Rezultati pretrage za upit: letač

BEOGRAD – Prvi sastanak Radne grupe za restruktuiranje Jat Airwaysa počinje za 20 minuta. U 12 časova sastaće se desetočlano telo koje bi trebalo da uradi ono što godinama nije postignuto, spase Jat i od njega napravi novu, uspešnu priču. Tango Six, pored toga što predano radi na istraživanju i sakupljanju izvora u vezi aktuelnih tema nekad ima i sreće. Upravo sedim pored dva člana radne grupe u kafiću pred sastanak koji počinje nedaleko od ove lokacije.Kapetani Vladimir Banjac (na fotografiji se rukuje sa Dačićem) i Velibor Slavuj dva su od tri  profesionalna letača u novoj Radnoj grupi. Banjac je zanimljiv prvo po činjenici da je žrtva prve neiskrenosti Vlade, bar u načinu kako je zvanično prezentovala sastav Radne grupe. Naime, Banjac je delegiran kako to zvanično i piše od strane Ministarstva saobraćaja. Pored očigledne neprijatnosti u činjenici da vas je za bilo sta angažovao Milutin Mrkonjić, Banjac nije predstavljen kao nekadašnji direktor letačkih poslova Jata ili  školskog centra. Dakle formalno je predložen od strane ministarstva ali je u praksi dugogodišnji pilot-funkcioner Jata. Prva zvanična nepreciznost. Maliciozna ili ne, ostaje da se vidi.

Velibor Slavuj, takođe nekada direktor letačkih poslova (grubo određeno u vreme Miloševića) inače član SPS-a, je bio jedan od najznačajnijih Jatovih “ekspata” u Indiji. Radio je kao kapetan a zatim i kao broker za vršačku, Jatovu, pilotsku akademiju. Jedan od njegovih najvećih “grehova” koji se prepričava je navodno forsiranje obuke indusa u Vršcu u nerealnim vremenskim okvirima što je na kraju akademija u formi penala morala da plati klijentima iz Indije. Ono što je ovde zanimljivo je da je, navodno, Slavuj za vreme boravka u Indiji bio na platnom spisku Jata. Kada je SPS došao na vlast vratio se i on sa ambicijama da postane izvršni direktor Jata.

Kako većina dobro obaveštenih izvora Tango Sixa tvrdi, Slavuj navodno nema obrazovanje koje je navedeno u zvaničnom sastavu Radne grupe koji je objavio Službeni Glasnik. Po tim navodima on od škole jedino ima nekadašnju Pilotsku Akademiju u Vršcu, što ukoliko je tačno, ga nikako ne kvalifikuje ni po kojem standardu višeg obrazovanja, kamoli u “saobraćajnoj struci”. Kad smo kod kvalifikacija, drugi takođe dobro obavešteni izvori Tango Sixa, tvrde da ni Banjac nema diplomu već da je apsolvent mašinskog fakulteta. Pored toga što su saobraćajni piloti i što su u istom vremenskom periodu bili broker i direktor školskog centra (priča sa indusima) i veze sa SPS-om, njihove kvalifikacije u pogledu airline business-a su diskutabilne.

Dok su Slavuj i Banjac pili kafu u jednom kafiću pred prvi sastanak Radne grupe ja sam bio za susednim stolom. Ovo su neke od rečenica koje su razmenili:

- Treba insistirati da se svi sastanci Radne grupe snimaju, da postoji zapisnik koji se potpisuje.
- Učestalost rada može biti problem. Ako se Radna grupa ne sastaje redovnije od njene efikasnosti neće biti ništa.
- Kasni se već dva meseca. Ako a mesec dana ne budemo uradili ništa kasnićemo tri meseca kumulativno.
- Imamo malo vremena da školujemo ljude (pilote).
- Treba definisati red letenja, tarifni pristup, tržište, to su prioriteti. Za “peglanje” kompanije imamo godinu dana.
- Treba postaviti prioritete, formirati dnevni red, tempo sednica. Kada završimo prvi deo moramo se viđati (Radna grupa) što češće.
- Departizacija je jedno, ono što je potrebno je prvo dekontaminacija stranačkih kadrova.
- Imaćemo odgovornost za otpuštanje ljudi.

Iz ovih, napominjem parafraziranih, izjava dvoje kapetana koji su povezivani sa jednom političkom partijom ne krije se ništa spektakularno osim očiglednog neoptimizma u pogledu efikasnosti, forme i načina rada Radne grupe. U trenutku kada uvek raspoloženi ministar priča da će svejedno od zaključaka Radne grupe prioritet u rešenju priče oko Jata imati jedna avio-kompanija, nije teško zaključiti da su politika i administrativni dilentatizam ponovo na sceni. Radna grupa je politički podeljena i sastavljena, kao što sam u ovom primeru ilustrovao, od radnika Jata koji su udobno živeli i radili na preraspodeli kapitala firme uz navodno procenat kroz privatne firme i mentalitet koji je ovde najveći problem.

Mentalitet koji karakteriše mišljenje da su saobraćajni piloti po nečemu kvalifikovani da donose ključne strateške, političke i stručne odluke u pogledu vođenja avio-kompanije i mentalitet koji ne poznaje savest saučešništva u predhodnoj priči koja nije valjala i koja se iz korena mora menjati. Na stolu do mog sam video dva veterana koji su verbalizovali neke dobre namere ali i iza kojih stoji istorija koja ne uliva poverenje većine zaposlenih Jata.

To što me nisu prepoznali i što verovatno ne čitaju Tango Six naravno da ne zameram. Sada će početi.

BEOGRAD – Tango Six danas u celosti objavljuje otvoreno pismo bivšeg kadeta Vojne Akademije Gorana Pavlovića ministru odbrane Aleksandru Vučiću. Kako Pavlović piše, lekarska komisija mu na kraju treće godine školovanja pronalazi zdravstvenu manu koju definiše kao “bolest nastalu pre upisa na Vojnu Akademiju”. Time mu efektivno prekidaju školovanje i svaku šansu da se bavi pozivom za koji se spremao gotovo ceo život. Da li je u pitanju providan i prilično nespretan način da vojska sama sebe abolira stručnih i materijalnih odgovornosti? Kako je moguće da kadet bude primljen na školovanje da bi mu se u trećoj godini ustanovila “urođena” mana, stanje prisutno od rođenja stoga i prilikom prvog pregleda na selekciji? Zbog čega se VMA igra sudbinama ljudi bez ikakvog profesionalnog obzira?

Gospodine ministre,

Pišem Vam isključivo iz poštovanja prema vašim očiglednim naporima da se u ovakvoj Srbiji bar nešto promeni, potpuno svestan da Vi nemate nikakve veze sa ovim što se meni dogodilo jer ste sa položajem ministra odbrane nasledili i sve probleme tog ministarstva.

Kao đak generacije u osnovnoj školi, 2006. godine dobio sam stipendiju Rusije i upisao srednju školu pri Ambasadi Ruske Federacije u Beogradu. U trogodišnjoj srednjoj školi na ruskom jeziku bio sam najbolji učenik generacije i za postignuti uspeh dobio najveće priznanje, zlatnu medalju Ruske Federacije “za posebne uspehe u školovanju“. Postojala je mogućnost da nastavim školovanje u toj zemlji, ali ja sam poželeo da budem vojnik, pilot, u Vojsci Republike Srbije…

Smatrao sam da i ovde, u Srbiji, mladi ljudi imaju pravo na svoje snove i da uspeh najviše od njih zavisi. Pogotovo kad govorite dva svetska jezika, ruski i engleski. Prijavio sam se na konkurs za prijem u Vojnu akademiju školske 2009/2010. godinu, smer avijacija, i bez ikakvih problema prošao sve predviđene zdravstvene preglede i prijemne testove, padobransku obuku i selektivno letenje.

Kao kandidat sa odličnim ulaznim kvalitetima, nakon verifikacije diplome Ruske Federacije od strane ministarstva prosvete R. Srbije, bio sam jedini kadet u istoriji Vojne akademije koji je nakon trogodišnje srednje škole primljen na školovanje.

Sledeće tri godine školovanja bio sam najbolji kadet Vojne Akademije Vojske Srbije (sa srednjom ocenom 9,80) za šta sam dobio spomen – medalju ministra odbrane “za doprinos sistemu odbrane Republike Srbije”.

Tri godine uzastopno, na redovnim pregledima, Vojno lekarska komisija za letače potvrđuje moju zdravstvenu sposobnost za bavljenje letačkim pozivom, a ja se pored uspeha u školi bavim sportom (fudbalom, plivanjem, orjentiringom, trčim beogradski polumaraton…), sanjam moj avion na mom nebu, i očekujem da za godinu dana završim školovanje i otpočnem časnu vojničku karijeru, u mojoj Srbiji…

I onda, na kraju treće godine školovanja, na istom redovnom godišnjem pregledu, ista lekarska komisija ustanovljava da imam urođenu srčanu “specifičnost” koju potvrđuje kardiologija VMA i donosi ocenu – nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Znači da po važećem Pravilniku i spisku bolesti za kadete nisam ni mogao biti primljen na akademiju. Na sasvim obično ljudsko pitanje “Kako je to moguće, šta sad?”, dobijam još jednostavniji odgovor potpomognut sleganjem ramena: “Ništa, idi kući, mi nemamo obaveza prema tebi”.

I otišao sam, sredinom oktobra 2012. godine, sa nevericom, kao najbolji kadet Vojne akademije, potpuno poražen od vojske kojoj sam dao sebe, od svoje države koja ima vojsku u kojoj je to moguće. Tada je moja generacija bila u četvrtoj, završnoj godini školovanja, a ja, najbolji među njima, kažnjen bez krivice, otpušten sa akademije da počnem nešto drugo, iz početka….

Gde sam pogrešio gospodine ministre, gde su moje tri godine života i školovanja, ko se igrao sa mojim zdravljem i snovima? Svuda sam bio najbolji, ja nisam mogao više od toga. I nije bilo dovoljno da uspem, jer su drugi pogrešili zbog svoje nesposobnosti i površnosti, jer su loše odabrani oni koji biraju nas.

Gospodine ministre, ja ni od koga ništa ne tražim i ne očekujem jer verujem u sebe. Nema potrebe da svoje dragoceno vreme trošite na uobičajene odgovore “žao nam je, dešava se, i to je život, ispitaćemo, preduzećemo mere da se više ne ponovi” . Ja sam sada izvan ministarstva odbrane, potpuno svestan da svi žele da se slučaj što pre zaboravi jer je problem konačno isporučen meni i sada je samo moj.

Ali pre nego što svi zaboravite šta se dogodilo sa najboljim kadetom 134. klase Vojne akademije Republike Srbije, želim da ministarstvu odbrane R. Srbije, Vojnoj akademiji, Vazduhoplovnom medicinskom institutu i svima nama javno postavim sledeća pitanja:

Da li je moguće da institucije ministarstva odbrane i pojedinci postupaju na tako neodgovoran i neprofesionalan način bez posledica

Mogu li ova država i njena vojska na tako besmislen način rasipati svoje intelektualne kapacitete?

Hoće li opet, neko drugo dete koje upiše neku od vojnih škola, jednog dana na isti način – tuđom greškom, biti odbačeno i uzalud izgubiti nekoliko godina života i školovanja?

Hoće li i dalje ista lekarska komisija procenjivati zdravstvenu sposobnost kandidata za kadete-letače?

Posle svega što sam doživeo, uveren sam da će odgovor na svako slično pitanje još dugo biti nažalost – DA.

Samo par dana nakon odlaska sa Vojne akademije uredno mi je stiglo Rešenje RC MO Beograd o prevođenju u rezervni sastav Vojske. Hvala ti Srbijo, voli te tvoje rezervno srce!

Beograd, 20.11.2012. godine

S poštovanjem,

Goran Pavlović

Sine Mora, najnovija je letačka pucačina iz mađarskog studija Digital Reality i Grasshopper Manufacture. Ako je sudeći po prethodnim naslovima, posredi je živahna arkadna letačica sa mnogo akcije uz pevanje i pucanje. E, ali pre nego što se dokopate igre, možete da skopite borbene avione od LEGO kockica. [Pročitaj ceo članak...]
BEOGRAD – Direktor Vojnotehničkog instituta Vojske Srbije u intervjuu za poslednji broj magazina Odbrana komentariše istragu o udesu Laste, priča o aktuelnom stanju i problemima naše najveće vojne naučnoistraživačke ustanove i svedoči o decenijskom rasipanju kadrova.

Starešine sistema odbrane Republike Srbije izgleda nikako ne mogu da ćute u vezi istrage koja se po sistem u celini potencijalno može loše završiti. Očigledno je da neprofesionalizam načelnika generalštaba i   vrhovnog komadanta, oličen u komentarisanju uzroka pada i ukazu o dodeli ordena poginulom pilotu, nije valjano analiziran unutar vojne organizacije

Strukovni i zdravorazumski princip neizlaženja s bilo kakvim podacima (pozitivnim ili negativnim) u javnost dok je delikatni proces istrage u toku evidentno je postao nešto što Vojska Srbije ignoriše. Trećim javnim komentarom od strane starešine sistema ponovo se utiče na istragu. Verovatno nenamerno ali štetno po suštinsku objektivnost i nezavisnost članova komisije i sigurno po imidž Vojske Srbije kao ozbiljine institucije.

Direktor Vojnotehničkog instituta pukovnik docent dr. Zoran Rajić dao je intervju Magazinu Odbrana povodom 64. godišnjice postojanja ove naučne ustanove i tom prilikom odgovorio je na pitanje novinarke u vezi udesa Laste:

“Nažalost, takve stvari se dešavaju. Pilotski poziv nosi mnogo rizika i vazduhoplovni udesi su sastavni deo vazduhoplovstva.

Kada je reč o polemici oko kvaliteta aviona „lasta”, činjenica je da su natpisi u pojedinim novinama bili proizvoljni, neobjektivni i nestručni.

Avion „lasta” je, po svim izveštajima naših i inostranih pilota koji su leteli na njemu, odlična vazduhoplovna platforma, s odličnim aerodinamičkim karakteristikama, prilagođena početnoj obuci pilota.

Kao što je poznato, formirana je komisija za ispitivanje udesa koja vrlo profesionalno i sistematično radi svoj posao. Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja komandi i strukture letelice, nema indicija da je projektantska greška razlog pada aviona. Ipak, ostavimo stručnoj komisiji da, po okončanju rada, iznese konačan stav.”

Pukovnik Rajić je ispravno ocenio da je medijima od strane Vojske Srbije (nedostatkom proaktivnog i preventivnog PR-a) dozvoljeno da pišu svašta. Međutim, od jednog “plavca” se više očekivalo.

Kontradiktornost izjave je zanimljiva. Posle kritike štampe da se izletela u nestručnom, proizvoljnom i neobjektivnom maniru, direktor institucije odgovorne za projektovanje letelice izjavljuje da verovatno njegovi nisu ništa loše uradili. Pohvalno je insistiranje novinarke Odbrane da postavi pitanje koje interesuje celokupnu stručnu javnost. Pohvalan je poriv šefa da brani svoje. Sramotan je manir profesionalca da na bilo koji način komentariše istragu o nesreći sa fatalnim ishodom.

Celokupnom rukovodstvu Vojske Srbije, osim ViPVO koje zna da ćuti, potrebno je ilustrovati kako, na primer, Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva postupa u ovakvim slučajevima. Stručnjaci DCV Komisije za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda ni jednom do sada nisu pustili niti jednu bitnu, nebitnu, tentativnu ili indikovanu informaciju u vezi istraga koje su u toku. Svi su organizaciono brifovani i profesionalno edukovani da ćute i jedina tačka kontakta je PR koji takve informacije nikada nije dao medijima.

Informacije o toku istrage udesa letača-amatera koji je poginuo u okolini Obrenovca leteći svojom letelicom koju je čuvao u garaži pored kuće nisu dostupne javnosti. Uzroke udesa vojnog aviona Lasta u javnost su izneli načelnik generalštaba, vrhovni komadant i sada direktor Vojnotehničkog instituta.

Može li se zaključiti da će završni izveštaj istrage i njegove preporuke, poput komentara vojnih zvaničnika takođe biti javni?

FOTO: Ministarstvo odbrane

BEOGRAD – Kako Tango Six ekskluzivno saznaje, delegacija kompanije Boeing došla je juče direktno iz Sietla i održala je prezentaciju svoje ponude delu letačke operative nacionalne avio-kompanije. Vlada i Airbus nastavili su dan ranije sa pregovorima, rešenje za Jat je pokrenuto sa, do sada, nezabeleženim konkretnim potezima ali da će to biti dovoljno?

Kako Tango Six saznaje iz više dobro obaveštenih izvora, delegacija američkog proizvođača putničkih aviona boravila je juče na aerodromu Nikola Tesla gde je u prostorijama letačke operative Jat Airwaysa održala prezentaciju svoje flote pilotima koji su se zatekli na toj lokaciji u tom trenutku.

Ova po svemu sudeći loše organizovana prezentacija dogodila se jedan dan nakon drugog sastanka predstavnika Boeingovog konkurenta Airbusa sa ljudima iz Ministarstva finansija i privrede. Taj sastanak bio je posvećen operacionalizaciji okvirnih detalja koji su dogovreni sa evropskim proizvođačem u ponedeljak.

Boeing je izgleda pokušao da u poslednjem trenutku uradi nešto i to na neuobičajen način. Kako Tango Six saznaje, delegacija iz Amerike predstavila je pilotima svoj novi 737MAX. MAX koji će biti raspoloživ za isporuku znatno kasnije od konkurentske Airbus NEO verzije, sve da je to isplitivija i realna opcija za Jat.

Sigurno da nema govora da je bilo koja od te dve opcije izvodljiva u ovom veoma osetljivom trenutku za Jat, kako u kontekstu još ne pokrenutog restruktuiranja tako u kontekstu već potpisanog ugovora o nabavci Airbus letelica.

Airbus priča i njeni detalji

Da li je rešenje priče u vezi oporavka nacionalnog avio-prevoznika blizu? Dvodnevni razgovori Ministarstva finansija sa delegacijom Airbusa po svemu sudeći idu u pozitivnom pravcu. Pored pokušaja Boeinga da u poslednjem trenutku nametne svoje rešenje i mogućeg komplikovanijeg procesa od strane države, Jat se primiče top of decent tački pred ateriranje ka svojoj svetlijoj budućnosti. Ali ništa još nije gotovo niti rešeno.

Kako su Novosti prve javile u utorak, na ranije najavljenom sastanku delegacija Airbusa ponudila je Ministarstvu finansija i privrede Republike Srbije ponudu koja se teško može odbiti:

Četiri A319 pred početak letenje sezone koji će biti praćeni sa još četiri aviona ATR 72-500 koji bi u Beograd sleteli na jesen i uz pomoć u realizaciji type rating obuke pilotima.

Prvi put posle 15 godina nazire se rešenje Airbus ugovora. Kako je Tango Six prvi javio u martu ove godine, Airbus je na sve načine pokušavao da izmenom baznog ugovora olakša Vladi Srbije odluku da konačno realizuje ugovor koji je potpisan 1998. godine. Naravno altruizam ovde ne postoji u svom izvornom i iskrenom obliku i termin “pomoć” treba shvatiti kao kreativno razrešenje problema koji bi bio jedna od ozbiljnijih prepreka ulaska Srbije u Evropsku Uniju. Ovaj aspekt problema se često ignoriše – EU ne bi odstupila ni milimetar od realizacije potpisanog u svoju korist, politički pritisak bi bio i biće nemilosrdan. Srbija ovde jednostavno nema izlaz.

Airbus se s druge strane prema Srbiji do sada u ovom procesu nije ponašao nasilnički već je pokušavao da na sve moguće načine pronađe kompromis kao i da izmenom strukture ugovora Vladi Srbiije što je moguće više olakša odluke koje predstoje.

Kako je Tango Six pisao i kako su izvori Novosti potvrdili, Airbus će uz pomoć državnih kreditnih institucija Nemačke i Francuske u finansijkom smislu olakšati put do novih aviona.

ILFC će obučiti dve posade po avionu dok će type ratinge za dodatne četiri posade po letelici finansirati Airbus. Lizing prelaznog rešenja u formi 4 aviona A319 platiće država i oni, najavljeno je, stižu pred početak sledeće letnje sezone.

Prvi raspoloživ slot za isporuku novih A320 u Airbusu je 2015. godine i to će biti datum kada će biti okončana realizacija kupovine prva četiri aviona ove verzije koje će finansirati Srbija preko državnih garancija za isplatu kredita koji će obezbediti nemačke i francuske državne kreditne institucije u vrednosti od 140 miliona dolara sa uračunatim avansom koji je Srbija već ranije platila.

Budući da EADS-ova ćerka firma ATR isporučuje noviju -600 verziju broj slobodnih -500 modela je značajan i uz, kako Tango Six saznaje, urađen D check četiri ATR 72-500 regionalnih turbo-propova stići će u Jat na jesen ove godine uz finansijske uslove znatno povoljnije od tržišnih što će biti EADS-ov gest u okviru sveukupnog rešenja.

Mogući problemi

Prvi je formalno već rešen. Neobjašnjiv politički fenomen u oličenju Milutina Mrkonjića biće zbrinut zbog povoljne okolnost da entiteti u restrukturiranju spadaju pod Ministarstvo finansija i ekonomije.

Time su se stvorili preduslovi da se odluka ministra Dinkića o revitalizaciji ovog gubitaša dovede do kraja.
Da, ironija i dalje leži da su upravo sve vlade i skoro sve političke opcije u predhodnih nekoliko godina skoro fatalno osakatile Jat ali proces razrešenja je neumitno pokrenut odlukom da se Jatu obustave kreditne garancije iz budžeta.

Vlada će, kako su Novosti prve javile, formirati radnu grupu koja će se pored novih letelica baviti i procesom restruktuiranja Jata. Kako Tango Six saznaje, mogući problem može biti da će sastav radne grupi biti preglomazan i stoga neefikasan. Da li je u pitanju politika ili loš menadžerski pristup ostaje da se vidi.

Najave “stručnjaka” da Jat može biti regionalni lider, vera ministara da će neko poželeti da kupi 49% kompanije nakon njenog restruktuiranja takođe su veoma problematične. Po sredi je po ko zna koji put preterani i neosnovani PR kojim se negira postepeni pristup koji je  za sada dobro počeo sastankom sa Airbusom.

Ostaje nada da ćemo u vestima i izveštajima slušati o konkretnim koracima umesto o željama koje su do sada bile projekcija nepotrebnih populističkih poriva

BEOGRAD – Grupa novih stranih studenata SMATSA pilotske akademije stigla je iz Alžira prošli petak u Beograd. SMATSA je organizovala događaj za medije u svojoj aerodromskoj zgradi i time zvanično primila 49 novih pilota-kadeta. Tango Six je bio tamo.

SAA (Smatsa Aviation Academy) počinje sa novom erom svog poslovanja koje će se dramatično razlikovati u odnosu na poslednjih desetak godina, vremena kada je “Vršac” bio u vlasništvu Jata. Posle preuzimanja vlasništva nad civilnom letačkom akademijom sa najvećom tradicijom u zemlji, Kontrola letenja Srbije i Crne Gore odlučila je da putem poslovne logike investira u FTO biznis koji bi u narednom periodu mogao da postane najprofitabilniji entitet celokupnog srpskog vazduhoplovstva.

Novi studenti iz Alžira

“Vršac” je tradicionalno uvek računao na kadete-pilote iz inostranstva kao izvor prihoda. Domaći samofinansirajući studenti su kao pojava bili dominantni u jednom veoma kratkom periodu dok su Ad hoc grupe iz inostranstva dolazile putem raznih brokera, bivših Jatovih letača i na druge načine. Kako je Tango Sixu rečeno iz SMATSE, planovi za organizovane dolaske stranih đaka su jasno definisani i Alžirci su samo početak.

SAA se prijavila na međunarodni tender za praktični (letački) deo obuke koji je za svoje buduće pilote raspisala avio-kompanija iz Alžira Tassili Agro Airlines. Tassili Agro je podružnica alžirske avio-kompanije Tassili Airlines, specijalizovana je u tretiranju poljoprivrednog zemljišta iz vazduha, gašenju požara, medicinske evakuacije i transporta i u drugim namenama.

Kako je rečeno iz SMATSE, SAA je na međunarodnom tenderu (čija je procedura trajala 8 meseci) bila bolja od FT organizacija iz Francuske, Kanade, Jordana, Maroka iz Španije. SAA je kako navode bila treća po ceni u sveukupnom rangiranju a prva po tehničkim karakteristikama i kvalitetu ponude.

Ono što je posebno zanimljivo je da su civilne vazduhoplovne vlasti Alžira izvršile audit vršačke akademije koja će biti mesto na kojem će kadeti iz te zemlje polagati svoje praktične završne ispite pred njihovim inspektorima i gde će im potom biti izdata alžirska nacionalna dozvola.

Grupa od 49 pilota počeće danas praktični deo svoje obuke za CPL dozvolu za koju su teoriju već odslušali u Alžiru. Velika većina kateda nema nikakvo letačko iskustvo dok pojedinici imaju privatni nalet ali će i oni krenuti ispočetka. Kako su mi neki od njih rekli u petak, za 49 mesta konkurisalo je blizu 5.000 kandidata. Mlade CPL holdere na kraju obuke u Srbiji čeka posao na Cessnama Caravan, Beechcraftu 1900D ili Dash8-Q200.

Ugovorom, čija vrednost iznosi 2,2 miliona evra, predviđen je nalet od 160 sati po kandidatu što iznosi preko 7.800 časova naleta koji je planiran da se ostvari do sredine sledeće godine.

FOTO: TANJUG/Danilo Peternek

BEOGRAD – Vazduhoplovstvo je specifična industrija. Retke su one industrije ili esnafi koji poput vazduhoplovstva u sebi imaju toliko elitizma, ega, diskvalifikacija nivoom stručnosti, iskrivljenog poimanja monopola iskustva i raznih drugih sindroma zatvorene ekipe. Da li od nivoa neprilaženja i nepozdravljanja entuzijasti koji se prvi put našao na aerodromu međ ekipom koju ne poznaje ili do nestručnog i neverovatno amaterskog poimanja PR-a i marketinga od strane najvećih vazduhoplovnih organizacija, vazduhoplovni radnici u Srbiji ne shvataju jednu istinu – budžeti i aktivnosti su sve manji, njihovi biznisi nisu toliko samoodrživi i smisleni i jedino interni i eksterni PR može sačuvati institucije, dati utehu do boljeg vremena i na kraju krajeva sprečiti akutnu depresiju zaposlenih. A tu je i ona osnovna delatnost, komunikacija s javnošću

Termin “prodavanje magle” kojim se karakteriše tema ovog ali i serije tekstova sa kojima počinjem danas, skovan je primarno zbog genetike na ovim prostorima. Jednostavno u genima nam je da pitamo “čemu?”, “što se sada javljaju/ne javljaju”, “znam ja, nije to baš sve tako”. Komunikološka apatija možda ima veze sa sveukupno lošom sudbinom zatvorenog društva, možda je prvi talas tog tako virtuelnog i opsenarskog principa otvorene komunikaciještatijaznam sa zapada i bio prodavanje magle tada priučenih s štapa i kanapa. Jasno je da se prosečan građanin (gladna statistička alatka) oseća neprijatno kada čuje nekog PR-a neke domaće firme u stranom vlasništvu. Mnogo je to sumnjivo, niko nije toliko fin, sve je to mafija uostalom.

Nisam kvalifikovan da pričam o PR i marketing struci na nivou fenomena i analize do ovog opšteg uvoda. Utisak je bitan, on prožima stručne i nestručne a kada je u pitanju vazduhoplovstvo, recimo da sam njegov konzument od malih nogu. I recimo da volim da stvarima prilazim hladne glave i oštro.

Pa počnimo. Danas pričamo o Vojsci.

Švajcarski vojni nož na srpski način

Definicija zakasnelog PR-a na ovim prostorima je vojska. Niko tako očigledno nije došao kasno na žurku kao nekoliko puta film Boj na Kosovu pred neki rat na ovim prostorima. Sve zemlje koriste patriotski marketing i PR ne bi li stvorile ili održale moral. Moral-oficiri su uvek i kod nas bili u toj funkciji samo što su jadni uvek imali mali milion sporednih zadataka pre nego što su mogli a i smeli da se fokusiraju na moral (patriotski marketing). Oficir sa druge strane to i jeste, jedna sposobna individua koja mora biti kadra da izvršava više zadataka. Kao švajcarski vojni nož. Mora imati sečivo za sve.

Reforma Vojske Srbije donela je dosta promena u načinu kako rade, sada oficiri za odnose s javnošću. Imao sam prilike da prisustvujem u nekoliko navrata njihovom treningu od strane Uprave za odnose s javnošću Ministarstva odbrane i kada pričamo o medija treninzima, sve je bilo rečeno i demistifikovano. Pojašnjene su čak i društvene mreže, predavači su preneli ono što su oni dobili kao znanje na sličnim seminarima gostiju iz inostranstva i domaćih stručnjaka.

Kada stignu da se posvete vojnom PR-u oficiri za odnose s javnošću organizuju otvorene dane, saradnja sa civilnim strukturama se intezivira. Vojska je po svim pomenutim parametrima napredovala dosta u predhodnih nekoliko godina. Kao i sve vojno urađeno je postupno, temeljno, bez greške. I na žalost bez proaktivnosti.

Ne treba očekivati previše zbog resursa koji nisu dostupni usled objektivno loše materijalne situacije a na kraju krajeva vojsci i nije posao da se reklamira. Govorim o nekim detaljima koji spadaju u domen lične inicijative, inspiracije i kreativnosti. Ima Vojska Srbije dosta takvih oficira i neka deca su u nekim kasarnama zaista imala priredbe koje su u tim trenutcima bile savršene za njihove mašte, da ilustrujem banalno jednu od tipičnih marketing situacija.

Kao što sam napomenuo, u opisu namena i zadataka vojske, pa i Vojske Srbije, ipak nije proaktivni marketing ili PR. Obavezno je informisanje javnosti i dostupnost u komunikaciji i taj posao naša vojska radi dobro. Za razliku od nekih prošlih ili tamnijih decenija unazad novinari su opskrbljeni, javnost je informisana.

Problem je vazduhoplovstvo.

ViPVO ©

Prokletstvo svake vojske pa i Srbije je njeno vazduhoplovstvo. Em mnogo košta (previše ako pitate nekoga iz kopnene vojske) em je previše atraktivno. Sa jedne strane vuče vas da iskoristite njegov marketinški kapacitet, sa druge strane to vam nije core business, sa treće i nije sve baš tako blistavo. Doduše, neke zemlje (one što imaju ozbiljne vojske i ozbiljen pare) koriste svoja ratna vazduhoplovstva kao oruđe za regrutovanje i šta sve ne. Varijacija na temu ima. Kako je kod nas?

Loše.

Bez želje i vremena da pravim neku dalju ili bližu istorijsku retrospektivu upotrebe marketinga i PR-a od strane RV-a premotaću odmah na predhodnih nekoliko meseci. Na osnovu ovog perioda može se napraviti studija slučaja propuštenih prilika, loše prakse i odsustva sluha najviših vojnih rukovodilaca. Počnimo redom.

100 godina

Ne znam koliko se institucija u državi može pohvaliti stogodišnjim rođendanom i tolikom dominacijom tradicije ali naše ViPVO je taj jubilej trebalo da proslavi ove godine. Nije ga proslavilo.

Vojnom logikom napravljen je plan i program (koji je kulminirao međunarodnim aeromitingom) sve je bilo do detalja isplanirano ali i tada se videlo, iz aviona jelte, da je plan prazan, nemaštovit i da se može desiti ono što se na kraju godine i dogodilo. Stogodišnjica uprkos odlično organizovanom aeromitingu kao takva nije obeležena.

Aeromiting je bio odlično organizovan ali sto godina srpskog ratnog vazduhoplovstva nije obeleženo. Bila je to prilika da se izađe iz matrice “nenadležnosti” vojske za proaktivni i maštoviti marketing i PR ali tu je kao što sam i naglasio problem. Očekivanja su bila s pravom prevelika, nije bilo inicijative, kreativnosti i želje da se sa nižih organizacionih nivoa dođe do onih najviših sa gomilom ideja. Velika većina ViPVO oficira ima itekako “žicu” za te stvari ali je na nivou samog vrha vojske sve zakazalo.

Umesto da vidimo veterane na bini, specijalne šeme (delova) aviona, organizacionu fleksibilnost da mediji koji nisu mainstream (velika većina spotera i ostalih frikova) dobiju kraljevski tretman ne bi li kraljevski preterali u utisku gostoprimstva i nedajbože nas digli u visine kao nejedače malih beba i nekoljače  – imali smo vojni protokl. To pojavno besmisleno zlo.

Aeromiting je otvoren crvenim tepihom, političarima koji su bili odvojeni od realnosti/publike konceptom VIP separea i koji su stranim pilotima upriličavali seriju neprijatnih i nepotrebnih trenutaka u bezengleskoj konverzaciji. Masi je predočeno da nastupaju nacije umesto letača i džaba sav kerozin, buka i najatraktivniji cirkus koji neko može organizovati. Vojska to jednostavno nije iskoristila.

Pogibija majora Savića

Da li je po struci u pitanju krizni PR ili neki drugi oblik komunikacije ne znam jer nisam formalno stručan. Ono što znam je da je jedna armija, tj. vojska, ljudi čekala da vojni vrh emituje utehu. Da, utehu.

Krizni PR kada su nesreće vazduhoplova u pitanju svodi se samo na jedno. Ćuti!
Ne govori ništa pre kraja i izveštaja istrage, ne mešaj se u istragu bilo kakvim izjavama, poštuj procedure i samoevidentnu prirodu vakuuma nepoznatog – ništa ne možeš znati u danu kada se nešto desilo a verovatno ni mesecima kasnije. Čak i da znaš, bio ti načelnik generalštaba ili ministar odbrane jednostavno nisi kvalifikovan da interpretiraš nešto što se ne može okarakterisati ni kao poluinformacija.
Oluja je svejedno krenula i tačke u kojima je vojni PR zakazao su evidentne.

Deo gde je trebalo pričati je deo koji ima veze sa utehom. Svi pripadnici Vojske Srbije gledali su i čitali medije. Čekali su neku utehu od njenih rukovodilaca u pogledu zbrinjavanja porodice poginulog pilota. U medijima je izašla, samo u dva (2) navrata, izjava ministra vojnog da će vojska nešto uraditi po tom pitanju (stambeno zbrinuti porodicu). Sa druge strane Direktorat Civilnog Vazduhoplovstva je oteo vojsci u PR smislu ceo događaj i sve novine su o tome pisale – prvi put da će DCV zaposliti i u drugom ciklusu da je DCV zaposlio ženu poginulog majora.

Ako su postojali trenutak i potreba da vojska bude proaktivna u odnosu s javnošću i kroz njega komunicara efektno sa svojim pripadnicima onda je to bio taj. Ne ostavljamo svoje pripadnike i njihove porodice na cedilu kada se desi najgore. Ne prepuštamo nekoj civilnoj instituciji da uzme inicijativu po tom ozbiljnom pitanju pripadnosti i brige za naše. Tada se trebalo baviti PR-om iz najplemenitijih mogućih razloga.

Pozitivni ViPVO primeri u poslednje vreme?
Samo jedan.

———————————————————————————————————————————–
Serija tekstova na Tango Six Blogu u kojima ću se baviti vazduhoplovnim PR-om, marketingom i IT temama podržana je od strane kompanije Link Group. Linkove Biznis i IT akademije nude kurseve profesionalsnog unapređenja iz oblasti biznisa, menadžmenta, PR-a kao i dizajna, programiranja i administracije mreža.

BEOGRAD – Na ovogodišnjem sajmu knjiga koji se zatvara u subotu vazduhoplovni entuzijasti će kao i ranijih godina biti u prilici da biraju između već dobro poznatih stranih izdanja i nekoliko premijera domaćih autora koji obrađuju raznovrsne vazduhoplovne teme. Tango Six danas predstavlja i najavljuje one najzanimljivije.

Da li zbog loše ekonomske situacije ili su u pitanju određeni dani, broj posetilaca na ovogodišnjem Sajmu knjiga je primetno manji. Za razliku od prošlih godina kada se radilo o gužvi kroz koju se treba probijati ove se slobodno možete zaputiti u jednu prijatniju šetnju halama u potragu za izdanjima koja imaju veze sa vazduhoplovstvom. Ima ih, nećete dugo lutati.

Orao – pogled iz Jugoslovenskog ugla

Najiščekivanija knjiga vazduhoplovne tematike ove sezone autora Aleksandra Radića promovisana je u ponedeljak na štandu izdavača Medija centra Odbrana. Monografija o jugoslovensko-rumunskom jurišniku do sada je najkompletnija zbirka priča i podataka sa fotografijama i detaljima iz njegove upotrebe od kojih se neki javno pominju po prvi put. Uz odličan kvalitet štampe i nivo detalja koji smo navikli da čitamo od Radića, 1.890 dinara je mala cena za izdanje koje sigurno vredi imati u ličnoj arhivi.

General u penziji Sreto Malinović ispričao je na promociji iskustvo jednog svog borbenog leta u Orlu i kako samo njemu dolikuje začinio je “ptičicu” najživopisnijim pridevima. Malinović je od laširanja 1987. godine u ovom tipu vazduhoplova proveo više od 1000 sati. U ratnom septembru 1995. godine na borbenoj misiji “duboko u neprijateljskoj teritoriji”, Malinović je nakon dejstva po koloni vozila izrešetan protiv-avionskom artiljerijom i streljačkim naoružanjem usled čega mu teško oštećeni Orao ostaje bez snage desnog motora, i dalje iznad neprijateljske teritorije. Sa veoma malim pritiskom u hidro-sistemu, bez jednog motora i nakon 160 kilometera leta sa prilično izbušenom konstrukcijom imao je vremena za nekoliko poslednjih komandi pre sletanja. Trap se izvlači ipak izvlači, padobran nije izdao, kočnice nisu radile, general Malinović kaže da mu je to bilo i najbolje sletanje u životu. Oba motora su zamenjena, limari su sanirali promaju širom aviona i nakon 24 sata isti Orao je bio spreman za još jedan borbeni zadatak.

Na kraju promocije Malinović je rekao, upotrebivši košarkašku terminologiju, da je Orao bio “MVP našeg RV devedesetih”. Završio je sa primedbom da Orao “ima resursa i da još nije vreme da sklopi svoja krila”.

Vlačić, Dimitrijević, Modli

Uprkos opštem naslovu, knjiga “Višenamenski borbeni avioni” Slaviše Vlačića takođe je štivo koje se ne sme propustiti. Potpukovnik koji je od letača možda i najviše upućen u intelektualni i struktovni proces potencijalne nabavke aviona iz naslova za ViPVO Srbije pretočio je iskustva i razmišljanja u svoju novu knjigu.

Budući da su preferencije i detalji razmatranja vojna tajna ovde ne očekujte jasne odrednice zvanične politike izbora ali se obavezno skoncetrišite na prostor između redova. Na promociji knjige kao recezent govorio je major Dejan Beda, zamenik komadanda 101. eskadrile. On je između ostalog  rekao ono što se u populaciji entuzijasta religiozno zaboravlja, da knjige otkrivaju podatke i priče koje ne možete naći na formima.

Dakle zaboravite ponekad na nesupstantivnu intelektualnu masturbaciju pod avatarima, kupite knjige i zaronite staroškolski u materiju!

Po kvalitetu štampe i zanimljivim temama na štandu Odbrane izdvajaju se i knjige Bojana Dimitrijevića, “Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942. do 1992.” i “Izviđači jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva”. Prva knjiga košta 680 druga 980 dinara. Većina zanimljivih knjiga vazduhoplovne tematike kako su mi rekli na štandu najverovatnije će zadržati sajamske cene tako da ne morate žuriti sa kupovinom.

Danas će od 17h na štandu Mladinske knjige koji se nalazi pored Odbraninog biti održana promocije nove knjige Zorana Modlija “Pilotska knjiga”. Kao što se autor iskreno i predstavio možemo očekivati još jedno otkrivajuće štivo. Koliko pilota priznaje da je pogrešilo?
Znate o čemu pričam.

O svim navedenim knjigama detaljnije na blogu kada ih budem pročitao. Vidimo se na Sajmu!

FOTO: Medija centar Odbrana

ABU DABI, BEOGRAD – Dve nedelje posle najdužeg kašenjenja plata za letačko osoblje u novijoj istoriji Jat Airwaysa ministar finansija Mlađan Dinkić doneo je iz Abu Dabija nekoliko obećanja za spas dve srpske industrije. Kako su mediji izvestili i kako je ministar u nekoliko javnih nastupa posle napornog i po njegov život opasnog puta istakao, Emirati bi jednim potezom (investicijom) Srbiji doneli poljoprivredno navodnjavanje većih razmera, nov logistički (kargo) centar na aerodromu Nikola Tesla, nove Erbas avione kao i konačno spasenje Jata. Čudo koje smo decenijama čekali ili još jedan plan bez utemeljenja u zdravom i poslovnom razumu?

Karikaturista dnevnih novina Blic Marko Somborac možda je najbolje ilustrovao svu tragikomičnost ekspedicije dva ministra u Abu Dabi, najbitniji od svih Ujedinjenih Emirata. Istini za volju i bez sarkazma, posao najodgovornijih izabranih političara u ovom trenutku srpske ekonomske katastrofe jeste da ispadnu smešni. Najpatriotskija i najkonstruktivnija stvar trenutno jeste prljanje kolena i poniznost do najviših pragova sramote jer zemlja je u očajnom stanju i jednostavnije rečeno – pare se moraju moliti gde god i od koga god.

Gorepomenuta dramaturška karakterizacija posete Emiratima imala je svoj prvi čin u avionu Avio-službe Vlade, Falkonu 50. Iz onoga što je moguće interpretirati iz medijskih izveštaja pilot je morao da ga leti na ruke i iz nekog razloga to je dignuto na nivo već ustaljenog spina o potrebi kupovine novog aviona za transport najviših državnih zvaničnika. Pored dobrodošle zanimacije za domaće medije utisak koji je naša delegacija ostavila u zemlji koja je verovatno najaktivnija destinacija za bukvalno sve proizvođače civilne i vojne vazduhoplovne tehnike sigurno je najbolje predstavljen Somborčevom karikaturom.

Gomila gluposti ili gomila spektakularnih rešenja na jednom mestu?

Najpopularniji i najomiljeniji živi političar u Srbiji (sudeći po ukupnom broju godina provedenim na vlasti) javio je po povratku iz Abu Dabija da je  šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu (koji nije šef države kako su neki mediji preneli) predložio:

Investiranje avio-kompanije Etihad u Jat po principu suvlasništva koje bi bilo realizovano u formi podrške za bankarske garancije kojima bi se konačno realizovao ugovor sa Erbasom kroz lizing aviona evropskog proizvođača. Etihad bi, po Dinkiću, za ovu investiciju bio zainteresovan, sad počinje zabavni deo, jer Emirati imaju potrebu za poljoprivrednim proizvodima koju će delimično zadovoljiti tako što će investirati preko 100 miliona evra u 25.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, zatim izgraditi kargo centar na aerodromu Nikola Tesla gde će se ti proizvodi skladištiti pre transporta avionima (nije precizirano da li će to biti Etihad Cargo ili neko drugi) za Emirate.

Sažeto i uz usta ministra to zvuči ovako:
“- Ukoliko bi se ova ideja realizovala, bili bi rešeni brojni problemi. Prvo, izgradili bi se logistički centri za razvoj i izvoz poljoprivrednih proizvoda koje Srbija trenutno nema, a na drugoj strani bi se rešilo pitanje „Jata“, dok bi se istovremeno pomoglo Emiratima da reše problem prehrambene sigurnosti – kaže Dinkić. ”

Dakle Dinkić je jednoj od država sa najvećim iskustvom u pogledu realnog finansijskog inženjeringa (globalne investicije) predložio rešenje njihovih i naših problema uz, za Tango Six najbitniji detalj, ponudu da Etihad postane vlasnik 49%  novog Jata, firme koja će naslediti “zdravu” efektivu starog – avione, slotove, letačko osoblje i minimalnu administraciju.

Reakcije na Dinkićev plan bile su veoma burne u jednoj od industrija obuhvaćenoj “velikim dilom” dok je druga, vazduhoplovna, ostala nema. Njen glas se protokolarno ne čuje ali razlog za tišinu ovaj put može se naći u neprijatnom kontekstu cele priče.

Počnimo sa Jatom.

Koliko je hitno?

Trenutna situacija u Jatu više je od kritične uprkos povećanju saobraćaja, još jednoj rekordnoj sezoni i objektivnim dostignućima svih zaposlenih nacionalne avio-kompanije. Njihova dostignuća spadaju u domen postignutog u odnosu na višegodišnji nemar i zlostavljanje nadležnih (među kojima je bio i aktuelni ministar finansija).

Letačkom osoblju Jat Airwaysa, pilotima i stjuardesama, plate su prvi put kasnile u novijoj istoriji kompanije. Po dinamici isplate zarada zaposleni primaju plate iz dva dela, 5. i 20. u mesecu. Prvo kašnjenje dogodilo se u septembru ali je novac ipak bio isplaćen. U oktobru međutim letačkom osoblju je rečeno da neće dobiti prvi deo 5. nego tek 27. Ovako su piloti i stjuardese nacionalne avio-kompanije dovedeni u neizvesnost koja je na više nivoa direktno uticala na bezbednost letenja. Većina je u kreditima i raznim obavezama dok su dnevno morali da obavljaju veoma odgovoran posao sa konstantnim mentalnim pritiskom neizvesnosti.

Situacija sa dnevnicama za kabinsko osoblje, još jednim izvorom prihoda koji iako se ne zove plata čini bitan deo mesečne zarade, još je gora. Dnevnice Jatovim pilotima i stjuardesama kasne od jula meseca.

Razlog ovolikog kašnjenja su, kako Tango Six saznaje, veliki problemi oko likvidnosti Jata koji nikako ne mogu biti objektivni, uslovljeni usporenjem vazdušnog saobraćaja ili nekim drugim tržišnim faktorima. Nivo frustracije velike većina zaposlenih u Jatu je na kritičnom nivou iz jednostavnog razloga – nisu izlazili iz letelica tokom još jedne rekordne letnje sezone, saopštenja kompanije o rekordima su punila novine, da bi po prvi put od kad mnogi od njih pamte isplata zarada bila dovedena u pitanje.

Neverovatno bezobrazan spin kojim Vlada Srbije hrani medije tako dobija pravi kontekst. Potreba za posebnom letelicom koja je raspoloživa u svakom trenutku za prevoz državnih rukovodilaca sigurno postoji i nesporna je. Način kako je predstavljena ilustruje amaterizam u pristupu jednoj ozbiljnoj temi, ameterizam sličan onom koji smo već videli kod čelnika Vojske Srbije.
Većina ministara koje je danas intervjuisao Blic u svom štampanom izdanju tvrdi kako je bolje kupiti novu letelicu odmah jer je stara nebezbedna, nešto što se ponovo pokazalo na letu za Abu Dabi. Ono što niko od njih ne zna, ne želi da kaže ili jednostavno ignoriše je da su svojim diletantskim pristupom nacionalnu avio-kompaniju kroz godine:
- uništili u pogledu konkretne vrednosti imovine, brenda i tržišnog potencijala
- doveli do tolikog stanja apatije da zaposleni rade najviše u istoriji a primaju najmanje i da su sa zakašnjenjem redovnih isplata zaradakonkretno ugrozili bezbednost vazdušnog saobraćaja u oktobru mesecu.

Da li je problem kašnjenja plata i još neisplaćenih dnevnica objektivan problem novog zakona o platama u javnim preduzećima kako neki tvrde ili višegodišnje prelivanje novčane mase usled generalnog haosa u javnim finansijama države Srbije, nebitno je.
Bitno je da su u predhodnim nedeljama piloti dolazili na posao zabrinuti za svoje pošteno zarađene plate i da su u tom stanju morali da voze stotine putnika.

Nisam video da se o ovom, znatno hitnijem i opasnijem, problemu bezbednosti letenja ministri javljaju ili interesuju. Toliko o toj temi.

Dakle situacija sa Jatom je mnogo gora i mnogo hitnija nego što je to javnosti poznato, rešenja poput Dinkićevog predloga jesu hitno potrebna. Ali koliko su realna?

Etihad

Formalno nacionalna kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata, Etihad je svojevrsni eksperiment starijeg i zrelijeg brata nestašnog Dubaija. U zemlji u kojoj je avio-transport toliko diversifikovan, gde država finansira i jednu low-cost kompaniju ne bi li probala sve što može radi kvalitetnije transportne mreže, za poslovnu praksu i logiku gleda se očima Evropljana. Dokazanih profesionalaca u avio-biznisu.

Naime, dve najveće kompanije vode stranci (profesionalni menadžment, ono što mi ne znamo šta je) koji ne ispunjavaju državne diktate oličene u altruističkim investicijama u propale privrede iz nekog višeg nacionalnog interesa. Da su Emirati tako vođeni ne bi bili gde su sada (da, uprkos nafti i drugim faktorima) i njihove kompanije, kao na primer Etihad, ne bi bile vođene jasnom i isplativom strategijom.

U okviru dugoročnog biznis plana Etihad je na prvi profit čekao više od pet godina, profit koji ne iznosi ni vrednost jednog aviona u njihovoj floti. Dakle bitan je dugoročni plan, podrška strateškim ciljevima zemlje (turizam, razvoj transportne mreže i podrška biznisu) a ne potreba da se nekome poklanjaju pare.

Etihad je stoga konzervativni investitor u Air Berlinu, gde je predsednik kompanije iz Abu Dabija podpredsednik, manjinski u Air Seychellima, Air Lingusu i Virgin Australiji. Ni jedno od ovih partnerstava nije bilo uslovljeno spašavanjem lokalne industrije. Da li bi zbog želje našeg državnog rukovodstva Etihad pristao na do sada najveći procenat vlasništva u nekoj evropskoj avio-kompaniji ostaje da se vidi. Ali nekako ne verujem da je sadašnji veoma iskusni predsednik Etihada postao to što jeste u avio-industriji tako što je prihvatao megalomanske međudržavne dilove koji su više dotacija nego poslovna logika.

Ilustrovaću to za kraj mnogo jasnije. Nisu Emiraćani Srbi da prvo osposobe civilni deo aerodroma (Kraljevo) pa da se onda nadaju da će ga neko koristiti. Oni definišu svoje želje, daju profesionalcima iz inostranstva da ih prvo procene i zatim ukoliko je moguće realizuju. Nikako ne vidim kompaniju kao što je Etihad u “srpskoj kombinaciji”.

Radi budućnosti i perspektive Jata nadam se da grešim.

FOTO: Blic.rs i mod.gov.rs

Granica je nebo, kažu letači. A oni koji izgledaju kao da traže mir u fermentima voćnog šećera udaraju na patriotizam kao novi ekonomski model za spas bankrotirane države. Nema tu neke politike, da se razumemo: sve je to pošalica. I to veoma ozbiljna. Triput HIK za našeg premijera: HIK! HIK! HIK!Kaže Crvenooki kako je otvaranje novih radnih mesta najveće herojstvo i da je onaj ko otvori novo radno mesto najveći Srbin. Nije bilo reči da li to znači da oni koji nisu srpske nacionalnosti tim činom postaju Srbi, a pogotovo je zaboravio da navede da li pripadnici drugih kongregacija treba da se pokrste u pravoslavnoj crkvi. Dakako, on je bezbedan, jer ovo nije demokratska nego partokratska država. Drugim rečima, ovaj galeb će završiti u paprikašu na slavi one pevaljke.Sisoje je sad nakupio već dovoljno budalastih izjava da bismo mogli da razmišljamo o tome koliko je pametno još ga trpeti. Neko ko je već po drugi put došao na visoko mesto u državnoj politici samo tako što je bio klin u osovini političkog potkusurivanja svakako bi trebalo da prestane da odaje utisak alkoholisanosti u radno vreme – a radno vreme premijera je uobičajeno 24 sata na dan. Zapravo, loše ja to kažem. Bilo bi dobro da se pokaže da je bio pijan kad je izgovarao sve ono što je izgovorio u poslednje vreme. Jer, ako je bio trezan, onda je to strašno: bahatost koju on pokazuje u poslednje vreme prevazilazi okvire ponašanja koje može da se toleriše. Dakako, on je bezbedan, jer ovo nije demokratska nego partokratska država. Možda mi čak pošalje svoje da popričaju sa mnom, čisto da me tzv. provere i pokušaju malo da poplaše. E baš da vidimo. Živ sam se usr'o. Nastavite sa čitanjem >>
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37