Unosi za: Arhiva za 2010/02

Živeti u šumi ovih dana apsolutno ne znači biti uskraćen metropolitenskih vesti i urbanih furtutmi iz glavnoga grada. Tako smo prethodnog meseca imali frku oko odstranjivanja izvesne količine drveća uglavnom na zvezdarskoj opštini. Kako se u određenim krugovima razvio žargon u kome se Priroda zove Drvo, a Drvo kaže Platan (uostalom, zar sinonim za Životinju nije Pas?), tako smo na inicijativu beogradskih poglavara da ogole Bulevar revolucije i prepolove Zvezdarsku šumu dobili adekvatnu green-rooted reakciju. Od anarho-primitivista sa asfalta, preko fanbojeva Slavoja Žižeka, do slobodnih intelektualaca i kulturnih “radnika”, uključujući “ako vam je dobro, onda ništa” i “ako vam je do morala u politici, idite u...” medije, dobar deo srbijanskih medijskih opinionmejkera je imalo da kaže šta misli o seči platana, a i šire.

Da vidimo sad šta je to šire o čemu su gospoda pisala, a da platane ostavimo pored puta (horizontalno ili vertikalno, svejedno je). Jer, za sudbinu platana me odavde nešto i baš briga, kao što je i nekog žitelja Bulevara briga da li neko tamo u Srbiji ima tekuću vodu ili prohodan drum. Interesantnije je osvrnuti se na kompleksne socio-ekonomske analize i seciranje današnjeg političkog i društvenog zeitgeista i weltanschauunga, a povodom grupe testerama naoružanih i oficijelnim štambiljom ovlašćenih drvoseča.

Kada u političkoj raspravi čovek želi da jeftino i na brzinu učvrsti svoju poziciju on se laća samorazumljivih pojmova čiji su zvučni efekti jaki, ali čija je sadržina prilično nejasna. Neki od tih samorazumljivih pojmova koji ništa ne koštaju a puno daju su i “javno dobro” i “privatni interes”. Kada neko pokušava da podupre svoje argumente, onda se pozove na javno dobro i opšti interes. Kada želi da ih još više ojača od moguće kritike, onda se deklarativno izjasni protiv partikularnih interesa. Takav način postavljanja stvari kod političara npr. volimo da okarakterišemo kao populizam. Međutim, ako sličan argumentacijski niz koji isparava u svojoj samorazumljivosti upotrebi neki uvaženi intelektualac, onda je to lični stav, kolumna ili blog.

Tako smo zadnjih mesec dana imali prilike da čitamo da je seča drveća po Beogradu još jedan obred žrtvovanja javnog dobra na oltar privatnog interesa, profita ili samog nečastivog – kapitalizma. Ili kako bi to Teofil Pančić slikovito prikazao:

Rekao bih, jedno je van sumnje: građani se na sopstvenoj koži uče životu u kapitalizmu. To jest, uče da je taj život neka vrsta neprestane, danonoćne borbe za javni prostor i za javni interes, strukturalno neprestano ugrožen od parcijalnog interesa zvanog Profit; baš onako kako je život u socijalizmu uglavnom bio neprestana borba za individualne slobode, neprestano ugrožavane totalitarnom, monopolističkom interpretacijom "javnog interesa", kako su ga već proizvoljno tumačili Ovlašćeni Žreci.

Ako ostavimo sad po strani uputstvo jednog mog prijatelja da je u pisanju jako probitačno s vremena na vreme otkrivati dijalektičku strukturu stvarnosti kako bi se ispadalo pametan pred čitalaštvom, možemo ostati na pitanju ko su ti građani i šta su to javni prostor i javni interes? Pre svega, kako se dolazi do tog javnog interesa? Da li je to neki permanentni telepatski plebiscit, rusoovska opšta volja, stav koji zastupaju profesionalni zastupnici javnog interesa ili nešto deseto? Mnogo je spekulacija oko toga šta će se desiti sa Bulevarom kada platani budu zamenjeni novim drvećem. Kao da parkiranje automobila nije javni interes? Kao da izgradnja lakog metroa nije javni interes? Kao da zaposlenje za drvoseče nije javni interes? Kao da snabdevanje bejzbol saveza Srbije velikim brojem palica od platana nije javni interes? Neko može legitimno da kaže da su platani veći javni interes od povećanja broja parking mesta na Bulevaru, ali bi i obrnuto mišljene bilo sasvim legitimno. Ispostavlja se na kraju da je javni interes samo najmasovniji i najglasniji skup privatnih mišljenja i, u krajnjem slučaju, privatnih interesa. Jer, nije za mene javni interes da se asfaltira put kroz selo zato što ja ZNAM da to zaista jeste javni interes, već zato što SMATRAM da je tako bolje za mene i one do kojih mi je stalo.

U modernim društvima se to smatranje o poželjnim opštim dobrima i opštim interesima razrešava u izbornim ciklusima. Što je veća sfera koju obuhvataju javna dobra i javni interesi to je i veća moć uticaja izabranih u upravljanju tim dobrima. Tu ne pomažu ni Platonovi filozofi-upravljači koje odnekud izvlači V. Milutinović u svom tekstu na Peščaniku, jer je i benevolentna moć upravljanja široko shvaćenim javnim dobrom neprocenjivo opasnija od malicioznog privatnog sopstvenika.

Moram da priznam da mi je u slučaju platana i Zvezdarske šume npr. najnejasnija optužba za profiterstvo. Ili kako to Feđa Dimović u Politici kaže:

Širom Srbijе prirodа sе konstаntno uništаvа zаrаd privаtnih intеrеsа i profitа.

Ove zime sam utrošio sigurno preko 15 kubika ogrevnog drveta iz čistog privatnog interesa – da se ne bih smrzao. Jesenas smo odsekli tri naočita bagrema kako bismo od njih napravili bandere za električnu mrežu (EPS smatra da nije od javnog interesa postavljati betonske stubove) iz čistog privatnog interesa – volim da koristim aparate koji koriste električnu energiju jer mi olakšavaju život. JP Srbijašume svake godine poseku par stotina hiljada kubnih metara drveta koja se pretvaraju u čist profit. Ali taj profit se ne stvara iz ekocidnih namera ljudi, već iz njihove želje da žive lakše i udobnije, kao što ni ostali proizvođači i trgovci ne profitiraju zbog toga što su zli i lukavi već što se nama više isplati (ne samo u ekonomskom smislu) da kupimo stvari od njih nego da ih sami pravimo ili sakupljamo.

Borba za platane na Bulevaru i Zvezdarsku šumu prema tome nije nikakva borba za javni interes po sebi, jer njega kao takvog i nema. Imamo samo ono što mi kao pojedinci i grupe smatramo da je javni interes, sve ostalo je sofisterija i politički populizam koji je, ovoga puta, uperen protiv samih političara.
Da se ne pretvaramo kako niko nikada nije Negotin nazvao "Rupa". Nema svrhe.
Što ne znači da, ako sada to neko (npr. ja, jelte) to kaže, odmah treba da mi prilepe etiketu "ovaj mrzi svoj grad". Aha, kako da ne, sto posto je Negotin propao zbog mene. Kao što su i ulice propale zbog blogova.
Interesantna je sledeća "putanja" kroz Negotin:

ulazak u grad kod Kasarne - Badnjevska - Srbe Jovanovića - skver - Age Rogožinarevića - 12. Septembar - Hajduk Veljkova - izlazak iz grada kod pružnog prelaza ka Kobišnici

Ovo nije samo puki spisak, radi se o ulicama koje su pretvorene u međunarodni put ka Bugarskoj jer Negotin nema zaobilaznicu. Međunarodni put koji ide pored Bolnice i kroz gusto naseljeni kraj Negotina. Radi se o ulicama u kojima je kolovoz najviše oštećen, ili bolje reći uništen. Međunarodni saobraćajni tranzit, bato.
Asfalt kolovoza uništavaju prvenstveno teški kamioni koji tu prolaze. Strani, a koji bi drugi. Njima se već negde naplaćuje putarina, carina ili ko zna kakve sve još takse. Šta Negotin ima od svega toga? Čisto sumnjam da uopšte bilo šta ima.
Naravno da nisu krivi ti tranzitni vozači, već ko bi drugi nego - država koja je nesposobna da zaradi na protivtenkovskim preprekama koje je sama napravila. Odakle sad pa to?

Radi se o čuvenoj predizbornoj aktivnosti u Srbalja, koju još samo u nekim sumanutim snovima nazivaju asfaltiranje ulica i puteva. To, kako se radi u nas, predstavlja sve i svašta samo ne ono što treba.
Krpljenje rupa u Rupi. Kako je to moguće, da unutar nečeg šupljeg (rupe) možete da krpite nešto još više šuplje (opet rupe)? To fizika ne ume da objasni. Treba rešenje potražiti u srpskoj politici.
I tako od izbora do izbora.
Naravno da Puljec nije izmislio tu foru kada je odvaljao valjak u Srbovo 2001. godine. Ali, valja se ta nesreća evo desetu godinu posle pada Požarevca, a tehnologija se nije promenila ni za promil.

Evo novog spiska ulica, upravo aktuelnog:

Samarinovački put (od kanala ka gradu) - Pikijeva - Age Rogožinarevića - skver


Asfaltiranje počinje u ponedeljak, 1. marta 2010. godine. U redu, lepo je kada se popravljaju ulice, krpe rupe, obnavlja asfalt na kolovozu, pa makar to bilo i jedared u izbornom ciklusu.
Nego, kako to baš da se spisak poklapa sa putanjom koja počinje na pola puta od Samarinovca a završava se kod skvera, baš ispred salona "Novi Stil"?

***
A Puljeca nigde, iako godinama stanuje na tridesetak metara od skvera, u razrovanoj ulici koja se nimalo ne razlikuje od ovih već opisanih. Nije mu valjda istekla vozačka za valjak?
Kao da izbori ne postoje za ulicu Srbe Jovanovića, biračko mesto broj 9 u gradu ...

KRALJEVO – Policijska uprava u Kraljevu je sprečila tuču dve grupe učenika iz dve kraljevačke osnovne škole, zakazanu za petak 26. zbog svađe dva đaka oko video igrica. Proverama je identifikovano 14 učenika škola "Čibukovački partizani" i "Braća Vilotijević" koji su nameravali da učestvuju u tuči, saopštila je policija. Prilikom pregleda učenika i školskih [...]

Bliži se 8. mart. Imate poklon za mamu? ukrasna kesa 1

Međutim, ona ne zaslužuje običan ukrasni papir. Sami ćete napraviti specijalno pakovanje i svemu dati svoj lični pečat.

Materijal za rad:

  • papirna kesa
  • malo suvog zelenila, osušeno cveće, neobična mrežica…

materijal za rad

Uzmite najobičniju papirnu kesu. Još bolje, napravite je sami. Postupak izrade papirne kese je objašnjen u članku UKRASNA KESA ZA NOVOGODIŠNJE POKLONE.

Na sredinu kese zalepite malo suvog zelenila, osušeni cvet, neobičnu mrežicu… Bilo šta što vam padne na pamet.

Vrh vrećice previjte, probušite bušačem za papir i kroz rupice provucite ukrasnu traku. Poklon će izgledati vrlo originalno.

ukrasna kesa 2

99 kradja2Januar mesec, napadao sneg, svaka zverka zametnula trag. A naši lopovi se bacilli na posao, ne haju za vremenske neprilike. Pričamo na poslu o krađi šahtova, kad nam Pera ispriča svoju priču. Pao sneg a on zna gde stoji šaht i zaokrenuo kola, točak propao, pa je pet sati (dok je pozvao sve koje poznaje) vadio kola. Posle je ostavio kola na sredini ulice i štapom ispitivao parking mesto. Na to se nadovezala Rada, kad je sinoć htela na ulazu da otrese čizme propadne joj noga u kanal za odvod vode. Neko maznuo rešetku iznad. Sva sreća u zgradi živi poznati hirurg, te joj je previo nogu pa je danas došla. Kada je lepo vreme, kod nas iz mnogobrojnih šahtova vire grane, jer naš dobri komšija Dobrivoje, pošto nema kola, obeleži sve rupe dok ide u nabavku. Okupio je on sve matorce iz okolnih zgrada, penzionere, da se bace u akciju i obeleže sve rupe na trotoaru i kolovozu. Svaka im čast. Mada se čovek se često pita gde živi? Kako uopšte nekome padne na pamet da krade te stvari, a i šta država preduzima da spreči to (verovatno ne mogu svuda to da prodaju?).

99kradjaPosle razmišljam. Zar ne vidite lepotu u svom životu? U nekim civilizovanim zemljamabi odmah bi pronašli te momke, pa bi im odredili 1000 sati društveno korisnog rada, recimo ko ukrade šaht da namesti lično bar 50 komada. Verovatno bi se tada mnogi razmislili. Ovako, ko će da nadoknadi štetu kolegi, a tek koleginici ? Na zdravlje.

Potreban materijal:

6 kašika ulja
1 veća glavica crnog luka
1 ravna kašičica suvog bosiljka
2dl belog vina
1dl vode
1 kašičica šećera
500gr očišćenog krompira
500gr očišćenih jabuka
So, mešavina začina, biber

Priprema:

Na 3 kašika ulja, propržiti na umerenoj vatri sitno iseckani crni luk. Dodati malo soli i bosiljak. Kada se luk uprži skloniti sa strane. U posebnu šerpu staviti 3 kašike ulja, vino, vodu, šećer i kuvati dok ne proključa, pa skloniti sa vatre da se malo prohladi. Za to vreme jabuke i krompir iseckati na tanke listiće. Ređati naizmenično-red jabuka, red krompira u vatrostalnu posudu dok se ne utroši materijal. Završiti ređanje sa krompirom. Preko toga staviti uprženi luk, posoliti, pobiberiti i začiniti po ukusu, pa preliti kuvanom mešavinom od vina. Činiju prekriti aluminijumskom folijom i staviti da se peče na 220C. Povremeno u toku pečenje posudu prodrmati. Posle sat vremena pečenja, skinuti foliju i vratiti da se peče još pola sata u rerni na temperaturi od 180C.

Recept je objavljen u drugom specijalnom posnom izdanju časopisa “HRANA i VINO” pod nazivom “INTERNET@lije”.

Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

Svijet je pun bizarnosti:
In January it was revealed that West Park School, in Derby in the midlands of England, was “subjecting” (its words) badly behaved children to Mozart and others. In “special detentions,” the children are forced to endure two hours of classical music both as a relaxant (the headmaster claims it calms them down) and as a deterrent against future bad behavior (apparently the number of disruptive pupils has fallen by 60 per cent since the detentions were introduced.)

Kao što znamo, svaka kriza može biti ili inspirativna, ili pogubna.
Pre nešto više od godinu dana - nakon decenija blagostanja - ekonomska kriza u kombinaciji sa bankarsko-finansijskim mutnim transakcijama je na Islandu zapretila kolapsom privrede i poverenja u institucije. Ipak, zemlja se oporavila. A kriza dovela do nekih novih inicijativa, koje bi transparentnost podigle na najveći mogući nivo. Recimo, predlog zakona o slobodi medija koji se sada razmatra.Piše Njujork Tajms:The proposal, the Icelandic Modern Media Initiative, combines in a single piece of legislation provisions from around the world: whistle-blower laws and rules about Internet providers from the United States; source protection laws from Belgium; freedom of information laws from Estonia and Scotland, among others; and New York State’s law to counteract “libel tourism,” the practice of suing in courts, like Britain’s, where journalists have the hardest time prevailing.(...)“Iceland could become an ideal environment for Internet-based international media and publishers to register their services, start-ups, data centers and human rights organizations,” reads the Web site, which explains the proposal and answers questions about it. “It could be a lever for the economy and create new work employment opportunities.”
***O novinarima u Srbiji, njihovom broju, obrazovanju i drugome, neke podatke daje baza podataka NUNS-a , o kojoj je ovih dana pisao i list Danas. Priličnom nizak obrazovni profil svakako je direktna posledica kontinuirane nerešene krize koja se odnosi na ukupne uslove rada i plate i honorare u ovom sektoru. Vlasnici medija će teško videti izlazak iz krize ako budu radili sa prosečnim novinarima i urednicima, a tako će biti dokle god za one najbolje ne budu bili spremni da plate.



Kada je početkom 2005. godine predstavljen iPod Shuffle pokrenuo je, jednako kao i ostali Appleovi gadgeti, razvoj cijele jedne industrije. Dodaci za bilo kojeg od pripadnika iPod obitelji broje se u stotinama, ako ne i tisućama. Jedan od njih bio je i dodatak za vjernike nazvan iBelieve.

Kada je predstavljen iBelieve nije činio ništa drugo doli okolini davao do znanja vaše vjersko opredjeljenje jer je bio uobličen u prepoznatljivi kršćanski križ.

Kako izvještava ekipa TUAW-a iBelieve je završio kao izložak u muzeju Art Institute of Chicago, uz bok ostalim djelima impresionističkog i post impresionističkog razdoblja. Nađete li se kojim slučajem u Chicagou, naravno da očekujemo pokoju fotografiju…

Izvor…

croportal_url = "http://www.gadgeterija.net/2010/02/28/ipod-shuffle-i-dodatak-zavrsili-kao-izlozak-u-muzeju/";croportal_title = "iPod Shuffle i dodatak završili kao izložak u muzeju";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";
Jutros me iznenadila poruka antivirusnog programa kad sam pristupao Wordpress stranici klijenta. Naime, Avast mi je blokirao pristup istoj s porukom da se na stranici nalazi maliciozni kod JS:Small-C[Trj]. Prvo sam mislio da se radi ...
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37