Unosi za: Arhiva za 2011/02

Paradox Interactive danas je najavio svoju najnoviju interno-razvijenu igru po imenu Sengoku. Posredi je strategija masovnih razmera smeštena u feudalni Japan. Pogledajte ovaj video da vidite kako će to otprilike da izgleda, a Ranko će već napisati recenziju kad bude vreme.[Pročitaj ceo članak...]

Light painting WiFi

WiFi mreže su svuda oko nas. Zamislite da ih je moguće na neki način vizualno prikazati… Upravo to pošlo je za rukom ekipi četvorice entuzijasta koji su se domislili načina vizualizacije dostupnih WiFi mreža.


Malo hardvera, LED lampica, duga ekspozicija fotoaparata te šaka dobre volje rezultirali su prikazu kao na gornjoj fotografiji, a kako je projekt naziva Immaterials: Light painting WiFi nastao pogledajte na priloženom video isječku.

Immaterials: Light painting WiFi from Timo on Vimeo.

Još ponešto fotografija te detaljnije o samom projektu pročitajte na ovoj adresi.

prestajem da pijem čim ovo popijem Subscribe to the comments for this post? Share this on Facebook Tweet This! Stumble upon something good? Share it on StumbleUpon Share this on Technorati Post on Google Buzz Digg this! Share this on del.icio.us Share this on Reddit Share this on FriendFeed Add this to Google Reader Share [...]
Ništa prostije. Dovoljno je da imate vozača od poverenja, IQ u zbiru na nivou spoljašnje temperature i olaaaa: Čime se budala dići…

"govor kralja Džordža VI -King's speech"

Oskari su podeljeni sve se zna. The King’s Speech je imao najviše uspeha. Naravno film je baš onako britanski, ja sam lično očarana, ali nećemo o filmu. Učimo engleski, pa da se pozabavimo tim čuvenim govorom Džordža VI.

"Kralj Džordž VI"

Kralj Džorž VI je samo mogao da sanja, da će ga jednog dana na filmu igrati takav dasa, kao šro je Colin Firth. Džordž VI, kršetnim imenom Albert, Berti, bio je izuzetno neprivlačan, nizak, sitan, klempav i mucao je. Stalno je bio u senci svog mnogo zgodnijeg i šarmantnijeg brata, budućeg kralja Edvarda VIII. Evo i njegove slike pa uporedite.

Engleski kralj   Edward_VIII

Sve u svemu, da vam ne prepričavam film, nego malo da učimo engleski i to onaj pravi, britanski.
Sve se može kad se hoće, pa eto i kralj je uspeo da savlada svoje probleme sa mucanjem, pa možemo i mi da naučimo engleski -) .
Na početku posta imate fotografiju transkripta tog čuvenog kraljevskog govora o objavljivanju rata Nemačkoj, ali ja hoću da saslušate Džordža VI. Dok ga slušate pratite tekst, verujem da ćete lepo to razumeti. Ne zaboravite, ako neku reč ne znate, klilnite dva puta na nju i otvoriće vam se prozor za značenjem.

In this grave hour, perhaps the most fateful in history, I send to every household of my peoples, both at home and overseas, this message, spoken with the same depth of feeling for each one of you as if I were able to cross your threshold and speak to you myself.

For the second time in the lives of most of us, we are at war.

Over and over again, we have tried to find a peaceful way out of the differences between ourselves and those who are now our enemies; but it has bee in vain.

We have been forced into a conflict, for which we are called, with our allies to meet the challenge of a principle which, if it were to prevail, would be fatal to any civilized order in the world.

It is a principle which permits a state in the selfish pursuit of power to disregard its treaties and its solemn pledges, which sanctions the use of force or threat of force against the sovereignty and independence of other states.

Such a principle, stripped of all disguise, is surely the mere primitive doctrine that might is right, and if this principle were established through the world, the freedom of our own country and of the whole British Commonwealth of nations would be in danger.

But far more than this, the peoples of the world would be kept in bondage of fear, and all hopes of settled peace and of security, of justice and liberty, among nations, would be ended.

This is the ultimate issue which confronts us. For the sake of all that we ourselves hold dear, and of the world order and peace, it is unthinkable that we should refuse to meet the challenge.

It is to this high purpose that I now call my people at home and my peoples across the seas, who will make our cause their own.

I ask them to stand calm and firm and united in this time of trial.

The task will be hard. There may be dark days ahead, and war can no longer be confined to the battlefield, but we can only do the right as we see the right, and reverently commit our cause to God. If one and all we keep resolutely faithful to it, ready for whatever service or sacrifice it may demand, then with God’s help, we shall prevail.

May He bless and keep us all. (The King’s Speech of September 3, 1939, quoted in its entirety by Larry Gray in Fathers, Brothers and Sons, pages 127-128.)

preuzeto sa sajta www.awesomestories.com

I tako stidljivi, ružni, mladi čovek, koji je pri tome imao i probleme sa mucanjem, uspeva da postane predvodnik svog naroda u izuzetno kriznim vremenima.
Već se pojavljuju komentari raznih istoričara, da je kralj svoju govornu manu uspeo da prevaziđe najviše zahvaljujući velikoj ljubavi i upornosti svoje supruge, u filmu je to drugačije prikazano. Svejedno, ostaje zapisano da je to bila jedna velika i srećna, kraljevska ljubavna priča.

"Kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta"

Related Posts:

Odbrojavanje je počelo.

Pomislio bi neko (na primer ja) da je jednostavno svaki dan postaviti po jednu običnu fotografiju iz sopstvenog okruženja. Ako vam se dan pak sastoji iz rutine, teško da će inspiracija trajati dugo. Istom ulicom se ide do metroa, istom tom se i vraća, niko naravno nije blesav da samo zbog dobre fotke koristi neku drugu metro liniju i suočava se sa gužvama i dosadnim prelazima. Uglavnom postigla sam ono što sam želela. Da jednog dana ko zna, kroz godinu-dve kad pogledam unazad imam kakav-takav podsetnik na ove poslednje moskovske dane. Svaka slika je ustvari i mali deo zivota za koju me vezuje nekakav dogadjaj. A skup malih događaja daje jednu veću sliku o vremenu koje sam ovde provela.

Svi me pitaju-šta ćeš raditi ovih pet dana? Odgovor je isti-nemam pojma. Ne izlazi mi se nešto preterano na -13C, ne šeta mi se po zaleđjenim ulicama. Sve sam već videla i to po nekoliko puta, sve muzeje koji su me interesovali sam posetila, bila po svakakvim  klubovima, žurkama, koncertima, izložbama… Lepo je bilo ali i sasvim dovoljno.

Vreme je za neke druge meridijane.

Još da spakujem tri godine života u 60kg i put pod noge.

Ako neko ima korisne savete za pakovanje, molim ne štedite “papira”. Mislim, na one savete tipa, čarape staviš u cipele, marame između svega ostalog po koferu rasporediš, peškire ostaviš u Moskvi i tako to.

 

 

 

mimoako radost se narušava
ako radost se narušava
mučnim poimanjem stvarnog
tada sam nosio samo tračak osmeha
ako ne mislim jer ne umem
a mislim da znam sve
onda zaludan je trud
pustiću druge
dokle god budem smatrao
da svaki je treptaj jedan mali kraj
sa kraja se pomaći neću

volim da hoću da mislim da znam
da budem poznat kao normalan
volim da hoću da mislim da znam
da dani su kao boje
trošim ih, ne bacam

Nikada nisam želeo prihvatiti njihovu viziju stvarnosti
Nikada nisam želeo prihvatiti njihovu viziju stvarnosti
Nikada nisam želeo ni delić toga neba pod kojim se nalaze
U mom malom hladu je lepše sigurnije
Boje i mirisi se stapaju prateći korake mojih misli
Tlo ne mora da mi se nalazi pod nogama
Mada sam svestan opasnosti leta

Nekako
Kada pogledam
Sagledavam celinu osećam da je tako
Ni dolazak noći ni zvezde hladne ni pad temperature ni zvuci sna
Ništa
Ništa ne remeti sledeće jutro
Osećaj je isti
Dani su isti
Uvek sam svestan da vidim
Samo
Samo što se ne pomeram
Ne menjam

Čemu velike vizije kada mogli bi svi
Svoj mali hlad
Zaogrnuti u sebe

to je samo život
to je samo život
te razlike u mišljenjima
što te čine besnim i teraju
da nagrdiš sebe
to nije stvarno
to nisam ja

to je samo život
nedostatak strpljenja
potreba za bržim rešenjem
to nije stvarno
to nisam ja

video sam je kako protiče
video sam je kako protiče
video sam je pod sobom
video sam je u oblacima
sa nekih 10-15 metara visine
i nije delovala toliko strašno
(a zašto i bi?)
video sam je poput miliona kapi
video sam je poput jedne
jedine niti

stvari nedovršenima ostavljam
stvari nedovršenima ostavljam
pogledam ih ponekad
pokušam da se vratim
stanem
bez razmišljanja, naravno
bez pomisli o pokretu, snazi
bez hrabrosti
bez stava
bez ičeg zgodnog
što pojasniti bi moglo
za opravdanje se uzeti
za držati se
ne umem

izbegavam pogled na beskućnike
izbegavam pogled na beskućnike
sujeverjem se borim protiv
ne želim da znam ne želim da vidim

trljam ruke jer mi je duša hladna
prekidam ne ostajem
zatomljavam svest
sećanjem na to da
prvi je

života deo

prekinut presecanjem

pupčane vrpce

drugi je

ovaj

treći

t-razvodnik
t-razvodnik
dve prazne pivske flaše
polu ispijena kafa

pepeljara

rešetka dozvoljava samo pogledu da izađe

držač za policu od kovanog gvožđa
nekada oslonac
sada ostavljen bez značaja
bez smisla

lažni ukras

senka ne prati tok vremena
statična je poput
svega u tom uglu
pod podrumskim prozorom

čovek stoji
mada i on kao senka više
sebe sagledati ne može
ulica donosi obrise

hod
kapi
vetar

Vapim za rečju
Vapim za rečju
Za slobodom pristupa bez ograničenja
Za tobom
Za sobom
Vapim
Za naličjem života barem
Za kockicama dahom zgrejanim
Za mislima dobru posvećenim
Za sujeverjem i verjem
Vapim
Za promenom
Za istim
Za onim što kažeš
I onim što prećutiš tiho
Uglavnom za onim što prećutiš tiho
Za svim
Vapim
Za maglom
Za suncem
Za smiraja u sumrak posebno poželim
Poželim
Da nedostajem
Da me vidiš
Poželim
Da budem dete
Da hodam poljem
Da oblak ne bude kraj misli
Da zemlja ne bude dno
Podno koraka
Da svrsi hodim shodno umu
Da svrsi vredim shodno želji
Za rečju
Za slobodom
Za tobom
Za sobom

Šta ćemo kada nam nestane ljudi?
Šta ćemo kada nam nestane ljudi?
Kada više ne bude imao ko u redovima za plaćanje danka da stoji,
Kada više ne bude bilo nikog za crkavicu da dirinči,
Kada svi što ćute samo zamuknu,
Kada traga ne bude čoveku?
Šta tada?
Kada ovenčani lovorikama izjedeni trnjem iz zemlje ponosne u kaljugu bačeni
Nestanu,
Kada zlo prestane da vlada jer nad kim više nema,
Kada svi sni prestanu u zlatne vrpce, koje neki drugi seku (uvek neki drugi seku), da se tkaju,
Kada java među postavi,
Kada plakati postane sramota,
Kada obrazi se usuču do zuba koji mesa videli odavno nisu?
Hoćemo li sebe tada izjesti?
Koga?
Koga ćemo, kada nam je nestalo ljudi?

Sinoć je u 20:30h, sa zakašnjenjem od pola sata zbog tehničkih problema, počeo koncert Vanese Me u Areni, pred oko 4.000 gledalaca.

Nekadašnje čudo od deteta a sada najbolje plaćeni instrumantalista na svetu sa milionima prodatih primeraka CD-ova, Vanesa Me (Vanessa Mae) izgleda kao krhka devojka koju bi malo jači vetar mogao da oduva. Sve dok ne počne da svira. Onda se vidi njena unutrašnja energija i snaga koju koristi da uvežba virtuoznost kojom zadivljuje.

Koncert je počeo kompozicijom Storm i dalje, u prvom delu, nastavljen nešto mirnijim ritmovima, kako je i sama Vanesa  rekla, da bi kasnije nastavljen žestokim ritmovima uz pratnju njenog rok benda i srpskih gudača (orkestar “Metamorfozis” na čelu sa violinistom Sašom Mirkovićem).

Posle prvih 45 minuta fenomenalne muzike i briljantnog izvođenja, napravljena je pauza od 20 minuta. U drugom delu koncerta Vanesa Me se “vraća” klasičnijim zvucima, pa je u rukama ove jedinstvene umetnice, zvuk njene 250 godina stare violine došao do izražaja.

Koncert je završen izvođenjem Bahove Tokate i Fuge, obradom klasičnih kompozicija koju je snimila kao svoj prvi singl pre petanestak godina. Posle dugog aplauza, Vanesa Me je izvela još jednu kompoziciju na bis.

Sjajan koncert. Odličan način za snabdevanje pozitivnom energijom u ove sive, hladne dane.

(Fotografiju (Fonet) sam preuzela sa sajta B92 dok ne prebacim dve sa mog telefona)

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37