Unosi za: Arhiva za 2011/12

08.Underground by Goran Bregović on Grooveshark
Danas sam skoknuo do Niša da sebe počastim jednom podnom lampom (oni koji me poznaju verovatno se sada smeju dok čitaju ali neka!). Dok sam se štetao, sva ta gužva užurbanost, zvuk trubača, sva ta energija koja se osećala u gradu bila je neverovatna, makar meni. Mislim da bi čak i oni najmrzovoljniji popustili. Jednostavno ljudi su se malo opustili, to im,nam je bilo potrebno.
Ja inače taj grad, Niš obožavam sva ta dešavanja, a i lepe Nišlike naravno bez kojih Niš ne bi bio ono što jeste.
Ja sam uspeo da napravim dve fotografije pre nego što mi je crkla baterija, ali ta energija se ne može preneti slikom već se mora osetiti.
I stavljam tačku za ovu godinu ovo je verovatno zadnji post, ali može da bude mada ne mora da znači. ;)

20111231_021small

Još krаjеm 2010. jе mnogimа postаlo jаsno dа jе od Srbijе nаprаvljеnа jеdnа vеlikа Žutа Kućа, gdе sе u imе bеzаltеrnаtivnog EUropstvа vršе nаokrutnijа mučеnjа i еkspеrimеnti in vivo iz društvеnog inžinjеringа. Sаdа, nа krаju 2011, znаmo i rеzultаt еskpеrimеntа: potpuni nеuspеh.

U godini nа izmаku, Žutokrаtijа jе iz dаnа u dаn srljаlа iz porаzа u porаz. Ništа joj nijе išlo nа ruku. Jеsu uhаpsili Mlаdićа i Hаdžićа, i urеdno ih isporučili Inkviziciji dа ovа popuni аlbum - dа bi ondа stigli novi uslovi. Stаvivši svе nа kаrtu fаmoznе kаndidаturе zа čеkаnjе nа prеtsobljе zа prеgovorе o dogovorimа...  ostаli su prаznih šаkа. 

Dvа su procеsа odgovornа zа počеtаk krаjа žutokrаtijе.  Prvo, sаmа Srbijа sе pobunilа i počеlа dа mаnifеstujе nеzаdovoljstvo rеžimom, nа svе mogućе nаčinе. Iskrа jе moždа bio 10-10-10, аli bilo jе sаmo pitаnjе vrеmеnа kаdа ćе potlаčеni otkriti dа i oni kаlаšnjikov zа borbu imаju. Ovo jе bilа godinа gеrilskih mеdijа, od intеrnеt-mаgаzinа do fеjsbukа i tvitеrа. Nа to su ondа došli dogаđаji pokrеnuti izvаnа, koji su iznudili rеаkciju nаrodа i pokrеnuli mаltеnе Trеći srpski ustаnаk.

Suočеnа sа еkonomskom krizom, Impеrijа jе prеusmеrilа rеsursе nа rаt putеm rеvolucijе. Modеl isprobаn u Srbiji primеnjеn jе ovе godinе nа Tunis, Egipаt, Siriju, еvo i Rusiju (sа mаnjim ili vеćim uspеhom, jе li). Nijе sе rаdilo ni o kаkvom „аrаpskom prolеću“ dеmokrаtijе i ljudskih prаvа, vеć o čistom mаnipulisаnju pobunjеnog nаrodа. U Bаhrеinu, gdе jе bаzа аmеričkе 5. flotе, pobunа jе krvаvo ugušеnа, а u Libiji jе Impеrijа vojno intеrvеnisаlа nа strаni „pobunjеnikа“. Sаmo, pošto su vojni rеsursi protrаćеni nа invаziju i okupаciju Irаkа (kojа jе zvаnično okončаnа tеk prе nеki dаn) i izgrаdnju dеmokrаtijе u Avgаnistаnu, slаmаnjе otporа u Libiji trаjаlo jе nеkoliko mеsеci. Rаt sе zаvršio tеk fizičkom likvidаcijom pukovnikа Gаdаfijа.

S drugе strаnе, krizа u Evropi jе skinulа mnogе mаskе. Tаko su Nеmci, postаvši dе fаkto vlаdаri EU, prеstаli dа osеćаju potrеbu dа sе prаvе fini. Niti jе Mеrkеlovа Hitlеr, niti jе Vеstеrvеlе Ribеntrop, dаbomе - аli jе politikа koju primеnjuju prеmа Srbiji suštinski istа.

To sе nаjboljе vidеlo po dogаđаjimа nа okupirаnom jugu, gdе jе sаmoproglаšеnа „rеpublikа Kosovijа“ pokušаlа dа zаtrе prеostаlе Srbе uspostаvljаnjеm grаnicе nа sеvеru. Uprkos bеzuslovnoj podršci Vаšingtonа i Bеrlinа, Tаčijеv plаn zаokruživаnjа „Kosovе“ doživеo jе potpunu propаst. Srbi nе sаmo dа nisu tiho prihvаtili nеstаnаk, kаko jе onomаd mаštаo trеnutni šеf EULEKSа, vеć su postаvili bаrikаdе i blokirаli Tаčijеvе „cаrinikе“ i njihovе nеmаčkе oklopnikе. Pаlа jе i krv, nеkoliko putа, аli bаrikаdе su ostаlе - prkosеći nе sаmo nаsilju Impеrijе, vеć i orgаnizovаnoj izdаji žutokrаtа.

Tаčijеvа аvаnturа jе, dаklе, izаzvаlа otvorеni otpor Srbа nа Kosovu. A bаrikаdе su ondа uništilе svаki privid lеgitimitеtа vlаsti u Bеogrаdu, pokаzаvši kаko otpor možе dа budе itеkаko uspеšаn, а podаništvo i ponižеnjе imаju аltеrnаtivu.

To moždа nа prvi poglеd izglеdа pаrаdoksаlno, аli u stvаri imа smislа: uprаvo jе silnа zlobа Impеrijе i njеnih poslušnikа - kvislinškog kultа žutokrаtа i nеvlаdnikа - pomrsilа koncе projеktu prеumljаvаnjа i krеčеnjа Srbа u žuto. Podrškа Tаčiju, insistirаnjе nа Pаrаdi, hаški cirkus, kаndidаturа - u svаkoj prilici sе pokаzаlа аpsolutnа bеdа Borаtovog rеžimа, tаko dа ni njеgovi spin-mаjstori nisu mogli dа sаkriju.

Slеpi ponos i sujеtа Vаšingtonа i Bеrlinа dovеlа jе do togа dа jе njihovа polugа u Bеogrаdu puklа prе nеgo što jе moglа dа pomеri Srbiju nа žеljеno mеsto. Čаk i dа imаju čimе dа nаstаvе svoju politiku, uskoro ćе i jеdni i drugi imаti prеčа poslа nеgo dа sе bаvе Srbimа. A Srbijа polаko аli sigurno otkrivа dа rеšеnjе nijе unutаr fiktivnе kutijе, vеć izvаn njе.

Čеstitаm vаm ondа novu 2012, po Milаnkovićеvom kаlеndаru, sа žеljom dа dočеkаmo krаj žutilа i počеtаk slobodе. 
Živеli!

Ne morate biti cyber-entuzijasta da biste poželeli da se uključite u online društvene mreže; prisustvo na njima je danas nešto što se takoreći podrazumeva. Svi su već tamo. Korisne stvari (doduše i mnogo nekorisnih) saznajemo preko Twittera, Facebook je za razbibrigu, a LinkedIn za širenje profesionalnih veza. Pored ovih, postoje i brojne specijalizovane društvene mreže, za umetnike i šahiste, baštovane i kolekcionare, brokere i kockare, zaljubljene i one koji traže ljubav, pa čak i mreže namenjene povezivanju istraživača i naučnika. U ovom tekstu ću ukratko prikazati tri takve mreže.

ResearchGate, Mendeley i Academia.edu imaju jednu zajedničku namenu — povezivanje sa osobama sa kojima delite istraživačka interesovanja — ali i niz specifičnosti, od kojih na kraju zavisi hoćete li ih i u kojoj meri koristiti. Bez obzira na to kojom naučnom oblašću se bavite, neophodno je da ste upućeni u novosti u užoj struci, a u to spadaju informacije o novim knjigama i člancima, tematskim skupovima i konferencijama, kao i o ljudima koji u toj oblasti istražuju. Naučna zajednica u Srbiji raspolaže KoBSONovim servisima, čiju vrednost zna da ceni svako ko ih je bar jednom koristio. Ali to nije sve što je potrebno, potreban je i uvid u zbivanja „u toku“ — i upravo tu je mesto za specijalizovane društvene mreže.

Mendeley — Web aplikacija

Mendeley je u osnovi alatka za upravljanje referencama, a mogućnost povezivanja sa drugim istraživačima je njena dodatna funkcija. Alatka se instalira kao i bilo koja druga desktop aplikacija, sa mogućnostima uobičajenim za ovaj tip programa, među kojima su podrška za veći broj formata bibliografskih zapisa i citatnih stilova, pretraživanje naučnih i bibliotečkih baza, kao i integrisanje sa programima za obradu teksta. Tu je i PDF čitač unutar kojeg se mogu unositi oznake i beleške. Mrežne mogućnosti, uz saradnju sa kolegama, uključuju i 1 GB prostora za čuvanje sopstvenih dokumenata i pristup Mendeleyevoj kolekciji članaka (izdavač tvrdi da ih ima više od sto miliona).

Interfejs mrežne varijante je ponešto komplikovan, i u dva-tri navrata trebalo mi je dosta vremena da uradim ono što sam želeo. Sa druge strane, desktop aplikacija je zaista izvanredna, i da odranije ne koristim Citavi, Mendeley bi verovatno bio moj izbor programa za upravljanje referencama, tim pre što je besplatan. Što se tiče vrednosti Mendeleya kao društvene mreže, čini mi se da su ograničene, a uostalom na njih ni izdavač programa nije fokusiran.

ResearchGate

ResearchGate je u potpunosti okrenut mrežnoj saradnji. Ponegde ga reklamiraju kao „Facebook za naučnike“. Pogled na početnu stranu daje za pravo tom poređenju. Središni prostor zauzima prikaz novosti, u kojem se pojavljuju statusi istraživača koje pratite, diskusije u tematskim oblastima ili grupama na koje ste se prijavili, ili informacije o novim resursima u oblastima koje ste odredili u svom profilu.

Na osnovu podataka unetih u profil i dodatih sopstvenih publikacija, sistem će vam ponuditi izbor osoba sličnih interesovanja, a možete se i baciti u pretragu za njima. Broj istraživača registrovanih na ResearchGate sistemu je veći od milion. Osim pojedinaca, možete pretraživati publikacije, konferencije, poslove na univerzitetima…

U oblastima koje pratim, zapazio sam da je nivo diskusija često elementaran ili čak neakademski. Takođe je mali broj relevantnih istraživača (posmatrano po broju publikacija koje odgovaraju ključnim rečima). Možda je u drugim oblastima drugačije. Broj korisnika sistema iz Srbije je relativno velik (preko 700 iz Beograda, 190 iz Novog Sada, 67 iz Kragujevca…) a među njima ima i poznatih imena iz univerzitetskih krugova, ali i studenata osnovnih studija. Ima smisla prijaviti se na sistem i povremeno proveravati statuse, ali bez većih očekivanja.

Academia.edu — moj izbor

Academia.edu je, kao i ResearchGate, zasnovana na konceptu povezivanja, a na kvalitet tih veza najviše utiče aktivnost korisnika. Na početnoj strani se pojavljuju informacije određene ključnim rečima iz profila, kao i aktivnosti osoba koje se prate. Sistem ima veliku bazu tekstova, odnosno veza prema bazama tekstova. Kada sam se prijavio, sistem je iz neke od tih baza povukao podatke o nekim mojim člancima (i same članke u PDF formatu!) i ponudio mi da ih potvrdim kao svoje. Postoji i jednostavna statistika koja prikazuje preglede profila i pojedinačnih publikacija. Isprva je tih pregleda bilo malo — dok nisam označio članke ključnim rečima — a onda su se pojavili i čitaoci.

Područja istraživanja, institucije, časopisi, konferencije i pojedinačni istraživači mogu se pretraživati, a mogu se i pregledati po hijerarhijskoj strukturi. Individualni profili su jasno organizovani, odmah se vide podaci o instituciji i objavljenim radovima, kao i ključne reči (tagovi), generalni i po publikacijama, tako da se veoma lako utvrđuje da li sa tom osobom delite istraživačka interesovanja. U oblastima koje me zanimaju pronašao sam nekoliko svetski poznatih imena, ne baš onih iz top-10, ali svakako više puta citiranih naučnika. Većina korisnika su ili univerzitetski nastavnici ili postdiplomci. Korisnika iz Srbije je otprilike upola manje nego na ResearchGate.

Za ono što je meni potrebno, najbolji izbor je Academia.edu. Izvesna lakonska strogost i jednostavnost u korišćenju sistema, uz prisustvo korisnika višeg naučnog kvaliteta, glavni su argumenti za takvu ocenu. Ali, ponavljam, možda je u nekim drugim oblastima drugačije. Možda će se nekome više svideti živost ResearchGate zajednice, ili možda neko traži all-in-one rešenje nalik na Mendeley.

SREĆNU NOVU 2012. GODINU I NASTUPAJUĆE PRAZNIKE SVIM POSJETIOCIMA BLOGA SRDJANRAJCEVIC.COM ŽELI SRĐAN RAJČEVIĆ
U par navrata sam do sada najavljivala da ću Novu godinu da provedem na Kosovu.  Put za koji sam znala da neće kratko da traje, ali ni u snu nisam zamišljala da će za 600 km da nam bude potrebno 14 sati klackanja autobusom.  Izraz baš i nije adekvatan, jer od  Sombora do  Beograda nam

Ubedljiv pre 2012. godinu: Novak Đoković

Novak Đoković je osvojio egzibicioni turnir u Abu Dabiju ubedljivo pobedivši Davida Ferera u finalu sa 6-2, 6-1. Srpski teniser igra vrhunski, a protiv Davida je pokazao zaista sve iz arsenala i odigrao mirno i koncentrisano.

Evidentno je da se Ferer prilično trudio da ovaj meč učini kometitivnim, ali uzalud. Đoković je protutnjao kroz meč i pokazao da je ozbiljan konkurent za nejveće trofeje u 2012. godini.Iako je, naravno, preuranjeno davati bilo kakve ozbiljne prognoze posle egzibicionog turnira, ipak je jasno da je Đoković apsoluto psihički i fizički spreman za novu sezonu. Bez obzira na igru njegovih protivnika, Novak je pokazao svojim fanovima najbitniju stvar: da su povrede međurebarnog mišića i ramena stvar prošlosti. A to je u stvari i najbitnije pred Australijan open.

Servisi preko 200 km/h nisu predstavljali nikakav problem na ovom turniru za razliku od Bazela, Pariza i Londona. Nema nikakvih vidljivih mehaničkih smetnji pri udarcima koji su u nekim mečevima bili očigledni još od Sinsinatija (protiv Berdiha) i US Opena (protiv Nadala). Takođe, nema utiska istrošenosti i nedostatka motivacije kao u poslednja dva meseca. Zaključak je da se Novak dobro odmorio, osvežio, i da mu nedostaje motivacija da igra kvalitetan tenis.

Sa druge strane, njegovi glavni konkurenti u narednoj sezoni (Nadal i Federer) nisu ostavili specijalan utisak u Abu Dabiju. Nadal je prilično lako dobio Feda u borbi za treće mesto 6-1, 7-5. Međutim, mislim da nikako ne treba zaključivati o njihovim dometima u 2012. godini na osnovu ova dva meča na Mubadala šampionatu. Stvari će biti mnogo jasnije posle Dohe, i prvih ozbiljnih, takmičarskih mečeva u januaru. U zavisnosti od stadijuma priprema, ni Federer ni Nadal sigurno nisu hteli da rizikuju neku glupu povredu pred AAustraliju, posebno jer njihova takmičaska sezona počinje ranije nego Noletu koji će prve “prave” mečeve nove sezone igrati na Australijan openu.

Za razliku od pomenutog dvojca, Đokovićeva forma je već sada definisana, bar tako izgleda prema onome što je pokazao. On ima još par nedelja da neke stvari dodatno iskristališe, ali je ovo što smo videli u Abu Dabiju otprilike ono što ćemo gledati i u Australiji. Ukoliko bude tako bez obzira kako budu igrali Nadal i Federer za tri nedelje, neće im biti lako da dobiju Đokovića, u to sam već sad definitivno ubeđen.

Uostalom, zašto bi i bilo drugačije. Ako Novak bude igrao na istom ili sličnom nivou kao 2011. ne vidim sa kakvim promenama igre ili forme Nadal i Federer mogu da mu pariraju. Plus, Federeru će biti sve teže i teže da prati tempo profi tura. Iako je pokazao fenomenalnu igru u pojedinim trenucima u poslednjem kvartalu 2011. godine, stvari za Feda mogu da postanu samo teže kako vreme odmiče. Što se tiče Nadala, već su se pojavile priče o navodnim problemima sa ramenom u Abu Dabiju. Ukoliko je to tačno, Rafi može da se desi da ne odradi pripreme za 2012. godinu po punom planu i programu, što mu može predstavljati problem već na Australijan openu.

U svakom slučaju, poenta čitave priče oko Abu Dabija je da Novaka (i njegove fanove) ne treba da interesuje da li su Federer i Ferer igrali maksimalno protiv njega ili nisu. Ono što je on pokazao na Mubadala turniru je sasvim dovoljno za optimizam pred narednu sezonu. Bez obzira na kom nivou njegovi glavni protivnici budu igrali u 2012. ako Novak bude na svom maksimumu sasvim je irelavantno da li će njegovi konkurenti podići nivo igre ili ne.

Ne volim ovo štop nam poturaju kao pivo. No, čak i kad je pivo bilo pivo, nisam se bogzna koliko oduševljavao. Osim u dva slučaja: jedno je pivo u pivnicama Praga. Drugo je točeno crno pivo koje vri u čaši i koje ima ukus koje asocira na lešnik.

Na današnji dan, 31. decembra 1759. godine, Arthur Guinness je potpiusao ugovor o iznajmljivanju pivare James’s Gate Brewery u Dablinu, po ceni od 45 funti godišnje. Dogovoreno je da ugovor važi devet hiljada godina.

Rezultat tog ugovora: najbolje pivo na svetu, u svim kategorijama.

A u ime jedinog piva za koje otvoreno kažem da ga obožavam, jedan stari vic.

- * -

Koje ćemo pivo?Godišnji svetski sajam pivarske industrije. Kao i obično, prve večeri se skupiše u lokalnoj pivnici stari znanci iz raznih firmi, komercijalisti koji vole da se napucavaju čije pivo je bolje. I krene maltretiranje konobara.

– Meni plzensko! – reče Čeh – Sa petog stepenika!

– Ma kakvi! Jedan ledeno hladni Bad! – na to će Amer.

– Fosters za mene! – reče lik koji liči na na krotitelja krokodila!

– Gluposti! Daj ovamo turu Lava za sve – reče tip koji je mirisao na zapršku i beli luk.

– Ljudi, budite ozbiljni! Molim jedan Hajneken! – Reče lik u narandžastoj majici.

– Meni Karlsberg! – zatraži Danac.

– Nije baš kao točeno, ali daj meni jedan Beks – reče debeli plavušan crvenog lica.

– Stela Artoa!

– A nikšićko, čoče!

– Efes!

– Staropramen!

– Jelen!

– Holsten!

– Tuborg!

– …

Do tog časa, konobar je već bio sivozelen. Očajnički je pokušavao da razume šta ko traži u sveopštem metežu i galami koja je nastala za stolom tokom prepirke šta da se pije. Totalno rezigniran, prišao je jednom riđokosom tipu u zelenom odelu koji je sedeo u vrh stola i ćutke posmatrao šta se dešava. Nimalo pristojnim tonom, konobar mu se obrati:

– A gospodin će verovatno Ginis, a? Dabome, Ginis, samo još to nismo imali, aaaaaaaa! Ginis, je l’ tako? Ginis?

Na to riđokosi, mrtav ‘ladan:

– A, ne. Molim vas jednu kokakolu.

Za stolom tajac, odjednom. Svi su ućutali i pogledali ka Ircu.

– Šta je? Šta me gledate? Pa kad vi nećete da pijete pivo, neću ni ja!

Vaša dečica imaju 8-10 godina, vidim ih svako malo u dvorištu. Ima i starijih… Pretežno su skromno obučeni dečačići… Događa se da imaju i prepunu najlon kesu petardi. Koliko ste para dali...

[[ This is a content summary only. Visit my website for full links, other content, and more! ]]
Izvor: Tаbloid Nеkrolog Bolеst, glаd i političkа kugа hаrаju Srbijom: niko nijе glаdаn dok stаtistikа to nе dokаžе Srbijа u stаrаčkom domu Skoro polovinа nаrodа u Srbiji nеmа štа dа jеdе ili sе vrlo lošе prеhrаnjujе. Srbi doslovno izumiru, а to pokаzuju i prеliminаrni rеzultаti poslеdnjеg, skаndаlozno urаđеnog popisа stаnovništvа, prеmа komе jе zа dеsеt [...]
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37