Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

SlideShare koristimo već dosta dugo, prevashodno kao servis koji omogućava da se prezentacije iz PowerPoint (i drugih formata) na jednostavan način ubace u stranice ITDogadjaja. Ako se dobro sećam, prvi put smo počeli da ga primenjujemo tokom prošlogodišnje iFront konferencije, i naravno zapitali se zašto smo čekali do tada. Ovom prilikom vam prenosim naša iskustva sa ovim servisom, nešto malo statistike i zanimljive ideje za marketing i prodaju.

Prethodni sistem (ako se to može nazvati sistemom: reimenovanje .pps/ppt fajlova predavača u nešto smisleno, FTP upload, pravljenje odgovarajućeg URL-a, linkovanje u tekstu…) je oduzimao previše vremena i često bio teško izvodljiv direktno sa mesta dešavanja. A mi se zaista trudimo (i uspevamo) da slajdove što pre učinimo dostupnim svima, skoro uvek i pre organizatora konkretnog događaja.

Treba pomenuti i upotrebljivost iz ugla korisnika, koja je takođe bila diskutabilna. Preuzimanje kompletne prezentacije, njeno otvaranje u PowerPointu (ili nečemu sličnom) – sve je to bilo sporo i prevaziđeno, pravi IT retro primer.

Slideshare celu ovu proceduru pojednostavljuje, u svakom pogledu. Jednostavan bulk upload (jako zgodno kada vam organizatori snime sva predavanja na flash) i ubacivanje u stranice sajta, a posetioci slajdove mogu pregledati direktno na sajtu, bez potrebe da bilo šta preuzimaju. Naravno, podrazumeva se da je Flash instaliran.

Dve SlideShare zapovesti

Na ITDogadjaji.com nalogu na Slideshare-u se trenutno nalaze 83 prezentacije sa konferencija koje su održane u poslednjih 8 meseci. Tu su već spomenuti iFront, ComTrade fabrika znanja, BlogOpen, Glocal, biZbuZZ, WebFest radionice, i još solidna količina prezentacija sa manjih događaja i predavanja.

Pre nego što pređemo na statistiku i zanimljive detalje koji iz nje proizilaze, smatram da je važno pomenuti princip kojim se vodimo prilikom postavljanja prezentacija na naš SlideShare nalog:

• Prezentacije se postavljaju isključivo ukoliko organizator ili predavač da zeleno svetlo, odnosno složi se sa tim da slajdovi budu javno dostupni. To uglavnom i jeste slučaj – mogu da se setim samo par primera kada su ljudi želeli da slajdove iskoriste i na nekim drugim događajima, te zbog toga nisu želeli da ih postave na net.
• Moguća je zabuna da neupućeni posetilac, pregledavši slajdove direktno na SlideShare.com sajtu pomisli da su ITDogadjaji autori prezentacije. Zbog toga smo od samog početka uveli detaljan opis svake prezentacije, kao što se na slici može videti. Na taj način (ako je uopšte i postojala) smo eliminisali bilo kakvu mogućnost zabune o pravom autoru prezentacije.

Statistika

Pre par dana smo dobili mail od SlideShare.com sistema sa statistikom pregleda prezentacija koje smo postavili u poslednjih 8 meseci. Kako stvari stoje, tadašnjih 76 slajdova su pregledani nešto više od 22.000 puta, što znači da svaku prezentaciju prosečno pregleda oko 290 ljudi. Najgledanija prezentacija je „Registar Privrednih Subjekata“, održana tokom ComTrade Fabrike znanja prošlog leta. Imala je 1247 pregleda, što je u odnosu na prosek respektabilan broj.

U statistiku se može ući još detaljnije, budući da SlideShare omogućava praćenje broja pregleda direktno sa njihovog sajta, odnosno sa drugih sajtova na kojima je prezentacija embedovana. Za pomenutu prezentaciju o registru privrednih subjekata se može reći da je izuzetak, budući da ima 1 (jedan) pregled kod nas na sajtu, i 1246 pregleda direktno na SlideShare-u (razlog za 1 pregled je očigledan). To znači da je 1246 ljudi putem SlideShare sajta (ili nekog od pretraživača) došlo do ove prezentacije i pogledalo je.

I šta sa tim?

Nekoliko dana nakon postavljanja slajdova na SlideShare i njihovog embedovanja na ITDogadjaji.com, broj pregleda na oba mesta će biti uglavnom podjednak. Kako vreme prolazi, sve više ljudi nalazi prezentacije putem SlideShare-a i pretraživača, te za slajdove uploadovane pre 7 meseci broj pregleda direktno na SlideShare-u iznosi čitavih 90%.

Na osnovu ove informacije se može zaključiti da prezentacije uploadovane na SlideShare nastavljaju da budu gledane i nakon što buzz oko događaja na kome su korišćene prođe. Probajte Google pretragu za termin „Registar Privrednih Subjekata“ (sa i bez navodnika), ili „Fenomen društvenih mreža“ (sa i bez navodnika) – potencijal je više nego očigledan.

Ovo ne znači da predavači treba da tempiraju naslove predavanja na osnovu ključnih reči za koje hoće da generišu leadove. Moguće je da neki to već rade, a da će neki početi, no to nije poenta ove priče. Verujem da svaka prezentacija treba da rezultuje nekom akcijom, bilo to diskusija nakon predavanja, inspiracija da se potraži više detalja o temi, ili na kraju krajeva – da nešto proda ili započne proces prodaje.

Primeri iz realnog života

Stavite se u ulogu posetioca koji je putem Google ili SlideShare pretrage stigao do prezentacije koju je Mladen Malik održao o oglašavanju na lokalnom portalu ezadar.hr:

Oglašavanje na lokalnom portalu

Zaintrigirani i kupljeni sadržajem slajdova želite da oglasite svoje usluge na ezadar.hr. Želite ime i telefon osobe koja je održala ovu prezentaciju, ili u najmanju ruku email (FB, Twitter i sl. neću pominjati) kako bi je što pre direktno kontaktirali. Međutim, tu dolazimo do problema – tih podataka nema ni na jednom slajdu.

Ovo je jedan od primera kako se mogućnosti ne koriste u potpunosti. Izabrao sam ga zbog toga što je aktuelan (predavanje održano pre malo više od nedelju dana) i zato što verujem da se gospodin Malik neće ljutiti :) Naravno, postoji još takvih primera.

Šta je dobra praksa? Drago mi je što mogu da kažem da primera ima zaista mnogo, ali evo:

Uticaj upotrebljivosti interfejsa i sadržaja na konverzije

Ime, prezime i mail na prvoj strani, svi ostali kontakt podaci na slajdu koji zatvara predavanje, i po pravilu stoji u pozadini dok je u toku Q&A sesija.

From Zero to Hero

Moram da pomenem jednu karakteristiku SlideShare-a koja može biti vrlo zanimljiva i doprineti većoj vidljivosti prezentacija na ovom servisu. Tokom poslednje biZbuZZ konferencije, postavili smo i slajdove prezentacije „VestiSrbija.com: From Zero To Hero“ koju su Dragana i Istok održali. Offline predavanje koje su ti slajdovi pratili je izazvalo veliko interesovanje na domaćem netu, te je link sa slajdovima brzo cirkulisao Facebook-om i Twitter-om. Uskoro je stigao i mail sa SlideShare sistema:

“VestiSrbija.com: From Zero To Hero” is being talked about on Facebook more than any other document on SlideShare right now. So we’ve put it on the homepage of SlideShare.net (in the “Hot on Facebook” section).

Lepo iznenađenje i prilika da svako ko otvori naslovnu stranu SlideShare-a vidi pomenutu prezentaciju na upadljivom mestu.

Šta je poenta ove priče, osim očiglednog predstavljanja SlideShare servisa i načina na koji ga mi koristimo? Želim da skrenem pažnju na nove mogućnosti za marketing i prodaju koje se često ne koriste na adekvatan način. Usputna stvar, kao što je omogućavanje ljudima da pogledaju slajdove sa nekog predavanja se može pretvoriti u odličan način da se ojača brend, pozitivno utiče na njegovu vidljivost, ali i da se privuku novi klijenti.

Nastavljamo priču o najavljenoj temi – online prodaja.

Da je tema zanimljiva i tradicionalnim medijima, pokazuje emitovanje priloga u emisiji TV Magazin na RTSu, koji je imao za cilj da ukratko ukaže na glavne probleme u domaćoj e-kupovini.

Već čitavu jednu deceniju u Srbiji imamo konferenciju posvećenu E-trgovini, a nekoliko godina unazad tu je i biZbuZZ. Možemo sa sigurnošću reći da su ova dva skupa zaslužna za promovisanje biznisa na Internetu u najrazličitijim oblicima, podizanju svesti i značaju razvitka trgovanja na webu. Najavio sam da ćete moći da pročitate stručna mišljenja i nekoliko saveta iz prve ruke od ljudi koji imaju iskustva u ovoj branši, od vlasnika e-prodavnica do IM menadžera.

Miloš Vučić, Internet marketing menadžer u kompaniji Pakom, konkretno ispred webshopa Kameleon.rs, izašao mi je u susret vrlo zanimljivim odgovorima na pitanja o iskustvu sa radom u Internet prodavnici.

Razgovarao sam sa Milošem o razvoju sve većeg broja e-prodavnica na domaćem webu, tekućim problemima, kao i o neophodnim koracima ukoliko želite da započnete taj biznis :

Jedna od glavnih prepreka, koja je trenutno aktuelna na domaćem e-retail tržištu, je slaba informisanost potencijalnih kupaca kao i doza straha da će biti prevareni. Nažalost, i same Internet prodavnice često ne čine mnogo toga kako bi približile Internet kupovinu širokim narodnim masama, te se retko ulaže u edukaciju i pojednostavljenje procesa prodaje na Internetu.

Najbolji rezultati u vidu poboljšanja prodaje su nam se javili upravo prilikom optimizovanja prodavnice za manje iskusne kupce, kao i one koji prvi put uopšte naručuju nešto preko interneta. Za njih smo implementirali drugačiji izlged stranica u odnosu na registrovane i prijavljene kupce, kojima nudimo više opcija, koje sa sobom donose i određenu dozu komplikovanosti. Prilagođavanje različitim tipovima kupaca, koji poseduju različito znanje i iskustvo iz oblasti on-line kupovine je svakako jedan od dobitnih recepata.

Da li se vremenom prosečni srpski surfer sve više “ohrabruje” da klikne na link “pošalji u korpu”, “naruči”. Šta možemo očekivati u skorijoj budućnosti u vezi sa online prodajom?

Naravno, obim kupovina obavljenih preko Interneta je svakim danom veći i nema dileme da nas pravi procvat ovakvog vida trgovine tek očekuje. Često se dešava da kupci obave prvo test kupovinu u kojoj kupe jeftin artikl (periferiju, jednu knjigu i sl.), da bi kasnije kada vide kako to sve funkcioniše jednostavno i pouzdano, bez ikakvih prevara, potpuno transparento, kupovali skuplje artikle ili više njih.

Kreiranje armije zadovoljnih Internet kupaca treba i mora biti zadatak svake Internet prodavnice i jedino takvim razmišljanjem naše tržište može doživeti pravi i zdravi rast.

Kako bi to sve trebalo da izgleda u praksi, Zoran Ševarac, ispred preduzeća “Tehnomanija”, dobitnika priznanja za doprinos elektronskog poslovanja u Srbiji na E-Trgovini 2009, ukazao je u odgovorima koji slede.

Na čemu se bazirala inicijalna ideja, usled koje ste pre dve godine pokrenuli sajt tehnomanija.rs?

Uočili smo interesovanje posetioca na našem postojećem sajtu u to vreme, ali taj sajt nije bio ažuran i u tehničkom pogledu nije mogao da odgovori na zahteve Internet prodaje. Prepoznali smo to kao priliku za razvoj i odlučili da pokrenemo Internet prodavnicu prema svetskim standardima. Ideja je bila kreiranje lokacije za kupovinu tehnike na Internetu.

Ozbiljno ste pristupili izradi sajta, te bih vas zamolio da svim čitaocima bloga, privatnim preduzetnicima koji žele pokrenuti sličan online biznis, ukažete na okvirna početna ulaganja, i na šta bi trebalo da obrate pažnju.

Početna ulaganja u tehničkom pogledu su bila mala obzirom da smo ceo sistem outsource-ovali preko servisa internetprodavnice.com po pristupačnoj ceni, ali to naravno prate ulaganja u marketing i logistiku. Sto se tiče samog iznosa ulaganja kao i za sve drugo vazi pravilo: koliko para toliko muzike. Pri tom treba obratiti pažnju na sve elemente – sajt, asortiman i uslugu, jer samo tako se moze postići rezultat.

Kakav je vaš komentar o domaćim potrošačima na Internetu, i na online prodaju u Srbiji?

Naši kupci su najbolji na svetu zato jer kupuju kod nas! Online prodaja se ubrzano razvija, tržište postoji, ljudi hoće da kupuju preko Interneta jer im je to lakše i brže. Kao i u svakom poslu postoje razni problemi, ali uz određeni napor sve se moze rešiti.

Želim se zahvaliti Milošu i Zoranu na izdvojenom vremenu i korisnim odgovorima. Treba na kraju zaključiti, da kao i svaki biznis, poslovanje na Internetu treba shvatiti ozbiljno ukoliko želite da ostvarite profit.

Kupaca ima, videli smo kako se Kameleon strpljivo do najsitnijih detalja prilagođavao prosečnim surferima. Isto tako, Tehnomanija može služiti kao pravi školski case study kako treba organizovati webshop; od dizajna do tehničke realizacije.

U nastavku sledi još zanimljivih razgovora…

Stay tunned

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d264').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Brz tempo života, povećanje korisnika i dostupnosti Interneta imaju velikih direktnih i indirektnih uticaja na potrošače.

Da li neko uživa u redovima pred ljubaznim osobljem državnih i kojekakvih već šaltera, potom gužvi u supermarketima, buticima, radnjama… ?

Navike ljudi se menjaju

Iako toga obični, prosečni potrošači, u najvećoj meri nisu svesni, taj lukusz sebi nikako ne mogu priuštiti prodavci, marketing menadžeri, kao i direktori firmi i preduzeća.

by Fosforix*

Da ljudi u Srbiji uviđaju ogromni potencijal online trgovine, pokazuje sve veći broj tzv. “Internet prodavnica”, ali takođe, i sve veći broj pravih primera kako jedan e-shop treba izgledati.

Raduje i široki dijapazon artikala, usluga koje nude online prodavnice; od zlatara, drvenarije, antikvinteta, muzičkih prodavnica, obuće i odeće, hrane, IT opreme, bele tehnike…

O približavanju mušterijama i konkurenciji velikih kompanije, kao i o značaju B2B modela, široke koristi koje donosi popularizacija Internet kupovine, i još o mnogim zanimljivim temama, pisaću u narednim danima. Iz prve ruke, dobićete informacije, mišljenja, savete i iskustva najboljih i najpriznatijih stručnjaka o Internet marketingu, e-poslovanju, kao i menadžera i vlasnika srpskih e-shopova.

Iskreno i ja jedva čekam da sve to uklopim u serijal tekstova,
tako da… zgrabite RSS i budite strpljivi

___
* autor fotografije

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d249').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Godina je vrlo glup vremenski period. Naizgled dovoljno duga da pokrenete revoluciju, a u stvarnosti tih 365,25 dana prođe i da se ne osvrnete, a muka zbog navikavanja na novu brojku koju pišete pored školskog rada zna da potraje i mesecima. Jedino dobro je u tome, što i ako zaglibite u prethodnoj godini, ovaj brzi prolazak nekako i da novu nadu, natera vas da postavite neke novogodišnje rezolucije u nadi da će jedna brojka promeniti i vas. Placebo je čudo.

Postavlja se pitanje da li ova godina, kao epski glupava uopšte zaslužuje rekapilutaciju. Većina bi je najradije zaboravila, kriza, gripovi, navijači i ostale velike stvari, treba ih zaboraviti. Međutim, zaboravljanje je ovde bežanje od realnosti, izbegavanje dragocenih pouka koje nas teraju da oprženi mlekom duvamo u jogurt.

Multitasking fail

Verovatno najdragocenija pouka koju sam izvukao iz ove godine jeste da ne postoji nešto kao multitasking. Svevišnja osobina koju svaki wannabe-menadžer mora imati u CV-u je jedna od većih zabluda savremenog društva. Jedina stvar koja fercera jeste one-thing-at-a-time a da sam to ranije shvatio verovatno bih sad bio dipl. ing. Godina je počela sa novim poslom i 4 zaostala ispita, a leto sam dočekao u istoj poziciji. Priče o vašim rođacima koji su sa 10kama završavali fakultete i radili svakodnevno noćnu smenu Prve Petroletke su savremene bajke, možda su oni zaista postojali, i možda je Napoleon zaista radio 16 stvari u isto vreme, ali ja kao običan čovek nisam u stanju to da radim. Freelance je OK, daje vam određenu fleksibilnost u usklađivanju aktivnosti te i nekako stignete da uradite više stvari odjednom ali svakodnevni odlasci na posao ne ostavljaju vam puno vremena do da odremate ili odgledate neku seriju. I tako sam srljao cele godine, prestao da radim da bih završio fax i započeo vožnju, krenuo opet da radim a nisam diplomirao itd. Kao preskakanje prepona u stiplu, možeš da skočiš koliko god u vis, na kraju ćeš završiti u bari.

The rise of hate

Mnogi su u poslednje vreme komentarisali kako sam postao neopevani hejter. I to definitivno stoji, postao sam užasno negativan po pitanju mnogih stvari koje se dešavaju u Srbiji da sam više puta pomišljao da odem u toku ove godine. A onda sam razmislio malo i shvatio da nije to samo problem do mene već do većine ljudi ovde. Koliko ljudi znate koji imaju optimističnu sliku o domaćem tržištu? Malo, jako malo…

Pored toga ova zemlja te tera da budeš namrgođen, negativan i nadrkan jer izgleda da samo to prolazi. Brže ćeš stići kući ako voziš žutom trakom, bolje ćeš proći ako podmićuješ, nasilje je još uvek najefikasniji oblik pregovaranja u nas… Ako nisi takav postaješ mlakonja, i zicer varijanta za iskorišćavanje. Jedan od razloga što nisam položio vožnju je i u tome što sam vozio časove 4 meseca, a to zbog činjenice da sam bio fleksibilan sa instruktorom. On će naravno uvek imati nešto bitnije, i neke učenike koji polažu u narednih 7 dana, a tebi kao nekom ko želi da ispadne fer sledi patka.

Blog, konferencije i tako to

Blog sam malo zapostavio ove godine kada je intezitet pisanja u pitanju. Ali, gledajući sve tekstove iz 2009. godine shvatam da je možda i tako bolje. Dobar deo tekstova je bio solidno ispraćen kako sa posetom tako i sa brojem komentara a nekoliko meseci je bilo i preko 10.000 mesečnih poseta. Verovatno to nije najviše ikada, ali ne mogu da kažem da nisam zadovoljan.

Što se konferencija tiče ove godine sam malo iskulirao sa tim segmentom, te sam išao samo na one na kojima sam predavao. A verujem da će i toga u budućnosti biti sve manje da ne bih smorio ljude svojim senzacionalističkim predavanjima o društvenim medijima. eTrgovina, BizBuzz i Tweetokracija, dosta od mene, vreme je neko novi da stupi na scenu.

I za kraj

Nemojte dopustiti da vam godina prođe bez odmora. Meni je ovo druga godina u kojoj nisam išao na odmor, i nekako sam preživeo taj čuveni depresivni novembar ali što duže odlažete to vam se sve više nezadovoljstva skuplja i postajete pretnja po porodicu, prijatelje i širu okolinu. Ako nemate novac, postoji mnogo varijanti tipa odlazak na selo ili kod prijatelja na vikendicu gde se možete sasvim solidno odmoriti za isto novca koliko bi vam trebalo za život u mestu gde živite. Kao što sam gore spomenuo za multitasking često precenimo svoje mogućnosti a posledice mogu biti vrlo neprijatne po okolinu. Dajte sebi oduška, na kraju krajeva ako ste preživeli 2009. teško da vas može bilo šta sprečiti.

Došao je i taj poslednji dan u 2009. godini kada je red malo se osvrnuti natrag da vidimo šta smo sve prošli pre nego otvorimo šampanjac i zakoračimo u Novu 2010 Godinu.

U Januar smo tradicionalno zakoračili sa Božićnim SMS Čestitkama a tih dana zbog problema sa ruskim gasom bilo je veoma bitno da imate nekoga da vas greje oko srca.

U Februaru nas je ponovo posetio Iron Maiden a ja sam nakon što sam očistio par metara snega zapalio na aerodrom i odleteo preko bare na sjajnu FOWA konferenciju.

U Martu sam saznao da čak i u doba surovog kapitalizma u Srbiji stvari i dalje funkcionišu sa primesama Balkanskog šarma što se kod mog poziva broja 988 ispostavilo kao veoma dobra stvar.

U Aprilu sam objavio tobožnji kraj posle 4 godina Blogovanja a Blogodak je kao uveo članarinu preko infostana. Zbog ove dve zajebancije i dan danas dobijam mailove tipa “A ko sada piše na dinke.net”, a tu i tamo javi mi se poneki zabrinuti korisnik Blogotka zbog računa za infostan :)

U Maju sam po prvi put dobio i SMS Scam, a imali smo zadovoljstvo da prisustvujemo sjajnom takmičenju u Driftu u ovoj našoj maloj kasabi.

U Junu sam napisao opsežnu analizu o stanju u srpskom tenisu a Nick Slotter nas je konačno posetio nakon što smo sami morali da se postaramo za predsednika.

U Julu smo uz novi Firefox 3.5 proslavili tačno 40 godina od spuštanja na mesec, a ja sam napisao interesantno poređenje Top Sajtova i Top Tenisera.

U Avgustu smo najavili još jedan Blogopen, a postao sam i korisnik Twittera nakon čega je isti bio down gotovo 48 sati. Apple je izbacio Snow Leopard koji naravno nije bilo moguće tek tako poručiti online jer … Your country is not supported!

U Septembru smo imali još jedno druženje na Blogopenu, upoznao neke veoma drage ljude a Niš ponovo vratio na listu omiljenih gradova.

U Oktobru smo saznali da Microsoft ima još mnogo toga da nauči od Apple-a (barem kada je marketing u pitanju), a imali smo i još jedan BizzBuzz.

U Novembru sam nakon što sam po n-ti put ispušio za iPhone odlučio da sebe počastim sjajnim HTC Hero-om, koji je baš ovih dana čak i kod nas dobio laskavi status telefona godine.

I Decembar … busy month gde sam se na Blogu konačno vratio svojim korenima – pisanjem korisnih tekstova o stvarima od kojih živim … još uvek :)

Nadam se da će nam 2010 biti barem isto ovako dobra.

Srećna Nova Godina

Moj honeymoon na internetu je završen. U pravi čas! Taman kad je offline život rešio da me dozove realnosti. O tome pasus ili dva niže.

Twitosfera, blogosfera, TweetupNi, BlogOpen 09, Bizbuzz 09, slabo se gostovalo na zemlji nekoliko meseci unazad, “to” kad te u’vati ne pušta lako iz svog “zagrljaja”. Nije mi prvi put da tako zglajznem u tzv. virtuelnu stvarnost, moram da joj odam priznanje – napredovala je poprilično od moje poslednje zavisnosti. Sada je aktuelan nekakav real time web, imam utisak da se vesti dese tek pošto se objave na twitteru i mrskom mi facebooku. Danas te dodam na friends listu na FB, ili kliknem follow na twitteru, sutra možda pijemo kafu bez predrasuda da smo se okupili kako bi neko nekog muvao.

Elem, moj dragi (internet) se malo raspojasao i krenuo da me opasno nervira, zaboravivši pri tom da on od mene zavisi a ne obrnuto. Ja sam ta koja svakog meseca plaća svoju “ljubav” prokletom SBB-u (btw, da li ste videli novu reklamu za SBB, sa Brankom Katić, “vežite se – polećemo”, pokidala sam se od smeha ) Dakle, dovoljno je da uplata izostane i ode ljubav off

U spomenutim “-sferama” aktuelno je prepucavanje i odmeravanje snaga i veličina (ideja veličine, uglavnom, prim. dr.), koje nekad zna da bude interesantno toliko da ti zafale samo kokice i da krene uživancija. Međutim, stvari se otrgnu kontroli i, s vremena na vreme, krene opaki hejt, argumentovan red mudrim mislima “mislioca”, red uvredama i pominjanjem anatomskih tačaka i fizioloških izlučevina.

Da se razumemo! Nemam ništa protiv “rasprava”, ono što me iritira to i ne čitam, lepo nestanem jer moje prisustvo i nije neophodno, a taman uštedim po koji Ranisan(čić) Tomicinom zdravstvu. Od “online reputacije” mi u životu ne zavisi ama baš ništa, a ni od offline, s obzirom da živim tu gde živim i da mi život, “karijera”, finansije i ostalo uglavnom zavise od raznoraznih nikogovića bez reputacije ili sa očajnom verzijom iste (čast izuzecima, prepoznaće se). Nekad mi samo zasmeta što zaraćene strane pređu na lični nivo, a to se uglavnom završi primedbama ispod svakog nivoa.

Toliko o tome.

A sad – back to reality! Najzad je država rešila da se smiluje i iskoristi moje resurse u koje je i sama ponešto uložila. Niko me nije ništa pitao zato je i ispalo da sam “dobrovoljno” na “radnom angažovanju”, prevedeno na francuski (čini mi se) – volontiram, al’ za pare! Tu se paradoks ne završava jer te pare možda i neću dočekati pre penzije koju takođe neću dočekati jer ne mogu da napabirčim toliki radni staž pre nego odapnem. Budibogsnama!

Elem, projekat u kome učestvujem tiče se brige o starim licima i osobama sa posebnim potrebama. U timu su, pored doktora, i medicinska sestra, psiholog, socijalni radnik (opciono), geranto-domaćica, a onima kojima je to potrebno na raspolaganju su i fizioterapeut, frizer, house-majstor i vozač. U nekom od narednih postova možda i objasnim smisao toga, a on zaista i postoji.

Nonsens u svemu ovome je da s obzirom da “za projekat nije bilo dovoljno para”, većina ljudi upošljenih na projektu primljena je da radi na određeno vreme, što znači da imaju fiksnu platu, da im se računa radni staž, uplaćuje dakle penziono i zdravstveno osiguranje, imaju plaćen prevoz. Manjina, ali zaista manjina u kojoj sam i ja, kao i većina ili najmanje polovina doktora koji rade na projektu, biće plaćeni (?!) 100 dinara po satu, bez ikakvog ugovora, bez svih pomenutih stavki koje sam pobrojala za one u prvoj grupi. Ono što se zna je da će recimo geranto-domaćica ili frizerka zarađivati više od mene i mojih kolega, što je posve prirodno, jel?!

Ako ste stekli utisak da se ja ovde žalim na opisanu situaciju koja me je snašla, onda ste u krivu. Tamo gde (ni)je trebalo da se žalim, dakle direktoru i njegovoj zamenici, već jesam (zar ste sumnjali u mene?!), i to ne krišom, nego javno. Naravno, ne samo da me niko nije javno podržao, nego je bilo i onih koji su stali na stranu poslodavaca. Kad su ovi potonji napustili prostoriju, umalo ne zaradih sindrom “bolnog ramena” od tapšanja po istom i komplimenata na račun moje jezičine.

Da se vratim na prvu polovinu posta… Dakle, ne manjka mi ono što je potrebno za “kačenje” po internetu diljem blogova i twittera. To ste valjda shvatili iz poslednjeg pasusa. Jednostavno, ne pridajem tome neku preveliku važnost, imam simpatije za mnoge ljude koje sam upoznala ovako ili onako ali svakako preko interneta, i nemam motiva za ikakav hejt.

Dakle, manjkaće @dijica online, ali follow me svakako, jer izgleda da će tema biti za moj blog u naredna tri meseca. Toliko volontiranja me čeka. Šta će biti posle – bojim se da se već zna tamo gde se odlučuje ko ostaje “za stalno”, a ko se opet vraća na roditeljski budžet

Odnosno: šta sve možeš u zemlji Srbiji kada osećaš potrebu da menjaš stvari na bolje

Krajem oktobra ovdašnji Etarget tim tj. country menadžeri za Srbiju i Hrvatsku, Vlastimir Čobrda i Marek Vidovič, i ja, Jelena Jovanović zadužena za marketing & komunikacije u obe zemlje, posetio je prestonicu roštilja i čvorište u kome se svake jeseni dešavaju susreti geek populacije iz Srbije i regiona.  Niš je grad u kome prestaju da važe zakoni fizike i u kome su promene moguće (osim kod GPS koji tradicionalno greši pri navođenju do bilo koje lokacije u Nišu).
Niš je po veličini i značaju jedan od vodećih gradova u Srbiji kada je reč o inovacijama, preduzetništvu a u poslednjih nekoliko godina i seminarima. Iako su godine koje su pojeli skakavci donekle pojele i nišku privredu, nekadašnji IT centar, uprkos onome što same Nišlije pričaju, ponovo stiče staru slavu.

BizBuzz IT seminar održan treći put u ovom milenijumu dobar je lakmus za generacije koje dolaze i koje su već na sceni, ali i za srpski web biznis – javna je tajna da ovakvi i slični skupovi služe ne samo za susrete i razmenu ideja, povezivanje ljudi i projekata, već i za osluškivanje trendova i za regrutaciju novih kadrova potrebnih za content management, online PR i customer relationship management.
Etarget je  IT seminar podržao ppc kampanjom, a budući da ciljna grupa BizBuzz-a poznaje naše usluge i zna za moć koju ima ppc reklama (pogledati webinar) i dovođenje posetilaca na web sajt, ove godine opredelili smo se da ispričamo nešto novo i malo drugačije, nekomercijalno i bez direktne veze sa Etargetom.

Svako ima neki drajver…moj lični i to već godinama je na koje načine građani Srbije finansiraju državu i šta imaju od toga. Naravno, reč je o webu i transparentnosti u trošenju novca poreskih obveznika ali i u informacijama koje idu od uprave ka građanima. Budući da sam odavno postavila sisteme ne samo za monitoring brenda koji zastupam, proizvoda i ključnih ljudi,  podesila sam da mi stižu i vesti  o tome koje su građansko-političke inicijative aktuelne na drugim kontinentima.
Ovo predavanje imalo je za cilj da da ideju, podstakne na razmišljanje i inspiriše učesnike bizbuzz konferencije da uvide da su 1. promene moguće 2. da imaju svoju ulogu u kreiranju istih, vrlo konkretnu, developersku i građansku.

Predavanjce koje sam održala ticalo se weba, uprave i građana, odnosno vrsta međusubnih win/win odnosa koje bi svi zajedno mogli da kreiraju. “Hakovanje demokratije u XXX koraka” naziv je koji je neke naveo da pomisle da ću da se bavim nekim drugim sadržajima, ali … :)
Pred vama su sladovi i video materijal sa BizBuzz-a.

Hakovanje Demokratije u XXX koraka

View more presentations from justin_case.

Navedeni su primeri:

Web dizajn kao politička volja i kako servise vidi Tim O’Relly
Odličan britanski sajt koji je dobio nagradu za modernizaciju e-uprave www.mysociety.org
Način za praćenje utroška novca fonda za obnovu u SAD:  recovery.gov
Predlog za javna preduzeća koji je stigao od McKinsey
Softver koji omogućava da se prati šta se priča na blogovima, Flickr, YouTube, Twitteru i Amazonu
Inicijativa Bele Kuće u vezi sa reformom zdravstva u SAD preko Linkedin-a
Domaći projekat Formular.rs
Sajt srpskog cyber-šerifa
MUP na Twitteru
Creative Commons Srbija
Crtani film - Sugar & Spies

Snimak predavanja & pitanja koja su kasnije usledila je ovde:

Srpska blogosfera je bila inspirisana – utisci o ovom delu BizBuzz konferencije su ovde:
Novinarska patka – web umesto šaltera
IT događaji o hakovanju demokratije
Miff blog

Tradicionalni medij često koriste (trendy skraćenicu) PR kako bi na atraktivan način osovili “neku osobu” koja se brine za “nečiji” ugled i pojavljivanje u javnosti. To uopće nije Hrvatska skraćenica, ali im neću zamjeriti jer dobro zvuči, a u prijevodu s engleskog “public relations” znači “odnosi s javnošću“.

U zadnje vrijeme na Internetu možemo pronaći mnoštvo specijaliziranih blogova koje pišu marketinški i PR stručnjaci i to je super, jer od upravo takvih “ljudi iz struke” možemo puno naučiti.

Odnos s medijima

Nakon otvorenja moje prve samostalne izložbe fotografija (“U fokusu”) nekim sam medijima postao zanimljiv. Jednostavno su tražili da im odgovaram na pitanja i tako je sve počelo.

Snimljen je (TV) prilog te je objavljeno nekoliko (online i tiskanih) članaka samo o otvorenju izložbe, a kasnije i o meni i mom radu. Gostovao sam i u Podcastu radio emisije za mlade “3ska”.

Nakon pojave u medijima moj odnos s javnošću dijelom je promijenjen. Nije mi više bilo svejedno što i kako radim pred očima javnosti, jer oni čine sliku o meni kakvu vide ljudi koji nisu u svakodnevnom odnosu samnom, ali i oni ostali.

Dodatni poticaj…

Smatram da je “pojavljivanje” u javnosti vrlo važno, stoga sam nedavno počeo intezivno čitati o tome i gledati razna predavanja. Jednostavno sam “kopao” po Googleu tražeći zanimljive blogove od kojih me onaj od Dragane Đermanović posebno privukao. Imao sam je priliku upoznati na novosadskom okupljanju twitteraša (koje sam i sam organizirao, povodom mojeg dolaska) koje popularno nazivamo #TweetupNS. Rasprave su bile “šarolike” i ne toliko okrenute PR temama, pa sam tek nakon druženja zapravo shvatio čime se Dragana bavi. Čitao sam, čitao i odtad #VolimPR.

Također sam pratio nekoliko regionalnih konferencija/seminara koji se bave PR temama i dodatno se zanimao za njih. Čujte, internet je jako koristan “alat” pomoću kojeg možete vrlo brzo i jednostavno pronaći informacije koje vas zanimaju. Populani su i Live prijenosi (putem interneta) ili kasnije objave video snimaka cijelokupnih predavanja pa tako možete pratiti većinu događanja.
Dva aktualna i vrlo korisna su BizBuzz i #PRSrbija, održana u nama susjednoj Srbiji. Mogu reći da sam puno naučio iz tih predavanja.

Hoću li se i ja baviti PRom?

Stvarno sam zagrijan za takve teme i pored svega što radim mislim da ću zasad samo čitati / gledati / slušati / promatrati kako bi skupio dovoljno saznanja. Dakako da ću paziti i na svoj PR kako bi uz njega napredovao. I za kraj uvodim novu kategoriju na ovaj blog, pogađate? PR ;)

Prethodnih meseci mogli ste često čitati/slusati o važnosti online komunikacije u službi odnosa sa javnosću. O ulozi Twittera kao predstavnika alata za komunikaciju u realnom vremenu se dosta pisalo kao i o mogućnostima/načinima njegove primene. Početkom 2009. godine, aktuelizuje se online prenos konferencija, svaka nadmasuje prethodnu po broju objavljenih poruka ali... Sve se na kraju svodilo na teoriju i samostalno tweetovanje pod ugovorenim hashtagom. Korak napred je načinila BizBuzz konferencija kao prva koja je angažovala jednu osobu za Twitter komunikaciju sa zvaničnog naloga - mene.

Poslednji dani oktobra su tradicionalno rezervisani za biZbuZZ konferenciju o Internet poslovanju koja se ove godine formalno bavila korporativnim aspektima društvenih medija i upotrebljivošću i interfejsom web aplikacija. Na marginama konferencije i u živopisnim niškim kafanama dešavale su stvari koji će ostaviti dalekosežne posledice na domaći web i populaciju najomiljenije srpske životinje.

Detaljnije »

Dodaj komentar »