Unosi za: Arhiva za 2011/12

srecna nova godina

Počelo je potpuno bezazleno. Pitao sam koji foto aparat da kupim da bih pravio lepše portrete svog deteta. A onda se otrglo kontroli…

Bio je ponedeljak, 14. mart tekuće (još malo) godine. Planirao sam put s detetom po Italiji, i palo mi je na pamet da bi tom prigodom bilo dobro napraviti neke lepe fotke za uspomenu, te da je vreme da nabavim malo ozbiljniji aparat od idiota. Obratio sam se jednoj mailing listi gde se nalazi par drugara za koje sam znao da se temeljno bave tom problematikom – moj zahtev je bio da pravi dobre slike (u tome je poenta, jel’te), da ne moram da se mlatim s izmenom objektiva, i da mogu da pravim fotografije gde mi je dete u fokusu, a pozadina blago zamućena (čuo sam ja ranije da ima neka blenda koja može da se otvara i zatvara, ali nisam to dovodio u vezu).

Dva ludaka u buretu - Grba i ja pokušavamo da napravimo senku kako bi fotografisali koordinate na GPS uređajuDrugari su bili predusetljivi, palo je par predloga. A onda je u listu uleteo Grba. Rezultat: u ovih proteklih par meseci pržio sam se na suncu, rizikovao da propadnem više puta kroz ruševine ili da dobijem po tintari od selj zemljoradnika, smrzavao se po magli ispod mosta dok mi se koža s prstiju lepila za stativ, a manjak sna da ne pominjem. Da, i puno mi je srce, da ne zaboravim. Smile

Jedna od prvih stvari koju je po uletanju izustio je da, citiram, “slikanje deteta po Rimu, Firenci i Veneciji podrazumeva jasne, a ne zamućene fotografije”. Onda me je isprašio zbog toga što ne želim ozbiljnije da uđem u problematiku, jer ako hoću da pravim dobre fotografije moram da naučim mnogo toga. I usput, da bi mi fotografija dobro došla kao hobi (ovde je trebalo da primetim zamku). Postiđen, pitao sam ga šta bi on pazario za sebe da je u mojoj situaciji…

Završio sam na kraju s Canonom EOS 7D kao telom, i objektivom 24-70 f/2.8 L USM. Pri nabavci ovog potonjeg, malo sam bio zatečen cenom, pošto je bila u rangu tela, ali preporuka je preporuka. E sad, stvar je u tome što u preporuci Grba nije stavio ono “L” u nazivu, a prodavac mi je odmah istovario verziju koja ga sadrži. Razlika je sitnih nekoliko puta u ceni, ali i u performansama. Eto, barem sam ispunio jedan kriterijum iz svog zahteva, sad ne moram da menjam objektiv…

Uglavnom, zbog činjenice da me je navukao na celu priču, uzeo sam za pravo da maltretiram Grbu za savete svih mogućih vrsta. Takav kakav je, oberučke je pristao, pod jednim uslovom: da mu, kao naknadu za konsultacije, do kraja godine isporučim 10 vrhunskih fotografija, čime bih dokazao da se višemesečno maltretiranje njegove persone isplatilo jer sam konačno nešto uspeo da naučim.

Stoga, pošto ova godina ističe za minut, održavam obećanje. Grbo, evo isplate Smile

Lenka

Ovo je fotografija iz jedne od prvih serija koje sam uradio. Aparat je još uvek bio namešten na sva moguća automatska podešavanja, bio je lep dan i odlučio sam da fotografišem Lenu, psa moje ćerke. Ona je trčkarala po dvorištu, a ja sam je pratio sa uključenim rafalnim škljocanjem, nadajući se da će barem jedna od fotki ispasti kako valja. Začudo, ispalo ih je više, od kojih prilažem ovu donju. S obzirom na to da se ceo proces fotografisanja sveo na jurcanje za psom sa prstom na okidaču, i nije neki trud, ali konsultant me je naučio da je bitan rezultat (da ne kažem: mišn akomplišd). Smile

Lenka

Tea u Veneciji

Došao je i taj put. Pet intenzivnih ali divnih dana po Italiji koji su započeli u Rimu, završili u Veneciji, sa Sijenom, Pizom i Bolonjom između. Rezultat je nekoliko stotina fotografija od kojih je stvarno bilo teško izdvojiti neku za ovu isplatu. Izbor je ipak pao na sledeću:

Tea u Veneciji

Odlučio sam se za nju pošto je reč o klasičnom portretu, kojih posle toga stvarno nisam radio mnogo jer sam se fokusirao na outdoor (moram ubuduće da se popravim). Slikana je u poslastičarnici na Trgu svetog Marka, bez poziranja. Mlada dama je nameštala frizuru te sam ugrabio priliku, a ona je primetila da dižem aparat pa se okrenula da negoduje. Na ovoj slici ima greška u tehnici fotografisanja: slikao sam s blicem, pritom zaboravivši da skinem zonericu (to je ona crna “šolja” na kraju objektiva koja služi da vam sunce ne bi udaralo direktno u staklo) koja je, budući da je glomazna, parcijalno blokirala putanju blica i time napravila polukružnu senku u donjem delu slike. Iako greška, napravila je zanimljiv efekat time što je lice omiljenog mi modela došlo više do izražaja, za šta bi trebalo mnogo muljati po Photoshopu. Tako sam naučio da i greške ponekad mogu dovesti do pozitivnih rezultata.

Mokroguz

Treća stavka u isplati je s mog junskog putešestvija po Skandinaviji, slikana u Kopenhagenu. Takva je kakva je, ništa nije dirano u postprodukciji – osvetljenje i sama scena su bile toliko izazovne da nisam mogao da odolim. Reč je o sicu bicikla koji je bio parkiran uz zid jednog kluba s zanimljivim spoljnim osvetljenjem, a napravljena je iz možda dvadesetog pokušaja. Naime, toliko sam se zainatio da fotka bude bez greške, da sam škljocao, pregledao do detalja rezultat na displeju, zatim brisao fotku (lepo je kada na sav glas možeš da psuješ jer niko unaokolo ne priča srpski, čak i po cenu da ih ceo svet ne razume) i pokušavao ponovo. Nisam želeo ništa da diram u Photoshopu, čak ni izrez, tako da je kadar morao da bude baš onakav kakav sam zamislio. Tada sam savladao ručno izoštravanje, jer sa tako malo svetla automatika nije uspevala da dobro uhvati u fokus kapljice na sicu.

Mokroguz

Da, dobro ste primetili, u ovoj fazi sam shvatio i koliko je bitno dobro krstiti fotku. Nomen est omen!

Wroooom!

Dva dana posle prethodne fotke obreo sam se u zemlji gde je hladno, al’ standard. U Geteborgu su se održavale gradske trke kojima sam odlučio da prisustvujem. Ne baš zanimljiva aktivnost: sedite na tribinama, zum-zum-zum prolete automobili, onda čekate dva minuta, ponovo zum-zum-zum, i tako nekoliko puta. Na kraju, na semaforu objave pobednika, i to je cela zanimacija. Da mi cela akcija ne bi propala, okušao sam se u paniranju: ovde nije reč o kuvarskoj tehnici koja uključuje hlebne mrvice, već o metodi slikanja objekata u pokretu tako što ih pratite aparatom. Rezultat je da je praćeni objekat jasan, dok je okolina zamućena.

Wrooom!

Znao sam da to može da se postigne nekako, ali nisam se prethodno teorijski potkovao. Stoga sam eksperimentisao dok nisam utvrdio da mogu postići pomenuti efekat tako što maksimalno smanjim otvor blende (f/22 u ovom slučaju). Naravno, ortodoksniji način bi bio da sam samo manuelno povećao ekspoziciju, ali tada još uvek nisam vladao tom veštinom – no, kao što sensei reče, bitan je rezultat Smile

Straćara

Negde u rano leto razvio sam pasiju prema slikanju starih, oronulih kuća. Na stranu živopisnost njihovih fasada zbog propadanja, one imaju svoju priču: neko se u njima rodio, živeo, izrodio svoju decu i na kraju završio sa stanovanjem na ovom svetu. Najčešće su to kuće u kojima niko više ne živi, godinama napuštene… E sad, kada slikate tako nešto, obično privučete pažnju – ljudi u najboljem slučaju veruju da se interesujete da kupite zemlju, ali obično misle da želite nešto da maznete, ili da ste unajmljeni od one strane koja polaže pravo u sporu (a oni su, po defaultu, druga strana). Zanimljiv razgovor sam vodio ispred jedne ruine na ulazu u Čačak – domaćinu je neko javio da se motam pa je dojurio kolima i podviknuo:

- Jelibre, šta ti tu radiš, jer znaš da je to privatno!?!?

- Evo fotografišem, nadam se da nije zabranjeno?

- Aha… a za koga ti to slikaš, ko te plaća?

- Niko, ja to za svoju dušu, volim da fotografišem stare kuće. Lepe su na svoj način.

- Pričaj ti to nekom drugom. Lepe, veliš? A što ne slikaš onda ove nove okolo, vidi koliko su one lepše? (pritom je mahnuo rukom u pravcu hiperrealističkih dvoraca s lavovima, a ponegde i tigrovima, na kapijama)

Uglavnom, ubedih tu ja njega da imam poremećene estetske vrednosti, te se malo otkravio, pa mi je usput i ispričao da je to bila kafana gde je Vera Matović prvi put pevala. Znamenitost, brale moj!

Straćara

Ova kuća, konkretno, snimljena je u mestu Markovac.

Urban decline

Kao logičan sled evolucije, pored straćara zainteresovale su me i prave ruševine. Fala bogu (za moju inspiraciju, ne za civilizaciju), u zemljici Serbiji ima ih podosta. Obično je reč o nekom objektu koji je izgubio svrhu iz raznoraznih razloga, pa ili više nema ekonomske isplativosti da se sredi, ili je u nekom sporu, a ima i popriličan broj njih koje su napuštene još u fazi izgradnje. Hvatanje dobrog kadra često podrazumeva veranje po polutrulim skelama, preskakanje malih (ali dovoljno dubokih da slomim vrat) ponora između etaža, hodanje po srči do kolena i slično. No, rezultati su valjda vredni toga:

Urban decline

Ovaj objekat nalazi se u Vojislava Ilića, prekoputa Vera, i nemam blagu predstavu čemu je ranije služio…

Lakegulls

Galebove anglosaksonci obično zovu seagulls, ali pošto je reč o Savskom jezeru, iliti Adi Ciganliji, uzeo sam za pravo da napravim malu izmenu u naslovu. Bio je lep jesenji dan, ptičurine su se valjda otimale oko neke ribe, a ja sam se posle malo igrao po Photoshopu.

Lakegulls

Pass-age

Novembar, Tea i ja u Amsterdamu. Izveštaj odatle ste već mogli pročitati na Suštini Pasijansa. Celo putešestvije je bilo intenzivno, ja potpuno posvećen svom detetu, tako da to nije ostavljalo mnogo prostora za fotografisanje sa strane. No, uspeo sam da napravim desetak fotografija i pored gunđanja moje saputnice na svako zastajkivanje.

Pass-age

Jedan od mojih eksperimenata u crno-beloj fotografiji. Oblici i refleksija u barici su toliko zanimljivi da je boja izlišna.

Sunčanje

Tokom jeseni, pokušavajući da izbegnem svakodnevni Armagedon na Gazeli, ustanovio sam koliko-toliko dobru putanju do posla koja me je vodila preko Brankovog mosta. Nekoliko puta, kada sam prolazio u ranijim jutarnjim satima tamo jer sam prethodno vodio dete u školu, primetio sam zanimljivu scenu – golubovi načičkani na ćošku krova jedne zgrade. Obično je to bilo nešto oko 8 sati izjutra, temperatura poprilično niska u to doba dana, a pošto pomenuti ćošak gleda prema istoku bio je to logičan izbor lokacije da se malo ugreju na izlazećem suncu.

Sunčanje

Ova fotka uspela je iz drugog puta. Naime, pošto sam utvrdio da su tu na dnevnoj bazi, spakovao sam se jednog jutra da ih slikam. No, ko za inat, sunce je zamaklo za oblake čim sam izašao iz kuće, te je golubija bratija odlučila da se taj dan pozabavi drugim aktivnostima, npr. ukrašavanjem spomenika po obližnjem Kališu. Nisam se dao omesti, došao sam sledeći sunčani dan i uspeo u naumu.

Where NBG ends

Ova fotka je nastala planski. Danima sam pohodio Google Earth kako bih našao zanimljive lokacije po gradu za slikanje. Ova mi je upala u oči jer je reč o mestu gde prestaju novobeogradski blokovi te počinju poljane i njive sve do Surčina, a pritom je granica okrenuta prema zapadu pa sam mogao da uključim i zalazeće sunce u scenu. Tom prilikom sam jedva ubedio jednog uplašenog stanovnika romskog naselja u pozadini da neću da im rušim habitate, pošto sam ga sa onim stativom i dve kile opreme verovatno neodoljivo podsetio na geometra.

Where NBG ends

Ovo je HDR, naravno… Tehnika koju Grba ne odobrava baš uvek, ali mislim da će mi ovom prilikom progledati kroz prste Smile

- * -

Eto, toliko od mene. Sad je na gazdi da presudi da li sam prošao, ili da me vrne u skamiju… Smile

Sidnej vatromet 2012Redakcija Bloga * * *   Spektakularan Novogodišnji vatromet u Sidneju   Svake godine nekoliko svetskih metropola se utrkuje ko će imati spektakularniji vatromet, Sidnej, Singapur, Dubai, Njujork. Zbog vremenskih zona, Sidnej pre svih kreće sa svojim vatrometom koji je već postao čuve i tradicionalan. Dešava se u Sidnejskoj luci, što daje posebnu draž vatrometu koji se odslikava u vodi. Upotrebljeno je mnogo savremene pirotehnike. Pogledajte jedan kratak prikaz tog vatrometa. Zabavljajte se. . www.youtube.com/watch?v=DSblEpeF98I .

Kraj je godine. Ali nije kraj ciklusa “jedna na dan” – daviću vas još tri meseca… I ne, nisam se umorio. Tek se zalećem.

Hajde jednom bez neke priče: to je već ugođaj, sam po sebi.

Ćutanje je zlato, zar ne? Winking smile

Fotografija dana za 31. decembar 2011.

Srećna vam Nova, dragi moji! Party smile

Srbskom nаrodu, svim Srbimа, grаđаnimа bilo kojе nаcionаlnosti, ili nаcionаlnih mаnjinа kojе živе u Srbiji, drugаrimа i prijаtеljimа, žеlim Srеćnu Novu 2012-tu Godinu! Žеlim im prе svеgа dа budu zdrаvi, dа bеsposlеni nаđu posаo od kogа ćе moći dа izdržаvаju sеbе i svojе porodicе. Tаkođе žеlim to i onimа koji trеnutno rаdе, аli imаju niskа [...]
Poštovani čitaoci, članovi bloga Igrorama žele vam srećnu i uspešnu Novu 2012. godinu! Nadamo se da ćemo se i dalje družiti uz kvalitetne igre koje vredi podeliti sa prijateljima.
[Pročitaj ceo članak...]

Ne primajte rezultat k srcu, ako je slab. Postoji razlika između neznanja i neobaveštenosti, a jednom kad to prihvatite, lako ćete savladati sve prepreke i nadoknaditi propušteno.

Uostalom, i ja pričam gluposti. Ovo preslišavanje nije nikakva prepreka i nemojte ga tako doživljavati. Umesto toga, pokušajte da se zabavite. Čak, pronađite izazov u tome da ćete uskoro ovladati Suštinom pasijansa. Ja verujem da hoćete.

Nego, ostavite ovo za posle. Pogledajte kroz prozor: ako je noć, to znači da kasnite na novogodišnju žurku. Ako je dan, opustite se, jer već je 2012. godina i nema vam spasa iz nje skoro godinu dana.

- * -

1 Ko je rekao “Jeff Beck svira gitaru na način koji se opire opisivanju”?
(proveri ovde) 2 Zbog koga je Grba izjavio da je Čak Noris rahitični vrabac?
(priseti se ovde) 3 Po čemu je poznat Braco Azarić?
(saznaj ovde) 4 Ko svira bas na numeri Coyote od Joni Mitchell?
(utvrdi ovde) 5 Šta je bio predmet prepucavanja između Luke i kuma, kad je luka rekao “Ja hoću da vidim svet, a ti mi ne daš”?
(overi ovde) 6 Za koju muzičku grupu Grba veli da je njegov guilty pleasure?
(izvidi ovde) 7 Koje delo Branka Ćopića je objavljeno u nastavcima na Suštini pasijansa?
(prouči ovde) 8 Za koju numeru Dire Straitsa je povučena zabrana emitovanja u Kanadi?
(baci pogled ovde) 9 Kako se zove novi fotoaparat koji ne zahteva fokusiranje, nego se dubinska oštrina može menjati naknadno?
(zaviri ovde) 10 Šta je rekao Muzafer?
(osveži pamćenje ovde)

- * -

Ključ rezultata: vaše pravo da znate sve.

0-2 tačna odgovora: Ala se vi zabavljate!

3-5 tačnih odgovora: Red obaveze, dva reda zabave. Nije loše, osim što je danas teško naći nekog da vas plaća dok se zabavljate.

6-8 tačnih odgovora: Red obaveze, red zabave.

9 tačnih odgovora: Daj, bre, unesite malo zabave u svoj život!

10 tačnih odgovora: Kada bi neko znao deset odgovora na sva ova pitanja, a da pritom nije zaviriv’o, ja bih znao da je vreme da prodam računar i kupim vinograd. Pa da se onda ja malo zabavljam do mile volje.

- * -

Ah, da! Ključ rezultata po broju osvojenih Kviska. Da podsetim, Kvisko vam sleduje ako ste osvojili šest ili  više bodova u jednoj etapi.

Vel'ki Kvisko za vas koji imate var četr mala Kviska!Bez Kviska – Ne klonite duhom. Dogodine ćete uspeti. Tako mi razrednog starešine.

1 Kvisko – Jedan k’o nijedan. Ali ne klonite duhom. Dogodine će biti bolje. Tako mi leskovačke mućkalice, propisno ljute, bez ‘leba.

2 Kviska – Cela dva! bravo bravo! Ovo je znak pažnje. Doduše, bila je to pažnja na mahove.

3 Kviska – Opa! Držimo se zlatne sredine, a? E, pa nije to loše! Ali to valjda neće značiti da se krijete u toj, jelte, zlatnoj sredini, a?

4 Kviska – Skidam kapu. Doduše na kratko, da mi ne ozebu uši. Vaša posvećenost Suštini pasijansa je za svaku pohvalu. Kad bude otvoreno mesto savetika, biće vam ponuđeno mesto.

5 Kviska – Kada bude sniman remake filma “Valter brani Sarajevo”, možda će vam biti ponuđena glavna uloga.

6 Kviska – Ponavljajte za mnom: Sehen sie diese stadt? Das ist Walter!

- * -

I to bi bilo to.

Idemo dalje ka Godini Usuda.

Ostade još odjavna špica.

  Srećna vam Nova Godina. Želimo vam sreću, zdravlje, ljubav, ispunjenje mnogo želja i sanjanje puno snova. Da nam svima sve bude lepše i bolje, srećnije, zdravije… Ljubimo vas i puno volimo i hvala vam na lepim željama. Idemo dalje.

Subota, 31.12.2011. u 20:10


Dragi Negotine,
u Novoj 2012. godini želim ti:

- da svi tvoji stanovnici koji sebe smatraju Negotincima i iskreno te osećaju, to i dalje budu još više,
- da se svi pametni ljudi dobre volje konačno dozovu pameti i ne daju te bitangama,
- da te vode i vole mladi i pametni a ne drtine i fosili (politički i antropološki),
- da se sve budale koje sebe samo nazivaju imenom Negotinaca vrate u mulj iz koga su došli,
- da se trubači i duvači vrate na ulice i u kafane gde im je mesto, a ne da vise po funkcijama,
- da te gastarbajteri frustrirani redom na trulom Zapadu ne ruže više bacanjem ambalaže od bureka i jogurta po parkinzima i ulicama, zato što su se neki ludaci dosetili pa im uništili park u centru gde se to vekovima praktikovalo, sredili ga i upristojili,
- da tvoja deca to već jednom budu, a ne da glume majmune i u po bela dana vise sa grana drveća u centru, ili imitiraju Boška Buhu i partizansku artiljeriju bombardujući petardama prolaznike, komšije, automobile i drugu ... decu,
- da ne bude više džukela po foteljama nego po ulicama,
- da se partizani i četnici vrate u muzeje i ostave normalne ljude da pošteno žive od svog rada,
- da doktori leče samo bolesne, a da Mrki uopšte nema posla,
- da tvoji stanovnici plaćaju samo ono što im se zaista pruži kao usluga, a ne maglu,
- da nikada ne budeš samo ukrštanje geografskih koordinata na mapi, već mesto u srcu i stvarni dom koliko god bili daleko od Tebe,
- da svako od nas najzad shvati da sreća nikada sama neće doći već se za nju treba svaki dan boriti, celoga života ma koliko izgledao kratak i nedovoljan, da svako uvidi kako ima dovoljno snage u sebi da loše preokrene u dobro i bez pomoći gurača sa strane.

Da na celom svetu postoji samo jedan jedini Negotin, ovaj koji imamo.

Eto nama Poslanice.
Živeli!

  Svima na ovom predivnom svetu želim zdravlja, sreće i uspeha! Ljubav, muzika i sve nešto lepo neka vam budu prioriteti. Sve što zamislite i želite sebi i svojima neka vam se ostvari! Voli vas Deka   Ljubav, muzika i sve nešto lepo…
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37