Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

.

01. - 15.08.2010..

Došlo je vreme za prvu retrospektivu i sumiranje utisaka. Razlog za to, 100-ti post . Međutim, neću sad da davim i da gnjavim. Stoti post, jaka stvar. Hoću samo da napomenem da se za ovih 232 dana koliko postoji blog eXXXperiment, svašta izdešavalo. Upoznao sam mnoge divne, kreativne, duhovite, romantične, lucidne, sarkastične, iskrene, besne, šaljive,  [...]

Znam! Leto je! Svi su na moru! Zapravo, na moru su oni koji imaju para! Svako im dobro; ne treba sada da budemo ljubomorni na one naše sugrađane koji su uspeli da se domognu „velikog slanog lavora“! Nema potrebe, zaista nema, jer oni koji su se velike bare domogli, apsolutno ne znaju za naša, Subotička crvena svetla! Svetla crvena ispred stanice Železničke! U parku! Ispred stanice… gde stižu vozovi sa sviju strana!

Pre neki dan pitam Lelu, konobaricu kod Radeta, u kafani preko puta stanice za vozove, bife Majo, gde Lela radi, kakva su to svetla, a ona pojma nema!
A lepo se vidi na fotkama, ispod, ili iznad teksta. „Neko je oklevetao kandelabre u parku ispred stanice gde u Suboticu stižu vozovi!
Grad traži krivce, i kao odštetu, traži toliko i toliko novaca!

Interesantno, tužno, i za grad katastrofalno!

Ajde da sutra počnemo rušiti Gradsku kuću; naidje neki građanin i pita o čemu se radi? Bre, mislim onako naivno!

Momci koji su prefarbali kandelabre, rekli onima koji su pitali: baš ih je angažovala firma koja je zadužena za „osvetljavanje“ grada!
Mislim… Ej Bre! Po ovoj nekoj liniji, možemo početi sa rušenjem Pozorišta u izgradnji!

Sad, mislim… sigurno je neko kriv, ali krivac nije član partije u opoziciji, mislim… nema šanse da neko sa strane bude „aljkav“! Uostalom, premda i nisu neke fotke, vid’te fotografije urađene za dana, budući kada je noć, svetiljke ne svetle ni CRVENO!
JASIKEVIČEUS GRANDE

Nedavno sam, pun elana, pristupio pisanju projekta za dobijanje sredstava od Fonda za razvoj Republike Srbije za jednog svog prijatelja.

Nadali smo se, da ukoliko valjano napišemo ovaj  dokument i pribavimo sva potrebna dokumenta, uz kvalitetnu finansijsku matematiku možemo računati na ova sredstva.

Nakon početnih peripetija – da li i kada se može konkurisati, za koje kreditne linije i pod kojim uslovima, nakon mesec dana počeo sam da pišem. Bio je problem pribaviti sve finansijske instrumente, kao i potrebne papire. Međutim, usred pisanja saznao sam da je promenjena kamatna stopa. Potom su promenjeni i periodi otplate, kao i najveći dozvoljeni iznos. Na kraju i namena kredita.

.

Jedna od formulacija jeste bio investicioni kredit ili obrtna sredstva?? Zar unos obrtnih sredstava ne predstavlja vid investicije?

Pregled potrebne dokumentacije: http://www.fondzarazvoj.gov.rs/uputstva_pd.html

Na kraju me je iznenadilo šta se sve traži, za razliku od Fonda za razvoj Crne gore, gde je dovoljno skinuti PDF i popuniti olovkom. Ipak, savladali smo matematiku i predali projekat.

Nakon nekoliko meseci čekanja i odlaganja upravnog odbora, konačno je stiglo odobrenje. Međutim, radost je kratko trajala: odobreno je 30% traženog iznosa.

.

Šta je ovde problem?

To što je tražen kredit za obrtna sredtsva i to 100% potrebmog iznosa, dakle bez učešća. Finanijska matematika pokazala je plan otplate, stopu rentabilnost, koeficijente isplativosti. Planirano je pokretanje proizvodnje u zabačenom delu zemlje, proizvodnja je 100% izvozno orijentisana, otvaraju se nova radna mesta.

Kako neko može paušalno odbaciti ovakve analize i proizvoljno doneti odluku o visini odobrenih sredstava? Da li ovi stručnjaci znaju da to zahteva promenu projektne dokumentacije?

.

Koji su to stručnjaci:

Mlađan Dinkić, predsednik UO

Slobodan Milosavljević,
Diana Dragutinović,
Sulejman Ugljanin,
Milutin Mrkonjić,
Rasim Ljaljić

Postideo sam se svojeg ekonomskog obrazovanja. Mesec dana pisanja projekta, a ljudi za par minuta to preračunaju. Očigledno se radi o nekoj drugoj ekonomiji.

Kredit, posle svega ovoga, naravno, nije povučen. Neko vam daje na kašičicu, s druge strane zahteva da ispunite sve što ste naveli u projektu.

.

Pogledajte ovaj članak: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/193653/Drzavne-pare-i-za-vlasnike-jahti. Mislim da on dovoljno govori o pravoj nameri ovog fonda.

Stručnost Fonda za razvoj :: Aleksandar Gvozden Info

O Facebooku sam toliko puta pisao i pričao da se, ako uzmemo i u ozbir da nisam jedini već bolje reći jedan u gomili, postavlja pitanje koliko je uopšte realno napisati nešto o istom što nije toliko puta napisano, i dosadilo naravno. Verovatno nije, ali opet sa druge strane iz istog razloga sa nekim od prethodnih tekstova iz serijala #diplomski, lepo je da se na jednom mestu nađe, koliko toliko, kompletan priručnik o korišćenju istog. Svakako ne može da škodi.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod
2. Evolutivni razvoj Interneta
3. Web 2.0 koncept
4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod
5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima
6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima
7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

“IDEMO U EVROPU SA NAŠIM IDENTITETOM”

Te reči je danas, na koalicionom skupu, izgovorio “prvi čovek Srbije” (pod navodnicima stoje reči B92), što bi značilo da postoji i poslednji čovek Srbije. Taj poslednji čovek sam zasigurno ja, jer ja nemam našeg identiteta, niti želim sa nečim takvim da idem u Evropu. Najradije bih u Evropu otišao sa kartom u jednom pravcu, bežeći upravo od tog našeg identiteta.

Da se odmaknem malo od ovog jalovog egocentrizma i posvetim sažetku floskule srpski identitet – u jednu reč. Ta reč bi morala da bude NEPRISTOJNOST. Druge nema. Iskrena mržnja prema bližnjem svom (Mađarima, Šiptarima, Muslimanima, Crnogorcima, Makedoncima, Bugarima, Rumunima, Hrvatima), bez blama, ponosno i kako već treba da bude i kako je, jelte, red i kako već sam bog zapoveda. Iskrena netrpeljivost prema drugačijima koja ide dotle da čak i bradonje stradaju, a da ne govorimo o lezbejkama, pederima, crncima, onima koji nose indijske marama (talibani) i OSTALIMA. Iskrena agresivnost i vandalizam prema svakome (saobraćaj) i svemu (kante za smeće, znakovi, zidovi, autobusi, semafori). Iskreno nepoštovanje i uvažavanje zakona i najosnovnijeg reda (osim onih – tog treba ubiti, tući dok se mrda ili odseći mu q, ruku ili glavu). Iskrena vera u ispravnost svojih pobuda, tvrdoglavost, nespremnost za promene i saznanja, nepismenost, zatvorenost, zatucanost, formalizam, paušalnost, zavist, sujeta, oholost, ponos.

Identitet. Zar treba neko da umre (Tito, Pavle) ili bude ubijen kao pas (Đinđić), pa da ponosni vlasnici našeg identiteta stanu u pogrebnu povorku, preispitaju se u zastrašujućoj tišini, dok im glavama odjekuju prazne reči kojima se zavetuju i savetuju, pa da im niz toliko spominjani OBRAZ poteče topla suza ljubavi, solidarnosti i saosećanja koju inače trigeruje treća ili četvrta čašica potegnuta preko ozbiljnog razgovora o stanju nacije i malog čoveka na nekom dečijem rođendanu, slavi, svadbi ili u nekom magacinu.

Opasna stvar taj identitet. Ako se gradi, neguje i bustuje na način kako se to čini u ovoj zemlji, sva je prilika da ćemo završiti u kolektivnoj opseni, sretni u toplom smradu Šojićevog humora, ponosni na sebe, podsmehujući se drugima, tuđem, stranom i nepoznatom.

Još nešto. Krajem devedesetih godina prošlog veka, kad su Srbi svoj identitet šetali po segedinskim Korama, Teskoima i budimpeštanskom aerodromu, u Segedinu se naplaćivao parking. E sad, da Srbin ne bi platio parking, on bi se odmah po zauzimanju mesta bacio u potragu za kaznom koju je policija zadenula nekom neplatiši za brisač. Tu kaznu bi Srbin jednostavno premestio ispod brisača svog vozila i tako pokazao neprejebivu crtu svog identiteta – lukavost. Kada bi kontrola obišla parking, videla bi da je srpski automobil već kažnjen, i naivno (glupavo, kao što to već rade Mađari) ne bi proverili da li se brojevi sa tablica slažu sa onima na uplatnici.

Sva je prilika da ćemo i na državnom, političkom nivou, Evropskoj Uniji podmetnuti jedno takvo kukavičije jaje u vidu našeg identiteta, ali je isto tako istina da za to neće više niko mariti suočen sa propašću elitističkog birokratsko/korporacijskog konglomerata u koji EU metastazira.

Postavio: Zoran Trklja November 28th, 2009 pod Blogovi.

Send article as PDF to

U prvom dijelu članka koji će vam olakšati procjenu kvalitete i prodajnog potencijala keyworda i fraza za vaše online poslovanje objasnili smo kako se kreira SEO tablica.

Juče su odigrane sve prve utakmice 2. kola kvalifikacija za ovosezonsku Ligu Evrope. Odigrano je ukupno 35 utakmica a postignut je 101 pogodak. MojSport Vam pruža mogućnost da vidite većinu ...

Bilo bi idealno kada bi ovaj tekst mogao da stane u jedan tweet, ali avaj. Moraćemo ovako. Ovih nekoliko blogoispada što slede možete posmatrati kako god želite. Možda će ih neko prepoznati kao kritiku, kao prozivku, kao hejt, ili neki malecki tutorial. I don’t give a damn.
Dakle… Krenimo redom.

Nambr uan: #FF

Ima li lepšeg osećaja, nego kada osvane petak, a vi se ulogujete na Twitter. I, naravno, kao svaki ego-manijak prvo overite „mentions“. I onda gledate te silne tvitove u kojima pored vašeg cenjenog nadimka stoji #FF. Ili #PP. To mu izgleda dođe kao neki orden, šta li. A tviteraš voli da bude okićen kao general Crvene armije kada su #FF mentionsi u pitanju. Nije sramota biti tašt. Ali je problem što se #FF-ovanje u lokalnoj tvitosferi svelo na ono „ja tebi vojvodo, ti meni serdare“.

Ljudi, mi smo mala zajednica. Svi se znamo, svi se međusobno pratimo. Ne razumem svrhu #FF-a, osim ako se ne skreće pažnja tvitosfere na neke nove, neafirmisane i nedovoljno praćene tviteraše. Glupo je da se međusobno prozivamo svakog petka, kada se već pratimo. A s tim u vezi:

Nambr tu: RT

Ima još jedna stvar koja mi „skače po džigerici“. Recimo, X, deo škvadre, aktivan tviteraš, objavi nešto. Nebitno šta je u pitanju, informacija, link, blog. I onda skoro cela škvadra počne da retvituje. OK, ’ajmo redom. Prvo, već se svi pratimo. Pre nego što rešiš da copy&paste-uješ X-ov tweet, i samo nalepiš RT ispred, razmisli da li je to zaista neophodno, tj da li misliš da smo mi ostali ćoravi, pa nam je promakao originalni tvit? Ako smatraš da je neophodno, ili želiš da naročito skreneš pažnju na taj tvit, onda iskoristi dugme „retweet“ koje su izmislili mudri ljudi iz Twiter HQ-a i smanji šum na timeline-u.

Ali neeeee… svi mi volimo mentions, zar ne? Šta mi vredi što će tamo neko da me retvituje, ako ja to ne vidim u svom timeline-u i međ’ mentions-ima? Stvarno? STVARNO?

Nambr tri: celebrity RT

OK, već je davno apsolvirano da se prdež celebrity face najglasnije čuje, zato što ga svako retvituje. Vau, Coelho je napisao ovo, kako je on mudar, sad ću da ga retvitujem! Dokazati da pored tvitovanja umem i da čitam beletristiku! I tako ću se pridružiti hiljadama onih koji će takođe da ga retvituju! Ah, to zajedništvo, taj duh retviteraškog Twittera! Kakav bljuv i ogav.

Daleko od toga da sada zauzimam neprincipijelan stav i pljujem sam koncept praćenja Twitter naloga poznatih ličnosti. I sama pratim nekoliko njih. Evo, recimo, pratim Lily Allen. Ali to ne znači da ću da retvitujem njen tvit o tome kako je svog psića vodila kod bihejvioriste, i kako je isti zaključio da su druge kučke ljubomorne na njeno mezimče. Pa šta? Koga briga?

Nambr for: akcijašenje

Da se razumemo, [hitno] ili [urgent] bi trebalo staviti u metalnu kutiju, poklopljenu tankim slojem stakla, pored koga stoji napomena: „koristiti u krajnjoj nuždi“. Kao kada je nekome frka na timeline-u (zdravlje, krv ili novac za operaciju, lekovi, nestala lica i ostale stvari koje predstavljaju vanredne događaje koji zahtevaju urgentnu pažnju i akciju tviteraša). Za sve stvari manje važnosti, koristite „please RT“ na kraju.

Što se globalnih akcija tiče, batalite me sa raznim twibbon-ima, čestitanjima rođendana Mandeli i ostalim glupostima. Šta, hoće li vaša promena avatara na Twitteru zbog zemljotresa na Haitiju promeniti nešto? Ne. To će samo pokazati jednu stvar, a to je, da citiram Jewel: „You were fashionably sensitive, but too cool to care.”

Nambr fajv: corporate tweets

OK, nemam ništa protiv da pratim “korporativni” tj poslovni nalog kakve firme na Twitteru, naprotiv. Ali nekako volim da znam da iza tog naloga nije bot, već živ čovek od krvi i mesa (to se valjda podrazumeva, LOL) koji će rado da vam izađe u susret i odgovori na svako pitanje koje imate. S tim u vezi, da ne ispadne da je ovo hejt-blog, moram da pohvalim tri naloga: @wtfjeans, @adriahost, @HBOAdria . Ima ih još, ali ova 3 predstavljaju izuzetne primere kako treba tvitovati za posao.

Nambr siks: gradonačelnici

Tvit da je Pera Perić postao „mayor“ neke picerije u nekom gradu u kome nikada nisam bila mi uvek ulepša dan. To saznanje je nešto što se ne može kupiti novcem. Irony mode: OFF. Taj tvit bi ostao arhiviran u nekoj fioci velikog mozga da sadrži kakvu dodatnu informaciju, tipa „odlične veganske pizze“ ili „lasagne su uber-bljuv“. Ovako – who cares? No, really, WHO CARES? I, konačno…

Nambr sevn: unfollow

Logičan završetak ove priče. IMHO, unfollow je sjajna stvar, bio on privremeni ili definitivni. Brate, sestro, ako ti se ne dopada kako neko tvituje, unfollow i gotovo. Maločas sam napravila mini „seču knezova“, a pokolj još uvek nije gotov. Ovo je tek prva eliminaciona runda! Be afraid, be very afraid!

Na kraju, jedna bitna napomena: ceo ovaj tekst sam napisala iz prostog razloga što je Twitter prepun sjajnih likova. Molim da svaka kritika bude shvaćena kao dobronamerna, pošto ono što ne valja nikada u životu nisam kritikovala ad hominem, već sam se trudila da sagledam u širem kontekstu. Šum na Twitteru sam po sebi uopšte nije loša stvar, ali ako ima smisla. Ne smeta mi ni chatovanje preko timeline-a, komentarisanje događaja, emisija, sportskih prenosa… (Naravno, ukoliko neko preko računara pusti tweet u fazonu „Šta je sinoć uradila Zvezda?“ ili neki sličan biser, dobija momentalni unfollow. Ako umeš da pustiš tweet, a ne umeš ili te mrzi da koristiš google, ne znam o čemu možemo da pričamo, jel’ tako?).

Šum je odraz naše ličnosti. Nismo valjda svi spammeri?

A ako ste se slučajno osetili nelagodno tokom čitanja ovog teksta, poslušajte Carly sa početka. You’re soooo vain… I bet you think this blog is about you, don’t you, DON’T YOU?

[photo credit: Ivan Walsh] WordPress podverzija 3.0.1 je izašla prije nekoliko sati, ukoliko ga osvježite ovdje možete naći pripadajući hrvatski prijevod. Uz same sitnice u prijevodu originala (razlike između 3.0 i 3.0.1 su promijenjene i neke stvari koje smo primjetili da su krive u 3.0 prijevodu tako da se ažuriranje prijevoda preporuča za najtočnije stanje. [...]