Unosi za: Arhiva za 2012/01

Tekst: 021
Foto: Coca

Iako je grad (Novi Sad) zabranio okupljanje aktivista Društvenog centra, oni su ipak izašli u centar i podelili hranu svima koji su zatražili obrok.

1 2 3

Naime, akcija besplatnog deljenja hrane u organizaciji predstavnika nedavno iseljenog Društvenog centra naprasno je zabranjena samo nekoliko sati pre početka. Prema našim saznanjima, aktivistima je zabranjeno korišćenje javne površine sa obrazloženjem da je sutra Dan grada, te da bi nastupi di-džejeva stvarali buku koja će smetati gostima koji danas dolaze na obeležavanje ove manifestacije.

7 8 9

Volonterima organizacije “Hrana, ne oružje” ponuđena je alternativna lokacija na platou ispred Spensa, ali su je oni odbili jer je ponuda stigla svega sat vremena pre najavljenog početka.

4 5 6

Oni su se ipak u pola tri u tišini okupili na klupama na uglu Zmaj Jovine i Ulice Modene i podelili hranu koju su pripremili. Kako za 021 kaže Đorđe Kolarski iz organizacije A.N.U.H.S, razlog zabrane je stid političara što u gradu ima gladnih ljudi.

10 11 12

“Oni se očigledno stide da stranim delegacijama pokažu pravu sliku Novog Sada, gladne ljude na svakom koraku. Ukoliko im zaista smeta samo buka, mi smo otkazali nastup di-džejeva, a javnu površinu nismo zauzimali, osim klupa na koje smo poređali klopu”, kaže on.

13 14 15

Kolarski navodi da je akcija kuvanja besplatnih obroka za beskućnike i socijalno ugrožene započeta još dok je Društveni centar postojao u kasarni “Arčibald Rajs”.
- Akcije “Hrana, ne oružje”, započete u prostoru nekadašnje kasarne, su imale potencijal da prerastu u nešto što bi jednog dana trebalo da liči na jednu otvorenu javnu kuhinju, gde bi socijalno ugroženi mogli svakodnevno da pojedu nešto toplo. Zbog toga su ovakve akcije bitne, jer je cilj nahraniti ljude koji su po ovim temperaturama na ulici i bez hrane- kaže Kolarski.

16 17 18

Prema njegovim rečima, Novi Sad više nema mesto gde se može koncentrisati solidarnost mladih entuzijasta, zbog čega su odlučili da ove i slične akcije prebace na otvoreni prostor. On dodaje da je pravo na hranu osnovno ljudsko pravo i potreba, na koju je svakim danom uskraćeno sve više ljudi.

19 20 21

Hranu koju će pripremati aktivisti A.N.U.H.S-a prikupljali su po novosadskim pijacama, a deo hrane kupljen je iz ličnih donacija ljudi uključenih iz akciju.

22 23 24

Sigurnosna kompanija Websense upozorava da hakeri kompromitiraju blogove koji koriste verziju WordPress 3.2.1 s ciljem da zaraze njihove posjetitelje sa zloglasnim TDSS rootkit-om. Napadi iskorišćavaju poznatu ranjivosti koje utječe na WordPress 3.2.1, a koji je starija verzija popularne blog platforme. Nakon što dobiju neovlašteni pristup blogu, napadači ubrizgavaju maliciozni JavaScript kod u stranice kako bi [...] Relevantni naslovi:
  • Predstavljen WordPress 3.3 koji donosi optimizaciju za iPad kao i Tumblr importer
  • Hakeri ukrali 2 milijuna dolara iz AT&T-a koje su poslali Saudijskoj terorističkoj skupini
  • WordPress predstavio WordAds nudeći mogućnost blogerima da zarade na Internetu
  • Hakeri zapretili da će danas objaviti izvorni kod Norton Antivirus programa
  • Ruski i Estonski hakeri u jednoj od najvećih botnet prevara uzeli milione dolara
  • Kako najlakše naučiti programirati?
  • Kako napraviti efikasnu Facebook Stranicu?
  • Koliko su kvalitetne vaše lozinke i kako ih pamtite?
  • Kako nadograditi telefon na noviju verziju Android OS?
  • Kako zamračiti svoj sajt u znak podrške Slobodnom Internetu
  • Teško biste poverovali kakve se sve zavrzlame kriju u naravi tipične osobe koja je pod ovim znakom. To su veoma interesantne osobe o kojima tek prekasno saznate sve što bi trebalo.

    PEPELJARA

    PEPELJARA - vatra/perverzijaDIMENZIJE – vatra/perverzija

    OSOBINE – Oni koji žive u znaku pepeljare prava su slika vatrenog znaka: snažni, ali imaju vrlo ranjivu tačku; strastveni, ali nepouzdani; vole da dominiraju, ali nemaju strpljenja da miruju. Pre umetnici nego naučnici, takvi ljudi su svetski putnici u duši, elokventni u svakoj prilici i vešti da iskoriste trenutak. Međutim, najosnovnija osobina je snaga, što pomaže tim osobama da prevladaju nesklad koji postoji između dimenzija (vatra i perverzija nisu dobra kombinacija). Zato tipična pepeljara brzo nauči da kontroliše druge, koristeći pritom i urođenu harizmu. Nedostatak suptilnosti se odražava samo u ličnim kontaktima, što prečesto dovodi do nesuglasica, pa i razilaska sa drugima (raskid ortakluka, razvod braka, itd).

    Tipična pepeljara je osoba koja voli da laže. Nisu to sitne laži koje se odnose na bliske ljude: naprotiv, to su neke kapitalne neistine koje služe svrsi i na kratke staze donose dobro onima na koje se cilja laž. Stoga su takve osobe popularne bez obzira na sve protivargumente, pa i na činjenice. Zato je pepeljara savršeni političar visokog ranga: što viša pozicija, to veći uspeh; uporni daleko stižu u tom miljeu. Nezgoda je sa Statičkim nadznakovima: oni su toliko nestabilni da su često preletači iz ideje u ideju, iz firme u firmu, iz partije u partiju. Najpogubnija stvar po osobu-pepeljaru je mirovanje: osim mentalnog nemira koje takvo stanje izaziva, često bi došlo i do poremećaja u odnosu sa drugim ljudima, čak do mere da se laž razotkrije. Srećom po takve osobe, snaga ih čini otpornim dok god se kreću u smeru koji su zamislile. Najčešće je to na uštrb svih ostalih: istomišljenici dobro prođu, protivnici nastradaju, a sledbenici skupo plate.

    OTPORAN NA… – Osobe u znaku pepeljare koriste svoju snagu na održavanje na površini, što im nije teško jer su imuni na suprotne stavove i opozicije svih vrsta. Dinamički nadznakovi su posebno otporni: njih ne možete pokolebati ni gomilom dokaza protiv njih.

    NEOTPORAN NA… – Apsolutno se preporučuje izbegavanje prepirki sa penzionerima u dvesta metara dugom redu ispred banke jer još nisu naučili da koriste platnu karticu na bankomatu. Situacija izaziva jak stres i nepovoljno utiče na varenje.

    NAJVEĆA VEROVATNOĆA ZA AKADEMSKI USPEH (uključujući Nobelovu nagradu) – Analitičke metode u oblasti mehanike fluida u vinskim podrumima.

    TIPIČNI predstavnici – Josip Broz, Goran Bregović, Meri Magdalena i Olja Bećković

    ATIPIČNI predstavnici – Henri Kisindžer, Ričard Barton, Areta Frenklin i ona Ukrajinka što je izigravala princezu Leju, pa je sad u zatvoru.

    Hoćemo li ikada saznati šta se zaista dogodilo? Male su šanse za to.BELEŠKE O ZNAKU – Kao što je poznato, pepeljare su sklone bipolarnom ponašanju u odnosu na druge pepeljare: jednog časa će se zaklinjati jedni u druge, a već sledećeg će pretećim tonom i grubim rečnikom navaliti u duel. Ostaće istorijski nepotvrđeno, ali veoma je izvesno da se upravo na tim osnovama desio onaj konflikt između Tita i Ričarda Bartona. Naime, Tito je pozvao Bartona i Elizabet Tejlor na večeru na ostrvo Vanga i, po običaju, pritom dao da se posluži vino koje je istog godišta kao glavni gost. Bio je poznat taj Titov manir: u odnosu na to kako bi mu leglo to vino, on bi nastavio i da se ponaša prema gostu. Situacija je htela da je te 1925. došlo do drugog talasa pomora vinograda po Evropi pod filokserom i vino je bilo katastrofalno loše. Sasvim očekivano, Tito je počeo da zajebava Bartona pred Elizabet i Jovankom. Pijan kao čep (takav je i stigao na Vangu), Barton se nije dao omesti, pa je krenuo da ređa kajle Brozu replikama koje je naučio za potrebe snimanja filma “Sutjeska”, a i ponekom koju je pokupio iza kamere. Ordonans je sprečio da dođe i do fizičkog obračuna; a ko je raščupao Jovankinu frizuru te večeri, ostalo je nejasno do dana današnjeg. Konflikt se mogao predvideti, pa kruže i neke teorije zavere da je neko, verovatno Bakarić lično, upriličio da do susreta dođe.

    $#$

    Akademiju organizuje Libek, svake subote od februara do juna ove godine. Detalje programa i uslove upisa možete naći ovde.
    Sviđa li Vam se ovaj Sneško?

    A ovo srce u snegu?

    Majstor je moj ujka Marko. Rešio sebi da nabavi ženu a meni ujnu. Sve ovo je sam smislio i napravio. Ljubav čini čuda. Mama je imala zaduženje da skrivena slika trenutak kada je Maja (moja ujna) rekla DA.
    Poslednje pripreme pred dolazak buduće ujne.

    Želim im sve najbolje.Pa da dobijem jednog brata ili seku..


    Piranha Bytes, autori prve tri igre iz serijala Gothic i serijala Risen, javljaju da pripremaju i DLC sa dodatnom pričom, koji će biti besplatno dostupan svima koji igru kupe Risen 2 pre zvaničnog početka prodaje u aprilu. "Ostrvo s' blagom" nudi dodatni sadržaj u vidu priče o Harloku, kuvaru sa broda Elenor koji je pripadao čuvenom Čeličnobradom. [Pročitaj ceo članak...]
    Romain Champalaune je fotograf i organizator izložbe u Centre dAnimation Mathis u Parizu koja je posvećena Iranskoj underground glazbi. U Iranu, u skladu s Islamskim strogim zakonima prije revolucije, sva glazba morala je biti neutralna što je više moguće - kako ne bi probudila neželjene emocije. Rock, rap, elektronika ... sve je bilo zabranjeno i etiketirano kao satanističko. Svatko tko je prakticirao zirzamin glazbu /underground na Perzijskom/ riskirao je da bude najstrože kažnjen. Između 1997. i 2005., pod presjedavanjem reformista Khatamia, sloboda i tolerancija napokon je povećana. Taj zamah nade i optimizma još se više povećao dolaskom Ahmadinejada. ----- foto-video reportaža

    Imalo smisla ili ne, volim da igram igre na računaru. Pre svega action RPG. Ali moja ljubav već dugo nije uzvraćena…

    BatmanDa li su me ka tamanjenju kostura, zombija, svraka, mutiranih gusenica, orka i naravno Zmajeva oterali Spectrumov Batman (150 soba) i Head Over Heels (300 soba u 48kB memorije!), izometrijske igre pune razmišljanja i fantastičnih, glupih neprijatelja (još uvek mrzim pomahnitale ajkule), savršenog balansa slobode i ograničenja? Vrlo moguće, tek mnogo kasnije sam pročitao Gospodara prstenova. Nesrećni Tomaž Kac, pisac sjajnih portova ovih igara za PC je nažalost koristio moje usluge za beta testiranje Head Over Heels za PC. Dok nije počeo da se dere da on piše igru i da stvari ne moraju da budu baš totalno iste kao u originalu nisam se smirio (ipak me potpisao, mučenik). Srećom nisam na vreme primetio da priprema Betmena. Moguće da je ipak krivac Dragon’s Lair, arkadna mašina na laserskom disku, prvi put viđena u kragujevčkom klubu Leda (a kasnije i kao Spectrumova alotropska modifikacija Dragon’s Lair: Escape from Singe’s Castle). Ipak, mislim da me je slomio Diablo.

    Diablo je savršena igra, prva igra koju sam zapravo kupio. Tu je vitez, njegov mač & štit, nesrećni, spaljeni grad iz čije crkve iskače gamad, likovi koji zadaju zadatke, krave koje kažu Muuuuu kad se na njih klikne. I naravno brdo čudovišta, od malih gremlina koji beže kad jedan od njih padne, pa kroz 4 po 4 nivoa, skroz dole do rogatog Diabla lično.

    Diablo

    Snimanje pozicije se obavljalo bilo kada, jednom mrtva gamad je to i ostajala, Inventory je bio umeren, a kad se ginulo trebalo se onako gologuzo prošetati do groblja gorepomenutog verskog objekta, pa nazad kroz puste hodnike sa osvetom u mislima. Taktika je bila bitna taman koliko treba: strašni Butcher recimo, nerealno jak protivnik namešten već na drugom nivou – ali nivou prepunom vrata koje onako glup nije umeo da otvori, stajao je ispred rešetaka dok ga strele ili mađije ne dokusure. Nigde nije postojala informacija još koliko ima dok gamad ne crkne, pa je trebalo udarati i filovati se Healing Potionima dok prsti ne pobele. Igra ne dozvoljava da se ostavi, igra se za sledeći Level Up, za snažniji Fireball, za malo bolji Broad Sword, za zlatnik više.

    I tek kada se sve bude gotovo, kad Diablo padne i svuda je vatra, igrač ostaje da se pita „i šta sad?“ Ništa. Ostaje da se čeka, prvo Expansion Pack – produžetak igre koji može da se igra postojećim, do besomučnosti nabildovanim likom punim para koje se razbacuju unaokolo; a kad se to ispuca, čeka se nastavak. Diablo je izašao 1996, Expansion Pack Hellfire već 1997. Super.

    Stvari su nastavile da se odvijaju jako dobro. Diablo 2, druga igra koju sam zapravo kupio, se pojavljuje već 2000, a njegov Expansion Pack Lord of Destruction 2001 godine. Uprkos brojnim promenama – pre svega zbog uvođenja mogućnosti snimanja pozicije samo na određenim mestima, što ostaje da bude vrhunska glupost industrije igara (halo, ima nas koji imamo malu decu, ne mogu da kažem: ma kakva noša, strpi se dok ne dođem do checkpointa!) – igra zadržava sve atribute igrivosti.

    Impovi se upoznaju sa čarolijom Inferno: Diablo 2

    Odnos slobode i ograničenja ostaje savršen. Igra polako testira i realne potrebe igrača: dok se u originalu moglo kupovati na veliko Healing i Mana potiona, već u Diablo 2 su Mana potioni nestali (da bi se ponovo pojavili kroz patcheve Expansion Packa). I nastavak je zadržao zdrav stav prema neprijateljima: ako sam te ubio, mrtav si, nema vaskrsavanja za 10 minuta i sličnih budalaština. Tu su i lagana podsećanja na prvi deo: razrušeni grad, drvena noga nesrećnog Virta (obavezni deo transmutirajuće formule ka blesavom Secret Cow nivou) i neizbežni Deckard Stay A While And Listen Cain.

    Ništa ne može da se meri sa Diablom. Ali u toku ovih 10 godina nešto se moralo igrati. I bilo je toga.

    Osam na jednog, tu nema pravde: Dungeon SiegePre svega Dungeon Siege, koji je uveo mogućnost vođenja više likova – što je ipak svodilo igranje na posmatranje opšteg makljanja uz povremeno lečenje ubodnih povreda lekovitim vetrovima, ali je uveo i montipajtonovsku apsurdnost – osmočlana verna družina sa mačevima i strelama u borbi protiv goblinskih tenkova i bacača plamena. Sjajna stvar je bilo i napredovanje po načinu korišćenja oružja – što više udaraš mačem, snaga ti je veća. Nastavak je takođe bio odličan, mada monotoniji i (čini mi se značajno) lakši. Nažalost, ove godine objavljeni treći deo je teško konzolno đubre.

    Titan Quest je uneo briljantnu zamisao: ako je igra krekovana, onda se ponaša loše. Kako obično biva sa briljantnim zamislima tog tipa, igra je neslavno prošla, sistematski naružena širom Interneta. I šta? Da li su ti sajtovi zabranjeni? Da li je prikazivačima krekovanih igara dlaka sa glave falila? Taman posla, QED.

    Sacred 2Posebno bih hteo da spomenem neuništivi Sacred 2, kao klasičan primer da više nije uvek i bolje. Pravili su ga Nemci, svima znani totalni fanatici u svakom poslu koga se late (srećom po Internetom opremljene tinejdžere često se late pornića, jel; na nesreću Engleza, sistematskih pronalazača igara koje ne umeju da igraju, latili su se i fudbala). Znate, nekako mi je prva ideja kad sednem da igram action RPG da pomognem svima koji to od mene traže – zemlja je pokorena, ljudi su očajni, treba im par zlatnika ili vest o tome da li je neko njihov živ, da ne govorim o tome kako se takvo ponašanje isplati. I tako sam, igrajući Sacred 2 krenuo da pomažem ljudima. Pogrešno, potpuno pogrešno. To je OGROMNA igra sa monstruoznom količinom zadataka. Jašem i jašem i jašem i nigde ne stižem. Neki prcvoljci od neprijatelja me kuckaju po stopalima, ja i dalje jašem, ali ništa. Neverovatno. Jednom Nemac, vazda Nemac.

    Veseli drugarima nedostaju kućni ljubimci i štapovi za pecanje: TorchlightTorchlight je fantastični miks Diabla 1 i 2 – dakle ultimativni action RPG… al’ zamalo. Jer je šaren, takoreći politički korektan. Vitez je mutirani Arnold, strelica (strelka? streljačica?) je Larin Krofoid, a čarobnjak neko derle. Atmosfera je u stilu zelenih helanki Erola Flina: stižu zombiji, pa šta, mi smo Robin Hud i Džon, veseli drugari. Ali takva su vremena: igra je masovno ishvaljena, i data joj je jedina zamerka kako, o užasa, nema multiplayer opcije (niko nikada neće izmisliti bolji multiplayer od fudbala na poljančetu, hvala lepo). Evo sad spremaju Torchlight 2, blago nama, koji ispravlja taj grozni propust. Neka crkne gamad… sa osmehom na licu.

    Čak su Iranci napravili action RPG, stvar se zove Garshap. Skoro izašlo, taj je valjda neki njihov Marko Kraljević. Izgleda sasvim solidno, mada je nisam mnogo igrao – nanervirao me brzo neki džin. Ko zna, možda je to nagoveštaj da se Iran počinje da priseća kako je jednom bio Persija…

    Serious SamKomšije Hrvati, naravno, imaju Serious Sema. Ko to nije igrao, nek se odmah stidi. Sem, nabildovani egomanijak spram koga je Duke Nukem malo dete, stoji na ulazu u hram i posmatra lepi Lens Flare efekat na nebu, dok Sunce polako zalazi. Čuje se aaaaaaaaaa. Ništa se ne vidi. Onda se primećuje jedna tačka na horizontu. Tačka se ubrzo (ali ne baš ubrzo, ima čovek vremena da se ismeje) povećava i pretvara u bezglavog ludaka koji u rukama drži sopstvenu glavu. Sem vadi pištolj i ubija budalu, iz sočan komentar. Ali onda se čuje aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa i počinje to isto, samo sa njih 150. I tako ceo dan… Genijalno.

    Aman, gde si: Mortimer BecketttAli, gde smo tu mi? Nigde. Jedina naša igra koja mi je ikada prošla kroz ruke je zapravo trilogija o Mortimeru Beckettu. Sjajne igre, biseri šašavog žanra Hidden Objects. Zato i kažem prošla kroz ruke, da bi zapravo otišle dalje, vernoj ljubi na obradu. Ona kaže da su kratke, ali najbolje. Ili je ipak rekla najbolje, ali kratke. Kako god, živ nisam: šta ćemo ako Nemci kupe Mortimera?

    Marko vs Musa

    Ja, naravno, sanjam action RPG pod nazivom Marko: The Cursed Prince. Eeee, šta bi dali bogati & moćni da im se pruži slika majke i sina kako se satiru od alkohola, ili sina koji beži oko crkve dok ga otac juri, ili pokretna traka puna ljudskih glava u zobnici šarenog konja (nijesu ljudske no turske, rekli bi serdari iz Dugog putovanja u Jevropu), a sve to u pauzama buljučarenja Turaka…

    Prošlo je 10 godina, Diablo 3, treća igra koju ću zapravo kupiti, još nije izašao. I vreme se promenilo. Sada je tu Internet, tako da pravljenje Diabla 3 praktično gledamo uživo: objavljeni su likovi, njihove moći, objavljeno je da ćemo sada trčati za Healing Orbovima, jer Healing Potiona neće biti ni za lek, objavljeni su i Gameplay video materijali.

    Hoćeš li ikada izaći, mali veseljače: Diablo 3

    Moći ćemo da rušimo zidove i kroz nove izmotancije da pojačavamo svoje nadljudske sposobnosti. Naravno, imam Blizzardov Batlle.Net nalog, prijavio sam se za beta testiranje, ponedeljkom je išla lutrija za 200 beta testera. Nisu me izvukli. Barabe.

    Svejedno, igra će jednom izaći, najbolja supruga na svetu i prestolonaslednik će ići na neplanirano vikend kampovanje negde bašmebrigagde, a Kainu sleduje Nemam kad da slušam, drtino matora.

    Okolina Aleksinca - Kapija Okolina Aleksinca - zima Okolina Aleksinca - reka zimi Okolina Aleksinca - kuče u blizini sela Okolina Aleksinca 
    Autor fotografija: Hadzi Miodrag Miladinovic (AFIAP,MFFSS,ULUPUDS)
    (Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873



    Za ovaj projekt je zaslužan – a tko drugi nego XDA developerska zajednica. Iako ovo nije prvi uradak koji demonstrira (stare) stolne operativne sustave na ARM procesorima, svakako je zanimljiv – a posebno zato jer ne uključuje plivanje korisnika u tisućama linija koda…

    Potrebno je samo slijediti par jednostavnih zahvata na izvornom linku i bootati uređaj. Zašto bi to itko učinio? Pa, zato jer se može. Drugih praktičnih razloga doista nema. Što se kontrola tiče, moguće je emulirati touchpad na ekranu uz lijevi i desni klik, Back dugme odrađuje istu radnju kao backspace, Menu tipka je Enter, a klik u gornji lijevi kut odrađuje TAB. Ono najbitnije – tipkovnicu se aktivira klikom u donji lijevi kut.

    Neki su u dretvi (jezične ljepote) već zatražili i developersku inačicu Windowsa 8. Sretno u svakom slučaju!

    Izvor: XDA

    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37