Unosi za: Arhiva za 2010/11

Nisu to bili obični snovi od magle zarezani oštricom oblaka prokrvarili su i zavrištali kao otvoreno slomljena ruka to su snovi od krvi i mesa moj prijatelju izborali se ostarili čelo im ostaklilo pogurili se kao petsogodišnje drvo poštapali se grčili a onda pucanj cveta i kraj nisu to bili snovi od magle moj prijatelju [...]

Sat samo još i ja ću zagrliti svog supruga poželevši  da  ova godina koja je upravo pred njim mu bude jedna od najlepših do sada. Zadnih 13 godina, svakog prvog decembra,  njega, svog dragog Marka,  nežnim poljupcem budim tačno u ponoć kad novi dan počinje. Zadnjih par godina bio je to samo najnežniji zagrljaj koji se može podariti. Zagrljaj bez poklona, bez  onog slatkog iščekivanja i  nestrpljivog i radosnog odmotavanja papira i odvezivanja mašnica.

Nikad mi nije ništa rekao, zamerio. Nikad nisam u njegovom pogledu primetila ni tračak …….ne, jer ja imam najbrižnijeg, najnežnijeg, najnesebičnijeg, najstrpljivijeg i najtolerantnijeg čoveka na svetu.

Obožavala sam onaj njegov pogled sretnog deteta kad bih mu nešto pružila, kad bi uspela sakupiti dosta novaca za neku sitnicu. Nikad to nije bilo  bog zna šta, ali……..radovao se,  mirisao i najobičnijim dezodoransom i govorio mi:

- Pomiriši, pomiriši……..baš je super…….. baš takav sam nedavno gledao……. ne ne takav, to je baš taj……..

Ovog prvog decembra,  sva nasmejana,  ponovo ću da te poljubim, zagrliću te verovatno jače nego obično, pokušavajući sakriti glavu na tvom ramenu. Znam, biće uzalud, noću ne nosiš potkošulju i na svojim golim ramenima osetićeš suzu koju ću  pokušati uzalud sakriti od tebe. Biće to samo jedna suza jer ostale ću progutati, vrpoljeći se i pitajući te želiš li kafu. Jedino ti to mogu dati. Šolju tople kafe koja ti ne treba ali ti ćeš nasmejan odgovarati:

- Naravno, znaš da hoću!

Sedećemo nemi, ispijajući gutljaje vruće kafe,  jer reči nama nisu potrebne. Mi imamo NAS! Mi imamo svo bogatstvo ovog sveta! Ko ovo ne razume nikad nije zaista voleo.

Mi imamo našu ljubav, nama nikad hladno nije, mi imamo našu ljubav, mi nikad gladni nismo, mi imamo našu ljubav i najbogatiji smo na svetu, mi imamo našu ljubav  i mi imamo SVE.

Naša kutija sa blagom koju ljubomorno čuvamo je prepuna bisernih osmehasjajnih  pogledaiskrenih reči koje zveckaju kao najlepši zlatni novčići od kojih smo vremenom pažljivo satkali  bisernu ogrlicu naše ljubavi. Svaki od tih novčića ima svoju priču, svaka je tužna  ali u isto vreme i predivna.

Sećaš se, mili moj, kad smo ležali zagrljeni u onoj tvojoj kućici, kad smo se pokrivali jednim ćebetom i kad smo planirali šta ćemo sutra zajedno raditi…………sećaš se kad smo imali punu kuću gostija i  pevali do rane zore…………  kad si me nosio na rukama nakom operacije, onako još ne probudjenu,  jer nisam želela ostati ni minute u bolnici a ti si odmah nakon toga morao otići kod komšije raditi jer nam je pozajmio novaca za operaciju…….. sećaš se kako si se noćima igrao sa Nikolinom i Mladenom dok je njihov tata…….. sećaš li se kad si pričao satima sa mojom kćerkom kad je pokušavala sastaviti deliće svog života………. sećaš li se kad si me kupao jer sam bila nepokretna…….. sećaš li se kako smo se smejali dok bi me stavljao u kadu……… sećaš li se  kako  bi dugo u noć pričali sa tvojom majkom i očuhom koji bi nam došli u goste a ja bila ponosna jer si me stalno hvalio ……… sećaš se kad si danima kopao, a ja mislila da si za to vreme negde bio sa prijateljima,  samo  da bi mi kupio …….. sećaš se?

Sećaš se najdraži moj?!

Danima bih mogla ovako da  prevrćem naše zlatne dukate sećanja iz bogatog nam sandučića. Najneverovatnije priče i priče da pričam.

Da li vam je onda čudno što naš kovčeg sa blagom ljubomorno čivamo?   Ono ima posebno mesto, najčuvanije mesto na svetu. Naša srca koja kucaju kao jedno!

Pre nekoliko dana sam, krajičkom oka, videla najavu za ovaj film na TV Avala. Uopšte nisam čula ništa, niti sam pročitala naslov, jedino sam videla vreme u koje će biti prikazan. Pošto već imam pozitivnih iskustava sa filmovima na ovoj televiziji, pomislila sam da to nije loš način da se provede veče.

Malo sam zakasnila na početak filma ali mi to nije smetalo da se uključim. Onda me je iznenadio nemački jezik. To je još jedna od stvari koja mi je promakla u najavi. Retko gledam filmove sa neengleskih govornih područja a i kada ih gledam strašno mi nedostaje da razumem tačno ono što glumci govore, da ne moram da se oslanjam na prevod.

U svakom slučaju, film “Život drugih” (Das Leben der Anderen) je odličan. Sve se dešava u Istočnom Berlinu, početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada svi žive pod presijom režima i stalnim strahom od tajne policije. Jednog od retkih pisaca koji nije “podrivao” državu svojim radom, Georga Drajmana, ipak počinje da uhodi Štazi. On živi sa  glumicom Kristom Marijom Ziland, koja je zapala za oko jednom od ministara iz vlade Istočne Nemačke. To pojačava prismotru ne bi li pronašli nešto što bi bio razlog da pošalju Štazi u akciju.

Ulrich Mühe je odlično odigrao kapetana Gerda Vislera koji rukovodi akcijom praćenja i redovno podnosi izveštaje o svemu što se u Drajmanovom stanu dešava.  I koji, malo po malo, biva opčinjen njihovim životom i umetnošću.

Koga zanima, evo ga trailer pa neka proceni da li da gleda film ili ne. Ja toplo preporučujem gledanje )

"Mili, stvarno preterujes. Stvarno mislis da je klipan koji me sedmi put pita da li sam model, na toj mrezi, idealna prilika za mene?!" Urlala sam iz garderobera, pakujuci stvari za Novi Pazar.
"Mama, kako nije, inace si pola zivota provela sa onom Tvojom krojacicom". Rekao je moj mladji zureci u ekran.
Stariji je suflirao:"Majka, pa on je shvatio sustinu Tvog bica koje vapi za dobrom kupovinom".
Ukapirala sam ironiju. Svog polozaja i svoje strasti. Koja je bila na dijeti, obzirom na ocev odlazak i smanjenu platu... Trpala sam u torbu onaj divni sivi kostim koji je premijeru imao u Briselu. Pakovala sam ga i mislila - od Brisela do Novog Pazara, mali je korak...
"Ma slusajte", prisla sam i sama ekranu "kada me vec provocirate, taj frajer prica o nekim igrama za decu. A ja se, momci moji, mogu igrati samo mame i tate. I to sa Vasim ocem, da znate. Nikog drugog ne zelim da vidim..." Rekla sam tihim, zalostivim glasom.
Mladji me je pogledao tuzno:"Znas, ovde ima mnogo laznih naloga. Ponekad pomislim da je iza toga nas tata...Ljubomoran je kao pas. Stalno pita da li se vidjas sa nekim...A i ovako mi je komenatarisao da se u poslednje vreme ne skda sa kompa...Prave ste cvecke, da znas. Nista bolje ni ne zasluzujete. Ni on ni ti."
Ma sta ljubomora ima sa tim, pomislila sam sa gorcinom. Samo ljubav. A nje izgleda nema.
Malcu sam se nasmesila i pomazila ga po kosi.
Stariji me je zabrinuto merkao: "Neces valjda nositi te bele pantalone po ovoj zimi mama? Samo Te posmatram...Fali Ti neka daska u glavi da znas. Pakujes se celo posle podne. Gde ides u stvari"?
Ispricala sam i njima, manje - vise sve. Ne opterecujuci ih detaljima koji su nosili smrtnu opasnost. Umanjujuci znacaj dogadjaja, naravno. Bila sam im duzna istinu, ali ne onako zastrasujucu kakva je u stvari bila.
"Ha, pa bas je dobro sto vise ne radis studente, rece mladji sin. Eno ih siroti strajkuju pred ministartvom...Zamisli da su kevu u kostimicu poslali da pregovara" Sada se vec zezao, gledajuci u brata.
"Ma,sta ti znas, rece moj student. Neradnici su to, hoce da destabilizuju sistem. Sto nisu radili preko leta", rece moj stariji, razdrazljivo.
"Pa kao sto vidite, na primeru oba tumacenja, u Srbiji svaka istina ima bar dva kraja", rekoh ja pomirljivim tonom uvaljujuci im kolace, koje sam pravila vece pre toga. Hrana kao uteha, bila je ovog puta, evidentno.
I meni i njima.e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157[google97fa22a62a0d70c0.html] _uacct = "UA-4475068-1"; urchinTracker(); e9527855cf754753a47c5bbc9a6a1157

Wikileaks.org, javni servis tajnih informacija. Opet otkriva tajne (prljave, nadmene, lose, ocigledne, …) mnogih zemalja sveta. Puno je komentara na ovu temu po forumima, cak i po vestima jer se i “nasa” zemlja proziva. Necu da ulazim u detalje, svako ima svoje misljenje ali Wikileaks cini svima uslugu.

Jednostavno je, ako si human nemas sta da krijes i bices pravedan prema svima … u suprotnom suocices se sa samim sobom kad tad. A za one koji jos uvek ne misle tako, Wikileaks ima resenje: “El Pais, Le Monde, Speigel, Guardian & NYT will publish many US embassy cables tonight, even if WikiLeaks goes down“.

Diskusije:
http://www.devprotalk.com/showthread.php?t=8962
http://www.elitemadzone.org/t415796-0-Sta-ce-danas-objaviti-WikiLeaks

Open-source gigant, Red Hat, stekao je Makara, platformu za Cloud implementaciju aplikacija i upravljanje. Makara, za koju su kružile glasine da je već neko vrijeme u pregovorima sa Red Hat-om, omogućuje organizacijama da odredbe, implementiraju, upravljaju, prate i skliraju svoje Java i PHP aplikacije na javnom i privatnom Cloud-u, kao što su Amazon EC2 i [...]

Domaći Ferrero

Potreban materijal:

100g lešnik napolitanki
150g lešnika
200g Nutelle
150g čokolade za kuvanje ili mlečne čokolade
4,5 kašike ulja

Domaći Ferrero

Priprema:

Zagrejati rernu na 180C. Lešnike rasporediti u pleh pa staviti u rernu na 8-10 minuta. Izvaditi ih, ostaviti da se prohlade, skinuti im opnu, a zatim ih fino iseckati. Napolitanke grubo izlomiti, dodati seckane lešnike i Nutellu pa sve fino izgnječiti rukama da se poveže. Uzimati po kašicicu smese i oblikovati malene kuglice (ako je smesa premekana ostavite je 15-30 minuta u frižideru pre oblikovanja kuglica). Složiti ih na tacnu i staviti u frizider na sat-dva da se dobro stegnu i rashlade. Istopiti čokoladu sa uljem na laganoj vatri pa umakati stegnute kuglice. Ostaviti glazuru da se stegne a zatim poslužiti.

Domaći Ferrero

“kuVarijacije” su mesečna igra namenjena vlasnicima food blogova sa prostora bivše Jugoslavije. Osmislila je mamajac sa bloga Cooks and Bakes. Domaći Ferrero izglasan je u sklopu igrice za isprobavanje ovog meseca. Na opšte veselje mojih ukućana. Planule su u roku od par sati i mislim da je ovo što sam rekla sasvim dovoljno da opiše sve ono što bi o samom receptu, ukusu i svemu što ide trebalo da se kaže. Praviće se u mojoj kući sigurno još milion puta.

Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

Iako je za ovo možda još uvek malo rano, izgleda da će Facebook-ovi investitori zaista imati vrlo srećan Božić. Vrednost akcija kompanije je nastavila da raste na privatnom tržištu po kojem kompanija sada vredi neverovatnih 50 milijardi dolara. Vrednost Facebook-a početkom ovog meseca je bila procenjena na 41 milijardu dolara. Dionice u vrednosti oko 40 [...]
Stradivarius kopira?! Bu hu.
Nije da je ova epizoda Original/Kopije neko čudo. Mislim, Stradivarius kopira Burberry.
So yesterday's news.
Ali nema veze, ja bih da vas, moje drage kupoholičarke, zapravo upozorim da u Stradivariusu možete pazariti uopšteneličinaBurberry kaput.
Što je (iako ne podržavamo copyacats, jelte) jedna skroz zanimljiva vest ;)
Burberry jesen/zima 2010/11.Stradivarius zima 2010.
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37