Unosi za: Arhiva za 2010/10

cirilicalib_miniWindows 7 se raspričao. Već odavno govori srpski, ali sada zna i ćirilicu. Naučio je toliko jezika da je konkurenciji sada postavio ozbiljan, skoro nedostižan zadatak. Dovoljno je baciti letimičan pogled na stranicu Microsoftovog centra za preuzimanje, i shvatiti da se jezički paketi interfejsa za Windows 7 mogu naći čak i za egzotična govorna područja, poput pendžapskog, kečua, urdu ili joruba jezika. Pošto su jezici uzeli maha, nekako je logično očekivati da će sledeći korak u lokalizaciji biti dublji ulazak u tradiciju. Recimo, wallpaper s interaktivnim listovima kiselog kupusa, koji će se puniti sočnim nadevom u skladu sa zauzećem memorije ili brojem aktivnih programa. Optimalno korišćenje radnih resursa simbolizovala bi savršeno smotana sarma. U ovom Supertezinom tutorijalu, savladaćemo tehniku dodavanja jezičkog paketa interfejsa, koji pokriva najveći broj dijaloga i sadržaja prikazanih u Windowsu 7 (mada se, sa iste lokacije, mogu preuzeti jezički paketi i za Vistu). Ne možete očekivati da će svi instalirani programi na računaru, prihvatiti novi jezik kao podrazumevani (default), jer se većina programa isporučuje u posebnim verzijama za različita govorna područja. Pored dodavanja, saznaćemo i kako ukloniti postojeće jezike (samo iz računara, naravno), ukoliko je to potrebno.

Povod za ovaj proceduralni intervju sa dizajnerom Aleksandrom Maćaševim je njegova, upravo izašla, knjiga BOOK koja na 160 lepo upakovanih strana donosi izbor dosadašnjih radova ovog talentovanog umetnika.

Takođe, ovaj “jednougao” služi kao crash course za upoznavanje umetnika, te za njegovo približavanje širim narodnim masama putem svojevrsne kulturološke demistifikacije. Uživajte u razbibrizi.

Početak stranice o AM na Wikipediji kaže:

Aleksandar Maćašev (Matyashev), born in 1971, is a Serbian artist and designer known for his controversial Joseph Goebbels (TM) project in which Joseph Goebbels was depicted as the father of contemporary media culture.

Macasev macasev-book-final

01. Hegel ili Schopenhauer?
Bertrand Russell.

02. Reka ili okean?

Reka. Ali onako da ide posred grada. I da na nju može lako da se siđe. Imam morbidnu fantaziju svaki put kad odem u Bečej kako bi tako bilo fino samo se pustiti niz Tisu. Da citiram kraj Trierove Europe (zamislite onaj božanski M Sydow glas):
“In the morning, the sleeper has found rest on the bottom of the river. The force of the stream has opened the door and is leading you on. Above your body, people are still alive. Follow the river as days go by. Head for the ocean that mirrors the sky. You want to wake up to free yourself of the image of Europa. But it is not possible.”

03. Holden Caulfield or Henry Chinaski?
Ako misliš na DJ-a onda prvi ;) A i ako ne misliš, opet prvi.

04. The Jesus and the Mary Chain or Pixies?
Ovo je kao Sofijin izbor. Ipak The Jesus and Mary Chain. Pričao/pisao sam zašto, ali evo opet. Kao kad ste prehladjeni, pa imate temperaturu onako malo više od normalne, glava vam otekla, pritisak u ušima i imate čudno animirane snove. Titranje izmedju prijatnog i uznemiravajućeg.
Ceo njihov opus bi se mogao nazvati Psiho Bombona.

05. Video or audio?
Ako ćemo po vrsti fajlova koje najviše otvaram, onda audio.

06. Mozart oder Wagner?
Wagner. Proto-Nazi camp. Ne death camp, nego ono… queer camp.

07. Star Wars or Star Trek?
Star (s and stripes) Wars forever. I to The Empire Strikes Back. Mračna space goth opera. Scena užigosana u mozak: snowalkers koji se pojavljuju na horizontu.
Quote to love and cherish: “I love you!”, a on njoj onako vezan “I know.”

08. Franz Kafka ili Csáth Géza?
Dragi nam mitteleuropski mrak. Csáth Géza. On je meni evropski otac William S. Burroughsa. Sećam se kada mi ga je jedna prijateljica (ZS) otkrila u srednjoj školi. Ona danas živi pored groblja.

09. John Waters or Jim Jarmush?
John Waters. Malkice mi se više svidja Watersova Amerika. Čačkanje provincijalnog underbelly-a jedne kulture mi je omiljeni sport. Mada Stranger than Paradise nema konkurenciju.

10. Beograd ili New York City?
Ubiše me ljudi ovih dana pitanjem o sličnostima/razlikama izmedju BG i NYC. Nema ni jednog ni drugog.
Ako baš moram da biram, eto biću domaći izdajnik. Dakle, Gotham city. I to nema veze sa budalaštinama tipa “glavni grad planete”. Ljudi su naprosto opušteniji.

11. Serije ili filmovi?
Na TVu uglavnom gledam filmove. Bila je jedna fina faza nevidjene TV produkcije i pisanja koje je prevazilazilo filmsko. Sad je to meni sve malo skliznulo u manir. Svaka HBO serija mi liči jedna na drugu. Mada željno iščekujem “A Game of Thrones” po GRR Martinu.

12. Ariel Pink or Antony Hegarty?
Antonyev glas me iz nekog razloga jako nervira, tako da Ariel Pink.

13. Rain or shine?
Shine. Blindingly.
Momenat blistavog sunca kada Meursault pristiska okidač.
Kada sedim pored mora/okeana i gledam u sunce, a na iPodu mi ide obrada Velvet Underground “Ocean” sa “Fuck Your Dreams This is Heaven”

14. Alan Moore or Stan Lee?
Alan Moore. Taj čovek ima bolno oštar um. Spremam se da napravim jedan pop-kulturni Tarot špil i Moore će biti karta broj 1, Magus.
Ovih dana sam po Londonu obilazio “pentagram” turu iz grafičke novele “From Hell”. Omiljeni njegov serijal mi je ipak “Promethea”. Boginja slobodne mašte koju proganjaju muški monoteisti.

15. Robert Crumb or Art Spiegelman?
Spiegelman. A i supruga mu Françoise.

16. Pakovanje ili sadržaj?
Sadržaj uvek.
Kad smo već kod pakovanja, onako bukvalnog, svakog packaging dizajnera bi naterao da otvori bez pomagala pakovanje koje je dizajnirao. Ako ne uspe upucajte ga.

17. Pruga ili autoput?
Pruga. Bilo bi lepo smanjiti količinu automobila na svetu. Nisam neki green freak, nego bi bilo više mesta za bicikle.
Žrtvovao bih za to i svoje uživanje u beskrajnim highway vožnjama američkim viškom prostora.

18. Crkva ili neboder?
Jel ti ovo trik pitanje?
Neboder, napravljen na ruševinama crkve.

19. Liberalizam ili komunizam?
I jedno i drugo je jako kenjkavo ovih dana.
Kod komunizma mi malo smeta onaj kolektivistički momenat, a kod liberalizma muljavina koja lako sklizne u libertarijanizam.
Komunizam.

20. Város vagy puszta?
Centar za užitak mi je naštiman na beskraj ravnice, ali životna sredina mora biti grad. Kraj grada koji je dovoljno bučan, opušten i prljav.

21. Dali ili Bosch?
Bosch. Sećam da sam od jedne njegove slike imao traume kao klinac. Mislim da je bilo u knjizi “Mitologije”. Poglavlje o hrišćanstvu. Prikaz pakla.

22. Counterculture or mainstream?
Prijateljica (VK) me stalno optužuje kako sam postao grozni mainstream, a ljudi iz nekakvog “establišmenta” misle da živim u pećini.
Counterculture.

23. Propaganda or word of mouth?
Propaganda. Nekako je očigledna. Word of mouth može da bude parče stakla u bomboni.

24. Future or past?
Future. Is. Here.

25. Fine art or popular culture?
Ono fino meso izmedju.
Prinudni izbor: popular culture.

26. Street or forest?
Street.
Ali lepo ušorene, pa u pravilnoj matrici. Jal Vojvodina, jal Manhattan.

27. Snow White ili Pinocchio?
Eins, Hier kommt die Sonne, Zwei…

28. Početak ili kraj?
I jedno i drugo je toliko kratko da ne možemo ni da ih primetimo.
Izbor je početak. Lakše ga kontrolišeš, čini mi se.

29. Jägermeister ili Unicum?
Nijedno. Imam gag refleks na grlo grgolj pića.
Samo apotekarski alkohol u vidu vodke.

30. Du-Du-A ili Borghesia?
Kaži du, kaži a, kaži du du a, primitivni ples traje celi dan.
Podsećaju me na Minimal Compact.

31. Medium rare or well done?
Extremely well done. Na ivici kremiranog.

32. Hunter S. Thompson or William S. Burroughs?
WSB zauvek. Skoro sam svratio do zgrade gde je živeo, 444 Bowery u New Yorku, kod nas u komšiluku. U stan zvani The Bunker ne može da se uđe na žalost. Preko puta, o kakve li lepe slučajnosti, u New Museum-u je trenutno izložba Briona Gysina, WSBovog dobrog prijatelja i “izumitelja” cut up-a.

33. Slavoj Žižek ili Bill Hicks?
Slavoj Žižek, isključivo zbog kritike levice, viviseciranja kapitalizma i onih besomučnih psihoanalitičkih kasapljenja filma.
Da si umesto Hicksa stavio Eddie Izzarda, e onda…

34. Ustrojstvo ili rastrojstvo?
Više sam za perestrojstvo. Proces od ustrojstva do rastrojstva ili obrnuto.

35. Nihilizam ili teizam?
LJUDI, GET OVER IT! NEMA BOGA.
To što ste se vi usrali od besmisla mene uopšte ne zanima. A posebno kad krenete da popunjavate rupe nezanimljivim, a komplikovanim tripovima za koje mislite da meni treba da određuju s kim ću i kako da se jebem.
Dakle, nihilizam.

36. Noć ili dan?
Dan. Plašim se mraka. I jako mrzim da putujem noću. Nisam sposoban ni da vozim noću. Imam osećaj da vozim svemirski brod.

37. Osamdesete ili devedesete?
Osamdesete. Crno vreme TačerReganizma, ali nekako utopijski ušećereno u pop kulturi. Da ne spominjem zadnje trzaje domaće soc utopije.

38. Korporatizam ili sloboda?
Čudna ti ova dihotomija. Nisam ti baš neki rob korporativne kulture, a i previše slobode ume da bude strašno.
‘Ajd onda. Sloboda. Narodu.
A smrt znamo čemu.

39. Jugoslavija ili… ovo?
Jugoslavija. Većinu svog života sam bio državljanin neke Yu varijante. “Ovo” tek mora da zasluži da se nazove državom.

40. Romero ili Godard?
Rohmera sam slabo gledao. Volim Godardov “Alphaville”. Važno je za napomenuti da glavnu ulogu igra indie ikona Eddie Constantine koji je u Trierovoj Europi igrao pukovnika Harrisa.

41. Michel Houellebecq ou Jerzy Kosiński?
Nikad ništa nisam do kraja pročitao ni od jednog. Ona ista prijateljica koja mi je otkrila Csáth Gézu je čini mi se čitala Kosinskog. Pa, eto on.

42. Petak ili subota?
Petak. Hedonistički smak sveta. Subota već smrdi na ponedeljak. Nije da to meni nešto znači, pošto radim od kuće, ali znači drugoj polovici našeg domaćinstva.

43. Rad ili život?
Rad. Stvorio čoveka.
Život je samo posledica.

44. Pitanje ili odgovor?
Pitanje. Koga to još zanimaju odgovori.

45. 45 rpm or 33⅓ rpm
45 mi je kao klincu bio onako opušteniji i igriviji format. Par pesama i taman. Kao kratka priča.  33⅓ je već roman. Mada sam voleo 33⅓ omote jer uvek stane lepa velika slika.
Evo kompromisa, 45, ali 12 inča.

Radio Studio B je krajem Marta počeo sa emitovanjem preko satelita. Emituje preko Total Tv platforme na frekvenciji 10873.00 V sr 27500 apid je 465

Evo i video snimka sa satelita.

Seks pre braka – zabranjen.
Nema prostitucije.
Alkohol zabranjen, barovi zabranjeni.
Televizija zabranjena, Internet zabranjen,
Sport zabranjen.
Svinjetina zabranjena.
Svuda pesak. Moraš da jedeš desnom rukom jer si guzicu obrisao levom.
Nema brijanja, nema tuša.
Strana muzika zabranjena.
Dozvoljeno jesti magareće meso pečeno na žaru od kamiljiih govana.
Žene nose odeću koja liči na vreću.
Drugi određuju KO će ti biti supruga.
Na kraju ti kažu da ćeš nakon smrti dobiti SVE što nisi imao na Zemlji.

Jasnije ?

Zima

LIDS - Tim stru?njaka sa Univerziteta u Lidsu namerava da kona?no rasvetli misteriju Keopsove piramide koju ?uveni egipatski spomenik krije u svojoj dubokoj unutrašnjosti ve? 4.500 godina.

Velika piramida u Gizi je ?etiri i po milenijuma odolevala svakom ko je pokušao da prodre u njene tajne. Zagonetku ?e sada pokušati da odgonetne tim stru?njaka za robotiku sa Univerziteta u Lidsu koji u saradnji sa egipatskim vrhovnim ve?em za antikvitete razvija robnot koji bi trebalo da istraži unutrašnjost jedinog preostalog ?uda anti?kog sveta.

Ne postoji nikakav online svet. To su samo ljudi koje smo oduvek tražili, ali nije postojao način da ih upoznamo.

Nikada nisam mislio da ću pisati blog. Veoma važne stvari u životu retko dolaze najavljene, uglavnom nalete na vas dok ulazite u prodavnicu po mineralnu vodu, pokušavate da ostavite utisak otvarajući vrata nepoznatoj dami ili kupujete sir na pijaci.

Dok sazrevate živeći, ne maštate da potanete bloger. Ako i čujete tu reč, to neće u vama proizvesti neki poseban osećaj. Mislim, koga je uopšte briga za nešto tako neodređeno i puno nagoveštaja dangube kao što je blogovanje.

Nikada nisam mislio da ću imati prijateljice i prijatelje na Tviteru. Pre svega, svi ti smešni redovi softvera koje pokreće nekakav hardver uopšte ne liče na udobno mesto za sedeljku. Prijatelji imaju lica, pokrete koji ste stotinama puta uočili tokom brojnih razgovora, imaju svoje živote na koje se uzaludno žale ili ih nepotrebno veličaju decenijama. Ili nemaju nikog, što je takođe opravdani razlog za ridanje na vašem mokrom ramenu. Fuck, zar mi je u svom tom haosu još bio potreban i neki izum čiju krajnju svrhu ne zna ni onaj ko ga je sklopio?

Nikada nisam mislio da ću „imati profil“ na Fejsbuku. Iskreno, kada sam prvi put čuo da postoji ta mreža, mada se u mojoj svesti reč mreža tek od skoro vezuje sa tim odredištem na Internetu, napravio sam sad već zaboravljeni vic o adolescentnim osobinama tog mesta.

Nikada nisam mislio da ću uključivati kompjuter samo da bih proverio da li je neko ostavio komentar na mom blogu ili poruku u nevidljivom sandučetu na Tviteru ili Fejsbuku. I da ću preturati po mejlovima kao po biblioteci u kojoj treba pronaći onu jednu jedinu željenu knjigu.

Nikada nisam mislio da ću čekati, da, baš čekati kao što se neko bitan čeka na stanici ili za stolom u restoranu, jednu rečenicu ispod svog statusa, možda jedno „like“ uz link koji vodi do džinovskog džuboksa ili jedno RT uz 160 ili manje karaktera popunjenih u ramu Tvitera.

I nikada nisam mislio da ću u nedeljno jutro uzimati mobilni telefon sa noćne police da bih proverio sve to što sam već nabrojao i pre nego što sam, zapravo, uopšte počeo da živim novi dan. Ah, jebote, kakvo teško glupiranje sa tim digitalnim svetom! A u nekom uglu ja koji tu kao radim nešto ili čekam nekog!?

Nikada nisam mislio da ću pisati tekst o nečem što, koliko juče, nije postojalo u mom svetu ni kao smešan nagoveštaj. Ljudi kao ja koriste kompjuter da provere šta ima novo u „pravom svetu“ ili da telefoniraju badava tetki u tamo već nekoj zemlji. I ne vezuju to iole ozbiljno sa svojim fizičkim prisustvom na ovoj urnebesnoj planeti.

Nikada nisam mislio da ću deliti stvarnost na online i offline. U stvari, u tu podelu nisam siguran ni sad jer je granica tako tanka, tako prozračna, tako zavodljivo mačkasta da lagano tonem i, priznajem, menjam se tonući u tu neverovatnu smesu opipljivog i nedodirljivog.

Nikada nisam mislio da ću jednom u ma kom tekstu, u razgovoru sa ljudima, u šifrovanim porukama na trgovima Interneta, ostavljati komadiće sopstvenog bića koje sam oduvek smatrao emocijama.

Ne, nikada nisam mislio da ne postoji nikakav drugačiji, nikakav digitalni online svet, nikakve mreže i instalacije koje su samo putevi do drugih ljudi. Jer, evo ovde na kraju ovog zapisa, mogu jasno da priznam kako sam ostao bez starinske sposobnosti da gunđam na svu tu gvožđuriju bez koje bih i ja ostao nedorečen i pomalo pust.

Ah, da, to sam vam već rekao, ali ove dve rečenice su mi neophodne da završim priču.

Ne postoji nikakav online svet. To su samo ljudi koje smo oduvek tražili, ali nije postojao način da ih upoznamo.

Sad postoji i mi nećemo nikada otići iz tog sveta.

I, mislim, biće bolje da se potrudimo da u njemu živimo najbolje što znamo.

Mislim da to uopšte nije težak poduhvat! )

Ilustracija preuzeta odavde.

No related posts.

Evo da se i ja oglasim posle dvadeset modnih dana u Beogradu, e pa sad to pomnožite sa tri ili četiri koliko se svake večeri održavalo revija... Mnogo. Svega. Ne nužno dobrog i lepog. Kako verujem u cenzuru ignorisanjem, usresrediću se na ono dobro.
U ovom slučaju odlično!
Kreatorka Ana Ljubinković prikazala je sinoć u prepunoj sali Beoexpa (verujte prepunoj!! nijedna revija na ovogodišnjoj nedelji mode nije izazvala toliko interesovanje) kolekciju za jesen/zimu 2010/11. pod nazivom Black Milk.
Ova kolekcija je nastavak priče koju je Ana započela prošlog proleća sa kolekcijom Galactic. Po njenim rečima Black Milk se odlikuje složenom igrom trouglova i romboida, njihovim preklapanjima, ukrštanjima i savijanjima čime je dobijena oštra geometrijska silueta u kojoj se ogleda inspiracija u galaktičkim putovanjima i papirnim zmajevima.
Po mojim rečima - savršeno! Ana je jasnom koncepcijom, dobrim konstrukcijama (obratite pažnju na kapute!) i doziranom primenom boja jasno pokazala da je izrasla u vrrrrlo ozbiljnog dizajnera. Iako je poznata po obilatom korišćenu boja i zanimljivom likovnom izrazu ovom i predhodnom kolekcijom pokazala nam je da je zaista vrsan poznavalac mode. Da spada među one koji sa vrlo malo mogu da postignu mnogo!
Bez ikakvih koreografija, dimnih efekata, vrištavih detalja, maski, kerefeka, pomagala i estrade u provom redu usplela je da zadrži pažnju svih prisutnih i osvoji njihove nepodeljene simpatije.
Sinoć je moda bila u glavnoj ulozi, a vi sada uživajte u fotkama sa revije.
P.S. Već od sutra modele možete videti&pazariti u renoviranom Choomich tržnom centru.
 

Noćašnje pomeranje sata me navelo da se malo i sama osvrnem unazad. Zapitah se šta sam to radila i uradila u zadnje vreme? Koliko sam energije utrošila, vremena, da li je to vreme uzalud izgubljeno, imam li koristi sada ili u budućnosti od toga, koliko je sve to skupa uticalo na moje zdravlje, porodicu, da li sam bila zadovoljna za svo to vreme, da li sam i dalje ja JA, koliko sam propustila…… Jedno za drugim pitanja su se nizala do besvesti.

Odgovori……… ni sa jednim nisam bila zadovoljna!

Užasno mrzim patetiku i ne znam kako bih uopšte pisala o svemu što mi se vrzma u glavi. Moje postupke, kojih sam ja,  potpuno, u svakom momentu svesna  je teško objasniti. Ne, teško je razumeti!

Prijatelji mi često govore:

- Ti si bre Verkić luda! Zar ne vidiš da  ………..

E,  pa želim konačno nešto reći!

Nikad me niko nije mogao prevariti, obmaniti! Nikad nisam nasedala lepim rečima, pričama, obećanjima mada vi to ne verujete. U samo startu sam uvek, ali baš uvek znala šta od koga i čega mogu očekivati. Znala sam kakav je ko, znala sam šta se krije iza osmeha, pogleda, ma koliko ga skrivali ili mislili da se u njima nije mogla pročitati istina.

Za razliku od tih, malih kreatura punih raznoraznih kompleksa, od tih samozvanih velikih, bitnih, uspešnih, ljudi sa vezama i vezicama, ljudi koji misle da iza sebe uvek, ali uvek imaju nekoga ko će ih gurati, ko će stati iza njih, koji misle da su popili svu pamet ovog sveta a da su svi ostali oko njih glupi, za razliku od tih nepismenih individua koji u godini dana ne mogu smisliti a kamoli izgovoriti dve prostoproširene rečenice bez ubacivanja – OVAJ……OVAJ……, za razliku od svih vas takvih, ja sam u svakom momentu bila svesna ko ste vi u stvari. Nikad me niste mogli prevariti!

Svesno sam ulazila u vašu igru, otvarajući vam srce, dajući celu sebe pokušavajući vas navesti da shvatite da nisu svi ljudi kao vi. Pokušavajući vam pokazati ko je ova Verkić.

Ne bih bila iskrena kada ne bih rekla da sam za svo ovo vreme mnogo puta pomislila:

- Ma, dosta više, neću, ne želim, ne vredi!

Medjutim, tada, u tim trenucima,  niste više biti važni vi, važe razmišljanje, namera ili ponašanje. Ne!!!  Važno je bilo završiti, odraditi započeto. Važno je bilo ono nešto veće u čemu ja vidim vrednost a vi samo korist. Znam da nikad nećete shvatiti da neko može nešto raditi bez koristi. Znam da je vama bitan jedino uspeh i novac. Znam da vi jedino znate i umete tudj rad prisvajati i na taj način se penjati stepenicama koje ste sebi zacrtali gazeći preko svih koji vam se nadju pod nogama, ne birajući sredstva ni načine da to uradite. Znam da se nećete ni zamisliti a kamoli osvrnuti. Znam da vi nikad nećete razumeti!

Meni to nikad nije bilo bitno. Bitno je da sam ja, Verkić, uvek bila ono što jesam. Bitno je da se završi započetoEl ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha XXI veka i  borba s vetrenjačama biće tada iza mene.  Svako vreme, pa i ovo naše ima svog Don Kihota. Nekog ko se bori protiv zla, mada na pogrešan način i u pogrešnom vremenu, ali su njegove namere  čiste. Znam da verujem  samo u ono u šta želim da verujem i da svet vidim  drugačije od mnogih  ljudi, ali to je ova Verkić.

Koliko sam samo  puta čula:

- Ne talasaj!

Ama slušajte vi tamo, da Vi,  bez obzira na vaše ponašanje, niko, niko nije toliko lud, glup niti slep. Ljudi se lako pročitaju.

………………….

Mlada sam ja, ima vremena, naučiću ………….. ali………. nikad se neću promeniti! Ponosim se time,  život je…….u njemu se sve plaća i sve vraća.

Ja, medjutim, od danas, sve naplaćujem!

Ukoliko se neko prepoznao u ovom tekstu i našao se pogođenim,  znači da za to ima razloga. Debelih. Svima ostalima ovaj tekst je samo pokazatelj da sam duboko svesna da nisam naivna, da sam borac, da sam Ja – Verkić………ili možda vi, dragi moji, već to znate.

Voli vas vaša Verkić!

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37