Unosi za: Arhiva za 2010/09

IE9_shortcuts_miniAko spadate u grupu strastvenih konzumenata računara, onda sigurno svoju umešnost i visprenost dugujete obilnom korišćenju prečica. Shortcuts (kombinacije tastera koje izvršavaju komande iz programskih menija) su neizostavni deo tehnološke kulture savremenih korisnika računara, a poseduje ih svaki iole ozbiljan program. Pošto živimo u zemlji gde se stvari najbrže završavaju korišćenjem prečica (čitaj, preko "veze"), ove navike su čvrsto ukorenjene u svest ljudi, a samim tim i korisnika računara. U tekstu koji sledi, ukratko ćemo pregledati prečice koje olakšavaju život na Internetu, tačnije u radu sa Internet Explorerom 9. Kada ih savladate (ako već niste), brzo ćete uočiti da i u drugim browserima (uključujući i Internet Explorer 8), vladaju ista pravila. To je još jedan dokaz izuzetnog poštovanja načela demokratije u svetu kompjutera (na žalost, gotovo neprenosiv u stvarnost). Pored prečica, u ovom tutorijalu upoznaćete se sa kačenjem omiljenih veb sajtova na traku zadataka (pin to taskbar). Ovo je mogućnost koju ni jedan drugi browser do sada nije nudio.

Blago je GLASNOBlago je sreća. Možda drugačija, ali definitivno sreća. Ona čista, jednostavna, iskrena, nekanalisana sreća.

Blago je život. Možda jesu neke okolnosti u početku bile tužne, pa je sad život malkice drugačiji od očekivanog, ali dobro, sleteli smo u Holandiju, pa se trudimo da u njoj uživamo.

Blago je Vanja. Svaka sitnica je kao kuća.

Blago sam ja. Moji usponi i padovi. Želje, ostvarene i one koje će ostati nedosanjane.

Blago je hvalisavo, na sav glas da istrtljam, da se svima pohvalim, da svi znaju kakvo blago ja imam.

Blago je ponosno i blagom se ja ponosim.

Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.

Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.

Blago je jednostavno blago, a kako blago može biti tužno.

Post to Twitter Tweet This Post Post to Facebook Facebook

Related posts:

  • Da li je Blago tužna priča?
  • Priča koja me je naterala da se zamislim
  • Volim – Ne volim
  • U čemu je sličnost između monopola i inflacije? Dana Popović je dobro primetila kako su novinari lako naseli na državnu propagandu o borbi protiv monopola:
    Setimo se samo kako je ogromni izvor bogatstva Bogoljuba Karića bila ona jedna (jedina) izdata licenca za mobilnu telefoniju. ... Da je tada iz vlade procurila vest država kreće u borbu protiv monopola u mobilnoj telefoniji, čak da je to i sam Milošević izjavio, ne znam stvarno koji bi novinar (uključujući one režimske) tako svečano i tako radosno izveštavao o tome, a barem kroz polovinu medijske scene bi se provuklo ono otrovno pitanje – pa zašto ne izdate još jednu-dve licence pa da taj monopol otpadne sam, kao zrela kruška?
    Analognu grešku mediji prave kada poveruju političarima da se država nekako bori protiv inflacije. Država se "bori" ili "obuzdava" inflaciju kao da je reč o prirodnoj nepogodi, a ne posledici ekonomske politike same države. Tačno je da postoje neki spoljni faktori, veći priliv novca iz inostranstva može uticati na domaće cene ili se one u nekim prelaznim periodima mogu nivelisati sa inostranstvom, ali na kraju krajeva država je ta koja ima monopol na štampanje novca. Ona je jedina koja može stvoriti njegovu inflaciju. Sličnih izuzetaka ima i kod monopola, koji teoretski mogu nastati i sami od sebe, ali sa monopolima o kojima se govori u Srbiji jasno je da to nije slučaj. I državni i privatni monopoli su kreirani i održavaju se u životu državnim merama. Protiv čega se onda država bori?
    Marjan Verboeket za 101woonideen (engl prevod). Stočić i pozorište je skroz ok, police za dečju sobu i gde god da ima malenih pričvrstila, za svaki slučaj. Via BloesemKids.
    superteza_putŠesti, završni ciklus nagradnog testa znanja, koji je započeo 1. septembra, završen je sa poslednjim danom u mesecu. Prvu nagradu, Beotelov hosting paket, dodeljujemo takmičaru sa egzotičnim imenom Nindža. Ovo je prvi put da su takmičari imali rezultate koji se mogu meriti sa skromnim učinkom urednika (a koji je svoj najbolji rezultat postigao za skoro 300 sekundi). Za sada, prema fondu nagrada koji raspolažemo, septembarski ciklus je bio ujedno i poslednji, ali to nikako ne znači da test znanja prestaje sa radom. U toku su pregovori sa veoma ozbiljnim darodavcima, stoga postoji mogućnost da će ovaj zanimljiv kviz nastaviti sa životom (ili životarenjem). Srećni dobitnici, dobiće nadaleko poznati Beotelov hosting paket i Contrastov CD PlanPlus 2010 (2 primerka). Test znanja će u oktobru dobiti nova pitanja, a mnoga od njih će se ticati svežih članaka iz serijala o Internet Exploreru 9. Zato pratite Supertezu i učestvujte u testu znanja. Srećno!
    Na istoj sednici Vlade na kojoj je mlekarima zabranjeno da prave jogurt i pavlaku više nego što ministar želi, doneta je i odluka da se ukine obavezno služenje vojnog roka.

    Teško je proceniti koliki je trošak obaveznog služenja vojske. Pomislite samo na milione i milione protraćenih čovek-godina koji su mogli biti potrošeni na posao, ljubav, muziku, sport, obrazovanje ili prosto gluvarenje.

    Neki ljudi smatraju da samim tim što ste rođeni kao muškarac imate obavezu da stavite godinu dana svog života na oltar državi. Drago mi je da naša vlast to više ne misli. Jeste, trebalo je to da se odavno uradi, ali bolje ikad nego nikad.

    Što se mene tiče, ovo je jedna od najvažnijih odluka od 5. oktobra na ovamo.
    Sledi lista po meni najlepših Google Chrome tema. 1. Michal Negrin 2. James White 3. Marlies Dekkers 4. Topography 5. Marc Ecko
    Za nekoliko dana (16. oktobra) u Srbiji će se obeležiti godinu dana od početka kampanje "Produži život" Ministarstva zdravlja Republike Srbije, usmerena ka povećanju broja donora organa za transplantaciju - koja će svakako produžiti život ne malom broju naših sugrađana.
    Kako ova i ovakva tema inicira mnoga pitanja, nedoumice i rasprave, dobro je pogledati preko ograde i sagledati sa kakvim izazovima i rešenjima su suočavaju drugi - baveći se istom temom.Od patosno-emotivnih - sve do ekstremno radikalnih rešenja: ova tema dokazuje da se svako, te i najteže pitanje može komunicirati na mnogo načina.
    Primer "umerenije", a inteligetne komunikacije svakako je ovaj spot:

    Nešto drugačiji pristup, a kreiran pod supervizijom Pitera Džeksona:

    Opozitu ovakvom narativnom tonu može se pronaći na internet sajtu - projektu www.recycleme.org koji na mnogo otvoreniji (u pravom značenju te reči) komunicira ključne teme donacije organa i njihove transplantacije. Obavezno pregledajte. Za par godina, možda i ranije - i naše društvo biće spremno da ovakve teme komuniciraju na ovaj način.

    Novo vreme, novi ljudi, nove knjige, i muzika (ili kako već ide...). Promena, promena, promena. Koliko je vode proteklo Dunavom dok se nismo pojavili ovakvi kakvi smo sada? A, onda, reminiscencija na korene i traženje smisla po receptu predaka pokazuje put ka otkrivanju univerzalne istorije sveta.
    Svi nosimo deo tradicionalnih vrednosti negde u svojoj podsvesti, negde u arhetipu. Kolektivna svest nam nije nepoznanica ako joj dopustimo da se poigra sa nama. Ne volim apsolutne negacije i ne razumem ljude koji se potpuno odriču tradicionalizma u bilo kom obliku. Bez prošlosti, sadašnjost ne bi postojala. Ne volim ni fanatične tradicionaliste koji u svom ksenofobičnom gunđanju osporavaju pravo na bilo kakav napredak. Avangarda je pokretačka sila umetnosti, kulture i društva.

    izvor Sad, kad na trenutak, razmišljam o usmenoj književnosti, ne mogu da ne povučem paralelu sa današnjim načinom komuniciranja i stvaranja: dok je postojala samo narodna književnost, dok su ljudi prenosili svoja znanja i dela samo usmenim putem, postojala je živa komunikacija – okupljanje ljudi, priprema pevača, skretanje pažnje publike, nadogradnja dela. Pisana književnost je tu komunikaciju na neki način potisnula, odnosno ograničila na pisca i čitaoca koji u svom samovanju pišu ili čitaju, dok delo živi samostalni život. Interaktivnost je svedena na jednostavno davanje i primanje informacije.

    Danas, postoje dve vrste pisane književnosti: štampana i (nazovimo je) digitalna. Dela nastaju na širokom prostoru Weba, i svoje postojanje motivišu kako samom recepcijom, tako i interakcijom. Pisanje za Internet, kao medij, je nešto što na neki način oživljava usmenu književnost, ne u poetičkom, već u smislu nastanka književnog dela. U tom procesu postoje i pisac i delo i čitalac – i oni su otvoreni za komunikaciju. Svako ima otvoreno polje komentara koje će uticati na nastanak konačnog rezultata. Čitalac i pisac nisu udaljeni jedan od drugog, a delo se ponaša više kao živo biće, a manje kao rezultat statičnog promišljanja i delovanja samog pisca. Za sada bih spomenula dva dela nastala online, pri čemu je jedno nastavilo svoj život i u obliku štampanog izdanja, dok je drugo i dalje u nastajanju.

    Prvi je roman nastao u virtuelnom prostoru, Megalomanija čiji su autori, ali i glavni akteri, pored same Megalomanije, ZI Webman i Setva Kutena, odnosno Zoran Ilić i Stevan Teodorović. Iako ima i štampani oblik (Alma, 2009.), ovaj fragmentarni roman, nastao na Internetu, prepušten je haosu i slučajnosti, koje možemo da vidimo i kao osnovne odlike Mreže. Na taj način je nametnut karakter jedne više virtuelnosti od one koja se javlja u čitaocu kao rezultat stvaranja sveta dela u svesti. Roman je sigurno imao uspešno prvo čitanje, čitanje u trenucima nastajanja, kada je publika korespondirala sa autorima, i kada je nastajala „mrežna delta“. Autori svoj zajednički eksperiment završavaju neusaglašeni oko toga da li je njihovo delo klasično književno delo, ili internet performans, jer je i sama recepcija različita ukoliko čitamo online u trenucima stvaranja, ili sa papira. Više o samom romanu je pisala Marijana Nikolajević.

    izvor
    Jedan drugi roman koji može poslužiti kao osnova stvaranja neke nove književnosti je Naseljavanje Viz@ntije, autora Milivoja Anđelkovića koji kroz nastanak romana pokušava da primeni teorijske postavke Manifesta vizuelnog romana, čiji je i sam autor, a koji se svodi na ideju o dinamici teksta i statičnosti slike za ključne momente koji dopunjuju tekst i daju mu širu dimenziju i nove slojeve putem kontrasta, ironije, humora. U svakom slučaju, Naseljavanje Vizantije je delo u kome se ukrštaju autor i čitalac, vizuelno i verbalno, delo koje leluja u svom avangardnom procesu nastajanja, utičući na asocijativni niz kod samog čitaoca, ali i pisca.

    Sigurna sam da na virtuelnom nebu postoje mnoga umetnička i književno-umetnička dela koja nastaju u sadejstvu stvaralaca i čitalaca. Takav proces nastajanja, koji se izgubio unazad, postaje jedan od mogućih temelja neke nove književnosti. Nekome, možda to može da zvuči nezgrapno, ali treba pustiti umetnost da se razvija onako kako joj njena priroda i suština nalažu.

    Na kraju, nismo li svi, zauzevši položaje ispred monitora, zapravo samo naši preci koji gledaju u svog pevača i čekaju da otkriju novu priču ili misao, ali i da mu ispričaju svoje viđenje sveta. Negde sam pročitala kako je Lori Anderson jednom spomenula da je „tehnologija samo vatra oko koje se sakupljamo da bismo pripovedali priče“. Mislim da se u toj rečenici krije suština zbog čega su ljudi toliko vezani za monitore. Vraćaju se korenima, socijalizaciji misli i verovanja.
    Branislava Džigurski
    Prije mjesec i nešto dana na našem omiljenom fotografskom portalu izašao je jedan članak stalnog i uvaženog suradnika koji je bio djelomično kopiran s jednog drugog fotografskog portala. Bez ikakvog upozorenja i daljnjeg kontakta stanoviti vlasnik originalnog članka je odlučio krenuti u javni linč. Ok, svi smo mi emotivno vezani za naša dijela, bila ona [...]


    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37