Unosi za: Arhiva za 2011/02

Uskoro možemo očekivati prve procjene o gospodarskoj aktivnosti u posljednjem kvartalu 2010. godine i nakon što je treći kvartal prošao sa simboličnih 0,2% gospodarskog rasta mnogi očekuju kako će se isto desiti i u četvrtom čime bi (makar neuvjerljivo) mogli proglasiti izlazak iz krize. No, čini se kako se to ipak neće desiti i kako je u četvrtom kvartalu ipak došlo do nekakvog pada tako da se brojčanik za izlazak iz krize resetirao i brojanje je ponovno počelo s početkom ove godine.

Ono što me svojevremeno najviše fasciniralo kod državnog zavoda za statistiku je formular kojeg dobijete i morate ispuniti jednom mjesečno a koji govori o padu i rastu gospodarske aktivnosti odnosno morate ispuniti nekakve tablice u kojima ispunjavate koliko ste čega proizveli. To samo po sebi ne bi bilo ni na koji način sporno kada kriterij i krajnji rezultat te tablice ne bi bio izražen u jedinicama mjera koje nemaju ama baš nikakve veze sa tržištem pa i životom kao takvim.

Uzmimo primjerice situaciju da proizvodite opruge (inače, jedna od najvećih europskih tvornica opruga je locirana u hrvatskoj) i jedan mjesec proizvodite malene oprugice koje se stavljaju u olovke, namještaj i slične proizvode. Vaši strojevi su u stanju proizvesti doslovce milijune opruga u mjesec dana i na izvješću koje ste ispunili imate ogromne količine opruga i svi su jako sretni. No međutim, slijedeći mjesec dobijete veliku narudžbu nekog automobilskog proizvođača i u istom vremenskom razdoblju proizvedete jedva nekoliko desetina tisuća opruga ali za amortizere, te opruge su daleko veće, skuplje, proizvodni proces je daleko sofisticiraniji i u biti ostvarili ste nekoliko puta veći promet u kunama, no u komadima je rezultat poražavajući i državni zavod za statistiku zaključi kako je proizvodnja pala. Možda proizvodite posudice za npr. kesten pire koje su malene i to je tipični zimski proizvod i u ovimn mjesecima se prebacujete na proizvodnju daleko većih posudica za sladolede. Promet je opet veći, no broj komada je manji i zavod je sada već zabrinut. Možda ste čak i neki brodograditelj i u nekom kvartalu prošle godine ste proizveli nekoliko ogromnih i teških tankera, no u ovome kvartalu isporučujete sofisticirane brodove za prijevoz automobila ili stoke koji su daleko manji, no neusporedivo vrijedniji i s daleko više dodane vrijednosti, no koje vam koristi od toga kada na Markovu trgu ministri i ministrice (oni koji se barem malo razumiju u brojeve) čupaju kosu i otkopčavaju svoje prevelike konfekcijske brojeve košulja od hladnog znoja koji ih je oblio?

Istovremeno, niti sama proizvodnja ne mora puno značiti za gospodarsko zdravlje neke zemlje. Proizvođač može zaključiti da mu je iz nekog razloga dobro proizvoditi za skladište, a imovina zatečena u skladištu se računa u aktivi poduzeća, a po nekom pomalo zastarjelom shvaćanju sve što je u aktivi poduzeća se smatra dobrime pa je dobro imati i bogato skladište. To što je novac na takvom skladištu zamrznut i ne oplođuje se je često manji problem pa čak i ako smo proizvodili da se sve pušilo, to i dalje ne govori o nekom gospodarskom rastu iz jednostavnog razloga što to nismo nikome prodali, no iz nekog čudnog razloga neki statističar će to proglasiti dobrom viješću.

Čudom statistike, puno tih suludih podataka u konačnici da ipak kakvu takvu smislenu brojku, no činjenica i dalje ostaje kako zastarjela mjerila teško da mogu kvalitetno funkcionirati u društvu u kojem dvije trećine svih zaposlenih funkcionira u uslužnom sektoru. Osim toga, prije ili kasnije morali bi napraviti stratešku odluku kuda želimo ići i kako do tamo želimo doći, a onda sukladno tome moramo odabrati i mjerila uspjeha koje ćemo na tom putu provjeravati. U međuvremenu, podaci koje šaljemo jednom mjesečno državnom zavodu za statistiku samo su još jedna nepotrebna gomilica podataka koja govori mnogo, ali ništa osobito pametno.

p.s. ovo je moja trideseta i peta kolumna iz Večernjeg lista, objavljena u Obzoru 26. veljače 2011., ovdje objavljena verzija je autorska (dakle ona koju sam poslao redakciji, bez uredničke intervencije i lekture)

Misao dana:
Give me a highly successful unionized industry.

Slični tekstovi

Podijeli/Snimi



Uskoro će biti objavljeni rezultati o istraživanju na temu stanja e-trgovine u Srbiji (ovo nije tekst na temu pomenutog istraživanja koje se upravo privodi kraju), i u poslednje vreme ova tema postala je veoma aktuelna na mnogim offline i online mestima (što je veoma dobro i za pohvalu).

Povod za ovaj tekst su dva blog posta – Predraže, sine, mora li ta Amerika? i 10 razloga zašto ne kupujem online.

U prvom tekstu se priča o aktuelnim temama e-trgovine, PayPala, e-bankinga i sl. pominje kao posledica, a da je problem zapravo edukacija (predlog – besplatne obuke iz oblasti primene Interneta).

U drugom tekstu, kao što i u naslovu piše, pobrojani su razlozi zašto autor bloga ne kupuje online, gde je prvi razlog:

“Ne postoji zaokružena celina kompletnog procesa. Kupovina preko Interneta podrazumeva da naručiš, platiš i dobiješ na kućnu adresu proizvod koji želiš. Bar iz moje perspektive. Kod nas, u većini slučajeva možeš samo da naručiš.”

Veoma je bitno da napomenem kako u poslednjih 10 godina konstantno slušam jadikovke na temu loše situacije na Internetu, naročito priče koje kažu da određene osobe neće da postanu e-trgovci – jer nema mogućnosti online naplate. Drugi godinama (i danas) ponavljaju navod iz citiranog pasusa – naručivanje preko Interneta nije e-trgovina.

E, pa dragi moji i drage moje:

  • Ako hoćete da trgujete preko Interneta, da li ste gadljivi na one pare koje mogu da stignu putem narudžbine, a da se ne plate preko Interneta?
  • Verovali ili ne, Internet je u osnovi samo kanal komunikacije (koja može biti i poslovna komunikacija) i cilj je lakše i brže obaviti posao. Ako postoji interes da se roba ili usluga naruči preko Interneta, taj interes će se ostvariti – što se u praksi u ovoj državi dešava već 12-13 godina (verovali ili ne)! Naravno, ranije je to bilo u manjem obimu, i kako vreme prolazi obimi trgovine su sve veći – sviđalo se to nekom ili ne (iako postoje veoma poznati problemi).
  • Ako imate problem sa poverenjem u sajtove na kojima se može nešto naručiti i eventualno direktno kupiti, počnite na sajtovima onih firmi koje poznajete i kojima već verujete!
  • Nedavno ste na ovom blogu mogli pročitati članak na temu kako se može zarađivati putem Interneta i preko malih oglasa, a postoji na stotine primera kako različiti pojedinci i kompanije koriste manje ili više inventivne načine da iskoriste prednosti koje omogućuje Internet sa aspekta prodaje.

    Moja veoma dobra prijateljica prošle godine mi je ispričala interesantnu priču:

    Želela je sinu da kupi jednu knjigu (i sebi, naravno), a malo je mrzi da zbog toga izlazi i traži povoljniju cenu (jer ista knjiga nije baš bila jeftina), pa je pronašla knjigu na sajtu izdavača. Tamo je postojala mogućnost da ako kupi knjige preko određene vrednosti, da dobija popust i besplatnu dostavu knjiga – i plaćanje pouzećem. Ispostavilo se da kada se sve sabere, da je ponuđena cena bila mnogo manja za datu knjigu, nego što je u bilo kojoj prodavnici, i žena je bila oduševljena što je traženu knjigu dobila dan kasnije posle narudžbine.

    I to jeste suština priče – ako nudite proizvode i usluge koji su potrebni korisnicima, po povoljnoj ceni i transparentnim načinima dopremanja proizvoda i usluga, i u ovoj državi ima sasvim dovoljno kupaca preko Interneta (postoje e-prodavnice sa veoma lepim rezultatima prodaje), a biće ih sve više!

    Sa druge strane imam još jednu indikativnu priču:

    Osoba koju godinama veoma dobro poznajem, ubeđujem bar 5-6 godina da krene da prodaje određene proizvode preko Interneta, što je ta osoba i uradila pre dve godine u periodu od nekoliko meseci. Ista osoba je imala pozitivne rezultate od te prodaje, ali nakon tog perioda više nije nastavila da prodaje preko Interneta. U poslednje dve godine ista osoba mi priča kako ima problema  klasičnoj prodaji, i svaki put je pitam – Pa dobro, bilo je rezultata od online prodaje, šta je tu problem? Odgovor je uvek – Da, tako je, trebalo bi da to uradim… I posle dužeg vremena shvatio sam u čemu je problem – jednostavno, osoba se toliko boji nepoznatosti Interneta (“jeste da koristim, ali ne znam ja to”), da bez obzira na prodajne efekte, strah od nepoznatog preovladava. Neverovatno, ali istinito!

    Bez obzira na prethodni primer (to je izuzetak, ne pravilo), interes je taj koji pokreće i kupovinu i prodaju (edukacija može samo da pomogne, i ima nas dosta koji već dugo radimo na tom planu, nekada i besplatno), a neki će se setiti “pometnje” kada se pre nekoliko godina pojavilo istraživanje po kojem je preko 55 odsto stanovištva Srbije izjavilo da ne vidi razlog zašto bi koristilo Internet! I, desio se Facebook!

    Da ponovim – To što problemi postoje, to je sasvim normalno, i oni će se vremenom smanjivati (i pojavljivaće se drugi problemi). Da li to znači da se treba čekati neka “idealna” situacija da bi se počelo sa e-prodajom i e-kupovinom?

    P.S. Ne znam zašto inače neki ljudi ovde imaju problem da prihvate činjenicu da je e-banking veoma dobro rešenje za e-trgovinu (u Nemačkoj npr. preko 60 odsto svih online transakcija su neka vrsta e-bankinga), koje inače postoji i pored ostalih rešenja. Nekolicina banaka koje prave prepreke ovom sistemu online kupovine, uskoro će veoma verovatno promeniti svoju poslovnu politiku (naročito ako Država zvanično krene u kampanju podrške ovom sistemu plaćanja, što bi trebalo uskoro i da se desi)…


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
    Dejan Novačić * * * . Ove godine navršava se pola veka od kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu. Biće veselo. . Svi smo naši, samo jaši . Svako će morati ponešto da proguta: Srbi činjenicu da je Andrić bio Hrvat, Hrvati da je živeo u Beogradu, Bošnjaci i jedno i drugo, a svi [...]

    Mnogi roditelji čija deca imaju alergiju na proteine kravljeg mleka često postavljaju pitanje „da li postoje alternativna mleka za decu sa alergijom na kravlje mleko“.

    Kao odlična zamena za kravlje mleko može biti sojino mleko, međutim sve je veći broj osoba koje pored alergije na proteine kravljeg mleka imaju i alergiju na soju.

    Evo nekoliko recepata za biljna mleka koja možete napraviti kod kuće:

    Mleko od susama

    -1 šolja susama
    -4 šolje vode i meda po želji

    Susam sa malo vode samleti u blenderu,a onda postepeno dodavati preostalu vodu.Po ukusu i želji dodati malo vanile,meda,malteksa ili suvo voće ili bananu.

    Mleko od badema

    -1 šolja badema
    -4 šolje hladne vode
    -kašika nerafinisanog ulja
    -1 kašika malteksa
    U malo vode koja vri staviti bademe na svega 10 sekundi.Izvaditi ih i ostaviti da stoje 2-3 minuta.Ocediti i skinuti im ljusku.Pomešati bademe sa preostalim sastojcima i samleti u blenderu 1-2 minuta. Mleku se može dodati malo cimeta ili samlevene vanile po želji.

    Pirinčano mleko

    -1 šoljica integralnog pirinča
    -10 šoljica vode
    Staviti sastojke u lonac,poklopiti i kada proključa,smanjiti temperaturu na 45 stepeni i kuvati još pola sata.Nakon kuvanja smesu ohladiti i procediti kroz gazu.Mleko se može zasladiti medom ili malteksom. Kao zaslađivač može da posluži i javorov sirup.

    Gotovo pirinčano mleko ALNATURA, može se kupiti u DM-u (skupo kao vrag)

    Kokosovo mleko

    -200 gr kokosa ili kokosovog brašna
    -pola litre vode
    -1 kašičica meda
    U vodu sipati kokosovo brašno i ostaviti da stoji 1h. Smesu sipati u blender i izmiksati.Procediti kroz gazu i zasladiti medom.

    Mleko od oraha

    -4 šolje vode
    -1 šolja oraha
    Orahe staviti u blender i prvo sa malo vode izmiksati,a onda dodati preostalu vodu i obraditi u blenderu 2 minuta.Zasladiti po želji.

    PAVLAKA od oraha

    -2dl vode
    -75gr oraha
    Orahe izmiksati u blenderu sa polovinom vode, pa polako dodavati ostatak vode dok ne nastane fina masa odgovarajuće konzistencije.Čuvati u tegli dobro zatvoreno.

    JOGURT

    Sastojci :
    1 šoljica indijskih oraščica (ili pola badema i pola ind. oraha)
    1 šoljica vode

    Orašćici se stave u blender i izmiksaju u prah, doda se voda i melje se dok se ne dobije gusta krema.
    Krema se stavi u staklenu posudu i stavi se na toplo mesto(8-24 h)
    Prekrije se krpom.Pogleda se nakon 6 sati. Trebali bi da se pojaviti mehurici. Kada se formira gusti sloj “kajmaka ” sa slojem tekučnosi pri dnu, staviti u frizider. Može stojati u frižideru do 7 dana.
    Po želji se može dodati, zaslađivač, vanila, malo limuna, izmiksanog voća.

    Recepti preuzeti iz knjige:“Kuvar zdrave ishrane,glavno jelo”-G.Nazarov

    Slični tekstovi:

  • Alergija na kravlje mleko
  • Sveže mleko smanjuje rizik od astme
  • Makovnjača
  • Za ovaj film sam čuo još poodavno u Bosni ali nisam ni slutio (nemam TV u kući) koliko je postao popularan u cijeloj Srbiji. Pošto sam proveo jedno cijelo nedjeljno prijepodne sa najboljim prijateljem, koji uskoro odlazi iz zemlje, šetajući pored Save i Dunava, odlučili smo da popodnevni dio tog dana provedemo u kinu Kolosej, [...]

    Volim filmove, ali kad se približi dodela Oskara najviše se radujem izveštajima sa crvenog tepiha. O haljinama, cipelama, frizurama, nakitu, torbicama koje su se prošetale tepihom ispred Kodak Theatre priča se danima. A sad kad imam blog, mogu to da podelim i sa vama.

    Slede divne, grozne i onako haljine koje su se noćas prošetale crvenim tepihom.

    Divne:

    1. Camila Alves devojka Matthew McConaugheya u jednostavnoj crnoj haljini  sa džepovima (koji su me kupili) i savršeno usklađenom šminkom i frizurom.

    Camila Alves Matthew McConaughey

    2. Cate Blanchett u umetničkom delu od haljine by Givenschy.

    Cate Blanchett in Givenschy

    3. Celine Dion me oduševila. Kao prvo, žena se porodila pre par meseci i pojavila se u ovakvoj haljini. Klanjam se do zemlje. A najzanimljivije od svega bilo je gledati  kako se blicevi odbijaju od ovog materijala. Predivno.

    Celine Dion

    4. Florence Welch – prvo sam se malo smorila što je ponovila (odsustvo) boje sa prethodnog crvenog tepiha (dodela Grammy nagrada), ali sam se ubrzo zaljubila u ovu kombinaciju.

    Florence Welch

    5. Gwyneth Paltrow nosi Calvin Klein – haljina bez mane, frizura je mogla biti malo drugačija.

    Gwyneth Paltrow in Calvin Klein

    6. Michelle Williams nosi Chanel haljinu – volim volim volim ♥♥♥  i frizuru i šminku. Sve.

    Michelle Williams in Chanel

    7. Sandra Bullock nosi Vera Wang haljinu koja joj divno stoji i s obzirom koliko ona ume da omaši, ovo je blizu savršenstva D

    Sandra Bullock in Vera Wang

    8. Mila Kunis u Elie Saab haljini je po mnogima najbolje obučena na ovogodišnjoj oskarovskoj štrafti. Kod mene deli prvo mesto uz Michelle Williams i Cate Blanchett.

    Mila Kunis in Elie Saab

    Onako:

    1. Amy Adams in L’Wren Scott – lepa boja, lepo joj stoji ali nije me razduševila.

    Amy Adams in L'Wren Scott

    2. Anne Hathaway in Valentino – ovogodišnja voditeljka, imala je mnogo boljih haljina od ove, kasnije tokom dodele.

    Anne Hathaway in Valentino

    3. Halle Berry in Marchesa – onako.

    Halle Berry in Marchesa

    4. Hilary Swank – divne su mi ove peruške u donjem delu haljine, ali mi nešto fali, ne znam šta :/.

    Hilary Swank

    5. Jennifer Hudson nosi narandžastu Versace haljinu. Plus ide za boju haljine (ona ju je nazvala tangerine orange) i boju cipela (ljubičaste), a minus za gornji deo (grudni) i za njenu mršavost (grozna sam, ali glava joj je sad nekako prevelika u odnosu na telo).

    Jennifer Hudson in Versace

    6. Mandy Moore in Monique Lhuillier – lepo, ali već viđeno.

    Mandy Moore in Monique Lhuillier

    7. Reese Witherspoon in Giorgio Armani – divna. Sa savršenom frizurom i šminkom. U ovoj grupi je samo zato što je too safe to be great.

    Reese Witherspoon in Giorgio Armani

    Grozne:

    Nemojte da me linčujete, meni su grozne, ali dozvoljavam da vama budu najlepše ;) . I one ostaju bez dodatnih komentara.

    1. Melissa Leo in Marc Bouwer

    Melissa Leo in Marc Bouwer

    2. Natalie Portman in Rodarte

    Natalie Portman in Rodarte

    3. Nicole Kidman in Dior

    Nicole Kidman in Dior

    4. Penelope Cruz

    Penelope Cruz Javier Bardem

    5. Scarlett Johansson in Dolce&Gabbana

    Scarlett Johansson in Dolce&Gabbana

    Sad je skoro 6 ujutru. Nemojte da se pobijete u komentarima dok se ne probudim da vas smirim P Uživajte u lepim haljinama i

    Do sledećeg Oskara…

    … Love Leyla

    It is not ours but certanly we loved playing in there...

     
     
     
     Posted by Picasa
    My little sister Mia goes to school too. She loves it. This is Mia with her friends Boris and Gabriela.

     Posted by Picasa
    Andrej loves to learn the countries with his interactive world map.

     Posted by Picasa
    Today is the last day of Summer, but probably not the last hot and sunny day and we can still enjoy being outside.


    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37