Unosi za: Arhiva za 2011/09

Istoka je probudio glas mujezina. Nije dopirao sa vrha neke od džamija, već sa radija iz susednog stana. To je način na koji negov komšija Albanac ima običaj da mu poželi dobro jutro. Priskočio je prozoru i zatvorio ga. Prljavom … Nastavite sa čitanjem →

Beogradska radio stanica Mip Radio(ili u prevodu Mi i Partizan nedavno je počela sa emitovanjem putem interneta. Za slušanje ovog radija potrebno je da imate neki player koji podržava WMA(Windows Media Audio). Ovu radio stanicu možete slušati na linku Mip Radio uživo.

Prošlo je nedelju dana od zatvaranja webfest.me konferencije. Vratili smo se kućama, poslovima, drugarima, ljubavima, ali ne isti kakvi smo otišli. Vratili smo se sa osmesima, novim znanjima i divnim poznanstvima. Ukratko – bogatiji i lepši.

Eniakov tvit najbolje ilustruje količinu strasti koja nikako da se stiša:

Lično, vrednost konferencije ne merim prema predavačima i zvučnošću njihovih imena ili pozicija na kojima sede. Dosta puta se desilo da upravo oni ne uspeju da prenesu vrednost slušaocima te da na bini zasijaju potpuni autsajderi. Na webfestu to, ipak, nije bio slučaj. Svako je dodao svoj komadć slagalice i time upotpunio pozitivnu sliku događaja.

Foto New Media MK’s photostream

No, predavanja nikada nisu najvažniji segment konferencija, bar ne ovih u regionu (za dalje ne znam). Ono što utiče na ukupan doživljaj jesu ljudi. Nije važno da li smo se upoznali u konferencijskoj sali, na kafe pauzi, bazenu, plaži, žurci ili na ulici, svako poznanstvo je podjednako važno za osmeh koji ću poneti kući.

I da znate da je od uha do uha!

#webfestmeDanas, kada se osvrnem na konferencije na kojima sam bila, shvatam koliko izgovorene reči  izblede, ali ono što ostaje jesu ljudi; a ljudi su važni za svačiji lični ili poslovni uspeh i to nije tajna.

Fantastična energija na webfest.me je pozivala na druženje svakog minuta- pričali smo o svemu, poslu i životu van posla, plivali smo i pevali na plaži, đuskali kao da umor niko nikada nije ni definisao.

To me je podsetilo i na suštinu poslovanja Limunda – ljudi i druženje. Zato je i Limundopis zaživeo, a po osmesima Limundovaca sa Dekinih fotografija vidim da je bio i uspešan. Jer, to je ono što se računa, zar ne? Sklop Dedinog optimizma i elana, Limundovaca i njihovih porodica mora generisati optimizam. A optimizam je zarazan –jedan osmeh brzo privuče drugi, dgugi treći, a kada je DedaBor u pitanju pomnožite sve to sa 5.

Što se samih predavanja na webfest.me tiče, detaljne izveštaje možete pročitati na nekom od narednih blogova:

Netokracija
Itdogađaji
seo.ba
Domain.me

Takođe, dostupni su i snimci na Live-e.tv stranici.

Vlada i ja se zahvaljujemo WebFest.me timu na gostoprimstvu a Deki na super #Limundopisu.

v217266p0

KRALJEVO – Predsednik Republičkog komesarijata za izbeglice Vladimir Cucić i gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović potpisali su danas ugovor o saradnji tokom izgradnje montažnih stambenih jedinica za 150 interno raseljenih sa Kosova.

Ti ljudi sada su smešteni u kolektivnom centru Šatorsko naselje na Starom aerodromu u Kraljevu. Cucić je kazao da je Komesarijat za rešavanje stambenog pitanja porodica smeštenih u Šatorskom naselju dao 25 miliona, kao i da je u Kraljevu postojalo 11 izbegličkih kolektivnih centara, od kojih su aktivna još dva – Šatorsko naselje i centar u Mataruškoj banji.

"Izgradnjom ovih stambenih jedinica, mi ovde praktično zatvaramo i poslednja dva kolektivna centra sa ukupno 22 porodice i 150 ljudi", kazao je Cucić. On je rekao da će porodice iz Šatorskog naselja biti stambeno zbrinute najkasnije do proleća naredne godine, kao i da će biti izgrađeno 15 stanova za rešavanje stambenog problema interno raseljenih iz kolektivnog centra u Mataruškoj banji.

"Komesarijat je u saradnji sa gradom do sada na području Kraljeva izgradio preko 200 stambenih jedinica što nas čini najbitnijim socijalnim graditeljem", rekao je predsednik republičkog Komesarijata za izbeglice. Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović je kazao da se izgradnjom stambenih jedinica za korisnike kolektivnih centara "stavlja tačka na nešto je dugi niz godina mučilo Kraljevo".

"Veliki priliv izbeglica i raseljenog stanovništva sa Kosova je u poslednje dve decenije prouzrokovalo velike nedaće, jer postojeća infrastruktura nije mogla to da nosi kako treba i sama da se nosi s tim problemom, zbog čega su ovakvi projekti u saradnji sa Komesarijatom za izbegle i raseljene poseban događaj za Kraljevo", kazao je Simović.

Izvor: Glas Javnosti

Na Gadgeteriji lajkamo uradi sam projekte svih vrsta, a printer koji danas predstavljamo nije iznimka. Kao što rekosmo u naslovu ovaj uradi sam pisač njemačkog entuzijaste Marija Lukasa ispisat će vam poruke s Twittera, Facebooka ili bilo kojeg drugog RSS feeda.


Da ne duljimo previše pogledajte video:

Lukas je svoj uradak detaljno opisao na svojoj službenoj stanici, zajedno s uputama i potrebnim kodom kako bi isti printer mogli izraditi u vlastitom aranžmanu.

Što se čeka, alat u ruke jer i vi možete kozumirati sadržaje s društvenih mreža na ovaj način. ;)

Izvor…

Džez, džez, džez!!! Obožavam Bojana Čukića i način na koji on svira. Ovom prilikom “Giant Steps”  A solo piano performance by Bojan Cukic!!! Poslušajte:   Kategorija “Muzika za dušu” dobila je još jedan naslov a ja priliku da sa svima vam podelim “sve nešto lepo” iz oblasti muzike!!! Ako vam se svidja kako Boki svira, obavezno [...]

Tekst za konkurs eXperiment

Branko Baćović @ http://thetransformationblog.wordpress.com/


Maska do jaja

.

Postoje razne maske. Na primer postoji “Komšijska maska”. Ideš ulicom i sretneš komšiju koji stanuje sprat iznad tebe, i kažeš mu:

– Dobar dan komšija, kako ste?

I ne samo da mu kažeš, nego se i nasmeješ. Možda mu čak i poručiš da pozdravi ženu i pitaš ga kako su mu deca u školi, a u stvari bi mu najradije nabio onaj daljinski od muzičkog stuba kojim njegov sinčić pušta muziku od rane zore ili mu olupao klompe o glavu koje nosi po kući. Ali to ne uradiš, nego lepo staviš “Komšijsku masku” a u sebi misliš: – Jeste da je doktor psihijatar, ali ja nisam pacijent i ne mora da mi sere po glavi!

E moj, odnosno naš komšija nije nabio tu masku na glavu nego je nabio takozvanu “Ne-komšijsku masku”, pozvonio je na vrata i tiho se izdrao na sve nas – da on razume što ja sviram klarinet, pošto idem u muzičku školu, da on razume što moj brat svira violinu, pošto i on ide u muzičku, ali da ne razume što nas dvojica nosimo klompe! Izgledao je kao kikirez, to su oni ratoborni petlići koje sam video na selu, ili kao onaj šašavi petao koga sam video u crtanim filmovima. E tada je ćale, umesto da nabije tu istu “Ne-komšijsku” ili bolje rečeno “Kikirez masku”, nabio “Komšijsku”, pa mu nije odbrusio – da se onda on više ne parkira ispred naše garaže i da će mu sledeći put ako ga vidi izbušiti kuhinjskim nožem gume na onoj njegovoj šklopociji od auta, nego je rekao da ćemo baciti klompe a usput mu se čak i osmehnuo. Kasnije je, u razgovoru sa mojim bratom i sa mnom skinuo “Komšijsku” i nabio “Vaspitno-popravnu masku” dreknuvši kako moramo da bacimo te proklete drvene papuče!

Iii recimo “Društveno-prihvatljive maske”. Vraćaš se umoran sa posla, utrčavaš sav zadihan u autobus, ne bi li stigao na vreme na večeru da ti žena ne bi zvocala ili da ne bi muž zvocao, ako već uopšte neko mora da zvoca i sedaš na stolicu. Ali ne zadugo, pošto već na sledećoj stanici ulazi baba ili deda, po sred termina kada se ljudi vraćaju sa napornog rada i kreće opasno da ti se približava. Penzioner može bilo kada da se vozika po autobusima, ali ona odnosno on to ne rade, nego biraju najnezgodniji termin u danu! Gledaš kako se u onoj gužvi pomera prema tebi i najradije bi pogledao u stranu kao da je ne vidiš, ili dreknuo:

– Pa kuda si krenula pobogu baba, po sred srede kada je najveća gužva, zar nemaš pametnija posla? Ali ne, ti se okrećeš prema babi, razvlačiš usiljen osmeh i govoriš joj:

– Izvinite, da li biste hteli da sednete?

Ona sedne a ti psuješ u sebi. Naravno to niko ne čuje i ti postaješ društveno zamaskiran odnosno društveno prihvatljiv. Nema veze što se baba možda vozika po gradu iz dosade ne bili se osetila važna i prihvaćena, to nije bitno, bitno je da si ti društveno prihvatljiv.

Postoji na primer i “Moralna maska”. Kresnuo bi ti onu komšinicu sa petog sprata ili sestrinu drugaricu ili ženinu sestru, ali nećeš. Svi znamo da se ne s… tamo gde se jede. Nije bitno što zbog maske koja se zove “Harmonična porodica” niko ne kapira da ti sa svojom ženom ne spavaš više od tri godine nego jednostavno ne može zbog toga što to nije moralno prihvatljivo. Znači, komšinicu ne možeš zbog komšiluka, sestrinu prijateljicu zbog sestre a ženinu sestru zbog toga što bi posle imao dve žene sa kojima ne spavaš tri godine a onda bi morao da se ubiješ. Naravno, ni to nije moralno prihvatljivo, a i šta bi rekao sused odozdo ako bi pukao konopac pa bi pao na pod?
– Pa komšija, zar se nismo dogovorili da vam deca pored klarineta i violine ne započinju sa sviranjem bubnjeva!

E, tada bi mu najradije nabio klarinet o glavu, ali pošto to ne bi bilo društveno, moralno a ni komšijski prihvatljivo to ne uradiš nego ga samo u sebi oteraš u tri lepe materine, što je kod nas u određenim slučajevima moralno prihvatljivo i lepo mu se nasmeješ.

Ili recimo “Ljubavna maska”. Na njoj piše tekst upućen ženi i ljubavnici i sestrinoj prijateljici i ženinoj sestri – ja volim samo tebe!

Osim “Ljubavne” je popularna i “Maherska maska”. To je ona maska u obliku velikog muškog polnog organa, od milošte zvana “Kur-maska”. Toliko bi hteo da si neko i nešto, pa nabiješ tu masku u dupe i hodaš kao da si oslobodio tri grada i sereš. Sereš, ali na usta, pošto znaš ako izvadiš motku, pardon masku iz dupeta sraćeš i na druge rupe i to od straha. E, da to ostali ne vide, koristiš “Kur-masku” umesto toalet papira.

Ili na primer “Religiozna maska”. Svi se kao nešto mole, pa ajde kao i ti. Svi se nešto venčavaju u crkvi pa ajde i ti. Iako ti nije jasno zašto sveštenik masno naplaćuje venčanje a božiji je čovek? Zašto ne pošalje Bogu račun, nego od tebe traži novac? I ne samo to, nego neće ni na sahranu da ti dođe bez keša. E sada, ili će tvoja duša da ode u pakao zato što mu nisi platio ili će njegova? To ne znaš, ali znaš da moraš da platiš a povrh svega moraš da mu poljubiš ruku kao da je sa njom dodirivao Svetog Petra a ne Svete Dolare!

Postoji i “Društveno-politična maska”. Ona je poslednjih godina veoma popularna. Sada svi viču:

– Živela njihova partija! – pa moraš i ti.

A pre, u zlatna vremena, imao si svoju rođenu masku i svoju rođenu toljagu, pa si lepo otišao do susednog plemena, zveknuo svoju buduću ženu po glavi, tek toliko da shvati da je tvoj društveno-politični sistem najefikasniji i odvukao je u svoju pećinu gde bi joj već objasnio povoljnosti tvog sistema a ne sistema većine. Ili recimo ona. Ona bi pre kao Amazonka isekla mačem jednu sisu i time dokazivala kako i bez nje može odlično da funkcioniše njen sistem. Danas bi verovatno ugradila još jednu: dve za decu i jednu za muža da može da se igra kada sve društveno-politički ispegla, usisa i počisti.

Ima još raznoraznih maski, ali ne bih više o tome. Dakle, sada će vam biti jasnije zašto ljudi vole maskenbale. Tada mogu lepo da skinu sve ove maske i nabiju papirnatu na glavu. Onda mogu da spavaju sa sestrinom prijateljicom, mogu da uhvate komšinicu za grudi, da poljube popa u dupe, da oteraju predsednika u tri vražije i mogu na glas da viknu da im je žena frigidna i da može da svrši samo ako je testeriše bataljon vatrogasaca u zgradi koja plamti ili ona može da drekne kako joj muž ima mali intimni organ ali zato njegov brat ima veliki a sinovljev prijatelj još veći. Tada, na maskenbalu možeš sve da oteraš gde god hoćeš, možeš i go da skočiš sa petog sprata sa psećom ogrlicom oko vrata i bičem u ruci. Sve to možeš zato što si skinuo sve maske a za papirnatu te boli k…!

Tekst: Branko Baćović
Crtež: Danijel Trstnjak

Tweet

Ovih dana, nedelja i meseci, od crkve pa do poslednje partije, preko družine pivopija do povratka u pučanstvo država nestalih na vetrometini prelaska iz jednog u drugi vek, stoleće, ili čak milenij… ko kako hoće, jelte, svi odreda nas nagovaraju da se izjasnimo onako kako bi njima bilo dobro, a nama… ma ko nas jebe, onako naški rečeno, bilo bi ponajbolje ako se izjasnimo da smo siti! Najedeni svih mogućih sranja od kada se ona „velika“ država, pradržava svih današnjih država na prostoru one bivše, raspala kao što se raspada sve ono što se ne čuva, ili ono što jednostavno ne može da se očuva!


Izjasni se ovako, izjasni se onako, ti si ovo, a ne ono, ti pripadaš nama, a ne njima, ma slobodno kaži ono što jesi, a ti jesi ovo i pripadaš nama, tačka! Jebeš državu gde stanovništvo ne zna kojoj etničkoj grupi, narodu pripada! Nije ovo Zvezda, ili Partizan (trećeg nema) pa da jednostavno onoj drugoj strani skandiraš: „Pederi, Pederi!“, a ne, ovde se radi o mnogo ozbiljnijoj stvari, i zbog toga i radi toga treba objasniti ljudima da svako nekamo pripada, i bilo bi jako i veoma dobro da se što više VAS izjasni da pripada nama ili njima! Prilično zamarajuće; no, ko zna, još nisu krenuli vrata do vrata, još nisu zakucali na prozore vaše dnevne ili spavaće sobe, da vam objasne zašto je dobro da se izjasnite ovako, a ne onako, bre! Možda ponesu i paketiće za decu, ili džak krompira, što nije za bacanje, jer – jelte – valjalo bi da se na zimu ne umre od gladi, bolje od hladnoće i mraza, ali stomak da bude polupun, ili maloprazan!


O PRIPADNOSTI najverovatnije treba da se pripaze oni koji su drugačiji, premda se to na njima ne vidi, jer tu su Dveri i Obrazi, koji čuvaju – jelte – pripadnost „velikim“ kapijama i crvenilu na licu… Lepa jesen, lepa zima pred nama, ali pazite se kasirki u samouslugama, jer kad vam budu rekle da VI pripadate KUPCIMA koji plaćaju, pa… bolje da ćutite, jerbo na našim nesigurnim ulicama nije sigurno da će vas policija odbraniti od bilo čega, a na sveže okrečenoj fasadi vaše kuće može osvanuti natpis: „Ova Kuća se Menja za Kuću na Marsu!“.
JASIKEVIČEUS GRANDE

Sir Harold Delf Gillies, britanski otolaringolog, značajno je doprineo razvoju plastične hirurgije u XX veku, jednom je prilikom rekao: “Rekonstruktivna hirurgija je pokušaj vraćanja osobe u normalu, a estetska hirurgija je pokušaj prestizanja normalnog“. Postavlja se pitanje šta je to normalno?
Google Analytics, super dominantna besplatna platforma za web analitiku, je do sada nudila analitiku koja je kasnila oko 24 sata. Danas je međutim kompanija Google objavila da sada Google Analytics svojim korisnicima prikazuje analitiku u realnom vremenu. Kompanija je takođe danas pokrenula i plaćenu verziju Google Analytics koja procesira veću količinu pregleda stranica i obezbeđuje [...] Relevantni naslovi:
  • Kloniranje lica u realnom vremenu?
  • Twitter predstavio svoju web analitiku
  • Oracle će 28 srpnja objaviti finalnu verziju Java 7
  • Zynga u partnerstvu sa Tencent predstavlja Kinesku verziju igre CityVille
  • Adobe predstavio HTML5 alat za animaciju Web sadržaja
  • Facebook predstavio novu aplikaciju za slanje poruka Messenger
  • Facebook predstavio mogućnost video poziva putem Skype-a
  • Facebook predstavio online poslovni vodič
  • Google lansirao Google AdWords Editor 9.5
  • ESET predstavio svoj sigurnosni softver pete generacije
  • blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37