Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Jutros sam uranio jer je radna subota. Pošao sam autom do obližnjeg sela kako bih održao dva časa u školi.  Obasjana difuznom svetlošću scena na putu je izgledala gotovo filmska. Razvejan sneg leži po oranicama okovan ledom a belo nebo prošarano je tamnijim valerima oblaka.

Mestimično iz snega proviruje crna oranica. Kraj puta, u koloni, orezana stabla starih dudova, smešni kao ošišani regruti.  Nešto dalje, šuma, siva i ogoljena bez lišća.

Fokus se zatim izmešta na nebo. Tu je glavni događaj. Velika jata crnih ptica poigravaju se sa vetrom. Mislim da su vrane.

Neočekivano su me dočekale i u gradu po povratku kući. Svuda ih ima, na travnjaku, stablima, krovovima.  Posmatram ih kroz prozor. Neki čovek besno pokušava da ih otera. Drago mi je što sedim u automobilu i ne mogu da ga čujem. Izraz njegovog lica me uverava u to.

Sada sam kod svoje kuće. Toplo mi je i pijem omiljeni espresso. Utisak još ne bledi, sve mi je u glavi. Crtaću danas ptice. Tušem. Nije mi više žao što sam rano ustao.

Ili kako osvojiti muškarca u tri koraka i dva bacanja. Koja je stručna odmah može da zabije trojku. Samo takve nema, bar tako kažu.

Prvi sastanak.

Ona

ne jede ništa da bi mogla da se uvuče u ono što je planirala. Do sastanka tri’es’šes’ hiljada puta promeni odluku jer nema pojma šta u kakvom izdanju bi on voleo da je vidi. Depilira se od glave do pete iako joj ne pada na pamet da na prvom sastanku ima seks. Pokušava da se opusti uz omiljeni film i preslišava se o gestovnim porukama, kako ono beše treba da prekrsti ruke da ne bi delovala zatvoreno i kako da sedi da ne bi delovala previše otvoreno.

Savetuje se sa drugaricama. Svaka je podseća na njenu najgoru osobinu i upozorava da vodi računa da ne zabrlja stvar još na početku.

Negde od podne počinje da se preslišava koju muziku najviše voli, koji joj je omiljeni pevač, kakve filmove voli, šta voli da jede, koje piće ide uz žene i totalno se sludi jer nema pojma šta on voli. Razmišlja koju pozu najviše voli, jes’ da seksa neće biti ali će je on možda pitati. Opet sludjena jer ne zna šta on misli o toj pozi.

Jedno dva sata porotši kontajući šta misli o životu i da li će se njeno mišljenje poklopiti sa njegovim.

Briše poruke iz svog telefona, zlu ne trebalo – ako on zatraži da pogleda telefon i pita je kako je zadovoljna funkcijama.

Razmišlja gde bi volela na doček Nove godine, jes’ da je maj mesec ali možda će je pitati. Prevrće dilemu šta misli o muško ženskim prijateljstvima.

Oblači se, svlači se, okreće, seda i prekršta noge, privlači stolicu ogledalu pa ponovo seda i prekršta noge. Pokušava da vidi svoje dupe. Zabacuje kosu i pokušava da zavede samu sebe.

Razmišlja šta da radi ako on svoj dlan spusti na njen, da izvuče ruku ili da se pravi da nije njena.

Konstatuje da nema šta da obuče. Plače. Umiva se.

Oblači crne čipkane gaćice, muškarci to obožavaju, ma kakvi, neće biti seksa ali ako je pita.

Razmišlja da li i on misli na nju.

Zaključuje da je bolja riba od njegove bivše ali je svejedno ljubomorna na nju.

Oblači se, svlači se, zove drugaricu da je pita šta da obuče. Usput pita – Je li, da ne znaš što je prekinuo sa onom i potroši pola sata na ogovaranje žene koju ne poznaje.

U ‘’pet do dvanaest’’ miriše samu sebe, oblači ono što je prvo probala i staje ispred ogledala sa jednom nogom isturenom napred, glave nagnute u stranu i gleda sebe onako kako bi on trebao da je gleda.

Izlazi i razmišlja treba li da mu kaže hvala kad joj otvori vrata auta.

On

Vraća se sa malog fudbala, trči uz stepenice, uleće u kuću, tušira se, nema vremena da se obrije, oblači se, javlja se na telefon i kaže –

Ne mogu, brate, izlazim sa nekom ribom.

Stiže, naginje se preko suvozačevog sedišta i kaže –

‘Ajde, upadaj.

Njoj scenario pada u vodu ali se prilagodjava.

Od tog trenutka pa na dalje i ubuduće.

Kako je red.

KRALJEVO – Gradonačelnik tražio obrazloženje od direktora ustanova u Kraljevu zbog prijema novih radnika. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović u dopisu od 17. decembra 2009. godine, upućenom na adrese direktora 11 ustanova koje se finansiraju iz gradskog budžeta, tražio je obrazloženje u kojem je trebalo navesti iz kojih razloga su pristupili izmenama i dopunama Pravilnika [...]

Ovih dana dešava nam se dosta toga što nam se sviđa, ali više onoga što nam se ne sviđa. Dešava se i ono što se u stvari ne dešava! Recimo, rupčage na gradskim ulicama i putevima; s njima se ništa ne događa, zapravo rupe su sve veće i veće, sve dublje i dublje… Dakle… i sa rupama se nešto događa. Oni što su izašli iz gradskog parlamenta ne vraćaju se, ali direktorska mesta zadržavaju, a gradonačelnik kao da je pomirljiviji no što je bio proteklih dana. Sad… ili viknuli oni iz Belgrada gde se uskoro gradi metro a paralelno u Subotici vraćaju tramvaj (ako mogu oni možemo i mi, jelte… kad bi smo se za… zahuktavali u glomaznim snovima), ili su Fehervarošani prećutali istinu nad istinama, tj. da glavnu reč vode oni a ne ovi iz Subotice.

Uvek mi je bilo mrsko kada su drugi o nama odlučivali:“Je li, možemo li mi ovo, ne možete kazli oni iz glavnog grada; a je li bre, da li mi možemo ono, ma bre ne možete rekli ovi iz Wajt sitija, i tako dalje, i tako dalje.“ Nakon poslednjih događanja oko JPPP sve se nadam da će novi ljudi zaista i uraditi ono što su obećali, a obećali su da će Palić pretvoriti u turističku meku. Videćemo.

Pri kraju, da se vratim onima što su napustili gradsku skupštinu ali ostali na čelu gradskih preduzeća, jer smatraju da su ti ljudi stručnjaci a ne političari. Sve se pitam koliko je kvalifikovan prvi čovek „Parkinga“ koji podosta loše govori srpski jezik, naravno ni gradonačelnik ne barata mađarskim jezikom; sećam se njegovog prethodnika koji je znao govoriti gluposti na srpskom jeziku; pitam se da li su skrenuli njegovu pažnju na ovaj nedostatak? Mislim, u stvari znam da nisu, jer i dalje je znao (i zna) da lane neku glupost (prevodeći u glavi s jednog na drugi jezik) zbog faličnog znanja jezika na kojem se obraća novinarima, a ovi ko sitna boranija nema ih nigde, ne smeju zucnuti o gradskim drmatorima koji ne znaju padeže ili muku muče sa rodovima muškim ili ženskim, ali naročito sa onim srednjim, dečjim… jer, jelte, svi smo mi deca!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Bioware je napokon objavio dugo najavljivan DLC za Dragon Age Origins igru, "Povratak u Ostagar". Cena ovog paketa dodatnih misija iznosi 5$ ili 400 Bioware bodova, a možete ga kupiti ako kliknete ovde (zahteva da imate DA:O na računaru). Za više informacija o novom sadržaju pročitajte raniju najavu.

Teza zagovornika centralizma da decentralizacija povecava budzetske rashode jer je potreban veci broj zaposlenih sluzbenika na lokalnim nivoima vlasti prosto ne pije vodu posto se istovremeno gase ona radna mesta na nivou republike koja su decentralizacijom presla u nadleznost lokalnih i regionalnih (samo)uprava.

Tokom prošle godine sam napravila presek poslovnih aktivnosti kojima sam se bavila i od kojih sam zarađivala za život. Uporedila sam sve što je uloženo i postignuto - utrošeno vreme, znanje i troškove sa postignutim rezultatima - u prevodu koliko sam i šta radila a koliko zaradila. Posao mi je takav da radim kad ga ima a kad ga nema, opet radim jer ga sama sebi zadam.

Još krajem 2008. godine sam dobila ponudu da radim templejte za Vivvo CMS. Do tada sam se uglavnom bavila dizajnom a kodiranje je bilo na drugom mestu, ipak, s oduševljenjem sam prihvatila ponudu. Prolazilo je vreme i moji pokušaji da dam neki zadovoljavajući rezultat su bili prilično neuspešni, ne zato jer nisam dorasla poslu već zato što sam istovremeno radila i druge prethodno dogovorene projekte. Uvek je bilo posla, jedan za drugim, ili dva ili tri istovremeno. Sve do letos. Rekoh, dosta, ne može tako, radiš ili ovo ili ono, ne može obe stvari u isto vreme. Valjda me je do tada bio strah da odbijam poslove da ne bih bila na gubitku, šta znam.

Multitasking je loša navika - nije da su mi trebale sve ove godine da to shvatim, već je sve išlo svojim tokom. Letos sam napravila pauzu i skoro dva meseca nisam radila i nisam prihvatala nove poslove. Ustvari radila sam na sebi - učila sam, isprobavala, testirala i unapređivala znanje da bih kada počnem bila potpuno spremna i posvećena onome što sam izabrala kao primarni i prioritetni posao. Počela sam u oktobru i do sada imam dva templejta u galeriji (od kojih je najnoviji “featured”) i još nekoliko urađnih po porudžbini. Predivan posao u svakom smislu!

Pored toga, okušala sam se u još nečemu. Iako odavno znam da internet pruža ogromne mogućnosti za rad, tek sam nedavno isprobala i stock servise za prodaju grafike i fotografija. Da moj muž već duže vreme ne prodaje svoje radove na stock sajtovima i ne razmenjuje iskustva sa našim vrlo uspešnim stokerima verovatno bih i dan danas bila nepoverljiva prema ovom vidu zarade. Cifre se iz meseca u mesec polako povećavaju i to je odavno prestao da bude samo hobi. Nepoverenje s moje strane je definitivno nestalo pre samo nekoliko dana.

Na GraphicRiver sam se prijavila 30. decembra prošle godine, probrala neke svoje zaturene radove i napravila neke nove u Photoshopu i postavila ih na ovaj servis. Desetak dana kasnije pojavilo se prvih zarađenih 25 centi na mom nalogu. Onda još toliko, pa još par puta posle toga.

Na Shutterstock sam postavila prve radove 22. januara nakon čega su ih i odobrili, što je bilo moja ulaznica na jedan od najpoznatijih stock sajtova. Pravo iznenađenje je bilo kada sam posle samo dva dana u statistici ugledala pet prodatih radova! Onda sam se bacila na posao, više onako usput, ali sa namerom da popunjavam galeriju. Za sada imam 18 radova i 14 prodaja, a biće ih mnogo više.

Juče sam imala i prvu prodaju na servisu Dreamstime, a prvi rad je na ovom sajtu bio odobren samo dan kasnije nakon Shutterstock-a.

Da budem iskrena, ne očekujem ništa spektakularno, ali sam rešila da ovo za sada bude hobi, usputni posao kome ću se posvetiti. Ako nemate posao, a imate ideje i znate da radite u Photoshopu ili dobro baratate foto aparatom, šta čekate?

Nastavljamo priču o najavljenoj temi – online prodaja.

Da je tema zanimljiva i tradicionalnim medijima, pokazuje emitovanje priloga u emisiji TV Magazin na RTSu, koji je imao za cilj da ukratko ukaže na glavne probleme u domaćoj e-kupovini.

Već čitavu jednu deceniju u Srbiji imamo konferenciju posvećenu E-trgovini, a nekoliko godina unazad tu je i biZbuZZ. Možemo sa sigurnošću reći da su ova dva skupa zaslužna za promovisanje biznisa na Internetu u najrazličitijim oblicima, podizanju svesti i značaju razvitka trgovanja na webu. Najavio sam da ćete moći da pročitate stručna mišljenja i nekoliko saveta iz prve ruke od ljudi koji imaju iskustva u ovoj branši, od vlasnika e-prodavnica do IM menadžera.

Miloš Vučić, Internet marketing menadžer u kompaniji Pakom, konkretno ispred webshopa Kameleon.rs, izašao mi je u susret vrlo zanimljivim odgovorima na pitanja o iskustvu sa radom u Internet prodavnici.

Razgovarao sam sa Milošem o razvoju sve većeg broja e-prodavnica na domaćem webu, tekućim problemima, kao i o neophodnim koracima ukoliko želite da započnete taj biznis :

Jedna od glavnih prepreka, koja je trenutno aktuelna na domaćem e-retail tržištu, je slaba informisanost potencijalnih kupaca kao i doza straha da će biti prevareni. Nažalost, i same Internet prodavnice često ne čine mnogo toga kako bi približile Internet kupovinu širokim narodnim masama, te se retko ulaže u edukaciju i pojednostavljenje procesa prodaje na Internetu.

Najbolji rezultati u vidu poboljšanja prodaje su nam se javili upravo prilikom optimizovanja prodavnice za manje iskusne kupce, kao i one koji prvi put uopšte naručuju nešto preko interneta. Za njih smo implementirali drugačiji izlged stranica u odnosu na registrovane i prijavljene kupce, kojima nudimo više opcija, koje sa sobom donose i određenu dozu komplikovanosti. Prilagođavanje različitim tipovima kupaca, koji poseduju različito znanje i iskustvo iz oblasti on-line kupovine je svakako jedan od dobitnih recepata.

Da li se vremenom prosečni srpski surfer sve više “ohrabruje” da klikne na link “pošalji u korpu”, “naruči”. Šta možemo očekivati u skorijoj budućnosti u vezi sa online prodajom?

Naravno, obim kupovina obavljenih preko Interneta je svakim danom veći i nema dileme da nas pravi procvat ovakvog vida trgovine tek očekuje. Često se dešava da kupci obave prvo test kupovinu u kojoj kupe jeftin artikl (periferiju, jednu knjigu i sl.), da bi kasnije kada vide kako to sve funkcioniše jednostavno i pouzdano, bez ikakvih prevara, potpuno transparento, kupovali skuplje artikle ili više njih.

Kreiranje armije zadovoljnih Internet kupaca treba i mora biti zadatak svake Internet prodavnice i jedino takvim razmišljanjem naše tržište može doživeti pravi i zdravi rast.

Kako bi to sve trebalo da izgleda u praksi, Zoran Ševarac, ispred preduzeća “Tehnomanija”, dobitnika priznanja za doprinos elektronskog poslovanja u Srbiji na E-Trgovini 2009, ukazao je u odgovorima koji slede.

Na čemu se bazirala inicijalna ideja, usled koje ste pre dve godine pokrenuli sajt tehnomanija.rs?

Uočili smo interesovanje posetioca na našem postojećem sajtu u to vreme, ali taj sajt nije bio ažuran i u tehničkom pogledu nije mogao da odgovori na zahteve Internet prodaje. Prepoznali smo to kao priliku za razvoj i odlučili da pokrenemo Internet prodavnicu prema svetskim standardima. Ideja je bila kreiranje lokacije za kupovinu tehnike na Internetu.

Ozbiljno ste pristupili izradi sajta, te bih vas zamolio da svim čitaocima bloga, privatnim preduzetnicima koji žele pokrenuti sličan online biznis, ukažete na okvirna početna ulaganja, i na šta bi trebalo da obrate pažnju.

Početna ulaganja u tehničkom pogledu su bila mala obzirom da smo ceo sistem outsource-ovali preko servisa internetprodavnice.com po pristupačnoj ceni, ali to naravno prate ulaganja u marketing i logistiku. Sto se tiče samog iznosa ulaganja kao i za sve drugo vazi pravilo: koliko para toliko muzike. Pri tom treba obratiti pažnju na sve elemente – sajt, asortiman i uslugu, jer samo tako se moze postići rezultat.

Kakav je vaš komentar o domaćim potrošačima na Internetu, i na online prodaju u Srbiji?

Naši kupci su najbolji na svetu zato jer kupuju kod nas! Online prodaja se ubrzano razvija, tržište postoji, ljudi hoće da kupuju preko Interneta jer im je to lakše i brže. Kao i u svakom poslu postoje razni problemi, ali uz određeni napor sve se moze rešiti.

Želim se zahvaliti Milošu i Zoranu na izdvojenom vremenu i korisnim odgovorima. Treba na kraju zaključiti, da kao i svaki biznis, poslovanje na Internetu treba shvatiti ozbiljno ukoliko želite da ostvarite profit.

Kupaca ima, videli smo kako se Kameleon strpljivo do najsitnijih detalja prilagođavao prosečnim surferima. Isto tako, Tehnomanija može služiti kao pravi školski case study kako treba organizovati webshop; od dizajna do tehničke realizacije.

U nastavku sledi još zanimljivih razgovora…

Stay tunned

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d264').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

- JAPANSKA PRIČA -

U Japanu su živele dve žabe. Jedna je živela u jednoj bari u blizini grada Osake, a druga u potočiću pored Nagasakija. Nisu se poznavale, ali, čudno, obe su istog dana krenule da istražuju svet. Žaba iz Osake želela je da vidi grad Nagasaki, a žaba iz Nagasakija dugo je već sanjala o tome da vidi grad Osaku. Tako su se uputile svaka ka svom cilju.

Bila su to duga putovanja za dve žabe, zamorna putovanja. Na pola puta između dva grada nalazilo se jedno brdo. Posle mnogo i mnogo skokova, jer tako žabe hodaju, srele su se na vrhu brda i dodirnule nosevima.

Kao i svi lepo vaspitani putnici, žabe su počele razgovor i saznale za ciljeve putovanja, što ih je, prirodno, iznenadilo.

“Šteta što ne možemo te gradove da vidimo s ove planine”, reče jedna žaba. “Tada bismo mogle da odlučimo vredi li da i dalje skakućemo ili ne.”

“Ali, ako stanemo na zadnje noge i zagrlimo se tako uspravne da ne padnemo, možda bismo mogle da  vidimo gradove koje nameravamo da posetimo”, reče druga žaba. Stoga se njih dve uspraviše, okrenute prema gradovima koje su nameravale da posete. Ali kako su im oči postavljene suviše unatrag, one su zapravo posmatrale svaka svoj grad, pa su zaključile da ne vredi da nastave putovanja, jer su ti gradovi potpuno isti kao njihovi i tako se vratiše natrag, uverene da su videle gradove koje su toliko želele da vide.

“Osaka je potpuno ista kao Nagasaki”, zaključi žaba iz Osake. “Tamo nemam šta da tražim. Idem natrag.”

“Slažem se s tobom”, reče žaba iz Nagasakija. “Ta tvoja Osaka liči na Nagasaki kao jaje jajetu.”

Međutim, ta dva grada su vrlo različita.

I ako se ponude u zavisnost od perioda korišćenja pojedinih promocija razlikuju, vidio sam ovih dana da je na mojoj kartici aktuelna miks ponuda koja obuhvata 400 minuta razgovora u Telenor mreži,  400 SMS-a i 40 MMS-a u domaćim mrežama i 40 MB prenosa podataka i interneta za svega 200 dinara koja važi 7 dana.