Unosi za: Arhiva za 2010/08

Na (ne)sreću ljudi iz Ubisoft-a, u javnost je procurelo par video snimaka alfa verzije njihove nove igre, Might & Magic: Heroes VI. Više o igri, u paru sa nekoliko slika, možete videti ovde i ovde. Uživajte. Ili ne...
Novi nastavak RHEM sage je već dostupan u online prodavnicama (tvrdo pakovanje se očekuje uskoro), a svi zainteresovani mogu isprobati demonstracionu verziju igre. Demo je dostupan na zvaničnom sajtu razvojnog tima, a teži smešnih sedamdeset i sedam megabajta.
Niste imali sreće, ostali ste bez zaposlenja. To je jedna vrlo neprijatna situacija, visoko kotirana na skali najstresnijih događaja, odmah uz neizlečivu bolest, gubitak bračnog druga ili bliske osobe.  Za razliku od ovih daleko bilo životnih situacija, nezaposlenost nas ipak udara najčešće. Nije vam lako, trudite se da racionalno suočite sa situacijom, gledate da se [...]

Ukoliko se bavite web dizajnom sigurno dolazite u veliku dilemu koji font koristiti. Po web 2.0 standardu tipografija je izuzetno važna stavka. Sigurno ste primetili brojne veće sajtove, internet magazine, blogove  koji koriste razne vrste nestandardnih fontova. Ti nestandardni fontovi se nazivaju non-web safe fontovi.

Tipografija (eng. Typography) je izbor slova, njihovih oblika i grafičkih odlika. Doprinosi izgledu štampane poruke, pod tim smatramo: veličinu slova, oblik, specijalne znakove.

Web safe fontovi su fontovi koje operativni sistemi današnjice imaju preinstalirano, tako da je korišćenje istih sigurno za verodostojni prikaz istih.

Non-web safe fontovi su, kao što već verovatno nagađate, fontovi koji u većini slučajeva nisu instalirani na operativnom sistemu. Radi se o netipičnim fontovima, kreiranim od strane 3rd party lica. Pa je prikaz istih nemoguć. Od nedavno postoji više rešenja, kako platnih, tako i besplatnih, vezanih za upotrebu non-web safe fontova. Važna stvar prilikom odabira non-safe fontova jeste rešenje koje ćemo koristiti. A sve to treba sagledati sa više aspekta: licenca fontova, način implementiranja, isplativost i stabilnost.

Fontovi, kao i svaki drugi produkt imaju svoju licencu pod kojom su izdati. Neki su OpenSource ili GPL (ili GPL kompatibilni) pa je njihovo korišćenje moguće bez bilo kakve dozvole ili kupovine licenci. Ali, trebate obratiti pažnju da postoje fontovi koji imaju komercijalnu licencu. I da za njihovo korišćenje morate imati licencu koja se, naravno, plaća.

Što se tiče načina implementiranja, sve zavisi od rešenja. Neka rešenja zahtevaju integrisanje pomoću API-ja, druga se mogu lokalno definisati (preko CSS npr. @font-face). Ovde svakako trebamo razmisliti koliko je rešenje prihvatljivo sa pogleda SEO. Mnoga rešenja, odnosi se na servise, fontove ne prikazuju kao tekst, već kao grafičke elemente (slika ili fleš format). Što je svakako vrlo loše zbog SEO optimizacije.

Rešenja, koja postoje trenutno, su sledeća:

  • Definisanje fonta preko CSS-a (CSS v.3) – @font-face
  • Google Fonts
  • Cufón
  • sIFR
  • TypeKit
CSS3 – @font-face

Ovo je najbolje rešenje, barem po meni. Ali trebate uzeti u obzir da još uvek postoje browseri, koji ne podržavaju CSS3. Što znači, da font neće prikazan onako kako je predviđeno. Način implementacije je vrlo jednostavan, u vašem css fajlu definišete font i putanju istog (font upload-ujete na server, kako bi css mogao da ga učita lokalno). Trebam samo napomenuti da ovo rešenje povećava HTTP zahteve. Još jedna pogodnost korišćenja, jeste što je sve lokalno, tako da je stabilnost rada zagarantovana.

Primer:

@font-face {
       font-family: Calibri;
       src: local("Calibri"), url("fonts/calibri.ttf") format("truetype");
       font-weight: normal;
       font-style: normal;
}

body {
       font-family: Calibri, sans-serif;
     }

Fontovi, definisani ovom metodom se učitavaju (renderuju) kao tekst, tako da je ovo najbolje rešenje sa aspekta SEO. Inače, metodi implementacije se mogu razlikovati, vezano za format fontova (TrueType, OpenType i sl.). I, naravno, ne zaboravite, da pogledate licencu fonta koji želite da koristite.

Google Fonts (Google Fonts Directory)

Drugo najbolje rešenje. Implementacija je takođe laka i koristi se API servisa. Jedina mana je mali izbor fontova (barem za sada). No verujem da će se spisak fontova svakako povećati u skorije vreme. Da bi smo implementirali Google Fonts, moramo u <head> linkovati ka css, primer:

<link rel="stylesheet" type="text/css" href="http://fonts.googleapis.com/css?family=Lobster"> 

A zatim u vašem css fajlu napraviti definiciju:

body {font-family: 'Lobster', arial, serif;}

Za sada postoji svega 20 fontova, koje imaju po nekoliko različitih varijacija. Ovaj servis je besplatan.

Sajt: www.code.google.com/webfonts

Cufón

Radi se o rešenju, koje funkcioniše tako što se font upload-uje na njihov server, zatim se pretvara u odgovarajući format i pomoću JavaScripta učitava i prikazuje na strani. Ukoliko je JavaScript isključen u browseru prikaz je nemoguć. To je jedna od mana ovog servisa. Servis je besplatan.

Sajt: www.cufon.shoqolate.com/generate/

sIFR

Rešenje, koje je vrlo slično Cufón-u. Za implementiranje koristi se JavaScript, a tekst se prikazuje kao Flash. Velika mana sa aspekta SEO. Servis je besplatan.

Sajt: www.sifrgenerator.com

TypeKit

Iako je na zadnjem mestu, radi se o izuzetno dobrom servisu koji se u poslednje vreme dosta koristi. Pogodnost korišćenja ovog servisa je ogromna baza fontova koji su podeljeni po kategorijama. Servis je besplatan samo za jedan sajt (po nalogu) i moguće je koristiti samo dva fonta na istom. Postoji ograničenje (25.000 PV/mesečno). Najjeftiniji nalog iznosi 24.99$ (godišnje). I u to spada mogućnost korišćenja fontova na dva sajta, pet fontova po sajtu, u okviru 50.000 PV/mesečno.

Sajt: www.typekit.com

Takođe preporučujem da pogledate ovaj članak, vezan za fontove koji su besplatni, a koji se mogu koristiti preko @font-face:

http://speckyboy.com/2010/07/04/25-completely-free-fonts-perfect-for-fontface/

Sva pitanja, predloge ili rešenja, možete ostaviti u komentarima.

Canon PowerShot S95

Novi kompaktni mališan iz Canonovove serije powerShot dolazi pod oznakom S95, a ako je vjerovati kompaniji, u praktičnom kućištu nudi izuzetno mnogo naprednih mogućnosti.

Je li to doista tako moći ću vam reći nakon što se poigram s ovim mališanom, a do tada prilažem službenu objavu za medije.

[[Visit blog to check out this spoiler]]

Kod urana i torijuma brzina radioaktivnog raspadanja je vrlo mala,tako da se tokom nekoliko godina ovo smanjenje ne može ni primjetiti. Međutim, u slučaju drugih elemenata, na primjer kod {}^{210}Bi, mjerenjem je ustanovljeno da im je brzina raspadanja znatna u odnosu na brzinu raspadanja urana i torijuma. Ovo se jednostavno ustanovljava mjerenjem broja raspada u jedinici vremena. Broj jezgara dN, koja se raspadnu u vremenskom intervalu dt,to jest,

dN = -\lambda N \cdot dt (8)

gdje je \lambda-konstanta proporcionalnosti koja se naziva konstanta radioaktivnog raspada ili konstanta radioaktivnosti posmatrane radioaktivne supstancije. Znak minus u ovoj jednačini potiče od činjenice što se sa povećanjem vremena raspada t smanjuje broj neraspadnutih jezgara roditelja.(...)

Pročitajte nastavak Zakon radioaktivnog zračenja (244 words)

© Dijana Djeordjić for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara | Add to del.icio.us

Još jedan leptirić za igranje, ali ovog puta od filca. Malo opuštajućeg šivenja za kraj leta. (: Upustvo potražite na Aesthetic Outburst blogu. Via Crafty Crow. Želiš da preporučiš tekst? Recommend on Facebook Tweet about it Tell a friend
Jedna od čestih kontroverzi među libertarijancima, posebno u Americi, vezana je za ratove u Iraku i Avganistanu: da li je i sa kojim razlozima moguće podržavati ove ratove i zadržati liberalnu tj libertarijansku poziciju.

Ja ću ispitati dve najčešće vrste protiv-argumenata za ovu mogućnost, od kojih verujem da je prva vrsta delimično opravdana, dok je druga neopravdana. Prva vrsta se tiče standardnih prigovora da je "rat zdravlje države" tj etatizma. Svaki rat vodi širenju državne moći, i kroz istoriju, posebno u 20 veku, svi etatistički lideri i diktatori su koristili rat kao izgovor za nacionalizaciju, pljačku, širenje državne kontrole u ekonomskim i ne-ekonomskim stvarima. Po istoj logici, vođenje dva rata u isto vreme, ne može a da ne ostavi traga na američku politiku i da je ne gurne makar malo dalje u pravcu etatizma. Drugi argument je da je rat skup, i u životima i u novcu, i da vodi povećanju poreza i ekonomskom osiromašenju. Sve ovo treba da bude podsetnik da ako rat nije zaista neophodan (odvraćanje invazije ili samoodbrana) treba ga po svaku cenu, upravo sa libertarijanskih pozicija, izbegavati: ne nužno iz "humanističkih" ili "kulturoloških razloga" (što smo protiv "američkog imperijalizma" ili smatramo da je super da Sadam vlada u Iraku jer on predstavlja autentični izraz kulture Iračana) već iz sistemskih razloga američkog nacionalnog interesa (i želje svih libertarijanaca van Amerike) da federalna država bude što slabija.

Drugi tip prigovora kaže da su ratovi u Iraku i Avganistanu, čak i da zanemarimo ove klasične protivargumente, zapravo pogrešni sa stanovišta samih ratnih ciljeva. Izgradnja nacija, i pokušaj da se nametne demokratija i kapitalizam zaostalim nacijama, ili nacijama čija neformalna pravila igre, kultura i tradicija nisu pogodni za privatanje ovih ustanova je čisto gubljenje vremena i resursa. Čak i da nam je svejedno što američki vojnici ginu a poreski obveznik plaća, ceo poduhvat nema smisla jer Irak i Avganistan ne mogu spoljnom intervencijom biti pretvoreni u uspešne demokratske nacije, prosto zato što njihovo stanovništvo kulturno i mentalitetski nije spremno za promenu. Ili je čak aktivno i ne želi, tj želi nešto drugo, poput teokratije, šerijata ili diktature ove ili one vrste.

Rekao sam da prvu vrstu argumenta smatram načelno valjanom, sa nekoliko dopuna ili preciziranja. Najpre, ako prihvatimo poziciju minimnalne države, što većina libertarijanaca čini, onda ona ne implicira apsolutni pacifizam, već odobrava odbrameni rat. Napade 11 septembra je izvela organizacija Al Kaida koja je imala sedište i zaštitu u Avganistanu od strane talibanskog režima. Rat za svrgavanje Talibana je stoga, čak i sa usko libertarijanske pozicije, bio opravdan, jer je bio akt direktne samoodbrane protiv agresora. Svrgavanjem Talibana presečena je obaveštajna, materijalna i logistička podrška al Kaide i ona naterana u beg i ilegalu, dok je veliki deo njene mreže bio uništen, što je jedan od ključnih razloga zašto nije bilo daljih napada na SAD. Druga rezerva vezana je za stepen širenja države kao posledice oba ova rata. On nije bio naročito veliki. U periodu 2001-2008 došlo je do značajnog povećanja državne potrošnje kao procenta GDP, ali najveći deo tog porasta nije bio u domenu vojnih neko civilnih izdataka, uglavnom subvencija i entitlements programa. Što se tiče famoznih kršenja građanskih prava o kojima kritičari stalno pričaju (poput "torture" i "špijuniranja") ona sama po sebi opet nisu imala nikakve veze sa samim ratovima, i bila bi počinjena (ili ne bi) potpuno nezavisno od bilo kog rata. Činjenica da je rat u Iraku sada praktično završen (američka vojska se ubrzalno povlači), a da će i u Avganistanu verovatno uskoro ući u završnu fazu, a da niko ni ne pomišlja na labavljenje ovih ograničenja građanskih sloboda najbolje svedoči da one nemaju nikakve veze sa ratovima, nego sa napadom od 11 septembra, i političkom atmosferom posle toga. Da li su te politike mudre ili ne, drugo je pitanje, ali ga moramo razdvojiti od posledica ratova u Iraku i Avganistanu kao takvih. Dakle, klasični libertarijanski prigovori važe samo za rat u Iraku (jer je teško demonstrirati kakvu je to pretnju po SAD predstavljao Sadam Husein, što bi rat opravdalo s libertarijanskih pozicija), i to prevashodno za njegovu cenu u novcu i ljudskim životima, ne u jačanju državne kontrole, jer ako je do njega i došlo, desilo se potpuno nezavisno od tog rata.

A šta je sa argumentom o samopobijajućem karakteru izgradnje nacija? Taj argument ni teorijski ni empirijski ne stoji najbolje. Ako je izgradnja nacija načelno nemoguća, kako to da je uspela u Nemačkoj i Japanu posle 1945? Kritičari će reći da je njihova ”kultura” bila pogodna za to, za razliku od Iraka i Avganistana. Ali, ja ne vidim ni jednog klasičnog liberala u Nemačkoj 1945 osim samog Erharda. Ne vidim, u tom smislu, i nikakvu drugu političku snagu, sem članova i simpatizera nacističke stranke. U periodu 1945-1950, periodu konsolidacije demokratije i drastičnih protržišnih reformi, većina Nemaca je i dalje podržavala Hitlera, i mislila da je žrtva neopravdane okupacije neprijateljskih sila koje ne žele dobro Nemačkoj. Ili još pre u Japanu. Japan nije imao bukvalno dan demokratske vladavine pre 1945, i imao je apsolutnu autokratsku tradiciju najgore vrste, sa Carem božanstvom, militarističkom elitom, kamikazama, enormnom nepopularnošću kapitalizma. Nemci na steroidima! Kako je “izgradnja nacije” uspela tamo? Od arhi-agesora i jedne od najmilitanijih i najautoritarnijih nacija na svetu, do dekandentnih pacifista i kapitalista za samo nekoliko godina. Da, moguće je da većina u arapskom svetu danas mrzi Ameriku i podržava teroriste (mada je ta podrška drastično pala poslednjih godina), ali je jednak, možda i veći procenat Nemaca mrzeo Ameriku i podržavao Hitlera 1945. Šta nam to govori?

Očigledno, “kultura” je čarobna reč koja sve može da objasni: šta god da se desi bilo gde, uvek neku kulturu ili kulturnu tradiciju možeš prizvati u pomoć. Kad Irak za 5 godina možda napravi prirvredno čudo, ili makar samo pokaže ozbiljniji napredak, ne sumnjam da će se odmah pojaviti “kulturolozi” koji će objasniti da to sve nema nikakve veze sa ekonomskim i političkim sistemom koji su im Amerikanci ostavili, nego sa tradicionalnom arapskom “kulturom” trgovine. Kao što je danas islamistička “kultura” i to što Muslimani vole teror razlog za nestabilnost, a ne specifična politička konjunktura i upliv ekstremističkih grupa iza kojih stoji al Kaida (i Iran).

Razlog za nesporazum ovde je u sledećem: ljudi poput GW Busha veruju da su aspiracije ljudi univerzalne, da Arapi i Avganistanci, baš kao i Amerikanci, Nemci i Japanci, žele slobodu i prosperitet. Ako pođete od te pretpostavke, onda vam “izgradnja nacije” (vojno obaranje ditkatotrskog režima) i neće izgledati neki veliki socijalni konstruktivizam ili “veliki skok napred”, već naprosto kao prijateljska pomoć spolja tim narodima da uklone veštačke političke barijere svojim prirodnim i univerzalnim težnjama. Ali kultur-rasistima poput Hantingtona rat u Iraku izgleda kao konstruktivizam upravo zato jer oni ne misle da svi ljudi dele iste prirodne težnje, već da su neke “civilizacije” drugačije, da Arapi nisu za demokratiju ili katolici za kapitalizam. I da je američka misija u Iraku mnogo dalekosežnija, neka vrsta sumnjivog psihološko-političkog lobotomiranja divljaka da postanu fini kao mi, jedna vrsta ispiranja mozda ili kulturnog reporogramiranja. Pošto je to nemoguće, onda je i projekat “nerealističan”. Predstavlja, što bi marksisti rekli, “preskakanje faza u razvoju”.

Da zaključim, pozicija izolacionizma je najbliža libertarijanizmu, ali je za nju dovoljan argument da nije dužnost američkog vojnika i poreskog obveznika da ispravlja sve svetske krive Drine o svom trošku. Ne treba nam teorija da je oslobođenje Iraka zapravo štetno po same Iračane, jer njima ne treba sloboda pošto su oni Muslimani, i kao takvi vole više da vešaju homoseksualce i kamenuju preljubnice.
Tokom protеklе sеdmicе rаzvilа sе žučnа prеpirkа izmеđu jеdnog brojа rodoljubivih komеntаtorа i аnаlitičаrа iz NSPM, Vidovdаnа i Pеčаtа. Lеtеlе su tеškе rеči i optužbе zа svаštа nеšto, od gluposti do prodаjе dušе, zаto što su sе Slobodаn Antonić i Đorđе Vukаdinović usudili dа (koliko god suzdržаno i kvаlifikovаno) pohvаlе držаnjе Vrhovnog Žutnikа i Ministrа impеrijаlnih poslovа povodom „odbrаnе” Kosovа i Mеtohijе.

Mislim dа su Antonić i Vukаdinović isprаvno konstаtovаli činjеnicu dа, iz ko znа kojеg rаzlogа, Tаdić i Jеrеmić oklеvаju u ispunjеnju povеrеnog im zаdаtkа potpunog uništеnjа Srbijе. Ubеđеn sаm dа jе zаključаk koji su iz togа izvеli - dа u prеdsеdniku i ministru moždа imа nеkа klicа dobrotе koju bi moždа nеko mogаo dа probudi, štа li - bio pogrеšаn. Ali mislim dа jе bilo prеtеrаno dа im sе zbog togа sumnjа u pаtriotizаm.

Uglаvnom, koliko god dа jе spor bio žučаn, sаdа možеmo dа sе složimo dа gа višе nеmа. Jеr kаko Antonić rеčе nеki dаn:

„Ako, nаimе, Tаdić i Jеrеmić povuku rеzoluciju i аko sа „nаšim EU prijаtеljimа“ sаstаvе drugu, „rаzumniju“, jаvno ću priznаti dа jе svе ovo sа UN i MSP, od 2008. pа svе do dаnаs, bilа nаjobičnijа glumа, vеšto fingirаnjе, prеdstаvа zа nаrod, а dа su Tаdić i Jеrеmić nаjobičniji kvislinzi, lаžnе pаtriotе i prеvаrаnti.”


Kаd еvo, Tаdić jе u nеdеlju nаjаvio „konsultаcijе sа Brisеlom i Vаšingtonom o rеzoluciji o Kosovu”. Kаko nаvodi Politikа, „Tаdić jе rеkаo dа ćе sе u Brisеlu i Vаšingtonu ovih dаnа rаzgovаrаti o mogućnosti kompromisа o rеzoluciji, „koji ćе ostаti nа liniji nаcionаlnih intеrеsа držаvе Srbijе, аli i zаdovoljiti vеlikе silе”.”

Amаn, kаko? Tе „vеlikе silе” od Srbijе zаhtеvаju bеzuslovnu kаpitulаciju. To jе Vorеn Kristofеr rеkаo Slobodаnu Milošеviću još u Dеjtonu: „Potrеbno jе dа uvеk, nа svаkom mеstu i svаkim povodom urаditе ono što sе od vаs očеkujе.”

Rаznorаzni poklisаri Brisеlа i Vаšingtonа koji su dolаzili u Bеogrаd, od Bаjdеnа do Vеstеrvеlеа, rеkli su tаčno štа očеkuju u ovom trеnutku i ovim povodom: odricаnjе od Kosovа. I to nе sаmo u prаksi; u onoj nе-diplomаtskoj poruci počеtkom fеbruаrа su nаm nеdvosmislеno dаli do znаnjа dа im i rеči otporа smеtаju.

Impеrijа nе priznаjе kompromisе. Zаhtеvа isključivo slеpu i bеzuslovnu pokornost. U očimа vlаdаrа Impеrijе, Milošеvićеv nаjvеći grеh jе bio što sе usudio dа sе ponаšа imаlo drugаčijе. Zа Impеriju jе svаkа pričа o suvеrеnitеtu, mеđunаrodnom prаvu i prаvimа držаvа nеpodnošljivа u еri „krаjа istorijе”, kojа jе nаvodno nаstupilа krаjеm Hlаdnog rаtа. Impеrijа nеmа ni prijаtеljе ni sаvеznikе - sаmo slugе i žrtvе.

Vrhovni Žutnik sаdа pričа o nеkim crvеnim linijаmа i nаcionаlnom intеrеsu. Pričаo jе i prе o mnogo čеmu, pа sе ništа od tе pričе nijе obistinilo. Niti jеdno obеćаnjе svom nаrodu nijе ispunio - zа rаzliku od svаkog nаlogа svojih inostrаnih gospodаrа, zа kojе uvеk i nа svаkom mеstu „čini svе što možе”. On jе, dаklе, izаbrаo dа budе slugа. I slеpcu bi sаdа trеbаlo dа budе jаsno dа u njеmu nеmа ni mrvicе čаsti ni rodoljubljа, i dа jе bilo kаkvа pričа o nеkom njеgovom iskupljеnju čistа fаntаzijа.

Izzuеtno jе vаžno, mеđutim, dа sе ovаj zаključаk tеmеlji nа činjеnicаmа, а nе nа prеtpostаvci dа, pošto su Tаdić i Jеrеmić kvislinzi, svе što oni rаdе jе а priori zlo. Ovo sе moždа čini kаo аkаdеmsko cеpidlаčеnjе, аli jе u pitаnju suštinski princip koji odvаjа rodoljubе od rodomrzаcа. I zаto smаtrаm dа su Antonić i Vukаdinović odigrаli korisnu ulogu kаo advocati diaboli u ovom slučаju. Pružili su priliku Vrhovnom Žutniku dа pokаžе svojе prаvo licе, što jе on ondа i urаdio. Nе sаmo dа timе nisu kompromitovаli ili otupili otpor žutokrаtiji, vеć su gа ojаčаli.

I prе nеgo što jе Tаdić nаjаvio rеviziju rеzolucijе, Vukаdinović jе rеkаo dа „tаkаv postupаk nе bi prеdstаvljаo kompromis, vеć kаpitulаciju nаkon kojе Srbijа nеćе imаti obrаzа dа od drugih držаvа trаži dа nе priznаju nеzаvisnost Kosovа.” Očеkujеm dа Antonić ispuni obеćаnjе i nеdvosmislеno potvrdi dа jе Vrhovni Žutnik zаistа nеzlеčivi kvisling. Bilo bi i kulturno i korisno kаdа bi im oni koji su ih nаjoštrijе kritikovаli sаdа odаli zаslužеno priznаnjе nа sposobnosti dа priznаju grеšku. I dа od togа i sаmi nаučе lеkciju, zа ubudućе.

Jedan tim je dobio zadatak da napravi veliki broj vazni od gline
dok je drugi trebao najkvalitetniji da odradi.

Pobednik: tim kvantitet!
Ne samo da su imali veliki broj vazni,
one su bile i daleko kvalitetnije od tima kvalitet.

Objašnjenje:
dok je tim kvalitet non stop razmišljao i teoretisao
kako da napravi kvalitetnu vaznu,
tim kvantitet je samo radio kako bi proizveli veliki broj vazni.
Kroz rad i iskustvo su postajale sve kvalitetnije i tako čak
kvalitetnije od time kvalitet!


blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37