Unosi za: Arhiva za 2010/09

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-priority:99; mso-style-qformat:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin-top:0in; mso-para-margin-right:0in; mso-para-margin-bottom:10.0pt; mso-para-margin-left:0in; line-height:115%; mso-pagination:widow-orphan; font-size:11.0pt; font-family:"Calibri","sans-serif"; mso-ascii-font-family:Calibri; mso-ascii-theme-font:minor-latin; mso-fareast-font-family:"Times New Roman"; mso-fareast-theme-font:minor-fareast; mso-hansi-font-family:Calibri; mso-hansi-theme-font:minor-latin;}

Pošto je Marko odgovorno preneo upozorenja da nas-čeka-vruća-socijalna-jesen, odlučih da kažem nekoliko reči o socijalnoj zaštiti. Radni nacrt Zakona o socijalnoj zaštiti donosi mnogo promena čiju implementaciju će pratiti (re)formiranje novih tela, organizacija i komisija. Nadležnosti se dele na liniji: Ministarstvo, lokalne samouprave, centri za socijalni rad, ustanove socijalne zaštite, Zavod za socijalnu zaštitu, Odbor za monitoring i - Komora socijalne zaštite (za sada nacionalna, možda će po lekarskom uzoru biti i regionalne).

Neću ovde da guslam o libertarijanskim zicerima - trećeputaštvu i kvangokratiji, već o osnivanju Komore socijalne zaštite. Argumentaciju za ovu socijalnu inovaciju nije moguće pronaći u nacrtu zakona. Iz ugla pisaca nacrta, pretpostavljam da su dobronamerno želeli da doprinesu profesionalizaciji zaposlenih u socijalnoj zaštiti po ugledu advokatsku i lekarsku profesiju. Dalekosežnija svrha je verovatno zakonsko predupređivanje mogućih problema očekivane (kamo sreće) marketizacije socijalnih usluga. Međutim, opravdanost ideje ima svoju tanku stranu:

Članstvo u komori je obavezno – kao i u slučaju drugih komora (npr. lekarske) ovo će dovesti do fenomena „nenameravanih posledica“ – time što se članstvo uvodi kao mandatorno da bi se kontrolisao kvalitet rada, proizvodi se efekat slabljenja kvaliteta, pošto agregirana „kolektivna akcija“ obavezno učlanjenih u jednju državnu organizaciju podstiče closure i internu lojalnost. Osim toga, komore imaju svrhu da usklade neka pravila igre među članovima koji uglavnom pripadaju jednoj profesiji. U socijalnoj zaštiti postoji mnogo različitih profesija, od kojih su neke već organizovane preko komora (medicinske).

Komora se finansira iz budžeta, od članarina i drugih izvora. Ne vidim zašto bi država finansirala jednu esnafsku organizaciju (koliko znam, lekarska komora se finansira „nezavisno“). Plus, do sada se pokazalo da nove organizacione forme koje se od starta budžetski infuziraju imaju tendenciju gremlinskog održanja (setiti se svih racionalizacija javne uprave od 2000. godine). Pošto se komora uvodi na osnovu nekih principa drugih komora (lekarska), moguće je zamisliti osnivanje regionalnih i lokalnih komora. Utoliko budžetsko finansiranje postaje dodatno problematično.

Sledeća stvar: Komora treba da bude zadužena za zaposlene u socijalnoj zaštiti kao pojedince. Razlog za ovo je nejasan. Socijalni rad, od formi dobrovoljnog do monopolskog državnog modaliteta, uvek je vezan za neku ustanovu, pokret, fondaciju, firmu itd. Sve što se nudi u socijalnoj zaštiti već je nekako „overeno“. Prvo, svako ko radi u socijalnoj zaštiti ima „overenu kompetenciju“: a) kroz kanal određenih specifičnih edukacija kojima je licenciran (npr. medicinska struka ili druge edukacije koje imaju svoje standarde); b) kroz kanal organizacije, odnosno polaganjem stručnog ispita. Komorski model licenciranja u socijalnoj zaštiti predstavlja višestruko redundantnu formu. Najveći deo ljudi u socijalnoj zaštiti jesu (i verovatno će ostati) državni službenici. Pošto postoji institucija stručnog/državnog ispita koja sasvim zadovoljava funkciju „licenciranja“.

Možda je ideja uvođenja komore bila da se sredi stanje u privatnim "pružaocima usluga". Tek u ovom slučaju nije jasna svrha licenciranja privatnih radnika u socijalnoj zaštiti. Veći deo posla koji se odnosi na zbrinjavanje/negu/pomoć podrazumeva rad u okviru neke ustanove. Sve te ustanove moraju imati dozvolu za rad. Tako će verovatno ostati. Dakle, zaposleni u socijalnoj zaštiti svoju „legitimnost“ crpu iz ustanove za koju rade (a već imaju individualnu, na osnovu neke profesionalizacije). Uostalom, sve ove „državne garancije“ valjda su važne jedino za ljude koji usluge koriste. Nezgoda je to što ovolika količina teftera i pečata odražava zakonsku obavezu, a ne interes vlasnika da potvrdom kvaliteta privuku klijente. I ne samo to. Toliki broj kontrolora i overa, realno ima potencijal da postane dobar biznis za čuvare pečata. Tu se već vraćamo na „nenameravane posledice“ Frederika Bastiju i Roberta Mertona – savršeno racionalni plan može da ispadne sasvim neplanirano iracionalan. 



U Appleu su se napokon odlučili na “živi” video prijenos njihove press konferencije(jer što Apple event nego press konferencija?). Dakle danas u 19:00 sati po našem vremenu na http://www.apple.com vidjeti ćemo je li Apple u stanju uspješno streamati video velikom broju korisnika. Mi ćemo bez obzira na to pokušati osposobiti naš live blogging servis, no ne [...]

Moja iskustva kako sa PTT-om kao internet provajderom, tako i sa PTT KDS-om kao kablovskim provajderom su, blago rečeno, loša.

Na žalost, što se KDS-a tiče, većina stanara zgrade je izabrala njih za kablovskog provajdera (starija populacija, a ovo je “državno” preduzeće) davno pre nego što smo se mi doselili.

Na sreću, kod nas se TV ne gleda koliko u prosečnoj srpskoj porodici (5 sati); moja vrsta zabave je radio.

No, to nikako ne znači da ne volim da pogledam dobar film ili dobru obrazovnu emisiju, kao i da eksperimentišem sa digitalnim tehnologijama -)

Tako sam, ponukan smanjenjem cene instalacije (na 1,500 din), odlučio da probam PayTV PTT KDS-a – prvenstveno zbog kanala kao što su Discovery Science i Da Vinci Learning.

Prijava za PayTV je jednostavna – okrenete telefon, ostavite podatke i za nekoliko dana dođe monter sa uređajem i “instalira” ga (poveže). Od montera sam saznao mnoštvo stvari: da je vrlo mali broj PayTV pretplatnika, da je ekipa za montiranje on jedini ) ) kao i da je PayTV u testnoj fazi bio preko godinu dana!

Digitalna televizija?

Mnoštvo je nedoumica oko toga da li je PayTV (i slične usluge ostalih televizija) zaista digitalna televizija ili ne. Da bi dao odgovor na ovako pitanje, prvo treba da se dogovorimo o značenju pojma “digitalna televizija”.

Uprošćena šema prenosa satelitske ili zemaljske televizije preko kabla izgleda otprilike ovako:

Uobičajeni pojam “Digitalne televizije” podrazumeva da je signal od prijema (1), preko obrade u KDS centru (2) do distribucije (3) u digitalnom obliku (obično MPEG2 kodiranje signala). Na samom prijemu (4) SetTop box (uređaj koji radi otključavanje signala) može prevesti digitalni signal u analogni (koji se obično vodi na SCART ili kompozitni ulaz televizora). Ovde se radi o SDTV (Standard Definition TV), gde je rezolucija slike maksimalno 720×576 tačaka (kod PAL sistema – kao kod nas).

No, sada pod pojmom “digitalna televizija” se obično podrazumeva High Definition TV (HDTV), gde se HDTV signal šalje od satelita do korisika i gde je i prijem slike u televizoru (4) digitalni – kroz HDMI ili DVI ulaz (svi noviji LCD/Plazma televizori imaju HDMI ulaze).

U HDTV slučaju dve najčešće rezolucije za prikaz slike su 1280×720 – 2,2 puta bolje od SDTV (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “HD Ready“) i puna rezolucija 1920×1080 (gde prodavci televizore sa ovom maksimalnom rezolucijom zovu “Full HD” ili 1080p) koja je 5 puta kvalitetnija od maksimalne SDTV rezolucije.

Odgovor u slučaju PayTV PTT KDS je: digitalna televizija standardnog kvaliteta (do 720×576). Kvalitet kanala je pristojan, bolji od analognih svakako; neki su izuzetno dobri (HBO) dok je kod nekih vidljiv šum (VH1 Classic).

Set-top box, uređaj za dekodovanje koji se sada dobija je TehniSat DIGIT MF4-K.

(koliko je meni poznato, u Beogradu samo dva kablovska provajdera imaju nešto kanala u pravoj HD rezoluciji: Radijus Vektor i SBB sa po 5 – 6 kanala)

Programska šema – paketi

Najslabiji deo priče; naime, uopšte nije jasna filozofija kako se došlo do spiska ovih kanala (sumnjam da je bilo “šta je najjevtinije”); takođe, ima samo nekoliko kanala koji su dostupni i u standardnoj (analognoj) kablovskoj ponudi, tako da ste prinuđeni da žonglirate između analogne TV i PayTV (ili da imate kvalitetniji univerzalni daljinski).

Celokupna ponuda je podeljena u tri paketa: Mega, Filmski i 18+ paket.

Mega paket

Ovo bi trebalo da predstavlja osnovni paket – mešavinu koja bi trebala da pokrije ukuse najvećeg broja gledalaca (onih koji su spremni da plate). Doduše, ako vam sport ili francuski nisu u krvi, teško ;-) U svakom slučaju, evo trenutnog sadržaja:

Obrazovni

Meni najinteresantniji kanali:

Muzika

Odlični kanali kao pozadinski šum (bez potrebe da gledate TV):

Razno
  • Baby TV – program za najmanje -) Jarke boje, umirujuća muzika i smešni likovi – taman da ih drži zaokupljene dok vi nešto drugo radite
  • Jim Jam TV – opet za klince, ali nešto starije; na engleskom, bez prevoda.
  • BBC Entertainment (dostupan i u analognoj varijanti)
  • France 24 – kanal sa vestima [francuski]
  • Hustler TV – porno kanal, zaštićen kodom; iako će se većina muške publike barem nasmešiti na ovakvu vrstu zabave ;-) Hustler TV je poprilično dosadan i neinventivan kanal ove vrste.
Sportski

Meni neinteresantna oblast, ali da ipak nabrojim:

Filmski paket

Filmski paket čine samo dva kanala: HBO i HBO Comedy.

Kvalitet signala je dobar; lako ćete naći nešto za sebe na oba kanala. Ovaj “paket” (teško da su dva kanala paket, ali ‘ajde) je možda još i najvredniji deo KDS ponude.

Na kraju

Da li ova dva paketa (Mega + Filmski) vrede dodatnih 750 dinara mesečno? Pa, zavisi od vaših potreba – ako ste ovisnik o sportu, verovatno. No, ako televizor gledate s mene pa na uštap, verovatno ne – sve dok se ne uključe atraktivniji kanali (kao recimo SciFi ili Da Vinci Learning), pojave svi kanali koji su dostupni na analognom kablu kao i uvede elektronski program kanala (EPG – Electronic Program Guide) ova cena je preskupa za datu uslugu.

To vas naravno ne sprečava da probate PayTV – ugovor je lako raskinuti -)

Podelite sa drugima: Facebook Twitter Digg Reddit del.icio.us StumbleUpon Technorati LinkedIn Slashdot

ASUS OVERCLOCKER 2010

Prije nekoliko dana završeno je regionalno natjecanje ASUS OVERCLOCKER 2010, barem njegov prvi dio. Finale se održava 4. rujna u prostorijama HG Spota gdje će svi zainteresirani moći u akciji vidjeti pobjednike pojedinih zemalja u trci za titulu najboljeg od najboljih.


Pobjednici zemalja su:
1.     Srbija – Perica_barii
2.     Hrvatska – Quake
3.     Bosna i Hercegovina – Milentije
4.     Slovenija – tiborrr

Raspored natjecanja 4. rujna:

9h – Uvod i početak natjecanja
12h – Prikupljanje rezultata
15h – Završetak natjecanja
15.30h – Podjela nagrada natjecateljima
16h – Podjela nagrada posjetiteljima
17h – Završetak natjecanja

ASUS OVERCLOCKER 2010 nudi vrijedne nagrade svim posjetiteljima ovoga događanja, a više o cijeloj stvari pročitajte na www.asus-overclocker.com.

Firma u kojoj radim se preselila u centar. I to ne bilo koji centar. U centar svih centrova (da ne kažem centara) - u Knez Mihajlovu!
Raditi u centru, osim mnogobrojnih, očiglednih prednosti, donosi i niz odgovornosti. Ne može se tek tako raditi u centru.

  • Za početak, više ne možete na posao dolaziti u garderobi sumnjivog porekla, nabavljenoj na buvljaku ili po nižerazrednim buticima i tržnim centrima. Sada morate nositi skupu, brendiranu "al' da se vidi" garderobu.
  • Sledeće, ne možete više u firmi kuvati prvu jutarnju kafu, već usput kupite neku besmisleno skupu i ni blizu tako dobru kafu za poneti.
  • Zatim zaboravite svoje mobilne telefone i kupite neki smart telefon sa obaveznim tač skrinom, što veći to bolji, a u zavisnosti od pozicije u firmi birajte žičane slušalice (niže pozicije, slušanje muzike) ili Blutut (više pozicije, kako bi ste se javili i pre nego što vam telefon pozvoni). Bilo koje da odaberete, obavezne su da budu u ušima tokom celog dana.
  • Iako vam ne treba, moraćete da nosite laptop sa sobom, ili barem torbu od istog (popunjenu sitnicama po želji).
  • Na posao više ne dolazite kolima, već metro-om (kako bi vaša garderoba, smart fon, blutut, laptop... došli do izražaja). Napomena: do završetka izgradnje beogradskog metroa, koristiti ostala sredstva javnog prevoza.
  • Službeni auto nećete imati, pošto je to jeftina zabava za one smrtnike što su zaposleni na Novom Beogradu ili po periferiji (van kruga "dvojke" - obj. aut.)
  • Pauze za ručak provodite u redu na kasi neke od dve prodavnice u centru, ili nekog od dva restorana gotovih jela u centru.

Ima toga još, ali ne bih vas odjednom opterećivao svim odgovornostima... a moram nešto i da radim danas, da opravdam svoje mesto u "centru".

unhearit

Vjerujem da se i vama događalo da vam poneki glazbeni naslov zaglavi u glavi i pjevušite ga cijeli dan. Koliko god se trudili refren ili neki dio pjesme uporno mumljate štogod radili. E pa u pomoć vam dolazi besplatan servis naziva unhearit.


Genijalna ideja rekli bi, no servis ima jedan mali problem. Radi na principu toga da vam izbacujući jednu skladbu iz glave, u nju trpa neku drugu, jednako tako zaraznu.

U svakom slučaju fora i da, hvala twitter.com/aureldelic na linku…

Trk na unhearit.com i izbacite tu dosatnu pjesmu iz glave koju cijeli prokleti dan pjevušite…

LG monitor E50

Možda ću razočarati ekipu LG-ja, no moja oba monitora dolaze iz radionice Samsunga. U svakom slučaju čestitke LG-ju koji se, prema vlastitim tvrdnjama, s 23 posto udjela na tržištu pretpostavio kao najpopularniji proizvođač monitora na tlu Hrvatske…

[[Visit blog to check out this spoiler]]

Danas je počela škola, da ne kažem da se škola nastavlja za one đake koji su završili prvi razred. Dakle, ŠKOLA! Škola ako su klinci (čitaj – roditelji) platili „upisninu“ koja to nije, već kako kažu direktori školski „dobrotvorni“ prilog! Hiljadu dinara, dve hiljade ili tri crvendaća, inače nema škole.

Naravno, svi negiraju da treba platiti, naročito pred kamerama i novinarima. Iz ministarstva prosvete kažu da naplaćivanje nije po zakonu! Pljačka banke takođe nije po zakonu, pljačkaše banaka hapse. Ako pitate klince, školarce, skoro uglas će reći da treba platiti. Dakle, dame i gospodo, zašto se ne hapse ovi lopovi koji nezakonito naplaćuju nešto što je inače „besplatno“? Da, da, kako da se hapse partijski kadrovi, ili možda nas ima još naivnih koji mislimo da biti direktor neke škole može biti bilo ko od nas, ako imamo potrebne kvalifikacije.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Most of the web pages you encounter is presented to you via HTML, the world wide web’s markup language. In this article, I will share with you 20 best practices that will lead to clean and correct markup. 1. Always Declare a Doctype The doctype declaration should be the first thing in your HTML documents. [...]
Zlatko Šćepanović * * * Sasvim slučajno sam se susreo sa jednim zanimljivim društvenim fenomenom. Naime, hteo sam kupim jednu stvar koja mi je bila potrebna, ali je nisam našao. To uopšte ne bi trebalo da nas čudi, jer nema svih stvari uvek, ali ovo je bila jedna vrlo obična i ordinarna stvar koja se [...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37