “nema kliničkih dokaza” da sirupi protiv kašlja deluju.
U vodiču se upozorava da sirupi za kašalj mogu da budu štetni za decu, i da ona najčešće brže ozdrave bez sirupa. Prema nalazima Koledža, sirupi za kašalj omamljuju decu.
Doktor Ričard Irvin iz Medicinskog fakulteta u Masačusetsu, predsedavajući komisije za štampanje vodiča, izjavio je da je kašalj najčešći uzrok zbog kog ljudi traže medicinsku pomoć, ali i da ne postoje klinički dokazi da sirupi za kašalj zaista deluju. Irvin kaže da kašalj kod dece obično uznemirava roditelje, ali da sirupi nisu rešenje. “Kašalj je veoma čest kod dece. Ipak, lekovi za kašalj nisu korisni za njih, štaviše, mogu da budu vrlo štetni. U većini slučajeva, kašalj koji nije izazvan hroničnim bolestima pluća, faktorima životne sredine ili drugim specifičnim faktorima, kod dece će proći sam od sebe”, rekao je on.
Slični tekstovi:
- Command and Conquer,
- Program in Python (7. deo),
- The Perfect Server (3. deo),
- My Story – Ubuntu in Public Education, and Why I Use Linux,
- Create A Media Center with a Revo, Ubuntu and Boxee,
- Top 5 – Synchronization Clients...
Broj 33. se može skinuti sa adrese:
http://dl.fullcirclemagazine.org/issue33_en.pdf
kao da smo sami sebi dovoljni....
(Komentara: (0)... Komentara: (0).... Komentara: (0)... )
sa po nekim izuzetkom.... na naslovnicu, kao da je pala atomska bomba...
nedostatak kvalitetnih tekstova ???
neee....
polazim od sebe da mi je odavno postalo mrsko komentarisanje,
o pisanju i da ne govorim,
osim u pojedinim trenucima naleta adrenalina,
pa zaredjam, onako, sve od djuture.... ali to se jako retko dešava....
šteta... jbga...
a bio sam tako dobro i vredno društveno bice :-)
...nemojte se na mene ugledati...
ja sam vam loš primer čoveka kod koga svaka igračka ima izuzetno kratak rok trajanja...
Ovako je to bilo:
- Ja:
Hvala,
Tanja
- ON,ONA,ONO
fotografije smo dobili od devojaka koje su na slici
kako za svaku fotografiju koju neki fotograf nacini,
na kojoj je neka osoba ili model, fotograf mora da ima pisanu dozvolu osobe, modela tj model release
i ako to imas da nam pokazes stavicemo link ili sklniti fotke
do tada mi imamo svako pravo da koristimo te fotografije jer su clanovi nase grupe na njima i oni su nam ih licno doneli
mozemo i ovako:
stavicemo link ka tvome sajtu sa napomenom da su tvoje fotografije ako ti stavis napomenu da su na nekim fotkama clanovi ci......re i link ka nama
pozdrav
- Ja:
hvala,
Tanja
- ON,ONA,ONO
ako ti nije nesto jasno evo lepo pa procitajhttp://www.betterphoto.com/article.asp?id=37
ako ne razumes da ti naglasim "However, for photos that will be used in commercial applications - ads, brochures, posters, greeting cards, catalogs, postcards, kiosks, trade shows, Web sites, etc. - you will need a release from your subject in order to be "legal.""
malo bolje prouci autorska prava!
- Ja
Ne znam ni zašto mi se obraćate na tako arogantan način i oslovljavate me sa "ti" iako se ne poznajemo.
Niko nikada nije dobio od mene te fotografije. One su "skinute" sa jednog sajta na kome postujem fotografije.
Ako ne želite ili vam ponos ne dozvoljava da uradite to što sam vas zamolila, ne morate.
Ne morate ni da se predstavite iako je to stvar elementarnog vaspitanja i pristojnosti.
Vi ste pretpostavljam umetnik, te sam očekivala više razumevanja i poštovanja koje verovatno i sami tražite od drugih kada nešto radite. Tanja
- ON,ONA,ONO:
fotke su skinuteJA:
Pa, propustili ste onu decu iz pozadine, ali nije važno.
Hvala na razumevanju,
.....ovako je pisala osoba bez imena, prezimena, nepoznatog pola, bez velikog slova, tačke i zapete i naravno - per tu.
Dobili su moje fotke "od devojaka" ??! A kako su ih one dobile? Specijalnom narudžbenicom iz svemira?
Pa onda sledi stručno znanje opšte prakse o autorskim pravima koje neću ni da komentarišem. Boldovan je web site i to bi bilo tako kad bi sajt ili blog ostvarivali profit prodajom nečega, a ja ga na ovom blogu još uvek ne ostvarujem, na žalost. Pa, onda ide i pokušaj nagodbe: Iako smo mi uzeli od tebe ti nama još dođeš link?!!?
Dakle, koji bezobrazluk
PS. Inače, tražila sam bezbroj puta od ljudi sa Neta dozvolu da iskoristim neku njihovu fotografiju za kolaž ili nešto drugo i nikad, ali baš nikad me niko nije odbio.
"ONI" su prljavi - palančanin je čist, on infantilno veruje da živi jedan nevin život za razliku od ostalih; on živi rutinski, siguran od "prljavštine" izbora i različitosti.
Kult rutinske čistote je doveden do prave manije - svaki preobražaj asocira na smrt, propadanje i prljanje - stoga je nužno "nečist". Samo je jednoobraznost (uniformnost) nevina.
Govor je prljav jer je to neprestano preobražavanje onoga ko govori i onoga o čemu se govori, i zato nije idealan kao što bi to bio rečnik. Rečenica preobražava, tj. "prlja" reč. Idealan je svet čistog ćutanja, voljno prihvaćenog siromaštva koje poziva na ćutanje. Duh palanke je užasnut od bogatstva, on hoće ubogost, siromaštvo.
Svet palanke je idealno prost, idealno siguran svet zatvoren u samog sebe, u kome caruje nužna ubogost.
"Red" palanačkog sveta se prihvata kao mogući imperativ egzistencije, pomiren sa trajnošću.
DUH PALANKE KAO DUH PLEMENA U AGONIJI
Stil je nemirenje individualnosti sa samom sobom i njen pokušaj sopstvenog uopštavanja, a sve u funkciji preživljavanja. Nema pomirenja između stila i individualnosti, kao i između stila i smrti (pojedinačnog čina smrti). U ovome leži znanje plemenske kulture - "kulture stila", koja uopštavanjem teži da prevaziđe i savlada pojedinačnu smrt. Uopštavanjem se ritualizuju pojedinačni trenuci rađanja i smrti. Plemenski duh samoponištenjem pojedinačnosti i sistemom jednoobraznosti pokušava da nadživi smrt.
Plemenski duh je obredno-stilski po nagonu a ne po svesti, jer ne poseduje svest o pojedinačnom, i o suštinskom značenju svog stila i stilskog uopštavanja; on nema ni svest o vremenu.
PALANKA, POZORIŠTE NORMATIVNOSTI
Tiranija palanke je tiranija uvida u sve, apsolutne jasnosti i javnosti svega. Postoji nagon za ismevanjem svega što ispada iz uobičajenog, i ide čak do podsmevanja fizičkim manama ma koje vrste - zapravo, ide do podsmeha ma kakvoj odlici po kojoj se pojedinac razlikuje od drugih. Ne priznaje se nijedna odlika, ma kako bila izražena. Ljudima se nadevaju "imena" po njihovoj odlici po kojoj se ističu, ne radi poštovanja već radi ismevanja.
Palanka se na ovaj način pretvara u veliko pozorište, gde se čoveku/pojedincu namenjuje uloga koju on mora da svakog trenutka nosi, tumači i predstavlja. Pojedinac je podređen u ovom svirepom pozorištu u kome vlada neobuzdani smeh većine, i to u svakom trenutku. Pojedinac je na ovaj način trajno podređen palanci.
Duh palanke se javlja kao duh "kumovanja" koji se nikada ne umara, ne dajući imenovanima ni jedan trenutak da se vrate iz pozorišnih uloga u koje ih je ugradio. Ovako se održava sistem vrednosti palanke.
Nema pozorišta koje bi moglo da zameni ovo živo pozorište, čije se predstave nikada ne završavaju, a pozornica se nalazi svuda. U težnji ka jednoobraznosti, greške se ne priznaju, između greški i greha nema razlike.
Svi su na istom poslu bez razlike - i ismevani se smeje istim smehom kojim se njemu smeju - u slavu duha palanke. Samo se objekti ne smeju, pa je njegov smeh u funkciji "biti subjekt". Sarkastičnost ovog smeha daje nam za pravo da kažemo da čak postoje i određena pravila smeha duha palanke; ona raste sa svešću o prividnosti slobode i smeha samog "subjekta", koji je najčešće i jedini povod smeha. On je subjekt-objekt, istovremeno i gledalac i glumac u ovom pozorištu koje ne priznaje razliku između gledaoca i glumca, gde svako gleda jer svako glumi, i obrnuto.
***
U palanci niko nije, tj. ne sme da bude zabrinut za siromašne. Svi moraju da budu siromašni duhom, svesno se odričući mišljenja da ne bi štrčali, jer trimer palanke radi punom parom, kreše svaku dlaku ili granu različitosti koja bi da naruši palanački kućni red i mir.
Kako užasavajuće rečeno: "Svesno se odričući mišljenja..."
Nisu bitne lične kuće i kule, bitno je da se palanački razumemo na uniforman, prost, duhom siromašan način. Da vodimo brigu o babi i češlju, a ne o selu koje gori.
U palanačkom teatru apsurda nepoželjni su štrčitelji koji ponekad (namerno ili ne) zaborave tekst svoje uloge, ponese ih kreativnost pa zatalasaju žabokrečinu - što (naravno) predstavlja najveći i neoprostiv greh. Takvima ne preti izgon iz palanke - ne, nikako, neće se tako lako i jeftino izvući! Njima sledi anihilacija pameti, kako su se samo usudili da štrče, menjaju unapred dogovoren tekst. U jednoobraznosti palančana leži suština palanačkog pozorišta života - niko nije nezamenjiv, svi ste isti; nećeš da glumiš tu ulogu - ima ko, ti ćeš dobiti drugu, takvu istu. Svi glume jednu te istu ulogu bezličnosti.
A Negotin baš ima Palančki Teatar, i to na tri scene Doma Nekulture.
U tom kontekstu palanačkog teatra apsurda, leži i ovaj poster Letećeg Cirkusa Dimitrija Ljotića. Totaldebilizam nacipalanke. E tek o tom, nehitlerovskom, nacizmu srpske palanke Konstantinović je pisao u drugom delu svoje knjige, u Beleškama.U negdašnjem slušanju Novosti ili prenosa fudbalskih utakmica preko javnog, opštinskog razglasa po ulicama Negotina, ima toliko puno manje duha palanke (ma ima, ali prefarbanog u progres i informisanje drugova i drugarica, radnika, seljaka i poštene intelEgencije) nego što ga danas ima po KZN, opštinskom sajtu ili nekim antiblogovima lažnih modernista koji nisu mrdnuli od prve brazde. Bilo kojim organom, po vašem izboru.
Stil, ni stari niti novi.
Isti. Nikakav.
Siromaštvo bezimenih, jednoobraznih, uniformnih.
Pleme anonimnih.
Strah, čak i od promene frizure.
Svi u jednoj istoj ulozi.
Palanački duh bez duše.
Pravi konclogor.
Izuzetno je važno da se deci predškolskog uzrasta što češće pruži prilika za oblikovanje plastičnih materijala. 
Razlog za to je unapređivanje razvoja fine motorike ruku, ali i mašte i kreativnosti.
Naspoznatiji i najviše korišćeni materijali su testo, plastelin i glina.
U ovom slučaju deca su oblikovala testo. Recept za pripremu testa možete videti u članku JEŽ OD TESTA. Testo u boji se dobija tako što se u smesu, umesto čiste vode, doda razređena tempera (obojena voda).
Materijal koji je potreban za rad:
- testo u boji
- slamčica
- vunica
- dva podmetača za čaše od filca
Model za izradu posudice napravite od papira u veličini podmetača od filca. Podelite ga na šest jednakih delova, kao na slici.
Mesta koja su na papirnom modelu iscrtana crvenim flomasterom, na filcu zaheftajte. Zatim sredinu pritisnite prstom, a ivice povucite na gore, kao na slici.
Ovako napravljenu posudicu zalepite na sredinu drugog filcanog podmetača kako biste dobili tacnicu.
Svećicu napravite tako što ćete vunicu provući kroz sredinu, kao na slici.
Napravite kolačić od testa i stavite svećicu.
Slavlje za lutkin rođendan može da počne.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
