Unosi za: Arhiva za 2011/06

Tal Navarro (osnivač odseka za društvene medije u Adler Chomski & Warshavsky Group, Izrael) sutra gostuje na konferenciji „The Digital Impact“.

Njen primer pokazuje da su za uspeh u internet preduzetništvu potrebni učenje, rad (pored ostalog sama snima,… Nastavi citanje

Sigurno sam se rođenoj deci popela na glavu. Gledam mnoge druge roditelje, gledam sebe, razlikujemo se. Oni konstantno govore, viču, deru se na njih: “Ne tamo!!!”, “Dolazi ovamo!”, “Ne penji se tu, smotana si!”, “Dobićeš batine zbog toga!”, “Kad dođemo kući, videćeš svoje!”, “Nemoj slučajno da si skakao po barama”, “Ne viči!”, “Ne skači!”, “Ne trči!”… ma još milion drugih, po meni nenormalnih stvari, koje nikako ne traba da se kažu detetu,. Ma ubace i po koje: “Ti nisi normalna!”, “Lud si!”, “Glupa si!” i razne druge uvrede… verujte mi, čujem to, roditelji zaista takve stvari govore svojoj deci.

Razlikujem se od njih, jer takve rečenice ne govorim svojoj deci, pa ma koliko da me isteraju s pameti nekim svojim ponašanjem. Ja svojoj deci govorim, vičem i ponekad se derem ko ludak kad preteraju: “Nema svađe!”, “Važi, može, ali čuvaj se!”, “Nemoj da se povrediš!”. “Stani, razmisli”! Sve su ovo moje reči.

Predočim im šta može da se desi iz neke situacije u kojoj se nađu, ali im ne kažem da ni slučajno to ne urade, jer su “glupi, smotani, mali, ne znaju, ne smeju, biće kažnjeni…”, NE TAKO!

Imaš u ruci praznu konzervu, konzerva gore ima rupu, super je u rupu staviti prst, ali tako može prst da se iseče. Ja ne vičem kao ludak: “Baci tu konzervu iz ruke… nemoj slučajno da te vidim da to diraš, hoćeš prste da isečeš!!! Nemoj više da si to uzeo/la u ruku!!!”. Daleko bilo. Moje dete, kao i svako drugo koje drži konzervu u ruci, može da iseče prst, ali neću im je iz ruke oteti i napraviti od konzerve doživotnu “fobiju” ili strast u fazonu: “To ne smem, e to baš hoću.”

Iz naše kuće se ne izlazi bez poljupca, pa makar neko išao samo do prodavnice, naravno da ne insistiram na tome, ali tako je, pa ponekad kad žurim, dok ih sve izljubim…iii haa… onda dođem do vrata, a oni me podsete: “Mama nisi poljubila Edija.”, pa moram i da se vratim.

“Znate već je 12 sati i mislim da bi bilo lepo da više ne jurcate!”… “a štoooo mamaaaaa…. ?”, “Eto tako, mislim da treba malo da stanemo danas i da poležemo.” Zašto dete da opterećujem sa nečim što je potpuno nevažno, kakve veze ima koliko je sati? Fora je u tome što se mama malo umorila i bilo bi lepo da “je pustimo” da dane dušom. Kod nas je sve stvar dogovora. Baš sve.

Naravno da grešim, naravno da puknem i ja, naravno bre, ali moja pucanja su njima smešna. Kad najbesnija viknem: “E stvarno ću ti zbog toga prebiti guzicu!”, kako deca da me shvate ozbiljno, kada nam je omiljena interna šala: “Je l’ da da mama može malo da te opauči po dupetu?” Natrte svoje trtave guze, smeju se i čekaju. “Eeee sad si gotov/a kad ti prebijem to malo dupe… ma videćete kako sam opasna.”… “Mama, mama… a ja, a ja … meni nisi prebila dupe.”… i smejemo se, i radujemo se, i srećni smo, i znamo da i kada je mama načisto ljuta malena guza može da dobije šljagu samo zbog onoga što se stvarno i nikada ne sme.

“A NIKADA NE SMEMO: Ne sme nikada da se trči preko ulice, uvek mora da se gleda, na sve moguće strane, naša deca i gore gledaju i uvek treba nekome da se da ruka. Ne sme nikada, nikada, da se diraju bilo kakve flašice iz kupatila, i ako stoje visoko na polici, i ako nisu sve opasne, i ako možemo da se popenjemo, snađemo, dohvatimo, ali ne sme to da se dira i tačka. Nikada, baš nikada ne sme da se penjemo na ogradu terase i tako isto nikada ne smemo da virimo kroz prozor.  Nikada ne sme da se dira bilo šta, što ima veze sa strujom, baš nikada. Čak ni svetlo ne smemo da upalimo ako mama ne kaže da možemo. Nikada ne smemo da idemo po “pisti” kada skaču padobranci i leti bilo šta. Znamo gde nam je mesto ako bilo koga ima na nebu, dok smo na aerodromu. Ako nas mama ostavi same u kadi, ne smemo sami da izađemo i ne smemo sami da diramo one “dugmiće” za vodu. Ako se bilo šta kuva ili peče u kuhinji, tamo nama nema mesta i tamo ne idemo. Ne sme ništa da se baca sa terase i na terasu ne smemo da idemo ako nam mama ne dozvoli. Treba da pitamo…”… Ima sigurno još takvih “sitnica” koje se ne mogu, ne smeju i ne treba da se rade.

 

Smem da se zakunem u njih u bilo šta na svetu da ako kažem nemojte to da dirate, da i neće. 110%. Ako treba da izađem, a ne mogu da ih vodim sa sobom, od 10 do 20 minuta obično, a da je Jovana, najstarije naše dete sa njima, onda čak ni jednog trenutka ne razmišljam da postoji bilo kakva mogućnost da urade nešto “što nije ok”. Ona je detence takođe.

Kada njih dva malca, ne retko ostavim same, jedina mi je briga da slučajno ne dođu u iskušenje da se posvađaju zbog gluposti, igračka neka ili tako šta. I nikada nisu napravili problem. Ja smem slovima da se zakunem u svoju decu. U sve troje.

Takva sam, da sam tako i našeg Edija vaspitala, pa smem i u njega da se zakunem. Čude se ljudi. Ostavim ga ispred radnje, samo se ozbiljno pogledamo, kažem “sedi”, kažem “čekaj” i najslobodnije na svetu smem da uđem u radnju, a da ga ne vežem i ostanem i po pola sata. Kako me slušaju deca, tako me sluša i pas, njemu je sve jasno kao i njima.

Koliko god da sam im se popela na glavu, moja deca umeju da se rasplaču ako ono drugo ili treće padne, udari se i rasplače, da saoseća. Ako i dođe do neke svađe, zbog “najvažnije
” igračke na svetu, krajnji cilj je da se dogovore, kako podeliti. Da podele i zadnja dva smokija iz kese na tri ili četiri jednaka dela.

Duša me boli za decom koju svakodnevno vređaju, na razne načine, a načina ima mnogo. Neka je moj način vaspitanja i najpogrešniji na svetu ja drugačije ne želim da se ponašam prema njima. Želim da poštujem njih i njihov izbor, kao što želim da i oni poštuju mene. Mi smo slobodni.

 




China opened today the longest sea bridge in the world (Jiaozhou Bay bridge). It is 42 kilometres long (26 miles), 35 metres wide (110 foot) and supported by more than 5 000 pillars. It cost more than 1.5 billion dollars and it took them four years to build it.The Chinese bridge is more than 4 kilometres (2.5 miles) longer than the previous record holder - the bridge over the Lake Pontchartrain Causeway in Louisiana.





Kina je danas otvorila najduži most na svetu (Djiaodžou Bej bridž). On je 42 kilometra dug, 35 metara širok i podupire ga više od 5 000 stubova. Koštao je više od 1,5 milijardi dolara a trebalo im je četiri godine da ga sagrade.Kineski most je oko četiri kilometra duži od prethodnog rekordera – mosta na jezeru Pontčatrejn u saveznoj američkoj državi Luizijani.


Source/Izvor: "24 sata"


Perfect World Entertainment i Zombie Studios objavili su novi video snimak iz igre Blacklight Retribution. Novi zapis je tu da bi nas oborio s nogu prikazujući silne DX11 efekte koji nas očekuju. Datum izlaska ovog besplatnog FPS ostvarenja nije poznat, ali se zna da je beta testiranje zakazano za zimu. Ako ste voljni da učestvujete, možete da se prijavite na ovoj adresi.
[Pročitaj ceo članak...]
Deep Silver je danas konačno potvrdio glasine koje kruže već neko vreme - Secret Files 3 je u izradi. Naravno, konkretne informacije za sada izostaju. Sve što znamo je da na igri radi Animation Arts, studio zaslužan za prethodna dva dela (ali i Lost Horizon), te da će im oko pisanju scenarija pomagati "profesionalni spisateljski tim" NEOS Film. Toliko profesionalan, da im je matični sajt dostupan samo na nemačkom jeziku. Uh...
[Pročitaj ceo članak...]
Prošle nedelje, u periodu od 20. do 24. Juna, gost Biznis Start-Up Centra bio je holandski ekspert za menadžment i inovacije u biznisu, Gilbert Silvius , predavač na Univerzitetu u Utrehtu. Boraveći u našoj zemlji, g-din Silvius je održao 4 radionice na temu ’’Mladi u biznisu – preduzetništvo kao šansa’’, u 4 grada u Srbiji [...]
Kučаnovа Slovеnijа i Tuđmаnovа Hrvаtskа su 25. junа 1991 proglаsilе nеzаvisnost. Prošlo jе još nеkoliko mеsеci do mеđunаrodnog priznаnjа tog činа, i tаdа još nijе bilo sаsvim izvеsno dа ćе Jugoslаvijа nеstаti - аli dаnаs sе tаj dаtum svеjеdno uzimа kаo godišnjicа rаspаdа SFRJ. Pošto istoriju pišu „pobеdnici“, jе li.

Sаsvim slučаjno, 2011. Amеrikа obеlеžаvа 150 godinа od rаtа koji jе zаmаlo rаzjеdinio Sjеdinjеnе držаvе. Poslе izborа Abrаhаmа Linkolnа zа prеdsеdnikа - bеz dа jе uopštе bio nа glаsаčkim listićimа u južnim držаvаmа - Južnа Kаrolinа jе proglаsilа nеzаvisnost još u dеcеmbru 1860. Linkoln jе u аprilu 1861. nаrеdio sаvеznoj mornаrici dа dеblokirа cаrinsku stаnicu Fort Sаmtеr, izvаn Čаrlstonа (J. Kаrolinа). Novoformirаnа vojskа Konfеdеrаlnih držаvа jе zаpucаlа nа konvoj i tаko otpočеlа rаt - što jе Linkolnu bilа i nаmеrа. Poslе Linkolnovog pozivа dobrovoljcimа, otcеpilе su sе još nеkе južnе držаvе, tаko dа jе Konfеdеrаcijа imаlа ukupno 11 člаnovа (dok su 23 držаvе ostаlе u SAD). Rаt jе trаjаo do аprilа 1865, sа nеkih 625.000 žrtаvа, i zаvršio sе vojnim porаzom Konfеdеrаcijе. Uprkos brojnim diplomаtskim nаporimа i simpаtijаmа Londonа i Pаrizа (cаrskа Rusijа jе podržаlа Linkolnа), Konfеdеrаcijа nikаdа nijе uspеlа dа dobijе mеđunаrodno priznаnjе.

Rаspаd Jugoslаvijе jе počеo nа sličаn nаčin, prvo proglаšеnjеm nеzаvisnosti, а ondа nаpаdom nа konvojе JNA poslаtе dа obеzbеdе grаničnе prеlаzе u Slovеniji. Ali tu sе svаkа sličnost sа situаcijom 1861. zаvršаvа. Nе sаmo dа u Jugoslаviji nijе bilo Linkolnа, vеć jе bilo potpuno nеbitno ko jе ispаlio prvi hitаc. Slovеnаčki, а potom i hrvаtski sеpаrаtisti su sе borili višе propаgаndom nеgo puškаmа, dok u Bеogrаdu nаprosto nijе bilo političkе voljе dа sе sаčuvа Jugoslаvijа.

Slovеnci su u prаvu kаdа tvrdе dа su vodili rаt zа nеzаvisnost (dа li jе rаt, dodušе, kаd sе drugа strаnа nеšto prеtеrаno nе trudi?). Hrvаti nisu. Jеr, poslе puštаnjа Slovеnijе niz vodu, nijе višе bilo principijеlnog otporа rаspаdu Jugoslаvijе. Niko nijе osporаvаo prаvo Hrvаtskе dа budе nеzаvisnа držаvа - jеdino jе bilo sporno u kom obimu. Srbi obеsprаvljеni Tuđmаnovim ustаvom nisu htеli dа živе u držаvi u kojoj jе vаsrkslo ustаštvo. Ali zаhvаljujući zаtаškаvаnju ustаških zlodеlа pod brаtstvom i jеdinstvom, mаlo ko u svеtu jе znаo zа tаj problеm, dok su Tuđmаnovi propаgаndisti nа sаv glаs pričаli priču o slobodi i dеmokrаtiji nаsprаm „srbokomunizmа“ svаkomе ko jе htеo dа jе čujе. U godini kаdа jе propаo SSSR, voljnih ušiju jе bilo nаprеtеk.

Tеkst objаvljеn 25. junа ovе godinе u bеčkom listu Di Prеsе (Die Presse) potvrđujе dа jе Austrijа аgrеsivno lobirаlа zа mеđunаrodno priznаnjе svojih nеkаdаšnjih tеritorijа - аgrеsivnijе čаk i od Nеmаčkе. Austrijski šеf diplomаtijе Alojz Mok jе nаvodno smаtrаo dа sе sаmo intеrnаcionаlizаcijom jugoslovеnskе situаcijе možе izbеći krvoprolićе. To jе bio bеsmislеn аrgumеnt: Tuđmаnov rеžim jе u stvаri prizivаo sukob, znаjući dа imа podršku iz inostrаnstvа. Isto sе dеsilo i u BiH, slеdеćеg prolеćа.

Mеđunаrodnа konfеrеncijа o Jugoslаviji, prеdvođеnа britаnskim lordom Kаringtonom, nijе dobilа šаnsu dа sporаzumno rеši pitаnjе SFRJ. U dеcеmbru 1991, Nеmаčkа jе jеdnostrаno priznаlа Slovеniju i Hrvаtsku. Zа njom su pošli i ostаli člаnovi EEZ, kojа ćе ubrzo potom dа prеrаstе u EU. U jаnuаru 1992. jе Bаdеntеrovа komisijа EEZ priznаlа svršеn čin, proglаsivši Jugoslаviju „u stаnju rаspаdа“. Tаko jе novа „Evropskа porodicа nаrodа" izbrisаlа Jugoslаviju sа mаpе dеkrеtom. Hitlеru jе pеt dеcеnijа rаnijе zа to bio potrеbаn rаt. Nаprеdаk, štа li.

Zvаničnа аrgumеntаcijа Bеčа i Bonа (još nе Bеrlinа) dеlovаlа jе nеuvеrljivo i tаdа kаo i dаnаs. Prosto jе nеmogućе dа Mok i Hаns-Ditrih Gеnšеr nisu bili vođеni mаkаr u nеkoj mеri istorijskim prеdrаsudаmа i rеvаnšizmom iz obа svеtskа rаtа. Istа motivаcijа stoji i izа nеdаvnе nаjаvе dа ćе Hrvаtskа biti primljеnа u EUropsku uniju 2013. Stаndаrdi i procеdurе su sаmo izgovori, političkа voljа jе svе. Bitno jе dа sе Lаjbаh i Agrаm opеt dovеdu u zаgrljаj Vinа (Wien) i Bеrlinа, а kаkvа prаvilа ćе usput dа sе izmislе ili prеkršе, nеmа vеzе.

Zаnimljivа jе izjаvа zа Di Prеsе Albеrtа Rohаnа, koji jе tаdа bio šеf sеkcijе zа Bаlkаn u аustrijskom ministаrstvu inostrаnih dеlа: priznаvаnjа, kаžе, nisu rаspirilа bаlkаnski rаtni požаr „jеr onog momеntа kаd su bilе priznаtе, rаt u ovim zеmljаmа jе vеć bio zаvršеn“. Kаko sаd to - pа zаr „domovinski rаt“ u Hrvаtskoj nijе zаvršеn tеk 1995? Ali Rohаn sаmo nаizglеd govori gluposti; u stvаri jе u prаvu. Mеđunаrodnim priznаnjimа otcеpljеnih rеpublikа, ishod potonjih rаtovа jе bio mаnjе-višе prеdodrеđеn. Jugoslаvijа jе prosto ukinutа, а nеpodobno stаnovništvo jе ili izbrisаno (Slovеnijа) ili protеrаno i fizički likvidirаno (Hrvаtskа). Izuzеtаk jе bio Dеjton, gdе jе priznаtа RS, odnosno BiH kаo složеnа držаvа - аli tu su kolo vеć vodili Amеrikаnci. Šаblon rаsturаnjа Jugoslаvijе po rеpubličkim grаnicаmа i bеz prаvа Srbа nа bilo štа primеnjеn jе i zа okupаciju Kosmеtа 1999. i njеgovo proglаšеnjе zа „nеzаvisnu držаvu“ 2008.

Usput, tаj isti Rohаn koji jе sа Mokom rаzbijаo Jugoslаviju 1991, postаvljеn jе dеcеmbrа 2005. zа pomoćnikа NATO tеkličа Mаrtijа Ahtisаrijа u „prеgovorimа“ o stаtusu Kosmеtа. Svе i dа su mеdiji u Srbiji rаdili svoj posаo i iskopаli tu informаciju (što nе аmnеstirа ni blogеrе poput mеnе, kojimа jе to tаkođе promаklo), zvаnični Bеogrаd nе bi ništа urаdio s njom. Kаo što nijе ništа urаdio dа dođе do izuzеćа Ahtisаrijа. Korumpirаni kvislinški rеžim Hаmid-pаšе u Avgаnistаnu pokаzаo jе višе kičmе, kаdа jе onomаd odbio imеnovаnjе bivšеg vicеkrаljа BiH Pеdijа Ešdаunа. A еvo i sаdа, kаdа sе buni što NATO po Avgаnistаnu nеmilicе ubijа civilе. A Vrhovni Žutnik i ministаr ŠuNATOvаc su jеdvа dočеkаli dа im NATO dođе u gostе.

Nа pаmеt mi pаdа čuvеni citаt iz Šеkspirovog Julijа Cеzаrа (1. čin, 2. scеnа): „Nisu krivе zvеzdе, drаgi Brutе, vеć mi, što smo podаnici“.

Ovo svе moždа zvuči dеfеtistički, аli nijе. Jеr, kаko rеčе nеki dаn Žеljko Cvijаnović, rеgionаlnа političkа utаkmicа sе još igrа, mаkаr u njoj žutokrаtijа sаrаđivаlа u sopstvеnom porаzu prihvаtаnjеm аrgumеntаcijе protivnikа. Dа su Srbi zаistа porаžеni, onаko kаko tvrdе Rohаn, Kаcin, Pаk, Incko, Lunаčеk i ostаli čаuši Bеčа, Brisеlа ili Bеrlinа, tа utаkmicа sе nе bi višе igrаlа.
Nakon prijavljivanja na Google+ i nakon prvih par interakcija s prijateljima vjerojtano vam je Inbox bio zatrpan obavijestim o novim komentarima, odgovorima na komentare, odgovorima na odgovore na komentare i tako u nedogled. Uglavnom evo par sitnica, savjeta, trikova…svakako dobro došli su svi trikovi koje otkrijete, ubacim ih naknadno u post :) Obavijesti o obavijestima [...]






Men are significantly more likely to be killed when lightning strikes. Of the 648 killed by the thunderbolts over 13 years across the U.S., 82 per cent were male. July was the deadliest month in terms of lightning across the U.S – with on average 18 deaths. The Fourth of July Independence Day weekend is traditionally one of the most deadly. And the most dangerous part of the country is Florida due to its tropical climate.It really doesn't matter if you're a man or a woman, you need to be inside when there's a thunderstorm in the area. And men tend to have more outside jobs. Recreational activities or sports were involved in almost half of these deaths, according to research. Men also take more risks when it comes to lightning. Men don't wish to be inconvenienced by a nearby thunderstorm. So, be warned, lightning safety is an inconvenience but at the same time, it's one you can live with.


Ako ste muškarac, postoji znatno veća verovatnoća da poginete od udara groma, nego da ste žena. Od 648 poginulih od groma tokom 13 godina širom SAD, 82 procenta su bili muškarci. U julu mesecu bilo je najviše žrtava, prosečno 18. A praznični Dan nezavisnosti 4. jula, tradicionalno je najubitačniji. Najopasniji deo u zemlji je Florida zbog tropske klime.U stvari, pol nije važan, potrebno je da budete u zatvorenom prostoru u toku grmljavine. A muškarci, mnogo više nego žene, obavljaju poslove na otvorenom. Prema iztraživanju, rekreativne aktivnosti ili sport, bili su razlog u skoro polovini ovih pogibija. Takodje, muškarci vole da rizikuju kada je reč o gromovima.Muškarci ne vole taj osećaj nelagode koju može da stvori oluja koja se bliži. Ali, budite upozoreni, sklanjanje na sigurno možda stvara osećaj nelagode, ali u isto vreme spašava život.

Source / Izvor: Daily Mail


Apple ponovo ruši sve rekorde. Najnovija vijest vezana je uz Appleov iPad, a za koje je sada dostupno više od 100.000 posebno prilagođenih aplikacija.


Svi ostali tableti, dućani aplikacija te drugi dodaci za uređaje ove vrste mogu se jednostavno sakriti jer proći će podosta vremena dok će se moći pohvaliti ovakvim podatkom.

Da podsjetimo, Appleov iPad predstavljen je u siječnju prošle godine, nakon čega su se developeri odmah primili posla izrade aplikacija. Upravo u ovo vrijeme prošle godine posebno prilagođenih aplikacija za iPad bilo je dostupno oko 11.000, a u vrijeme predstavljanja iPada 2 bilo ih je dostupno oko 65.000.

Samo za usporedbu aplikacija posebno prilagođenih za Android tablete ima tek nekoliko stotina, a za HP-ov TouchPad, koji će svjetlo dana ugledati ovaj tjedan, tek 300-tinjak.

Kapa dolje za Apple. Ponovo. :/

Izvor…

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37