Vreme je da se priča o dolazećem biZbuZZ dešavanju, omiljenom nam jesenjem skupu ITjevaca. Uskoro će javnost saznati ko će u Nišu biti u ulozi predavača poslednjih dana oktobra. Kao i do sada, na “meniju” vas očekuju poznata imena IT profesionalaca uz neke “mlade nade” domaćeg online biznisa. Takođe, predstavićemo najzanimljivije regionalne projekte, i spremiti nekoliko iznenađenja, o kojima nećemo sada
Sa ponosom vam saopštavamo da je u konkurenciji organizacije događaja, biZbuZZ konferencija dobila podršku Registra Nacionalnog Internet Domena Srbije (RNIDS), u vidu sufinansiranja projekta. Osim značajne finansijske podrške, nagrada je još jedan pokazatelj važnosti biZbuZZa, kao i vrednovanja višegodišnjeg truda i zalaganja NiiT organizacije.
Konkurs RNIDSa je objavljen 26. aprila 2010. godine, a prijave za sufinansiranje projekata podnošene su do 31. maja. Stiglo je ukupno 35 prijava. Komisija je 01. juna otvorila sve prijave i pristupila razmatranju i konačnom odabiru.
13 projekata koji su ocenjeni najboljim, dobili su podršku od RNIDSa i učešće u sufinansiranju u ukupnom iznosu od preko 2.800.000,00 dinara. Ukupna vrednost svih projekata je preko 10.000.000 dinara.
O svim uvaženim sponzorima, koji razumeju značaj prisustva na biZbuZZ konferenciji, posvetićemo više pažnje u narednim blog unosima.
I ove jeseni biZbuZZ konferencija o Internetu će se održati u Nišu, i to u terminu od 27. do 29. oktobra 2010. godine. Tema kojom će se ove godine baviti Web stručnjaci je Prodaja na Internetu, a konkretne teme i spisak predavača će naknadno biti objavljen.
Volela bih da sam to ja rekla, ali nisam se prva setila.
Pamtim to kao citat koji se pripisuje nekome na LinkedInu:
“If you do it online it’s social media. Do it offline and it’s a BBQ or cocktail party or movie night or just plain life in general.”
Cilj bira sredstva
copyright http://www.erkinsahin.info/
Nedavno istraživanje koje smo sproveli isključivo putem Interneta, odnosi se na analizu korporativnog korišćenja svih dostupnih marketinških alatki na Netu. Istraživanje je inspirisano potrebama za obuhvatnijom analizom stanja na domaćem vebu, koje je definisano i kroz ciljeve konferencije bizbuzz i može da pomogne boljem razumevanju specifičnosti i mogućnosti Internet prodaje, što je i tema ovogodišnje konferencije.
Po svoj prilici, ceo svet se nalazi u verziji 2.0 kada je reč o komunikaciji sa klijentima i kupcima, zanimljivo je videti gde smo tu mi.
O postupku prikupljanja odgovora i kratki abstrakt najzanimljivijih saznanja pronađite na blogu bizbuzz konferencije.
Da biste preuzeli rezultate pre svih ili direktno, registrujte se i dobićete ih.
Od naših prijatelja iz Kolegijuma dolazi nam ekskluzivna super cool analiza rezultata ankete na temu korporativnog korišćenja Interneta.
Volela bih da sam to ja rekla, ali nisam se prva setila. Pamtim to kao citat koji se pripisuje nekome na LinkedInu: “If you do it online it’s social media. Do it offline and it’s a BBQ or cocktail party or movie night or just plain life in general.”
Cilj bira sredstva
Nedavno istraživanje koje je sproveo studio Kolegijum isključivo putem Interneta, odnosi se na analizu korporativnog korišćenja svih dostupnih marketinških alatki na Netu. Istraživanje je inspirisano potrebama za obuhvatnijom analizom stanja na domaćem vebu, koje je definisano i kroz ciljeve konferencije bizbuzz i može da pomogne boljem razumevanju specifičnosti i mogućnosti Internet prodaje, što je i tema ovogodišnje konferencije.
Po svoj prilici, ceo svet se nalazi u verziji 2.0 kada je reč o komunikaciji sa klijentima i kupcima, zanimljivo je videti gde smo tu mi.
Postupak
Informacija o istraživanju i poziv na uključivanje u anketu distribuirani su putem društvenih medija (Facebook, Twitter, LinkedIn), pretplatnicima Kolegijumovog Newslettera i putem linka na Kolegijumovom sajtu. Dakle, obuhvatili smo preferentnu grupu, ljude koji su aktivni korisnici Interneta ili makar nekih od dostupnih društvenih servisa, pa rezultate ovog istraživanja treba posmatrati iz te perspektive.
Uzorak je reprezentativan, jer je obuhvatio 770 jedinstvenih odgovora!
Summary
Skoro svi ispitanici (93%) imaju veb-sajt ili rade u kompanijama koje ga imaju.
MySpace ne koristi 90% ispitanika.
Mailing listu ima 60% ispitanika, ali čak 51% ne koristi stručni kopirajting za sadržaj mailing kampanja.
9% ispitanika ne zna šta je SEO, i isto toliko ga ne koristi.
Samo 3% ispitanika smatra da je Internet potpuno nevažan za komuniciranje brenda, proizvoda ili usluge.
Čak 25% ispitanika nije prepoznalo vrednost PR-a.
U budućnosti najviše možemo očekivati pojačano korišćenje kopirajtinga i korporativnih blogova.
Ako želite da na miru pregledate kompletne rezultate istraživanja, dobićete ih registracijom na ovom linku.
Stigao nam poziv za ovaj simpatičan događaj. Svedoci smo da je ultra moderno baviti se ekologijom i bilo čime što je “zeleno”, održivo itd. Mnogi se novci sada uzimaju pod izgovorom da su za poslove “zelene prirode”. No, ovde imamo jednu, moram reći nesvakidašnju akciju, a to je Recycleton 2010.
Koncept je sledeći: 22. maja u klubu SKC u Nišu, organizuje se prigodno muzičko veče Olivera Katića. Sve je naravno u zelenom fazonu, pa tako i mali gest, da je ulaznica za koncert u stvari bilo koji e-otpad. Simpatčno zar ne?
Dakle, ako se zateknete u Nišu, i želite malo pozitivnih subotnjih muzičkih vibracija, dođite u SKC, a ulaznice vam mogu biti:
računari, računarske komponente,
monitori, kućišta, miševi, tastature, cdovi, diskete, nosači zvuka, kablovi, televizori, usb-ovi, štampači, skeneri,
mobilni I fiksni telefoni I drugi telekomunikacioni uređaji I dodaci, radio aparati, video rekorderi, mikseri,
tosteri, mikrotalasne I drugi kuhinjski aparati koji rade na struju, uređaji za video nadzor, igračke na struju
itd.
Hajde da reklamiramo sajt na bilbordima? Zakupimo one ogromne svetleće površine koje privlače pažnju vozača i prolaznika 24h/7/365. Hm… Papreno su skupi… Da li ima efekta? Da li ima smisla reklamirati web sajt ili Internet servis na bilbordu? Šta mogu da očekujem od bilbord kampanje?
Verovatno ste se nekad našli u sličnom dijalogu. Klijenta ili vas je jednostavno interesovalo da li bi billboard advertising trebalo da bude interesantan za vas ukoliko imate neki online proizvod.
toxel.com
Obratio mi se prijatelj (Srđan) čije sajtove verovatno znate ukoliko vas zanima svet automobila i motora. (AutoPortal.rs & Moto-Berza.com). Ispričao mi je njegovo iskustvo sa reklamiranjem sajtova na bilbordima, priča mi se svidela i rekoh da napišem reč-dve .
Billboards, Out-of-home advertising
“Bilbord je slobodnostojeći reklamni pano odgovarajućih dimenzija i materijala, namenjen za postavljanje reklamnih poruke” (prema “nacrtu Odluke o opštim uslovima za uređenje grada”, član12)“
Dakle, oglasni prostor (tabla/Board) za čije korišćenje vi u stvari plaćate (račun/Bill). Zanimljivo je reći da je to jedan od najstarijih oblika komunikacije. U obliku plakata primenjivali su ga još stari Grci, Egipćani pa i Rimljani (isticanje plakata radi obaveštavanja o gladijatorskim borbama) …
Stvarno ih mnogo ima, reći će neko i biće u pravu.
21. vek je prosto poludeo za bilbord advertajzingom. Ima ih na svakom ćošku, a to najbolje možete primetiti u velikim gradovima.
U čemu je fora sa tim bilbordima?
Tokom izveštavanja sa Nišville jazz festivala, imao sam prilike čuti po nešto o mukama organizatora u vezi sa ovim bilbordima. I eto, dolazimo do prvih nedostataka:
Vreme organizovanja kampanje tj. prezauzetost oglasnog prostora
Rekoh već da su, pogotovo poznati brendovi, toliko počeli zakupljivati bilborde da je gotovo nemoguće doći do atraktivnih pozicija. Mora se misliti na vreme.
Jedna od prednosti bilborda (bilbordova, bilbordera kako god) jeste svakako mogućnost pokrivanja većeg geografskog područja, kao i zaokupljivanje pažnje velikog broja ljudi. Kreativna bilbord rešenja mogu pokrenuti lep viral.
Slučaj sa AutoPortal.rs i Moto-Berza.com kampanjom
Srđan je već nekoliko godina prisutan na svim bitnim auto-moto manifestacijama u Srbiji, pa i u Evropi. Posećuje i neke IT događaje (biZbuZZ, E-trgovina…) gde se i upoznasmo jedne godine.
Elem, tokom Beogradskog sajma automobila Srđan je odlučio da vidi kako će reklama sajtova na bilbordima uticati na povećanje posete. Kako zbog prirode posetilaca nema bolje ciljne grupe nego što je to slučaj sa sajmom automobila, zanimljivo je bilo isprobati i čekati rezultate.
Pri ulazu na sajam bio je postavljen baner 8m x 3m. Odlična pozicija za pešake posetioce sajma, a i za ljude koji su čekali autobus jer je obližnja stanica gledala pravo na bilbord.
Drugi bilbord ili kako ga oni stručno nazivaju “Slavoluk – vinil sa 4 panoa” je bio postavljen na ulazu parkinga gde obično prolaze svi izlagači. Reklame su bile postavljene na nedelju dana, mada je bilbord 8m x 3m stajao tu i naredna dva meseca, pošto niko nije uzimao tu poziciju i nije bio prelepljen.
Šta kaže statistika?
Jedna od mana oglašavanja na bilbordima jeste merljivost. Ne može se baš precizno reći/izmeriti koliko je vas je ljudi “pročitalo”. No, ovde se kombinuje tradicionalni marketing sa modernim alatima za praćenje posećenosti sajtova, tako da neka transparentnost ipak postoji.
Značajnije posećenosti nije bilo.
Da, tako je. Možda surovo zvuči, ali je realno stanje (pogledajte priložene slike iz GA na kraju posta). I tih nekoliko procenata veće posete, rezultiralo je usled činjenice da se tada održavao sajam automobila, ključne reči su gulgane, i uočava se prirodna poseta u porastu – sa pretraživača.
Kada sam pitao Srđana kakvi su njegovi utisci, i šta on misli o efektu kampanje, evo kako mi je odgovorio:
Sve u svemu da sam novac uložio u on line kampanju skok bi sigurno bio znatno uočljiviji, ali obzirom da mi je cilj bio da bilbordima poradim na brendingu, skrenem pažnju pre svega potencijalnim oglašivačima sa jedne strane, a sa druge da uradim nešto što moja trenutna konkurencija sigurno neće, i na taj način se izdvojim -
Mislim da je moja misija je uspela.
Potencijalni klijenti agencija za Internet oglašavanje iz auto-moto branše, sada će zasigurno drugačije gledati na AutoPortal i Moto-Berzu. Zaključili smo da posle oglašavanja na bilbordima teško možete nabildovati direktan traffic, ali zato učvršćujete svoj brend, što vam svakako donosi novac sa gledišta oglasnog prostora na vašem sajtu, kao i širenja glasa o vama u svetu vaše ciljne grupe.
Na biZbuZZ-u smo dve godine za redom išli u jedan klub u centru Niša i fino se provodili i družili nakon punog dana predavanja, ručkova i networkovanja. (Inače se klub zove Scena ako se ne varam i ima super ratio 5 devojaka na 1 momka, plus super muzika i ok cene, ful preporuka.)
Sinoć smo bili [...]
SlideShare koristimo već dosta dugo, prevashodno kao servis koji omogućava da se prezentacije iz PowerPoint (i drugih formata) na jednostavan način ubace u stranice ITDogadjaja. Ako se dobro sećam, prvi put smo počeli da ga primenjujemo tokom prošlogodišnje iFront konferencije, i naravno zapitali se zašto smo čekali do tada. Ovom prilikom vam prenosim naša iskustva sa ovim servisom, nešto malo statistike i zanimljive ideje za marketing i prodaju.
Prethodni sistem (ako se to može nazvati sistemom: reimenovanje .pps/ppt fajlova predavača u nešto smisleno, FTP upload, pravljenje odgovarajućeg URL-a, linkovanje u tekstu…) je oduzimao previše vremena i često bio teško izvodljiv direktno sa mesta dešavanja. A mi se zaista trudimo (i uspevamo) da slajdove što pre učinimo dostupnim svima, skoro uvek i pre organizatora konkretnog događaja.
Treba pomenuti i upotrebljivost iz ugla korisnika, koja je takođe bila diskutabilna. Preuzimanje kompletne prezentacije, njeno otvaranje u PowerPointu (ili nečemu sličnom) – sve je to bilo sporo i prevaziđeno, pravi IT retro primer.
Slideshare celu ovu proceduru pojednostavljuje, u svakom pogledu. Jednostavan bulk upload (jako zgodno kada vam organizatori snime sva predavanja na flash) i ubacivanje u stranice sajta, a posetioci slajdove mogu pregledati direktno na sajtu, bez potrebe da bilo šta preuzimaju. Naravno, podrazumeva se da je Flash instaliran.
Dve SlideShare zapovesti
Na ITDogadjaji.com nalogu na Slideshare-u se trenutno nalaze 83 prezentacije sa konferencija koje su održane u poslednjih 8 meseci. Tu su već spomenuti iFront, ComTrade fabrika znanja, BlogOpen, Glocal, biZbuZZ, WebFest radionice, i još solidna količina prezentacija sa manjih događaja i predavanja.
Pre nego što pređemo na statistiku i zanimljive detalje koji iz nje proizilaze, smatram da je važno pomenuti princip kojim se vodimo prilikom postavljanja prezentacija na naš SlideShare nalog:
Prezentacije se postavljaju isključivo ukoliko organizator ili predavač da zeleno svetlo, odnosno složi se sa tim da slajdovi budu javno dostupni. To uglavnom i jeste slučaj – mogu da se setim samo par primera kada su ljudi želeli da slajdove iskoriste i na nekim drugim događajima, te zbog toga nisu želeli da ih postave na net.
Moguća je zabuna da neupućeni posetilac, pregledavši slajdove direktno na SlideShare.com sajtu pomisli da su ITDogadjaji autori prezentacije. Zbog toga smo od samog početka uveli detaljan opis svake prezentacije, kao što se na slici može videti. Na taj način (ako je uopšte i postojala) smo eliminisali bilo kakvu mogućnost zabune o pravom autoru prezentacije.
Statistika
Pre par dana smo dobili mail od SlideShare.com sistema sa statistikom pregleda prezentacija koje smo postavili u poslednjih 8 meseci. Kako stvari stoje, tadašnjih 76 slajdova su pregledani nešto više od 22.000 puta, što znači da svaku prezentaciju prosečno pregleda oko 290 ljudi. Najgledanija prezentacija je „Registar Privrednih Subjekata“, održana tokom ComTrade Fabrike znanja prošlog leta. Imala je 1247 pregleda, što je u odnosu na prosek respektabilan broj.
U statistiku se može ući još detaljnije, budući da SlideShare omogućava praćenje broja pregleda direktno sa njihovog sajta, odnosno sa drugih sajtova na kojima je prezentacija embedovana. Za pomenutu prezentaciju o registru privrednih subjekata se može reći da je izuzetak, budući da ima 1 (jedan) pregled kod nas na sajtu, i 1246 pregleda direktno na SlideShare-u (razlog za 1 pregled je očigledan). To znači da je 1246 ljudi putem SlideShare sajta (ili nekog od pretraživača) došlo do ove prezentacije i pogledalo je.
I šta sa tim?
Nekoliko dana nakon postavljanja slajdova na SlideShare i njihovog embedovanja na ITDogadjaji.com, broj pregleda na oba mesta će biti uglavnom podjednak. Kako vreme prolazi, sve više ljudi nalazi prezentacije putem SlideShare-a i pretraživača, te za slajdove uploadovane pre 7 meseci broj pregleda direktno na SlideShare-u iznosi čitavih 90%.
Na osnovu ove informacije se može zaključiti da prezentacije uploadovane na SlideShare nastavljaju da budu gledane i nakon što buzz oko događaja na kome su korišćene prođe. Probajte Google pretragu za termin „Registar Privrednih Subjekata“ (sa i bez navodnika), ili „Fenomen društvenih mreža“ (sa i bez navodnika) – potencijal je više nego očigledan.
Ovo ne znači da predavači treba da tempiraju naslove predavanja na osnovu ključnih reči za koje hoće da generišu leadove. Moguće je da neki to već rade, a da će neki početi, no to nije poenta ove priče. Verujem da svaka prezentacija treba da rezultuje nekom akcijom, bilo to diskusija nakon predavanja, inspiracija da se potraži više detalja o temi, ili na kraju krajeva – da nešto proda ili započne proces prodaje.
Zaintrigirani i kupljeni sadržajem slajdova želite da oglasite svoje usluge na ezadar.hr. Želite ime i telefon osobe koja je održala ovu prezentaciju, ili u najmanju ruku email (FB, Twitter i sl. neću pominjati) kako bi je što pre direktno kontaktirali. Međutim, tu dolazimo do problema – tih podataka nema ni na jednom slajdu.
Ovo je jedan od primera kako se mogućnosti ne koriste u potpunosti. Izabrao sam ga zbog toga što je aktuelan (predavanje održano pre malo više od nedelju dana) i zato što verujem da se gospodin Malik neće ljutiti :) Naravno, postoji još takvih primera.
Šta je dobra praksa? Drago mi je što mogu da kažem da primera ima zaista mnogo, ali evo:
Ime, prezime i mail na prvoj strani, svi ostali kontakt podaci na slajdu koji zatvara predavanje, i po pravilu stoji u pozadini dok je u toku Q&A sesija.
From Zero to Hero
Moram da pomenem jednu karakteristiku SlideShare-a koja može biti vrlo zanimljiva i doprineti većoj vidljivosti prezentacija na ovom servisu. Tokom poslednje biZbuZZ konferencije, postavili smo i slajdove prezentacije „VestiSrbija.com: From Zero To Hero“ koju su Dragana i Istok održali. Offline predavanje koje su ti slajdovi pratili je izazvalo veliko interesovanje na domaćem netu, te je link sa slajdovima brzo cirkulisao Facebook-om i Twitter-om. Uskoro je stigao i mail sa SlideShare sistema:
Lepo iznenađenje i prilika da svako ko otvori naslovnu stranu SlideShare-a vidi pomenutu prezentaciju na upadljivom mestu.
Šta je poenta ove priče, osim očiglednog predstavljanja SlideShare servisa i načina na koji ga mi koristimo? Želim da skrenem pažnju na nove mogućnosti za marketing i prodaju koje se često ne koriste na adekvatan način. Usputna stvar, kao što je omogućavanje ljudima da pogledaju slajdove sa nekog predavanja se može pretvoriti u odličan način da se ojača brend, pozitivno utiče na njegovu vidljivost, ali i da se privuku novi klijenti.
Nastavljamo priču o najavljenoj temi – online prodaja.
Da je tema zanimljiva i tradicionalnim medijima, pokazuje emitovanje priloga u emisiji TV Magazin na RTSu, koji je imao za cilj da ukratko ukaže na glavne probleme u domaćoj e-kupovini.
Već čitavu jednu deceniju u Srbiji imamo konferenciju posvećenu E-trgovini, a nekoliko godina unazad tu je i biZbuZZ. Možemo sa sigurnošću reći da su ova dva skupa zaslužna za promovisanje biznisa na Internetu u najrazličitijim oblicima, podizanju svesti i značaju razvitka trgovanja na webu. Najavio sam da ćete moći da pročitate stručna mišljenja i nekoliko saveta iz prve ruke od ljudi koji imaju iskustva u ovoj branši, od vlasnika e-prodavnica do IM menadžera.
Miloš Vučić, Internet marketing menadžer u kompaniji Pakom, konkretno ispred webshopa Kameleon.rs, izašao mi je u susret vrlo zanimljivim odgovorima na pitanja o iskustvu sa radom u Internet prodavnici.
Razgovarao sam sa Milošem o razvoju sve većeg broja e-prodavnica na domaćem webu, tekućim problemima, kao i o neophodnim koracima ukoliko želite da započnete taj biznis :
Jedna od glavnih prepreka, koja je trenutno aktuelna na domaćem e-retail tržištu, je slaba informisanost potencijalnih kupaca kao i doza straha da će biti prevareni. Nažalost, i same Internet prodavnice često ne čine mnogo toga kako bi približile Internet kupovinu širokim narodnim masama, te se retko ulaže u edukaciju i pojednostavljenje procesa prodaje na Internetu.
Najbolji rezultati u vidu poboljšanja prodaje su nam se javili upravo prilikom optimizovanja prodavnice za manje iskusne kupce, kao i one koji prvi put uopšte naručuju nešto preko interneta. Za njih smo implementirali drugačiji izlged stranica u odnosu na registrovane i prijavljene kupce, kojima nudimo više opcija, koje sa sobom donose i određenu dozu komplikovanosti. Prilagođavanje različitim tipovima kupaca, koji poseduju različito znanje i iskustvo iz oblasti on-line kupovine je svakako jedan od dobitnih recepata.
Da li se vremenom prosečni srpski surfer sve više “ohrabruje” da klikne na link “pošalji u korpu”, “naruči”. Šta možemo očekivati u skorijoj budućnosti u vezi sa online prodajom?
Naravno, obim kupovina obavljenih preko Interneta je svakim danom veći i nema dileme da nas pravi procvat ovakvog vida trgovine tek očekuje. Često se dešava da kupci obave prvo test kupovinu u kojoj kupe jeftin artikl (periferiju, jednu knjigu i sl.), da bi kasnije kada vide kako to sve funkcioniše jednostavno i pouzdano, bez ikakvih prevara, potpuno transparento, kupovali skuplje artikle ili više njih.
Kreiranje armije zadovoljnih Internet kupaca treba i mora biti zadatak svake Internet prodavnice i jedino takvim razmišljanjem naše tržište može doživeti pravi i zdravi rast.
Kako bi to sve trebalo da izgleda u praksi, Zoran Ševarac, ispred preduzeća “Tehnomanija”, dobitnika priznanja za doprinos elektronskog poslovanja u Srbiji na E-Trgovini 2009, ukazao je u odgovorima koji slede.
Na čemu se bazirala inicijalna ideja, usled koje ste pre dve godine pokrenuli sajt tehnomanija.rs?
Uočili smo interesovanje posetioca na našem postojećem sajtu u to vreme, ali taj sajt nije bio ažuran i u tehničkom pogledu nije mogao da odgovori na zahteve Internet prodaje. Prepoznali smo to kao priliku za razvoj i odlučili da pokrenemo Internet prodavnicu prema svetskim standardima. Ideja je bila kreiranje lokacije za kupovinu tehnike na Internetu.
Ozbiljno ste pristupili izradi sajta, te bih vas zamolio da svim čitaocima bloga, privatnim preduzetnicima koji žele pokrenuti sličan online biznis, ukažete na okvirna početna ulaganja, i na šta bi trebalo da obrate pažnju.
Početna ulaganja u tehničkom pogledu su bila mala obzirom da smo ceo sistem outsource-ovali preko servisa internetprodavnice.com po pristupačnoj ceni, ali to naravno prate ulaganja u marketing i logistiku. Sto se tiče samog iznosa ulaganja kao i za sve drugo vazi pravilo: koliko para toliko muzike. Pri tom treba obratiti pažnju na sve elemente – sajt, asortiman i uslugu, jer samo tako se moze postići rezultat.
Kakav je vaš komentar o domaćim potrošačima na Internetu, i na online prodaju u Srbiji?
Naši kupci su najbolji na svetu zato jer kupuju kod nas! Online prodaja se ubrzano razvija, tržište postoji, ljudi hoće da kupuju preko Interneta jer im je to lakše i brže. Kao i u svakom poslu postoje razni problemi, ali uz određeni napor sve se moze rešiti.
Želim se zahvaliti Milošu i Zoranu na izdvojenom vremenu i korisnim odgovorima. Treba na kraju zaključiti, da kao i svaki biznis, poslovanje na Internetu treba shvatiti ozbiljno ukoliko želite da ostvarite profit.
Kupaca ima, videli smo kako se Kameleon strpljivo do najsitnijih detalja prilagođavao prosečnim surferima. Isto tako, Tehnomanija može služiti kao pravi školski case study kako treba organizovati webshop; od dizajna do tehničke realizacije.
Brz tempo života, povećanje korisnika i dostupnosti Interneta imaju velikih direktnih i indirektnih uticaja na potrošače.
Da li neko uživa u redovima pred ljubaznim osobljem državnih i kojekakvih već šaltera, potom gužvi u supermarketima, buticima, radnjama… ?
Navike ljudi se menjaju
Iako toga obični, prosečni potrošači, u najvećoj meri nisu svesni, taj lukusz sebi nikako ne mogu priuštiti prodavci, marketing menadžeri, kao i direktori firmi i preduzeća.
by Fosforix*
Da ljudi u Srbiji uviđaju ogromni potencijal online trgovine, pokazuje sve veći broj tzv. “Internet prodavnica”, ali takođe, i sve veći broj pravih primera kako jedan e-shop treba izgledati.
Raduje i široki dijapazon artikala, usluga koje nude online prodavnice; od zlatara, drvenarije, antikvinteta, muzičkih prodavnica, obuće i odeće, hrane, IT opreme, bele tehnike…
O približavanju mušterijama i konkurenciji velikih kompanije, kao i o značaju B2B modela, široke koristi koje donosi popularizacija Internet kupovine, i još o mnogim zanimljivim temama, pisaću u narednim danima. Iz prve ruke, dobićete informacije, mišljenja, savete i iskustva najboljih i najpriznatijih stručnjaka o Internet marketingu, e-poslovanju, kao i menadžera i vlasnika srpskih e-shopova.
Iskreno i ja jedva čekam da sve to uklopim u serijal tekstova,
tako da… zgrabite RSS i budite strpljivi
Vreme je da se priča o dolazećem biZbuZZ dešavanju, omiljenom nam jesenjem skupu ITjevaca. Uskoro će javnost saznati ko će u Nišu biti u ulozi predavača poslednjih dana oktobra. Kao i do sada, na “meniju” vas očekuju poznata imena IT profesionalaca uz neke “mlade nade” domaćeg online biznisa. Takođe, predstavićemo najzanimljivije regionalne projekte, i spremiti nekoliko iznenađenja, o kojima nećemo sada 
I ove jeseni biZbuZZ konferencija o Internetu će se održati u Nišu, i to u terminu od 27. do 29. oktobra 2010. godine. Tema kojom će se ove godine baviti Web stručnjaci je Prodaja na Internetu, a konkretne teme i spisak predavača će naknadno biti objavljen.
