Unosi za: Arhiva za 2010/02

Prvog petka u martu, spremite se za veliku drum and bass žurku!
Domaća dnb zajednica www.dnbcentrala.com proslavlja svoj 4ti rođendan!

Petog marta, u klubu Feedback, nastupaju u b2b varijanti :

  • KicbeaUnitah Selecta
  • WentorGrooyah
  • Save /   Shiny D
  • Treo /   Oki

Ovo je treća žurka po redu u epizodi proslava postojanja dnbcentrale. Posle Novog Sada, Beograda i Niša, sledi još jedan, završna, proslava u Beogradu.

Za obeležavanje ovog rođendana centrale ukupno je angažovano 28 djeva i 6 mceva!

Organizatori apeluju da zainteresovani da na vreme obezbede ulaz, i dođu što ranije pošto se očekuje dolazak dnbejsera iz drugih gradova u Srbiji, kao i iz Makedonije.

Pre ponoći ulaz na žurku će koštati 100, a nakon 00h 150 dinara.

Pratite redovno naš portal, najsrećniji će dobiti karte za event, so…

Stay tuned ;-)

Related posts:

  • BTK (Sao Paolo, Brazil) u Feedbacku – D’n'B sezona se nastavlja… BTK @ Feedback, Nis – Petak, 2.10.2009 Otvara se sezona...
  • Back2Back Sessions – Niš, Feedback 06.03. I posle dve vise nego uspesne zurke u Beogradu i...
  • Breakbeat veče u Feedbacku 27.02 Nakon dužeg vremena pravi breakbeat sa svim svojim varijacijama u...
  • Related posts brought to you by Yet Another Related Posts Plugin.



    Ne znam odakle da počnem. Mnogo toga se promenilo i mnoge stvari mi nedostaju. Ne znam otkud u meni tako velika odbojnost prema vremenu u kojem živimo. Neki moji prijatelji sve promene oko sebe prihvataju sa velikom lakoćom, ili mi se bar čini da je tako. To jebeno vreme koje neumitno teče, samo unosi nemir u naše živote i sjebava duševni mir svakog mislećeg bića. Trebalo bi porazbijati sve satove na planeti. To je predlagao i u većem delu svog književnog opusa Svetislav Basara, nekadašnji književni idol potpisnika ovih redova. Krenuti od čuke njujorškog Tajm Skvera, preko londonskog Big Bena, pa redom, da kazaljke lete na sve strane. Ostavio bih ljudima samo peščanik, kako bi znali koliko im je vremena potrebno da skuvaju jaje. Ništa im više ne treba.

    Pre nekoliko nedelja sam u jednoj maloj pošti na Novom Beogradu video Kaleta Gospodara Vremena. Izveo je mali performans gde je nekoj dosadnoj babuskeri (verovatno žena vojnog lica, jer su sve te zgrade naseljene jebenim vojnim licima) objasnio na njegov način zašto ne treba da smara lepu službenicu PTT-a. Bilo je smešno i poučno. Kale nije lud, mi smo ludaci. Kale je odavno razbio svoj sat i sebe proglasio Gospodarom Vremena.



    Čoveku život prođe u odlascima i dolascima sa posla, u gradskom prevozu, u jurnjavi za parama, ovulacijama, ispijanju usputnih espreso kafa sa čirem na želudcu, gledanju dece kako rastu, nesvesnim sjebavanjem njihovih života (put do pakla je popločan najboljim namerama), odlascima (onih koji mogu) u all inclusive letovališta ili patnjom (onih koji ne mogu) za all inclusive letovalištima, posetama sajmova automobila, pozorištima, bioskopima, sedeljkama sa ljudima koji su izdali svoje ideale, matorcima koji kenjaju o biznisu i velikoj lovi, retardima koji jeftino politiziraju, flertovanju sa sisatim šalterušama i kasirkama, uspešnim i bezuspešnim snošajima, i tako kad omatori, sa stomakom, brkovima, čovek nadvijen na čašicom rakije krene da lamentira nad sopstvenom sudbinom, ispijajući jednu za drugom, čekajući da ga strefi infarkt ili da umre od ciroze jetre.



    Sećam se jednog intervjua u kojem je Danilo Kiš rekao novinaru (parafraziram) da jedina stvar koju bi izabrao da radi u životu je da sedi za kafanskim stolom neke bašte, pije vino, puši i posmatra ljude koji prolaze. Tada je takva misao donekle bila prihvatljiva jer je puno beogradskih kafana negovalo takve posetioce, i isti su svojim životnim stilom Beogradu podarili autentičnost koja je nalikovala velegradskom šmeku evropskih prestonica. Danas je misao Danila Kiša u potpunosti jeretička. Tranzicija ne trpi boemiju. Korporativni kapitalizam još manje. Nema se vremena, kažu.



    Zato bi trebalo razbiti sve satove. Poslušajmo Jozefa Kovalskog!

    Moja večita podrška životu.
    Zelenom. Rastućem. Živom.

    Iako su drveće sasekli do temelja, ipak će u drvenim kovčezima pod zemlju.

    Tako to ide.
    Zna se ko vodi jedan nula a ko se igra brice.

    Napolju je tog dana najviši domet žive bio -16C, a sa vetrom koji je neometano brisao sa severa to se osećalo (kad se nema izbora) kao -36C. Krenula sam bila da pokupim dete iz školice za klince. Nije daleko, 10-15 minuta hoda. Za to sam se opremila kao krpeni polarni medved, tapacirana minimalnim dvostrukim slojevima a [...]
    Nedavno me dok sam slušao zadnji MacBreak Weekly podcast Merlin Mann podsjetio zašto koristim Mac računala i zašto se bavim MacKorisnikom. Nije to zbog sjajnog i kvalitetnog Appleovog hardvera, jer nakon svih ovih godina rada s računalima i ne marim previše za hardver. Nije ni zbog sjajnog Appleovog OS X operativnog sustava jer me i [...]

    Kao jedno od vječnih pitanja među IT stručnjacima i svima ostalima koji imaju interes prema ovom području, nameće se ono oko kojeg su se oduvjek lomila koplja i vodile duge raspreve na forumima. Koji je operativni sustav bolji, Windows ili Linux? Odgovor na ovo pitanje nije nimalo jednostavan, jer svaki OS je u određenom zadatku bolji od onog drugog. U ovoj seriji članaka pokušat ću se osvrnuti na kvalitete koje svaki operativni sustav ima, tj. ono u čemu je bolji od svog  najvećeg protivnika. Prvi članak posvećen je Linuxu, pa da vidimo u čemu je Linux bolji od Windowsa i zašto.

    Linux je besplatan

    Za razliku od Windowsa, Linux je (u većini slučajeva) besplatan operativni sustav kojeg možete besplatno koristiti bez ikakvih pravnih posljedica ili ‘hakiranja’. Ovo je mnogima teško shvatiti, zašto bi netko svoj proizvod samo tako ponudio za besplatno korištenje? Razlog tome leži u činjenici da iza Windowsa stoji tvrtka koja od toga živi i normalno je očekivati da takav proizvod košta. S druge strane, na Linuxu radi mnogo dobrovoljaca iz cijelog svijeta koji za to odvajaju svoje slobodno vrijeme i vjeruju da software treba biti besplatan i dostupan svima. O ovome bi se moglo još raspravljati, no o tome više nekom drugom prilikom. No, činjenica da je Linux besplatan za sve je definitivno plus.

    Linux je otporan na viruse

    Savršeno, zar ne? Ne morate više brinuti imate li najnoviji antivirusni program i da li je web stranica kojom surfate sigurna. Linux je otporan na veliku većinu poznatih virusa što je po meni jedna od glavnih prednosti. No, zbog čega je to tako? Naime, većina današnjih virusa napravljena je kako bi naštetili Windows operativnim sustavima. Razlog tome je vrlo jednostavan, Windows je još uvjek najzastupljeniji operativni sustav i koristi ga najviše ljudi. Samim time, šteta će biti mnogo veća, a mogućnost širenja virusa brža i efikasnija. Linux je pak otporan na sve te napasti, što ga čini mnogo sigurnijim i pouzdanijim za korištenje. Nema antivirusa, čišćenja sustava i česte reinstalacije zbog nekog trojanca. Savršeno, zar ne?

    Linux vam daje više slobode

    Ovo je također razlog zbog kojeg se netko može odlučiti za korištenje upravo Linuxa. Naime, većina Linux distribucija omogućava vam mnogo veće slobode u korištenju i uređenju sustava ‘po svom’. Ovo je vrlo važno naprednijim korisnicima koji mogu sustav u potpunosti prilagoditi sebi i svojim potrebama, od samog izgleda pa do načina reagiranja na određene upite. Također, većina distribucija je otvorenog koda pa ih možete u potpunosti izmjeniti i prilagoditi vlastitim željama.

    Bolji vizualni efekti koji ostavljaju bez daha

    Ako ste mislili da je Linux ‘ona crna podloga sa zelenim slovima’, grdno ste se prevarili. Linux ima najbolje grafičke efekte koje ste ikad vidjeli na računalima. Ono što može Windows 7 je ništa u usporedbi sa mogućnostima koje imate na Linuxu. Prednost je i u mogućnosti prilagodbe, pa od mnogo njih, koristite samo one efekte koji vam trebaju. Za one koji ne vjeruju, evo kako sve to izgleda. A sve ovo što ćete vidjeti, je samo dio mogućnosti koje imate u Linuxu.

    Veća mogućnost izbora

    Za razliku od Windowsa gdje birate između nekoliko verzija sa minimalnom razlikom, Linux ima na stotine distribucija od kojih je svaka prilagođena određenom zadatku ili ideji. Kod Linuxa imate veću mogućnost izbora, ovisno o vašim potrebama i željama. A ako niste zadovoljni, u svakom trenutku možete sustav potpuno prilagoditi sebi ili izabrati neku drugu distribuciju. Pa tako možete birati Linux s obzirom na vaše računalo (za mobitele, za netbook računala, za prijenosna računala, za stolna računala ili za servere) ili s obzirom na vaše potrebe (za rad sa multimedijalnim sadržajima, za rad većinom na internetu ili pak neku od klasičnih verzija).

    U svakom slučaju, jedno je sigurno. Linux je operativni sustav koji korisniku omogućuje najviše sloboda, bilo da se radi o prosječnim korisnicima ili naprednim korisnicima. Mnogi će se složiti da je Linux najuzbudljiviji operativni sustav sa jakom zajednicom korisnika koja će riješiti sve moguće probleme. Također, vi isto tako možete utjecati na razvoj Linuxa, za razliku od Windowsa, gdje morate koristiti ono što ste kupili (ili kako god da ste nabavili svoju kopiju). I ako niste znali, više od 70% interneta radi na Linux serverima, a to valjda nešto znači. Za kraj pogledajte zanimljivu reklamu za Linux:

    U sljedećem članku: Zašto je Windows bolji od Linuxa?


    croportal_url = "http://blog.mihaelsanko.com/2010/02/27/5-razloga-zasto-je-linux-bolji-od-windowsa/";croportal_title = "5 razloga zašto je Linux bolji od Windowsa";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";croportal_category = "";croportal_target = "new";


     Čemu služi diploma u redakcijama?

    Kilometri redova potrošeni su da se objasni kako nam je novinarstvo loše, novinari jadni luzeri, a profesija degradirana. I ne može se reći da nisu u pravu. Deo, (ali samo deo) razloga za degradaciju profesije možda leži i u tome što su redakcije često bile svratište za propale studente, mamine i tatine sinove što bi „da se slikaju na televiziji“ ili samo vole da duže odspavaju ujutro.  Skupljalo se s konca i konopca, namnožilo nas se raznih.  Prosto mi dođe smešna sada moja naivna gimnazijalska logika da ako ću da se bavim novinarstvom, onda to treba i da studiram -Fakultet političkih nauka (FPN) mi kasnije jedte dao neka (površna) znanja o novinarstvu,  a u stvari pripremao me je za nekog teoretičara  politike ili u najboljem slučaju novinara koji se bavi političkim pitanjima.

    „Popisivanje“ novinarskog kadra koje je NUNS počeo projektom novinari.rs, o čemu sam već pisala, takođe potvrđuje  te silne konstatacije o novinarskoj (ne)kompetenotnosti – u ovom  članku dnevnim novinama „Danas“,  podaci o stepenu obrazovanja novinara su poražavajući.

    Naime, posmatrajući samo novinare (bez fotoreportera, snimatelja i dr.), na uzorku od  do sada popisanih 4.000 novinara, daleko manje od polovine ima završen (bilo koji) fakultet, a 27 procenata (ili skoro trećina) su samo s „maturom u džepu“.

    Svaki prekaljeni „redakcijiski vuk“ reći će vam da  nijedan fakultet nije napravio novinara, i da su od fakultetske diplome neki drugi kvaliteti mnogo važniji.

    Redakcijski život brzo uđe u krv
    Creative Commons License photo credit: Mr. Wright

    Delimično mogu da se složim. Diploma bilo kog fakulteta vam ne vredi „pišljiva boba“ ako nemate:

    1. Novinarski nerv – osećaj šta je bitno, šta je vest,  sposobnost da reči slažete na smislen, neopterećujući i svima razumljiv način

    2. Urođenu radoznalost i zanimanje za pojave koje nas okružuju – osobu koja prođe putem na kojem je teška saobraćajna nesreća a ne seti se da nazove i javi redakciji (bez obzira što to nije njegov „sektor“) teško da će ijedan urednik nazvati novinarom (barem ne dobrim ili potencijalno dobrim)

    3. Elokvenciju – ne zovu nas džabe „univerzalnim neznalicama“. Retko ko ima priliku da ceo život radi u specijalizovanom časopisu baveći se usko jednom temom. Mnogo češće novinar je prinuđen da tokom novinarske karijere bude u situaciji da izveštava o samoubistvu, kao i da bude na glamuroznom prijemu, da pravi razgovor s poznatim političarem i skitnicom ispod mosta. Nužno je da ima široko opšte obrazovanje i osnovne informacije o mnogim pojavama.  A ako ih nema, mora…

    4… Da zna gde da nađe informacije i da zna ko zna. Posao novinara nije da pokaže kako je lep, pametan (dopunite sami) već da najbolji  mogući način prenese određenu informaciju. Često je prinuđen da tu informaciju od izvora, do krajnjeg korisnika (čitaoca, gledaoca) preradi, simplifikuje, „udesi“. A da bi to uradio mora da je razume  i shvati. Ali je vrlo bitno da se ne prati pametan, već da ono što ne zna proveri, i pita one koji znaju.

    5. Pismenost – ovo bi moralo da bude možda i na drugom mestu, ali bi mi pokvarilo koncept, te pismenost ostaje ovde u nabrajanju, ali je SUŠTINSKI važna. Valjda ne moram posebno da obrazlažem da ono što novinari rade je dostupno u mnogo primeraka, dolazi do mnogo ljudi i često deluje ne samo informativno već i edukativno. Pismesnost, ali ne osnovnoškolska, već potpuna,  je OBAVEZNA u novinarstvu (ovom prilikom ću preskočiti traktat koji opisuje kako to kod nas nije slučaj, jer to stvarno zaslužuju poseban članak).

    6. Ljudski i profesionalni integritet – obrazovanje danas često shvatamo u uskom smislu  – kao punjenje naših  glava nizom informacija. Nedopustivo je da se loši, neprofesionalni ili nemoralni potezi novinara opravdavaju neobrazovanjem, malom platom, pritiscima, manjkom ovog ili onog… Izbor je uvek naš.

    Sve ove možete (nekim čudom) da imate i ako niste završili fakultet i nemate formalno visoko obrazovanje. Ali, posle skoro decenije bavljenja novinarstvom, smem da tvrdim. Šanse da se to desi su jako, jako male.

    Ili da probam da sažmem  -faklutetko obrazovanje je nužan, ali ne i dovoljan uslov za dobrog novinara. Ali, takođe, fakultet vam  često nije garancija da će  neko s  diplomom biti i N. od novinara…

    Na kraju krajeva, nemojte da vas teši to što  ni polovina  urednika u medijima nema fakultet ( u jednom momentu u mojoj radnom iskustvu postojala je bizarna situacija gde od 17 glavnih urednika pojedinih izdanja samo jedan je imao diplomu! ). Jer jednom ćete se …

    - Sigurno posramiti kad shvatite da cela redakcija klinaca ima mnogo više škole od vas.

    -  Dozvati pameti i shvatiti da se svet menja i da  su neke stvari, poput kontinuiranog obrazovanja  i učenja, nužne.

    Zanima me, gledano sa strane, da li sam nešto propustila kada su nužne veštine za novinara u pitanju? I kakvo je vaše mišljenje o odnosu obrazovanja i kvalitetnog novinarstva?

    Želiš da podeliš? Samo napred! Digg del.icio.us Facebook Google Bookmarks email link Čemu služi diploma u redakcijama? RSS StumbleUpon Technorati Twitter Print Add to favorites FriendFeed LinkedIn Netvibes PDF

    Potreban materijal:

    Testo:

    300gr brašna
    1/3 praška za pecivo
    185ml mleka
    50gr maslaca

    Nadev:

    8 kašika kečapa
    100gr tanko sečene šunke
    100gr tanko sečene gaude
    origano

    Priprema:

    Od navedenih sastojaka umesiti testo. Na pobrašnjenu podlogu razviti oklagijom na veličinu 30×30cm. Šunku i gaudu iseckati. Premazati rastanjeno testo kečapom, posuti šunkom i prekriti sirom. Na kraju posuti origanom. Sve zajedno uviti u rolat i iseći na 12 delova. Složiti u tepsiju obloženu papirom za pečenje i ponovo posuti origanom. Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 200-220C oko 20 minuta.

    I od mene bi ovo bilo sve što se tiče isprobavanja Masaterinih recepata gde je ona ovog meseca bila naša domaćica u igrici za blogere kulinare pod nazivom “FBI Rukavice” koju je osmislila mamajac.

    Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

    Jedna od podjela ovog Google servisa je na Google aplikacije za tvrtke i poslovne korisnike te na aplikacije za korištenje u edukativnim institucijama. U suštiti oba dvije inačice Google aplikacija su manje-više jednake, osim u ...
    Čajanka se širi: nakon "neobostonske", britanska The Freedom Association je organizovala Brighton Tea Party. U 5.30, kako i priliči... U ovom slučaju, avatar kralja Džordža bio verovatno bio Van Rompuy iz prethodnog posta koji oličava taxation without representation. Naravno, laburistička uvećanja nameta od početka nove ere 1997, takođe su tema brajtonske žurke. Jedan od vođa pokreta je Dan Hannan, libertarijanski usmereni član Konzervativne partije.
    Inače, Hannan piše u Telegraphu. Bio je protivnik Lisabonskog sporazuma i njegov evroskepticizam je na liniji "Bruges-a".Popularan je njegov govor upućen Gordonu Braunu, u kome ga naziva aparatčikom brežnjevskog tipa.

    Naravno, pitanje je da li Tea party pokret ima kapacitet da postane novi modalitet evroskepticizma i organizovane grupe u EU upravi. Kad smo kod stranačkog libertarijanizma u Britaniji, koliko znam, postoji jedna nova stranka koja je otvoreno libertarijanska, ali je to tek šačica članova...Postoje takođe libertarijanski članovi Konzervativne stranke, mada je sa aktuelnom konvergencijom zvanične torijevske politike ka laburizmu malo verovatno da ta pozicija postane ozbiljna frakcija. Na primer, ako se uporede zvanične politike prema MCS (mediji, kultura, sport - čak je i šifra programskog paketa ista u obe stranke), teško je pogoditi koji program pripada laburistima a koji torijevcima. Prvi teže da svi imaju besplatan pristup plivanju do 2012, dok drugi panegirišu Nacionalnoj lutriji kao vrhunskom izumu koji omogućava razvoj sporta i kulture i zalažu se ta stvaranje okruženja u kome the creative industries can flourish, and in which people can take control of the most enjoyable aspects of their lives.. Nisam sigurna koliko čajanki treba da bi se ovaj princip preokrenuo...
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37