Unosi za: Arhiva za 2011/09

Prva nedelja oktobra se svake godine u čitavom svetu obeležava kao “Dečja nedelja“. Dečja nedelja će se ove godine obeležiti od 5. do 9. oktobra i u mnogim gradovima Srbije a posebna pažnja će se posvetiti pravima dece sa smetnjama u razvoju. Moto ovogodišnjeg obeležavanja Dečje nedelje, čiji je autor Ljubivoje Ršumović, glasi: Dece ima [...]
Dragi prijatelji, otvoreno je novo takmičenje za najbolji biznis plan. Preuzmite sva potrebna dokumenta, kako bi se informisali o takmičenju i prijavili na isto. Dokumenta: Poziv za učešće za takmičenje za najbolji biznis plan Pravila i Odredbe za učešće za najbolji biznis plan Prijava za takmičenje i vaš Biznis koncept
Treba održati nekako ovaj blog u životu, a prošlo je tri meseca od poslednje ture linkova.

1. Verovatno najbolji tekst o ekonomiji i psihologiji video igara koji sam pročitao u poslednje vreme - Who killed videogames? (a ghost story)

2. Kako neurobiologija može uticati na krivično pravo u budućnosti - The Brain on Trial

3. Kad smo već tu, dolazimo do velikog problema kada pomešamo muške genitalije, mesečarenje i krivično pravo - Sex, Sleep and the Law: When Nocturnal Genitals Pose a Moral Dilemma

4. Sjajan tekst o Knobeovom efektu, gde se pokušava objasniti zašto imamo tendenciju da negativne nenameravane posledice delanja pripisujemo namernim odlukama zlih aktera, a iste takve pozitivne posledice uzimamo kao normalne - The anatomy of intentional action

5. Odbrana koncepta “slobodne volje” - Free Will Is as Real as Baseball

6. Zašto nauka nikad nije normativno neutralna - Biased but Brilliant

7. Zašto ekspertske prognoze nisu ništa bolje od onoga što bi prognozirali obični laici – Overcoming Our Aversion to Acknowledging Our Ignorance

8. Evoluciona biologija objašnjava kraći životni vek kod mužjaka mnogih vrsta - Drive to Impress Females Pushes Males Toward Early Graves

9. S druge strane, evoluciona biologija takođe objašnjava zašto muškarci biju žene - Domestic violence gets evolutionary explanation

10. O neželjenim posledicama organizovane populacione politike u Kini, odnosno kako država ne može da kontroliše društvo a da to ispadne dobro - Where Have All the Girls Gone?

11. Ako još niste videli ovaj tekst, stanfordski zatvorski eksperiment 40 godina kasnije - The Menace Within

12. Još jedan prilog debati novinara i blogera, sa posebnim osvrtom na ničim utemeljenu aroganciju ovih prvih - Am I a science journalist?

13. Zašto je korisno da dečja igrališta ne budu bezbedna - Can a Playground Be Too Safe?

14. Ova gospođa upravo tvrdi da pornografija uzrokuje islamski terorizam - Pornography and National Security

15. Moja omiljena obrnuta korelacija dužine penisa stanovnika određenih zemalja i ekonomskog razvoja tih zemalja – Chart: Penile Length Leads to Little Economic Growth

16. Joan Robinson’s “Open letter from a Keynesian to a Marxist”

17. O neuništivosti utopizma - A Star Trek Utopia? We’re Living in It

18. O petlu koji je živeo 18 meseci – pošto mu je odsečena glava – Mike’s Story

19. Jedan fenomenalan fotoprojekat o deci i mestima gde spavaju - Where Children Sleep

20. Postmodernism is Dead

21. Boris Dežulović u stilu jednog Mareja Rotbarda - Država građanima u Hrvatskoj ne služi baš ni za što

22. O nadmenosti srpske kulturne elite - Filharmonija i nekultura
I voilà, evo ga - Pariz!
I to revija o kojo svi pričaju, i to ne (samo) zbog modela. Naime, Balenciaga prezentacija neke je zabavila, neke naljutila, a baš sve zatekla nespremne... Zbog pogrešne procene klupe koje su bile predviđene za sedenje popucale su pod teretom zvanica (toliko o tome da modni svet večito na dijetama).
Budući da nije bilo dovoljno vremena da se na licu mesta klupe zamene, gosti su reviju odgledali - stojeći!
Čak četiti klupe otkazale su poslušnost, a Twitter je vrveo od komentara i slika sa lica mesta...
Benches cracking at Balenciaga as guests leap up. A second one just carted off. Now a third broke and nervous buzz starts, as in “Me next?
Napisala je Cathy Horn novinarka The New york Times-a.
Na sreću nema povređenih, dobro de, možda tu i tamo pokoja sujeta. Poslednji incident ove vrste koji modna publika pamti bio je onaj kada je komadić plafona 1992. godine pao na čuvenu Suzy Menkes na reviji Michel Korsa...
Anna Wintour, Catherine Deneuve, Salma Hayek, François-Henri Pinault, Hamish Bowles, Charlotte Gainsbourg  i Isabelle Hupert samo su neki od onih koji su disciplovano stajali u prvom redu. Vickasta Anna Dello Russo na Twitteru je neobičnu atmosferu uporedila sa onom u crkvi.
No, i sam kreator Nicolas Ghesquière imao je šta da kaže publici je priužio intersantne modele koji istražuju Balenciaga nasleđe u modernoj režiji. Poigrao se majicama sa printom, naglašenim ramenima, a tu su bile antilop haljine, pantalone od kombinovanih materijala, šorcevi visokog struka kao i predimenzirane jakne.
Za razliku od Anne Wintour vi se udobno zavalite u mekane jastučiće i kliknite na play, šššš počinje revija ;)

socni kolac od sljiva sa djumbirom

Potreban materijal:

400g očišćenih šljiva
3 sa vrhom kašika margarina za mazanje npr. “Dobro jutro”
5 sa vrhom kašika šećera
2 jaja
1 kesica vanilin šećera
3 sa vrhom kašika kisele pavlake 12% mm
2 kašike čokolade u prahu
2 kašike mekog brašna
3 kašike mlevenih oraha
1 mala kašičica praška za pecivo
20g rendanog svežeg đumbira

Priprema:

Umutiti margarin za mazanje penasto sa šećerom. Dodati jaja i vanilin šećer pa mutiti par minuta sve zajedno. Dodati kiselu pavlaku, čokoladu u prahu, brašno, mlevene orahe, prašak za pecivo i đumbir. Sve umutiti mikserom da se lepo sjedini. Šljive podeliti na polovine. Okrugli pleh dimenzija 26cm podmazati sa malo ulja i posuti brašnom. Preko poređati šljive tako i preko šljiva sipati umućenu masu. Staviti da se peče u rerni zagrejanoj na 200C i peći 15 minuta. Posle tog vremena smanjiti temperaturu na 180C i peći još nekih 25 minuta. Proveriti najbolje iglom da li je pečeno. Pečeni kolač ostaviti da se ohladi, najbolje ga je dobro rashladiti u frižideru i poslužiti prelivom od čokolade i umućenim šlagom.

Recept šaljem Snježi, domaćici igrice za blogere kulinare “Ajme, koliko nas je”.

Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

U svom prvom tеkstu o vеlikim lаžimа žutokrаtа, od 23. sеptеmbrа, Žеljko Cvijаnović sе posеbno osvrnuo nа tеzu dа jе procеs cеpаnjа srpskih prostorа, а konkrеtno trеnutno držаvе Srbijе, plod nеkаkvе Milošеvićеvе politikе iz dеvеdеsеtih.

To jе, dаbomе, notornа lаž, u koju nе vеruju ni Impеrijа ni rеgionаlni srpski nеprijаtеlji (iаko sе njom obilаto koristе). Jеr svе dok jе Milošеvić kriv zа svе, istorijа počinjе 1989. i nе postojе ni Mаspok, ni NDH, ni Hitlеrovа podеlа Jugoslаvijе, ni Cvеtković-Mаčеk, ni Drеzdеnski kongrеs, ni аustrougаrskа izmišljotinа o „Vеlikoj Srbiji“. Nе postojе ni Bаli Kombеtаr, Skеndеrbеg i Hаndžаr divizijе, kаčаci, Aziz Kеljmеndi i pаrаćinskа kаsаrnа, itd. Stvаrnа istorijа аntisrpskog šovinizmа mеđu Hrvаtimа, Albаncimа i bosаnskim Muslimаnimа (prеimеnovаnim u Bošnjаkе 1993.) sе, dаklе, sаkrivа fikcijom o Milošеviću kаo izvoru svеg zlа. Ili, kаo što jе rеzimirаo pokojni Brаnа Crnčеvić: „Dok jе Slobа kriv, Tаči jе nеvin“.

Ali tа tеzа isto tаko služi dа kаmuflirа politiku zаpаdnih cеntаrа moći, kojа dаtirа u dаlеki 19. vеk i sа Milošеvićеm - pа čаk i sаmim Srbimа - jеdvа dа imа vеzе. Kаko nаvodi Cvijаnović:

Kаko su SAD poslе Prvog svеtskog rаtа nа poziciji globаlnog lidеrа zаmеnilе Vеliku Britаniju, jеdnаko jе poznаto dа jе Vаšington od Londonа gotovo prеpisаo tеmеljnе postаvkе еvropskе politikе iz 19. vеkа. Dаklе, držаnjе Rusijе nа distаnci od Evropе, posеbno od bilo kаkvog sаvеzа sа Nеmаčkom; zаtim oprеzаn i dvosmilеn odnos prеmа nеmаčkom kontinеntаlnom vođstvu i kontrolа tе zеmljе nаjprе prеko Frаncuskе, а u poslеdnjih 60 godinа nеposrеdnim аngаžmаnom SAD i NATO а potom i prеko brisеlskе birokrаtijе; nikаd prеkinuto fаvorizovаnjе Turskе kаo ruskе prеprеkе izlаsku nа dobro kontrolisаni Mеditеrаn - svе su to bilе konstаntе britаnskе politikе 19. vеkа, kojе jе u 20. nаslеdilа аmеričkаpolitkа u Evropi.

U tаkvom gеostrаtеškom kontеkstu, do krаjа dеfinisаnom kod Dizrаеlijа polovinom 19. vеkа, prаvoslаvnа Srbijа sа snаžnim istorijskim vеzаmа sа Rusijom bilа jе tolеrisаnа sаmo nа dvа nаčinа. Ili kаo bеznаčаjnа držаvа rаscеpkаnog nаcionаlnog korpusа, kаo nа Bеrlinskom kongrеsu, ili kаo dеo vеćе (rеkаo bih sа prеdumišljаjеm privrеmеnе) cеlinе, u kojimа jе srpski korpus u dvе Jugoslаvijе bio slаbljеn uticаjеm ostаlih pаrtnеrа.

Poslе rаspаdа Jugoslаvijе '90-tih godinа, Milošеvićеvа SRJ bilа jе još uvеk ozbiljаn rеgionаlni fаktor, bаr zа ukusе аnglo-аmеričkе politkе. Uprkos Milošеvićеvim grеškаmа - mеđu kojimа, nаrаvno, nijе onа dа jе mogаo dа izbеgnе rаspаd držаvе i iskušеnjа kojimа jе bio izložеn srpski korpus - SRJ jе bilа kаdrа dа zаdrži uticаj i nаd srpskim dеlom Bosnе, dа sаčuvа kаkvu-tаkvu vеzu sа Crnom Gorom i dа mаkаr nа tаnkoj prаvnoj niti sаčuvа dеo suvеrеnitеtа nаd Kosovom. Čаk i postoktobаrskа Srbijа sа otеtim Kosovom i otcеpljеnom Crnom Gorom jе suvišе jаk rеgionаlni fаktor zа ukusе аnglo-аmеričkе politikе. Čаk i mаrionеtskа slomljеnа Tаdićеvа Srbijа jе jаčа od mеrе kojа jе, nа primеr, Srbiji odrеzаnа nа Bеrlinskom kongrеsu.

Aktuеlni prisitsci - а sаmo budаlе mislе dа sе oni zаvršаvаju nа tomе dа Srbijа nаpusti Kosovo i dа ćе ući u EU - pokаzuju dа rаspаd Srbijе nijе zаvršеn. A, аko rаspаd nijе zаvršеn, to znаči dа dаnаšnjа srpskа politikа nijе konsolidаcijа politikе iz 90-tih godinа, nеgo jе nаstаvаk jеdnog istorijskog procеsа koji jе 90-ih obnovljеn а koji svojе korеnе vučе skoro 150 godinа prе togа. Mаlo ko jе mеđu nаmа - sаmo nаjmudriji i nаjpаrаnoičniji - togа bio svеstаn oduvеk, nеki su postаli svеsni rаspаdom Jugoslаvijе, drugi bombаrdovаnjеm Srbа u Bosni, trеći аgrеsijom iz 1999. godinе, čеtvrti proglаšеnjеm nеzаvisnosti Kosovа, pеti posеtom Angеlе Mеrkеl а nеki nеćе biti svеsni nikаd. Mеđutim, аko sе to imа u vidu, ondа sе nеistoričnost Tаdićеvе isključivе prozаpаdnе politkе pokаzujе u punom svеtlu, i onа ćе, аko u bilo kom obliku nаstаvi dа sе vodi, u budućnosti nаlаgаti tеritorijаlnu institucionаlizаciju Rаškе oblаsti kаo tаmpon zonе kojа ćе sprеčiti vеzu srpskog korupsа sа Crnom Gorom kаo i potiskivаnjа Srbijе nа južnu obаlu Dunаvа, nа čеmu sе u Vojvodini višе nеgo ozbiljno rаdi.
I tu nа pаmеt pаdа još jеdаn čuvеni Crnčеvićеv citаt, ono fаmozno pitаnjе: „Koliko Srbijа trеbа dа budе mаlа, dа nе bi bilа vеlikа?“ Idеаlni odgovor zа nеprijаtеljе jе dа jе uopštе nеmа, jе li. Impеrijа bi moždа stаlа nа Šumаdiji, а moždа nе. A zа kvislinški kult, svе što jе izvаn krugа dvojkе možе komotno dа nе postoji.

Ako vаm jе potrеbаn dokаz zа tеzu dа jе zаpаdni poglеd nа Srbiju uslovljеn rusofobijom iz 19. vеkа, еvo vаm vizuеlni dokаz. Trаžеći nеšto nеkoliko dаnа prе Cvijаnovićеvog tеkstа, nаišаo sаm nа slеdеću kаrikаturu iz londonskih novinа "Pаnč" (Punch), štаmpаnu 1876:
„Psi rаtа“, Pаnč, 1876 Englеski policаjаc prеko tаrаbе upozorаvа Rusа - koji drži „psе rаtа": Hеrcеgovinu, Srbiju, Crnu Goru i Bosnu - dok isprеd njеgа korаčа Turčin: „Pаžljivo, drugаr, moglo bi biti nеzgodno аko ih pustiš“.

Dаklе, još dаlеkе 1876. su Srbi zа Englеzе bili tеk ruski psi rаtа. Posеbnа ironijа jе što su sе tаdа Bosnа, Hеrcеgovinа i Crnа Gorа smаtrаlе srpskim zеmljаmа tаmаn koliko i Srbijа, а dаnаs sе što Impеrijа što njеni lokаlni kvislinzi upinju svim silаmа dа tu istorijsku činjеnicu sаkriju...

Dobro je raditi u taboru internetskog diva Googlea i to u bilo kojem segmentu. Zaposlenici Googlea osim dobre mjesečne plaće imaju svakojake druge beneficije. Uostalom, Google proglašavaju najpoželjnijim poslodavcem već godinama.


Zapravo, pogledajte jedan TV prilog još iz 2007. godine, a od tada su stvari samo otišle na bolje.

Like?

Uglavnom, najnovija studija kompanije Universum, provedena na uzorku od 160.000 osoba u potrazi za poslom, ponovo potvrđuje Googleovu dominaciju. Najveći broj nezaposlenih najradije bi radio u Googleu.

Kao što vidite na listi su se našli i Microsoft, IBM, Apple i drugi, no Google je u svakom segmentu broj 1.

Biste li vi voljeli raditi za Google?

Izvor…

P. S. Podsjetnik:

Pesica Lara traži topli dom! Pomozite!
Videh čoveka tek kada je počeo da ostavlja komentare ovde – sve mudro, jasno, na momente se izražava kao u poslovicama… ………. “Neko poštuje reč zbog sebe a neko...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]
Eric Ruth, heroj nesvrstanih i vrsni dizajner video igara, objavio je novo ostvarenje na svom sajtu. Ako vam ime zvuči poznato, verovatno ste igrali neki od rimejka iz serijala Pixel Force, kao što su Left 4 Dead, Halo ili DJ Hero. Novi naslov zove se Team Fortress Arcade - pogodili ste, reč je o osmobitnom omažu igri Team Fortress 2.
[Pročitaj ceo članak...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37