Unosi za: Arhiva za 2011/10


Pre nekoliko godina Beograd je ugostio i Sajmona Anholta - na planeti Zemljiprepoznatog i priznatog stručnjaka za osmišljavanje i sprovođenje strategijapromene imidža gradova, regiona i država a zarad ekonomskog napretka istih (Srbibi rekli: “stručnjak za brendiranje”). Gospodin Anholt je pred prepunom salomna Beogradskom sajmu, govoreći o značaju “brendiranja” izrekao (parafraziram) isledeće: “Kada mi pomenete Srbiju, mojeprve asocijacije su: rat i genocid. Neprijatno je, zar ne? Ali, šta vi tačnočinite da se te asocijacije promene? Pokušavate da osvojite svet trubom imalinama? Žao mi je, ali pojam “genocida”je mnogo strašniji i snažniji od trube i malina. Morate da se potrudite, dapokušate da sklonite taj pojam sa vrha spiska asocijacija - nečim konkretnijim.Da budete nacija vrednih ljudi,na primer. Ali, morate to prvo da uradite, da bi se u tome nakon toga pričalo, da bi nešto novo postalo pojam koji se povezuje sarečju „Srbija”.
Anholt ove reči nije izgovarao kao neprijateljSrbije. To verujem ne samo zato što je na  skupu govorio kao gost na manifestacijikoju je podržala i tadašnja Vlada Republike Srbije (2007. godina, setite se ko je bio Vlada), već je, daje „birao reči”, mogao da se ogrebe iza neki lobistički honorarčić, da lobiraza našu stvar u svetu. Ali, nije.
Link ka tekstu
Danas je pod senzacionalnim naslovomobjavljeno da čak i „Gugl mrzi Srbe”, priča potkrepljena nikakvim predznanjem onačinu na koji Google funkcioniše i screenshotom dve pretrage, u kojima sevide prve, druge i treća asocijacija kada se termin „serbian” utipka u polje za pretraživanje svetske mreže. Sudeći po rezultatima: nasilni smo, ludi i visoki.
Zanimljivo je kada se medij inačeposvećen jeftinom stereotipisanju Univerzumaposveti stereotipima tek kada nam iduna štetu, dodatno praveći senzaciju tamogde je nema, odnosno gde je usmerena na pogrešnu stranu. Nema ovaj stereotip toliko veze sa Googleom, koliko sa nama samima.


Stereotip je, po definiciji - "pogrešno i neopravdano uopštavanje stvari", odnosno pojednostavljenje koje vodi ka stvaranjupredrasuda. Ova pojava je, naravno, planetarna, jerje, uprošćeno govoreći – ljudski mozak sklon pojednostavljenju predstava radibrže i kvalitetnije reakcije, kada je potrebna. Vođeni tim i takvim procesomsmo i mi svojevremeno etiketiraliodređene pojave, ljude ili nacije, zauvekih definisavši kao takve. (Istovremeno smo dali večnu inspiraciju autorima stereotipija poput „Kursadžija”,mega-uspešnog TV-formata koji svu inspiraciju crpi iz stereotipa: onaj jelenj; ovaj je sračunat; onaj treći je peder, četvrti je dugouha uštva i tako dalje.)
No, Google pretraživač.
Za one koji se nikada nisu bavili temom kakoGoogle radi – koristan film može se naći na ovoj adresi >>, traje svega triminuta, a govori dosta. Ukratko, prepričano: Google rangirai predstavlja rezultate na osnovu algoritmakoji obrađuje: pretrage drugih ljudi na zadatu temu,  posećenost stranica, frekventnostkorišćenja termina koji se traži naistoj, relevantnost izvora (brojlinkova ka stranici), posećenost, i tako dalje.
(„Algoritam?Aha, i ta matematika je protivnas! Pitagora, ... em tealgoritamski!”)
Hladna i ravnodušna na našekampanje sa bugarskim crkvama, maline, sabor u Guči i borbu za istinu, taj isti algoritam, čija su pogonska snaga iinspiracija stanovnici Planete Zemlje, odnosnostavovi o određenim pojavama istvarima – taj isti Google, dakle, nama ne radi ništa što ne radi idrugima, a na osnovu drugih pretraga:








Ne zaboravite, taj princip rada pretraživača Google nedavno je poslužio Amerikancima da, ubacivanjem ključnih reči na veliki broj stranica učine da na kucanje reči „misarable failure” dobijate kao odgovor „George Bush” , odnosno da Istok Pavlović pre godinu-dve sprovedeakciju „najveći car” – na koje je Google izbacivaoodgovor Zoran Đindić.
Sad - šta smo mi to tačno uradili uproteklih deset godina, da bi se asocijacijevezane za Srbiju promenile? Da bi se pisaloo nama drugačije no što se sada piše? 


Verujem da smo u malo boljojpoziciji nego guske, kojima je trajno onemogućeno da sa sebe skinu mit glupih životinja. Verujem da za razlikuod tih pernatih prijatelja mi imamo šansuda nešto promenimo u percepcijidrugih, s obzirom na to da imamo moć komunikacije sa drugim jedinkama,internet priključak i nekakvo znanje jezika.
Ali, pre no što počnemo da lepopišemo o sebi i punimo Mrežu nekakvim sadržajem, valjalo bi da znamo: akoposegnemo za istorijom, nećemo se dobro provesti. Čak i da smo prvi jeliviljuškama, ta informacija je na početku XXI veka apsolutno irelevantna. IFeničani su prvi koristili novac, ali feničanaviše nema; i Maje su zbudžile kalendar, aliih više nema, o Atlantiđanima da ne govorim, koliko god civilizovani bili uono doba. Valjalo bi znati i da neće mnogo vredeti ako budemo lepo pisali o tome gde ćemo biti, planovi, futur II i sve to. To se ne računa.

Bilo bi možda bolje, započetak, da poradimo na sebi i ondaprepustimo drugima da pišu o nama. Jer, tek udrugima možemo da procenimo ko smo i koliko vredimo i kakve stereotipe o nama imaju. (Uz pomoć tog istog Googlea pronalazim da postoji i lepaAndrićeva rečenica: „Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.”)


A ukoliko nam, pak, potpuno odgovara da se ništa ne menja i da nas boli đon za to šta misle o nama, onda ništa: hranićemo se tekstovima koji dokazuju poluistinama da nas niko ne voli, povući ćemo se u brda i postati golumi

I tu dolazim do važnog pitanja: Zašto, na kraju svega, pravim ovolikudramu oko jednog zlonamerno poluistinitog polu-teksta objavljenog u novinipožuteloj od uriniranja po drugima?
Odgovor je prost: jednom sam već sve ovo preživeo, ne tako davno.I preko godina u kojima je trebalo da uživam u slobodi, kretanju i spoznavanju svih čuda sveta – u tim godinama jepreko svih tih želja prešao talas kreiran tekstovima poput ovih, u kojima su nassvi mrzeli i identifikovali sa zabrađenim divljacima koji kašikama kolju ljude,u kojima smo se samoproglašavali starijim i mudrijim od čitavog sveta; u kojimasu nam obećavali tajna oružja dinastija Ming i u kojima je jedina istina bilaono što mi kažemo, a ne ono što drugi misle.
Juče je ista ova novina objavila da "strani mediji tvrde da je osoba koja je u Sarajevu pucala na SAD ambasadu - Srbin", which is not true rekli bi stranci - jer u cititanoj vesti lepo piše da je osoba građanin Srbije, poreklom iz područja koje je naseljeno uglavnom muslimanima".

Dvadeset godina kasnije, nekako verujem da ne bih lako podneo da mi još jedantalas glupave mržnje poplavi život. I zato sam danas uložio sat vremena ipetnaest minuta u ovaj tekst, verujući da ukoliko više ljudi uloži isto tolikovremena u borbu protiv zlonamernihgluposti – onda možda imamo šanse - ne da se o nama pronalaze bolji rezultati na Google-u, već da se taj narednitalas razbije o nekakvu branu koja će onemogućiti da nas naši rođeni stereotipi, o nama samima – konačno podave. I da se na listi stereotipa, koje će drugi imati o nama možda ponovo pojave oni bezazleni, a sve ređe spominjani pojmovi poput gostoljubivosti, za početak.
Uzgred, a za one koji veruju u zlonamernost Google algoritma: jedan od dva osnivača Google-a je Rus poreklom. Ta ne bi valjda nama braća ovako nešto uradila? ;)


p.s. redakcija "Trojke" bila je temeljnija od mene u dokaznom postupku koga sve Google mrzi >>

Pritisnuta novim obavezama najmanje stignem da pišem blog i to mi nekako dođe kao da sam stalno u hotelu i samo s vremena na vrijeme svratim kući, da uzmem čist veš i malo prozračim. A realno se najbolje osjećam kod kuće i zato mi fali ovo pisanje ovdje. Trudiću se da to promijenim i da budem “češća”. Realno, ima puno posla na Intermezzu. Imam zadatak da promijenim čitavu koncepciju portala i zauzmem neki novi kurs, a mislim da je to teže nego krenuti od nule i skupljati čitaoca po čitaoca. Ja sam evo skoro dvije godine dio Zenica Online i tu smo krenuli tako, od nule, skupljajući čitaoce jednog po jednog. A na Intermezzu se promijenilo sve i jedan broj posjetilaca možda osjeća i razočarenje zbog toga. Treba doprijeti i do nekih drugih koji nas do sada nisu čitali, treba ljude navići na to da dolaze redovno… A osjećam obavezu da se na neki način dokažem i opravdam povjerenje pa sam sama sebi stvorila pritisak . Priznajem, štreber sam i uvijek sam sve radila temeljito. Ono što sam uradila u prethodnom periodu a što bih posebno izdvojila je nekoliko intervjua koji su meni lično, svaki na svoj način, zanimljivi. 1. [...]


Tnak you Dan Mitchell from Cato Institute.


ocvirovka

Potreban materijal:

1kg brašna
50g svežeg kvasca
500ml mleka
2 jaja
50g svinjske masti
so

nadev:

50g svinjske masti
4 jaja
500g samlevenih čvaraka
200ml kisele pavlake
1 veza svežeg peršuna
1 žumance

ocvirovka

Priprema:

Brašno prosejati. Kvasac izdrobiti u posebnom sudu, dodati malo mlakog mleka, kašičicu soli i kašičicu šećera, razmutiti i ostaviti na toplom mestu da kvasac nadođe. Brašno staviti u veću vanglicu za mešanje, napraviti rupu u sredini pa dodati mast, jaja, so po ukusu i na kraju nadošli kvasac i ostatak mleka – smlačenog. Dobro umesiti i ostaviti na toplom mestu poklopljeno kuhinjskom salvetom da nadođe, nekih 40 minuta. Za nadev dobro umutiti mast. Belanca odvojiti od žumanaca. Umućenoj masti dodati žumanca i umutiti. Dodati zatim samlevene čvarke, kiselu pavlaku i sitno iseckani sveži peršun. Sve lepo sjediniti mikserom. Od belanaca umutiti čvrstu penu, pa je lagano dodati predhodnoj umućenoj masi. Nadošlo testo rastanjiti na pobrašnjavljenom radnom stolu na debljinu od nekih 1cm. Premazati rastanjenu koru sa malo ulja ili masti, ravnomerno rasporediti nadev i uviti kao rolat. Krajeve rolata pritisnite blago prstima da bi se slepili, da nadev u toku pečenja ne bi iscureo. Uvijeni rolat staviti u pleh obložen papirom za pečenje. Ostaviti još nekih 15 minuta da odstoji na toplom mestu da još malo naraste. Rernu zagrejati na 200C. Umutiti žumanca žicom i premazati preko rolata. Staviti rolat u zagrejanu rernu i peći nekih 50 minuta, dok lepo ne porumeni. Pečenu ostaviti da se malo prohladi, pa seći na kolutove.

Podeli: Print del.icio.us Facebook Google Bookmarks email Netvibes RSS StumbleUpon Technorati Twitter

26. oktobra, 1999. godine rodila sam svoje prvo dete, tako da smo pre neki dan slavili Jovanin 12. rođendan. Pravili smo žurku i bilo je veselo i ludo. Vreme stvarno mnogo brzo prolazi. Kad pre prođoše godine? Veče nam je ulepšalo još jedno rođenje. Sestra od rođenog ujaka se porodila baš to veče. Rodila je [...]
Časovnik otkucava. Jeste li napisali kratak opis igre? Snimili video-čestitku? Redovno tvitujete? Sakupili dovoljno tiketa? Koliko je uopšte dovoljno, kada sreća odlučuje dobitnika? Šta ako i pored dvadeset i sedam pojedinačnih nagrada ni jedna ne dopadne baš vama? Ne brinite, imamo poklon i za vas! Da, za sve vas odjednom. Šta bi to moglo da bude?[Pročitaj ceo članak...]
U subotu, 29. oktobra internet je proslavio svoj 42. rodjendan. Grupa internet-entuzijasta iz Bugarske smislila je originalan i zanimljiv način obeležavanja ovog datuma! Pokrenula je kampanju pod...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]
Neki dan čitam vrlo pametne reči na blogu jednog pametnog mladog kolege, i on na jednom mestu pomenu ovaj efekat. Normalno, ja se udubim da vidim šta je, i tačno nađoh sebe, kako drugačije :D. Vidite...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]
U prošlosti su mnogi kritikovali kompaniju Google da sve više favorizuje brendove na svojim stranicama sa rezultatima pretraživanja. Da se ​​razumemo, postoje vrlo logični razlozi zašto brendovi dobro kotiraju na stranicama sa rezultatima pretraživanja. Na kraju krajeva, ako tražite neke proizvode ili usluge, zvanični brendovi koji obezbeđuju te proizvode i usluge putem svojih web sajtova [...] Relevantni naslovi:
  • Facebook Subscribe dugme daje korisnicima veću kontrolu News Feed-a
  • 10 najbitnijih Google News faktora za rangiranje
  • Facebook testira "Facebook Credits For Websites" koji treba da pomogne sajtovima u prodaji virtualnih dobara
  • Veliki broj poznatih ličnosti zaštitio svoja imena od pojavljivanja u .XXX porno domenima
  • Koliko vrijedi jedan Facebook Fan?
  • Facebook nudi malim poslovanjima 50 dolara kredita za oglašavanje
  • Sticanje Fan-ova i Like sa ciljem monetarizacije Facebook-a
  • Facebook je najbolji društveni medij za interakciju sa brendom
  • 27% eksternog prometa na Facebook stranice dolazi sa Google-a
  • Facebook predstavio novu metriku "People Talking About This"
  • blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37