Unosi za: Arhiva za 2010/03
Kakva borba? Borba političkih partija za glasove na sledećim izborima, koji bi, jelte, po njima (opozicionim partijama), mogli raspisati sada, ili sutra, a ako se dobro razmisli – juče! Ma šta juče, prekjuče bre! Kako smo samo smeli ne glasati za njih koji nisu na vlasti, a tako bi hteli, voleli i izvoljevali da je to svašta nešto! Kako bi tek oni vladali! Kako bi tek onaj brka vladao, onaj koji posle ove partije gde je sada više nema kud, jer se ne zna gde nije bio član. I sada zahteva od gradskih vlasti nešto što bi trebalo tražiti od republičke vlade. Ali, dame i gospodo, mi smo ovce na centilitar i oma padamo na parole dotičnog političara koji je već legenda postao, a legendama je mesto u lokalnom parlamentu gde kažete svoje i potom idete u lagodnu šetnju po hodnicima Gradske kuće, da bi posle par minuta se ponovo pojavili, osuli paljbu, pobacali se drvljem i kamenjem i iznova se udaljili iz svečane sale…
Ma idji bre, legendo nad legendama, no oni koji drugo ne znaju, drže se plota ka netrezven čovek. Oni drugi traže od gradske vlade da se asfaltiraju ulice u Malom Radanovcu. Tražim i ja da se u Novom Selu asfaltira sve i svašta. Medjutim, ako je cena povratka na političku scenu asfaltiranje, tj. galama oko asfaltiranja za šta nema para, a ne bi ni oni imali para za tako nešto, onda galamite propali političari jedni i drugi i treći, i tako u nedogled.
Ono sa čime se slažem sa onim preletačem iz jedne u drugu partiju jeste pitanje zašto Subotica mora „državi“ da plati ono što je ionako njeno, već se ulazi u kreditne aranžmane da bi se platilo ono što se nalazi na teritoriji grada? Dakle, država naplaćuje ono što nije njeno. Za kraj ovog teksta predlažem da u zamenu za Gradsku kuću, Subotica podigne kredu za Belgrejdski metro i ako eventualno ostane koji dinar da Belgrejd upotrebi tu siću za projekat neke nove tramvajske linije!
JASIKEVIČEUS GRANDE
saobraćaj huči
a reka ne teče
ispod slapa kiše
pogrbljeni prosjak
skakuće po baricama
život je jutros prošao
preko njegovog mosta
i što se njega tiče
dosta
Već danima mi se jedu krofne i već danima se pripremam za avanturu pravljenja istih. Pogledala sam na netu gomilu različitih recepata, pitala mamu kako ona pravi, pitala tetku… I sve nekako “praviću ih sutra”. A to “sutra” je došlo večeras, tj. u nedelju uveče u 22h! :)
Šta ću… jelo mi se nešto slatko :)
Ovaj recept nije pažljivo proveren i sl. To je jednostavno kombinacija recepta moje mame i recepta sa Oblizeki.com. (sajt koji inače uređuje mama mog drugara ;) )
Pa, da počnem:
oko 400 gr brašna, ja sam merila kašikom: 1 srednje puna kašika = 20gr
1 kockica svežeg kvasca
2dl toplog mleka (1dl za kvasac, 1dl posle za testo)
1 mala kašikica šećera, za kvasac
2 supene kašike šećera
prstohvat soli
2 supene kašike pavlake
2 kašike ulja
2 jajeta
ulje za prženje
U šolju sipati 1dl toplog mleka, dodati kašikicu šećera, promešati i dodati razdrobljenu kockicu svežeg kvasca. Ostaviti na toplom mestu (npr. pored radijatora) da nadođe.
Kad kvasac naraste, u veću činiju sipati brašno, šećer i so, promešati i napraviti udubljenje u sredini. U to udubljenje staviti žumanca, ulje, pavlaku i sipati nadošli kvasac.
Viljuškom polako mešati to što je u sredini, lagano zahvatajući brašno koje je okolo.
Ovo, za mešanje viljuškom je naravno moj dodatak receptu. Mama bi mi verovatno rekla “Daj, šta se tu izmotavaš! Ostavi viljušku i normalno s rukom to mesi” Srećom, mama niju tu da me vidi. A i da je tu, sigurno ne bih ja mesila krofne, nego ona! Bože moj ;)
Kad se pokupi svo brašno, dodati belanca, koja su prethodno izmućena u “sneg”. Još malo s viljuškom mešati, s pokretima tipa “mutim kajganu” :) Malo otpadne ruka, al’ ništa strašno. ;)
Činiju prekriti krpom i ostaviti na toplom mestu oko pola sata.
Meni je testo naraslo i više nego duplo. 100 % zbog onog mešenja s viljuškom :)
Izvinjavam se zbog kvaliteta fotke, ali krofne nisu dočekale da uzmem foto-aparat nego su samo na brzinu uslikane sa iPhonom ;)
Kad testo naraste, izvaditi ga iz činije na nauljenu površinu. Jednostavno ga s nauljenim rukama oblikovati u loptu i lagano razvući i rastanjiti na 1-2cm. Dal’ je testo trebalo premesiti ili ne – nemam pojma, al’ ja ga sigurno ni sledeći put neću ponovo mesiti, s obzirom da je ovako odlično. :)
Testo vaditi čašom ili modlom umočenom u brašno, da se testo ne lepi za ivicu, i peći na vrelom ulju.
Kad su krofne pečene, ne treba slati slike na FB ili Twitter jer rizikujete da vam prijatelji prebacuju kako ste grozni pa ih niste zvali na krofne.
Najbolje je da ih sve sami pojedete, još tako vruće, jer ćete sat vremena posle tog prežderavanja obećavati sami sebi da vam je to poslednji put da ste ih pravili i da ih više nikad u životu nećete mesiti a kamoli jesti vruće. :)
Prijatno! :)
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
