Unosi za: Arhiva za 2012/10

Starac rumunski monah ava Dionisije IgnjatČovekov duh postaje demonski (duh) tj. biva demonizovan kroz greh. Kroz naše vidljive i nevidljive pokrete i misli, djavo seje seme svakog zla u naše srce. Ako čovek prihvati zlo seme u srcu, ono će početi da raste. Ako (čovek) nije trezven i ako ga ne odbaci i očisti svoje srce blagodaću Duha Svetog i svakim dobrim delom, a posebno molitvom, postom, ispovešću i pričešćem, ono će se ukoreniti i početi da raste. I od tog trenutka, djavo odlazi od čoveka jer je siguran da će ga on slediti i živeti po svojim strastima ne prezajući ni od kakvog zla.
E-mail:comrade@orion.rs LJubodrаg Simonović Duci: Uništеnjе tеlа Prеuzmi tеkst UNIŠTENjE TELA Tеlo jе osnovni nаčin nа koji čovеk postoji u svеtu i osnovni nаčin nа koji pripаdа svеtu. Ono nijе prirodnа dаtost i kаo tаkvo pojаvа sui generis, vеć jе proizvod istorijskog rаzvojа društvа. Svаkа civilizаcijа stvаrа spеcifično tеlo i spеcifični odnos prеmа tеlu, i nа [...]
cvilež kočnica tupi udarac slomljena krila mladog jastreba i nezaustavljeni automobil želim vjerovati nekog zanesenog ili zaljubljenog (na ovom mjestu dižem čašu u gorku zdravicu svima onima koji su nekada stali da pokupe ozlijeđene jastrebove i ostala božja stvorenja sa ceste ) geganje posrtanje s patkama guskama purama pilićima umjesto leta iznad šume i više [...]

Long time no see… ha? Sezona venčanja je prošla i sada ponovo mogu da ugrabim malo vremena i posvetim se mom voljenom mestu. Tako da odmah krenem sa obecanjem – čitamo se malo više narednih meseci ;) .

Pre 2-3 sedmice sam ostala malo duže u Ateljeu. Rečenica, dve rečenice, šolja čaja, planovi, ideje, par crtica u notese i eto dogovora. Sledeće subote ostajem posle časa da sa Milenom sašijem cegere, a onda pravimo girls night out. Ali ne ono sa šljokicama, štiklama, vinom i jakom muzikom, nego ono sa šljokicama, četkama, mafinimia, ceđenim sokovima i cegerima.

*savet: svakog ponedeljka pokušajte sebi da zadate baš ovakve ključne reči. Radovaćete se ponedeljcima ;)

Elem, zaštitile stolove, izvukle boje i četke, spremile kecelje na cvetiće i karoe, poređale mafine, iscedile sokove i  stižu devojke. Prva rečenica koju je svaka izgovorila pri ulasku u atelje – “Jaaaaoooo, što je ovde slatko! Šta to miriše???” Napadosmo mafine i sjajnu hleb-štrudlu sa jabukama i cimetom koju nam je donela Mali Iv (ne propustite njen novi preslatki food blog).

cegeri - boje za tekstil

Ali cegeri još nisu ni na vidiku. Prvo se sve fotka, onda se potamane slatkiši jer niko ne može da izdrži da ih gleda nekoliko sati ;) .

cegeri - fotografisanje 1

cegeri - fotografisanje 2

hleb-strudla-sa-jabukama-i-cimetom

mafini-cokolada-malina

radionica-oslikavanje-cegera-cetke

radionica-oslikavanje-cegera

radionica-oslikavanje-cegera

radionica-oslikavanje-cegera

radionica-oslikavanje-cegera

Anja’s Runway

radionica-oslikavanje-cegera

Ivanka

radionica-oslikavanje-cegera

Vanja

radionica-oslikavanje-cegera

Mali Iv

radionica-oslikavanje-cegera

Jelena aka Ko ne voli cipele

radionica-oslikavanje-cegera

fRashion by Marina

radionica-oslikavanje-cegera

Milena Čvorović

radionica-oslikavanje-cegera

moja malenkost

Totalna uživancija! To je bilo veče posle koga svako od nas kaže kako bi mu prijalo da ga ponavljamo bar jednom sedmično. Dobro, možda bismo uvele i neku voćku umesto ovih mafina D , ali  niko se ne bi bunio ni ovako…

Ako imate vremena i želje da se vratite ponekad u detinjstvo, svratite nam u Atelje, napunite se pozitivnom energijom i napravite nešto lepo za sebe. Dan vam odmah postane ružičast… Inače ćemo organizovati i radionicu na kojoj će se pored cegera, oslikavati i jastučnice, tako da svako može da pravi ono što mu je u tom trenutku potrebno. Sve što vas interesuje možete naći na sajtu ateljea ArtyFashionParty ili pitati mene preko komentara ili mejla. Nadam se da se vidimo i pijemo čaj uskoro…

Do sledećeg čitanja…

… Love Leyla

Walt se vjerojatno okrenuo u grobu čuvši što rade njegovi sljedbenici. Kao štovatelja Georga Lucasa i Ratova zvijezda doista mogu tvrditi da je ova akvizicija u (populističkom) filmskom svijetu shit dana. Disney je Lucasu platio 4 i kusur milijarde dolara, a s čime je kupio i sva prava na Ratove zvijezda. Dakle, Disney, sa svojim glasnogovornicima Miki Mausom, [...]


Na Fejsbuku vidim zanimljivu diskusiju o globalnom zagrevanju, koja se vodi između Ivana Marovića, poznatog Otporaša sa jedne strane i nekoliko redovnih čitalaca TR sa druge.

Ivan, inače izuzetno zanimljiv čovek i jedan od mojih omiljenih sagovornika iako ga vrlo retko srećem, tvrdi otpilike sledeće. Većina naučnika (IPCC i drugi) misli da je globalno zagrevanje antropogeno. To je samo po sebi dokaz da su oni u pravu, jer u suprotnom to bi značilo da lažu i da su svi oni u nekoj zaveri. Ali kad bi bili u zaveri, svaki od tih naučnika bi mogao lako profitirati i postati heroj iznošenjem istine. Ovo je paralelno ekonomskom objašnjenju neodrživosti kartela -- nemoguće je da kartel sa većim brojem učesnika dugoročnije opstane, jer ako kartel drži cene veštački visoko, onda svaki pojedinačni član kartela može enormno da profitira tako što lepo izađe iz kartela, spusti svoju cenu i onda svi kupci pohrle kod njega. Pošto pretnja da bilo koji član kartela to uradi stalno postoji, karteli su neodrživi. I to je u suštini tačno, osim ako kartel ne kreira sama država. Ova mogućnost, prema Ivanu, znači da svako ko negira ispravnost nalaza većina klimatologa, ustvari veruje u neodrživu teoriju zavere, u zaveru velikog broja ljudi u dosta dugom roku.

Samo, nisam siguran da u klimatskim debatama paralela sa kartelima stoji. Prvo, u ovoj stvari raspored troškova i koristi nije isti kao kod teorijskog kartela. Naprotiv, kako sada stoje stvari sa pristupima fondovima ali i društvenom statusu i priznanjima, mnogo se više isplati da se bude deo kartela (ili klimatske "zavere") nego da se iz njega izađe. Što se tiče fondova stvari su jasne -- na bilo kom nivou, od najnižih asistenata-istraživača do direktora prestižnih institucija, poslovi, fondovi, grantovi, pozivi na konferencije su pristupniji pripadnicima kartela. Izlaskom iz kartela dobijate priznanje u blogosferi, možda poziciju u nekom od malobrojnih skeptičnih think-tankova, ali sve u svemu verovatnije je da i finansijksi i statusno budete na gubitku.

Ali ovo je samo čisto ekonomsko objašnjenje fenomena, ono ovde nije ni približno dovoljno. Ne radi se ovde jednostavno o racionalnim odlukama da se pripada zaveri ili da se ne pripada. Ovo je oblast gde mišljenja, vrednosti i ideologija igraju veliku ulogu i u takvim stvarima između iskrenosti i zavere postoji barem pedesetak nijansi sivog. I svi smo negde u toj sivoj zoni.

Jedan koncept poznat u kognitivnoj psihologiji je "motivisano rezonovanje". Klimatolog koji profitira, novčano ili statusno, od panike globalnog zagrevanja, će mnogo lakše povervati u stvar koja mu donosi korist. On nije zaverenik, njegova uverenost je iskrena, ali ga koristi koje od toga uzgred ima nesvesno navode na takav stav. Eksperimentalno je više puta pokazano da se ovo kod ljudi dešava.

Motivisano rezonovanje je polu-cinično objašnjenje greški i zabluda, jer tu nekakva lična korist ipak postoji, makar mi ne bili svesni da nam to utiče na stav. Možete imati i nevinije, očišćeno od svih interesa objašnjenje. Moguće je da postoji "spirala samoubeđivanja". Dajte studentu da zastupa neki slučajno odabrani stav i student će, bez ikakvog skrivenog interesa, u procesu nalaženja argumenata u prilog tom stavu sam sebe ubediti da to jeste tako. Aktivira se pristrasnost ka argumentima koji potvrđuju ono što hoćemo da kažemo ili ono što već mislimo, a slepilo prema dokazima ili argumentima koji naš postojeći zaključak odbaciju. Svi smo, čak i bez skrivenih interesa, podložni ovoj spirali ubeđivanja.

Ulogu možda igra i treća stvar, takozvana "falsifikacija preferencija". To je koncept jednog političkog ekonomiste vrlo sličan Ketmanu Česlava Miloša -- mi možda sami sebe ubedimo da stvarno verujemo u neke stvari u koje je u datoj okolini dozvoljeno ili preporučeno verovati. Kad se jednom prava istina razotkrije onda i sami vidimo da nismo stvarno verovali u prethodnu zvaničnu istinu. Ali dok se do ne dogodi, iz nedostatka hrabrosti ili otvorenosti uma, mi se pridržavamo zvanične, preporučene istine. Opet nije u pitanju svesna i namerna laž. Naučnici su možda i više podložni ovome, posebno što tu postoji element pripadnosti grupi i grupnog mišljenja. Ja na primer verujem da su ekonomisti u nekoj vrsti falsifikacije preferencija. Kolektivno se pretvaraju da je cela disciplina važnija nego što jeste, da je naučna i tehnička, da tu ima neke tajne ekspertize -- dok je istina da dobro informisani novinar, prethodno dobro upoznat sa nekoliko ključnih ekonomskih principa, može više reći o relevantnim ekonomskim stvarima nego harvardski profesor.

Ovo su samo neke mogućnosti i neki međustepeni između iskrenosti i zavere. Formiranje uverenja, kod pojedinca a zatim i u grupi ili široj zajednici, je beskrajno komplikovana stvar. U svakom slučaju, ne morate verovati u zaveru klimatologa da biste mislili da većina nije u pravu. 
Imate sedamdeset sekundi da pokažete i dokažete da ste iskreni obožavalac Bonda i bioskopa.
Nagrada je tu, samo je potrebno stići do nje.

Koliko puta ste krenuli s pisanjem nove pošte te se u nekom trenutki morali referirati na neku poštu u inboxu. Da bi to učinili bilo je potrebno snimi draft ili skicu, otvarati poštu na koju se referirate te povratak i otvaranje skice. Bezvezna potrošnja vremena. Od danas, tog sranja, ‘prostite na izrazu, ali svaki puta kad sam [...]


Marco Tempest je naš stari znanac: već smo se družili sa njim na stranicama Suštine pasijansa. On je mađioničar za 21. vek, a njegove sajber-čarolije se graniče sa magijom u pravom, maštovitom smislu reči. Ovog puta, Marco parafrazira Google Glass na svoj način. Kad je neko lud, onda tu nema pomoći... Čovek je genije i tu se više ništa ne može... Just kidding Nastavite sa čitanjem >>

Znate li tko je i kada osnovao tvrtku Android, koje godine se Google odlučio na kupovinu te koji je prvi uređaj na Androidu ikada predstavljen? Jasno, otvarate Wikipediju, no jeste li znali da postoji web koji će vam cijelu povijest ovog mobilnog operativnog sustava prikazati u obliku predivnih i informativnih infografika i poveznica? Sada ćete saznati. ;)


Iskreno, ne znamo koliko dugo postoji stranica Droid Life, no eto, iz nekog razloga smo propustili njeno postojanje. Ipak, nikada nije kasno pa vam je stoga danas predstavljamo.

Apsolutno sve što ste ikada željeli saznati o Androidu možete na adresi www.droidlife.com. Doduše, posljednji zapis vezan uz ovu mobilnu platformu datira iz 21. srpnja, kada je ekipa koja stoji iza open source ultrajeftinog računala Raspberry pi najavila Android na ovom hardveru, no web je svejedno vrijedan posjete.

Što se čeka trk na www.droidlife.com.

Hvala ekipi AndroidSpina što su nam otkrili ovaj dragulj.

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37