Metalna pena
Frofesorka mehanike i avio inžinjerstva sa Univerziteta Severne Karoline (USA), Afsaneh Rabiei imala je za cilj proizvodnju materijala koji je lagan poput aluminijuma, a jači od čelika. Posle dužeg istraživanja to joj je i pošlo za rukom.
Ovaj novi materijal, koji zbog svog izgleda podseća na sunđer ili penu, dobio je naziv “metalna pena“, a njegova upotrebna vrednost je skoro neograničena. Može se koristiti za izgradnju čuvršćih građevina, bezbednijih automobila, pa čak i boljih zamena za delove ljudskog tela, poput veštačkih kukova i sl. Naravno, ovaj materijal je zanimljiv i vojsci, pa se radi na razvoju boljih pancira i oklopnih vozila.
Fascinantan detalj je i da ova pena absorbuje sedam do devet puta više energije od sličnih materijala, a kako je lakša od večine materijala koji su sada u upotrebi ista se može koristiti u proizvodima koji će spašavati živote, čuvati energiju, pa na kraju i uštedeti novac.
Zanimljivo je videti ovakve naučne proboje sa tehnologijama koje mogu poboljšati život na toliko mnogo polja, a da se iste ne zloupotrebljavaju. A ono što mene lično interesuje je hoće li dotična profesorka nastaviti da se bavi svojim poslom na univerzitetu još dugo godina ili će ista biti vrbovana od strane nadležnih organa da svoja istraživanja nastavi u ‘mišjoj rupi’ zarad dobrobiti čovečanstva.
Rezultat je geometrijski oblik koji ima neobično svojstvo, veći je od poznatog univerzuma, moguće je uvećavati ga i uvek iznova zapažati nove formacije,nove oblike, sa bogatstvom detalja u beskonačnim varijacijama originalnog seta. Opisati ga nije jednostavno, od navale asocijacija koje se u vezi sa ovim oblikom javljaju, on deluje organski, prirodno, poznato, sa samosličnim replikama koje podsećaju na m-bebe, podseća i na nekakvu bubu , vilinog konjica, na sedećeg Budu, a opet je nešto potupno novo i drugačije od svega što je viđeno. Kada se krene na putovanje u dubinu ovog fraktala, originalni set se nepravilno grana proizvodeći nove generacije m-beba u neobičnim varijacijama boja i asocijacijama na drveće,na nervni sistem, munje,koralne grebene i uvale, drveće, galaksije, rečne doline i slivove, planinske lance, ostrva i obale. Neverovatno putovanje koje rezultira kratkotrajnim ludilom, u kome realitet čiji smo deo dobija jednu potpuno novu dimenziju, postajemo svesni da su fraktali zapravo svuda . Fraktalna geometrija ulazi u principe prirodne kreacije. U korenu neuhvatljive kompleksnosti i haosa počivaju jednostavni principi.
