Unosi za: Arhiva za 2010/09

Godinama, pa i decenijama je Subotica, dok je bila samo opština, kukala do dobije status grada.

I uspela je u tome.

Dve godine smo mi grad i to baš gordo zvuči, ali ne lezi vraže.

Cepamo se evo pune dve decenije po svim šavovima, naročito po onim. I dok se Nemačka nakon rušenja Berlinskog zida ujedinila i spojila, SSSR, Čehoslovačka i Jugolavija se razjedinili, pocepali. Tako odlučili moćnici, pa smo se usitnili sa tendenciojom daljeg usitnjavanja, mada uticaj močnih više i nije tako neophodan.

Sada smo kao u nekoj inerciji, pa nastavljamo i nadalje sa usitnjavanjima.

Subotica je dakle, sada grad, a gradovi su najčešće sastavljeni od opština, koje su pak sastavljene od mesnih zajednica. Subotica još nema opštine, ali se evo, upravo obelodanjuju i pojavljuju zahtevi i za takvom organizacijom života, u nekim delovima grada Subotice.


Mesne zajednice Palić, Šupljak, Hajdukovo i Bački Vinogradi zatražiće formiranje svoje zajedničke opštione. Nalazeći dovoljno razloga za to, kakoveć biva, po demokratskim principima, uz podršku demokratskog sveta, imaćemo jednu novu opštinu, poprilično velike kvadrature na istoku grada Subotice, kojoj će naravno potom trebati opštinska administracija, ali i i neka gradska kuća u kojoj bi se rukovodioci mogli smestiti i naravno, raditi isključivo u interesu svojih stanovnika, građana koji će ih već na demokratski način izabrati.

Nakon istoka grada Subotice, preostaje sever na čelu sa Kelebijom, zapad na čelu sa Bajmokom i juga sa Čantavirom.

Što se tiče cenra reči i ne treba trošiti, to se valjda podrazumeva i eto nas na pragu zahteva tek jedne zgrade na Prozivci, koja traži status mesna zajednica, sa svim prerogativima.

Aleandro minore

Na svom poslednjem albumu, Robbie Williams ima pjesmu pod naslovom „Bodies“ sa veoma intrigantnim tekstom, koji je prilično prožet religioznim terminima i idejama. Muzičar koji je prodao više svojih albuma u Britaniji nego bilo ko drugi u istoriji ove zemlje, sa ovim albumom je do sada zaradio 55 miliona dolara širom svijeta. Njegova svjetska turneja [...]

Blogopen Socialopen 2010

Pre mesec dana sam video poziv predavačima za dostavu radova na BlogOpenu (ove godine u Novom Sadu) i odlučio da se prijavim. U glavi mi se vrzmala ideja o stvarima o kojima nisam video da iko priča – novcu.

Želeo sam da izbegnem mlaćenje prazne slame i mudrovanju kroz prepisivanje standardnih članaka na temu monetizacije raznih naloga na društvenim medijima.

Šta se dešava kada ste se spremili za svoj veliki poslovni debi, imate snage i volje i potencijalne klijente? Formiraj cenu kako bi neko mogao da ti plati ili da te odbije.

Bez cene ništa nema smisla, niti posla – niti razmišljanja o profesionalnom bavljenju ovom vrstom komunikacije.

Ne ulazeći u to koliko ko sebe ceni (nikada dovoljno), polazište je stavljeno iz ugla firme koja razvija servise i koja želi da ponudi uslugu firma-firmi(organizaciji).

Iako je sažetak predavanja malo (više) drugačiji od zvaničnog – cilj je isti. Koliko košta komercijalna usluga?

Iako sam manifestaciju posmatrao sa strane poslednjih nekoliko godina, pratio sam kako raste i pronalazi pravi put. SocialOpen je možda već novo ime stare ideje. Otvorena vrata društvenih medija.Slični članci

sharePodeli i uživaj:PrintDiggStumbleUponFacebookYahoo! BuzzTwitterGoogle BookmarksLinkedInLiveNetvibesPDFPing.fmPosterousRedditRSSSlashdotTechnoratiTumblrGoogle Buzz


(ili: You see one, you've seen them all)

Šta je ono što prvo upada u oči jednom prosečnom gledaocu modernih operskih postavki? (Uzgred budi rečeno, gledaocu koji najčešće sedi u poslednjem od svih loših mesta – svojoj sopstvenoj fotelji.)Pražnjenje semantike kao jedna mogućnost, a poigravanje sa koncepcijom asocijativnosti (koja je u samim temeljima postmodernističkog senzibiliteta - kako bi se reklo, opšteljudsko iskustvo odavno je prikupilo svaku priču koja uopšte može biti ispričana; jedino što je još ostalo, to je cediti značenja, nijanse, rekonstruisati i dekonstruisati ono što je dato) – kao druga mogućnost. Neke produkcije zadovoljavaju se time da izmeste priču u sasvim drugačiju vremensko-prostornu ravan, da iz te promene izvuku ono što se još da izvući. Druge kao da teže da navlaš i u potpunosti izgube kontakt sa tekstom. (Naravno, govorim o tendenciji, ne ulazeći u to koliko ona daleko ide u praksi.) One se na tekst ne oslanjaju, ne referišu, čak se ni ne pozivaju. Reditelj ne vodi dijalog sa tekstom, čak ni monolog povodom ili prigodom njega. U nekim, najekstremnijim slučajevima, reditelj čak i ne čita tekst.  Strogo uzev, to se ne može smatrati ni kreativnim pristupom u najosnovnijem značenju te reči; ovaj proces nije činjenje, već raščinjavanje, razglobljavanje slike koja je isprva posedovala celovitost i čvršću ili labaviju strukturiranost. To je proces suprotan procesu interpretacije, koja podrazumeva ili što svestranije sagledavanje problema, ili što dublje poniranje u jedan, odabrani njegov aspekat; ovde se, u svedenim slikama, fingira nemoć izražavanja. Uz saradnju scenografa, kostimografa i koreografa, postiže se da u praznom prostoru, minimalistički osmišljenom (ili: neosmišljenom, reći će zlobnici), sav glamur i šarolikost koje bismo inače očekivali budu ispeglani i svedeni na geometriju; likovi nisu karakteri nego figure, koje se pokreću kao mehaničke igračke na navijanje. Interakcija ne postoji; agon gubi smisao. Ne bih to nazvala ni ciljanim napadom na čula gledaoca-nostalgičara, zaljubljenika u estetiku imanentnu operskom žanru, u markiranost, bombastičnost i napregnutost operskog izraza; takav gledalac ovde nije, recimo, šokiran skandaloznim prikazom dobro poznatog i voljenog sižea - on je pre uvređen odsustvom interpretacije, emotivnim i intelektualnim otklonom. Taj pristup nije agresivno pridavanje značenja, već bezobrazno oduzimanje, skidanje slojeva sa glavice luka, dok ne ostanu samo imena i reči koje zvone i teku kroz muziku, koncept koji je bivši, čiji se obrisi mogu prepoznati još samo na papiru sa notama i libretom.


Neću da potežem pitanje inventivnosti pojedinih reditelja koji se bave ovakvim vidom posla. Zanima me njihovo opredeljenje kao fenomen modernog muzičkog teatra. Zašto su, na kraju krajeva, toliko oštro protivstavljena mišljenja ljubitelja opere o ovome? Zašto jedan Germanac danas mora da putuje na jug ako želi da vidi ‘’dobru, staru, tradicionalnu produkciju’’…  Tajna harizme koju operski žanr isijava je u svesnom (često neumerenom i nekontrolisanom) nagomilavanju utisaka. Ta kumulacija ne teče sračunato, postepeno i studiozno; ona je u službi muzičko-scenske dinamike, ona nema vremena da razmatra svoje dejstvo i njegove posledice. Nastaje vrlo specifična razmena energije, jedinstvena u svetu teatra: dinamika koja gura dramsku radnju napred ima nad sobom jednu višu, suverenu, vanscensku volju, koja drži sve konce u svojim rukama, tačnije u svojoj dirigentskoj palici. A opet, dirigentovo polje delovanja nije u ravni prikazivanja, već u ''slušnoj'' ravni, dakle podleže sasvim drugačijim receptorima! Ali i dirigent je neka vrsta žreca kompozitorovog, a ovaj ume da iznenada u napetu, konfliktnu situaciju uvede, na primer, jednu razuđenu ljubavnu ariju, čiji tekst ne donosi ništa novo, i samim tim, a pogotovu u kombinaciji sa odgovarajućom muzičkom podlogom, postane neumoljiv faktor retardacije. Ništa ne razrešava, nema dramsku ulogu, ne kazuje ništa što se već ne zna, a opet – posle prvog susreta, bez te arije već ne možete ni zamisliti operu… Ma koliko se neki teoretičari umetnosti trudili da pokažu kako je opera, kao sinteza umetnosti, fiks-ideja koja se u praksi nikad ne može sprovesti do kraja, u toj tački recepcije dešava se da sve mogućnosti teoretskog metoda pro et contra nekako presuše. Analitičko oko ima lak zadatak ako želi da uoči mane u ovoj vrsti pozorišta; ali kada se nađe u zamračenoj dvorani gde Njeno apsolutističko, despotsko Veličanstvo Opera puca iz svih oružja, ostavivši otvorenim samo jedan smer komunikacije, ono će morati da ućutka svu svoju analitičnost. Dakle, opera je jedno dejstvo, akcija, spektakl. Ona računa sa odvajkadašnjim ljudskim slabostima prema određenim temama. Mogu takve teme u svetlu naše estetike, izgrađene na višemilenijumskom iskustvu, delovati iznošeno, neukusno. Ali ona zna kako da ih upotrebi, zna i kako da manipuliše masom, koja se tako snažno emotivno angažuje da ne može a da glasno ne skandira, pozdravlja, psuje, gađa cvećem…  Opera bolje nego i jedan današnji žanr zna šta to znači katarza.

Splitska banka je “zakoračila” u svet društvenih medija. Na facebook-u je ova finansijska institucija publikovala javni profil i prvog dana privukla pažnju klasičnih medija: Što smiju “lajkati” a što ne, koje “postove” komentirati i na koji način, samo su neka … Continue reading →

Građanski rat u Španiji je završen. Ljudi se i dalje skrivaju u planinama i bore protiv fašističkog režima. Devojčica, Ofelija, koju fenomenalno glumi Ivana Baquero, se sa svojom trudnom majkom seli u bazu fašista, jer se mama preudala za kapetana te trupe. Ofelijin otac, krojač, nije među živima. Kuća u koju se seli, mesto blizu šume i previše vojnika ne liče ni najmanje na grad u kom je Ofelija rasla do tog momenta.

Kako je volela da čita, tako je i sklona maštarenjima. Legenda kaže, da će se princeza nekada, u nekom obliku vratiti u svoje kraljevstvo, a da će je njen otac tamo čekati. Maštanja pretvara u stvarnost i njene iluzije počinju da se ostvaruju.

Teške i mučne ratne dane provodi u svojim mislima, koje joj pomažu da prebrodi i ne primeti dešavanja oko sebe. Njene brige (majčina bolest) rešava Pan (davši joj magični koren) koji je vodi kroz zadatke, koje mora ispuniti da bi se vratila u svoje kraljevstvo.

Kroz ceo film, prisutna je kapetanova sluškinja, Mercedes, koju glumi  Maribel Verdú, osoba na obe strane, špijun i velika pomoć ljudima u šumi, među kojima se nalazi i njen brat. Posle smrti Ofelijine majke, ona uspostavlja blisku vezu sa devojčicom.

Tužan i potresan film o jednom dečijem životu u vreme rata. Priča koja se verovatno desila deci koja su živela u nesrećna vremena i nisu u svojim malim životima mogla da shvate šta i zbog čega se dešava.


Imdb

možda je ovaj
nedostatak iskustva
blagoslov
možda je ovaj
novi mir
odgovor
možda su ovi
plodovi iz bašte
nagrada
možda je ovaj
san
java
možda su ova
zajednička jutra
vreme
koje nećemo
izgubiti
možda je ovo
usporavanje
sreća
možda ništa
ne postoji
osim nas

možda je ovaj
život
vredan življenja

Slika 3

Slika 3

Evolutivni put zvezde posle glavnog niza takođe zavisi od mase. Evolucija postaje sve komplikovanija zbog sve većeg značaja dinamičkih efekata, a mogućnosti za proveru teorije posmatranjem su sve ređe. U ovoj fazi zvezda prolazi kroz stanja nestabilnosti i ravnoteže i pri tome može da izgubi znatan deo svoje mase raznim mehanizmima (zvezdani vetar, odbacivanje omotača, eksplozije).

Stadijum crvenog džina

Zvezda koja je potrošila svo vodonično gorivo u svom jezgru napušta glavni niz, postaje nestabilna i koristi jedini raspoloživi izvor energije – gravitaciono sažimanje. Zvezdana materija postaje sve gušća, pri tom raste i temperatura. Gustina i temperatura su najviše u jezgru i opadaju ka višim slojevima. Temperatura u jezgru još nije dovoljna za sagorevanje helijuma, ali povišena temperatura u tankom sloju oko jezgra, u kome nije istrošen vodonik, omogućava njegove termonuklearne reakcije. U toku procesa sažimanja, temperatura „paljenja“ vodonika se postiže u slojevima sve daljim od jezgra. Umesto u jezgru energija se sada proizvodi u sloju oko jezgra. Kada je proizvedena energija veća od gravitacije omotača, ona se delom oslobađa zračenjem u okolni prostor, a delom razduvava omotač koji se širi i tako hladi (slika 3).(...)

Pročitajte nastavak Faze posle glavnog niza (279 words)

© Velibor Velović for Svet nauke, 2010. | Permalink | 0 komentara

Nakon što smo naučili kako kupovati na internetu i što vam sve treba za uspješnu online kupovinu, vrijeme je da se osvrnemo na nekoliko web trgovina koje se isplati posjetiti. Ako volite sitnice za malo $ onda ćete se oduševiti ovim trgovinama gdje možete pronaći idealne sitnice i gadgete za sitniš. Ono što je još bolje je free shipping za većinu artikala pa za samo 0,99$ možete kupiti case za iPhone ili neku sličnu sitnicu.

Nemojte gubiti vrijeme nego navalite na FocalPrice i DealExtreme.

Nadam se da će vam se svidjeti ove stranice koje često posjećujem, a ako imate još neku omiljenu web trgovinu, podijelite to s nama u komentarima.

Tweet croportal_url = "http://blog.mihaelsanko.com/2010/09/29/gdje-kupovati-na-internetu-za-sitnis/";croportal_title = "Gdje kupovati na internetu za sitniš?";croportal_abstract = "";croportal_skin = "horizontal";croportal_category = "";croportal_target = "new";


Softverski paket za obradu digitalnih slika ImageMagick u saradnji sa terminalom na Linuksu neke trivijalne a dosadne stvari ume da ubrza i olakša, a dodatno i poštedi korisnika od silnog kliktanja po programima za obradu fotografija, čak i za jednostavnu intervenciju.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37