pronadjite inspiraciju i ostvarite svoje snove
Neponošljiva lakoca putovanja
Prag taj prekrasni srednjoevropski grad sa stotinu tornjeva, trebalo bi konzervirati. Dok hodate njegovim pločnicima, zapravo šetate muzejem pod otvorenim nebom. Prag kao da je na trenutak zastao u vremenu i otišao u večnost. Utisak je toliko snažan da pritisak istorije bukvalno osećate na ramenima i u nogama, dok obilazite sve atrakcije ovog grada. Ulice pamte Mocartove korake, Kazanovina sećanja na ljubavne podvige, a zidovi kriju Kafkine strahove. Prvobitne kuće su zatrpane i pretvorene u podrume nad kojima se danas ponosno uzdižu, uglavnom, barokna zdanja. Grad na obalama reke Vltave, bio je inspiracija Dvoržaka. Smetane, Hrabela, mesto gde je dobri vojnik Švejk služio austrougarskoj monarhiji, to je nedosanjani san u kamenu o prohujalim vremenima. Pregršt koncertnih sala peva o njegovoj slavi. Praški kompaktni srednjovekovni centar vrvi od uskih krivudavih uličica, starih dvorišta, mračnih prolaza i crkava, sve to uz hiljadu i sto godina starim dvorcem. Od 1992. godine je na listi zaštićenih spomenika UNESCO-a. Nedavno je u ovom gradu Pluton izgubio titulu planete. Kako će to biti usklađeno sa astrologijom, koje značajno mesto ima u ovom bajkovitom gradu, videćemo.
“Kada su jezuiti posle poraza češke reformacije 1621. godine odlučili da prevaspitaju narod na katoličku veru, preplavili su grad lepotom baroknih hramova. Te hiljade kamenih svetaca koje vas posmatraju sa svih strana, koji vam prete, prate vas, hipnotišu, ta okrutna okupatorska vojska upala je u Češku pre tristapedeset godina.”
(Knjiga smeha i zaborava, M. Kundera)
Od VI veka stare ere ove prostore naseljavaju Kelti. Nasleđuje ih germansko pleme koje je sebe nazivalo Boii, a veliki deo Češke po njima će dobiti naziv Bohemija. Bohemija je za vreme svog najvećeg vladara, Brena, bila toliko moćna da je njihova vojska uspela da osvoji Rim, opljačka ga i vrati se sa velikim ratnim plenom. Najviše im se dopao rimski novac, pa su i oni počeli da kuju svoj u zlatu. Slovenska plemena u V veku naše ere nadiru i potiskuju Germane. Žive u okolini Praga sve do VIII veka, kada pod uticajem sve većeg razvoja trgovine, zanata i putovanja poćinju da grade utvrđenje koje će u IX veku postati vladarski zamak. Mitska proročica Libuša udala se za Premislava i tako je začeta češka vladarska loza Premislavaca, koja će vladati petsto godina. Na zahtev ovih vladara, dolaze Ćirilo i Metodije, koji šire hrišćanstvo. Prag je u X veku impozantan dobro utvrđeni kameni grad. Sredinom XIII veka ima oko 40.000 stanovnika, što je za to doba značilo veliki konglomerat. Vladari Premislavske dinastije upravljaju iz Praga ne samo posedima u Bohemiji i Moravskoj, već i u Poljskoj i Mađarskoj. Bogatstvo rudnika srebra u oblasti Kutna Hora, čini glavnu srednjovekovnu ekonomsku moć ovog regiona. Novac pravljen od tog srebra, srebrni praški groš, je najstabilnija i najtraženija valuta u Evropi toga doba. Taman kad je sve izgledalo sjajno i večno, ubistvo mladog vladara Venceslava III, 1306. godine, skida sa istorijske scene dinastiju Premislavaca. Jan, novi vladar dolazi iz Luksemburga, dobivši tron u miraz uz ženu, princezu Elišku Premislavsku. Janov sin, Venceslav, odrastao na dvoru u Parizu, po povratku u Prag uzima ime Karlo IV (Karel IV) i postaje car moćne Češke imperije i Svetoga Rimskog carstva.
Držao se pravila: vodimo ljubav a ne rat, pa je zemlje osvajao ženidbama. Bio je veliki kolekcionar relikvija, od kojih se neke mogu videti u dvorcu Karštajn. Učinio je mnogo za Češku i još za života dobio atribut “otac nacije”. Obnavlja i proširuje praški zamak, gradi sa ocem katedralu Svetog Vita, trasira novi deo grada u kome kamenim zdanjima zamenjuje trošne i oronule drvene građevine, osniva 1348. godine Univerzitet, gradi već pomenuti zamak Karlštajn i osniva banju u Karlovim Varima. Po smrti ovog vladara, nasleđuje ga sin Venceslav IV, sa čijim se dolaskom na vlast, poklapa početak kraja dotadašnjeg srednjovekovnog prosperiteta. Sukobi, ratovi i pogromi najavljuju kraj zlatnog doba. Vladari Jagelianske dinastije ne uspevaju da konsoliduju državu. Kralj Vladislav II postaje i mađarski kralj, pa se 1490. godine seli na Budim. Nakon tragične smrti kralja Ludovika u bitci protiv Turaka kod Mohača 1526. nestaje Jagelianska dinastija. Bohemijsko plemstvo austrijskom vladaru Francu Jozefu nudi češku krunu, on im, u maniru današnjih političara, obećava da će biti dobar kralj i tolerantan prema svim religijskim shvatanjima. Kako to već biva u istoriji, obećanja su primamljiva hrana za naivne i lakoverne. Car Rudolf II 1584. godine prenosi svoju prestonicu u Prag, i tada grad postaje miljenik istorije! Ovde je evropski centar poznog manirizma, a car, ljubitelj umetnosti okružen je umetnicima, filozofima i šarlatanima koji se svojski bore za carsku naklonost i poneki groš. Tadašnje “vreme procvata” povezano je sa nacionalnim buđenjem Čeha. Gradska aristokratija neštedimice sponzoriše nacionalne teatre, opere, slikare, pisce i pesnike. Vlada antagonizam između stvaraoca na češkom i onih koji koriste nemački jezik. Danas, u Pragu, taj rivalitet najbolje se vidi na fasadama zdanja kao što su germanski Rudolfinum i Državna Opera sa jedne i Narodni teatar i Narodni muzej sa druge strane. Nova gradnja u maniru Art Nouvea sa početka XIX veka menja monotoniju dugotrajnog baroknog stila Praga. Početkom XX veka niču brojne kubističke arhitektonske forme. Bohemija je jedina zemlja na svetu gde postoje kubističke građevinske forme, a Prag svetska prestonica kubističke arhitekture.
Habsburgovci će vladati Bohemijom, Austrijom i Mađarskom do 1918. godine, kada se formira Čehoslovačka. 28. oktobra 1928. godine Prag je proglašen za glavni grad novoosnovane republike. Predsednik Republike Masarik razvija demokratiju i naklono gleda na rad gradskog arhitekte Josipa Plečnika. Nadrealizam čeških umetnika, ideje uobličene u delima Karela Čapeka zbližavaju Prag i Pariz. Ovaj medeni mesec prestaje minhenskim sporazumom iz 1938. godine, kada Velika Britanija i Francuska prepuštaju Čehe Hitleru. Nacisti rešavaju vekovni spor između Čeha Slovena i Čeha Germana, tako što ih sve proglašavaju Nemcima. Prag preživljava Drugi svetski rat maltene neoštećen, za razliku od Varšave.
1948. godine Čehoslovačka je pripojena “istočnom lageru”, zajednici socijalističkih država pod kontrolom SSSR-a. 1968. na Karlovim namjestima Dubček započinje praško proleće, koje okončava upad sovjetskih tenkova 21. avgusta iste godine. 1989. godine “plišanom revolucijom” Vlaclav Havel uvodi zemlju u društvo demokratskih država.
Menjamo evre u hotelu “Kanarek”, kupujemo razglednice sa markicama i karte za prevoz koje vremenski traju 75 minuta bez obzira na broj i vrstu prevoza po ceni od 20 kruna. Cenu u dinarima dobićete prostim množenjem sa tri. Hotel se nalazi u istočnom delu Pragu, udaljen pola sata od centra autobusom i metroom, to jest tramvajem. Metro linije A, B, C građene su sedamdesetih godina prošlog veka i ukrštaju se na trgu Hladany. Ugledaćete automate sa kesama koje će vam biti potrebne ako šetate kućne ljubimce. Videćete, takođe, da se ne koriste baš redovno.
Stara železnička stanica u stilu secesije pretvorena je u muzej. Odatle smo krenuli u razgledanje grada. Vodič nam je simpatični Luboš, koji pripovedanje šarmantno i sa merom začini ponekom seksualnom zanimljivošću. Tako nam je održao kratak kurs češkog, te smo saznali da ako se u Češkoj slikamo to znači da smo se skinuli, a onda treba se treba mrdati ako imate adekvatnog partnera. Devojku ne bismo smeli nazvati curom, jer bi to bila aluzija na njen moral. Prolazimo pored zgrade nekadašnje Savezne skupštine u kojoj se danas nalazi Radio “Slododna Evropa”. Za vreme našeg boravka postojala je pretnja od terorisičkih napada, pa su bile primetno pojačane policiske snage na ulicama Praga. Bio je i praznik - dan Sv. Vaclava ili Dan državnosti. Obišli smo palatu na Vaclavskim namestima sa Narodnim muzejom u neorenesansnom stilu (mineraološka, paleološka, zoološka i antropološka kolekcija, kao i maketu Praga), statuu kneza Vaclava (koga je brat ubio 935. godine), kao i njenu parodiju u pasažu palate Lucerna, Operu, Starogradske namjesti (Starogradski trg) iz XII veka, gde je 1415. spaljen reformator Jan Hus jer se borio protiv korupcije, što je i u ono vreme bio opasan posao. Ovo mesto je predstavljalo centar starog sveta, pa vredi pogledati palatu opštine Valštegnoj sa astronomskim satom Orloj starim 600 godina.
Na svaki puni sat možete videti 12 apostola, a Jozef Maneš je na njega postavio kalendar sa zodijačkim znacima. Modernim brzim liftovima (koji se odlično uklapaju u kamenu godsku strukturu kule) možete se popeti na vrh i uživati u panorami zlatnog grada. Kipovi na astronomskom satu uništeni su pri nemačkom bombardovanju 1945. godine i zamenjeni novim, identičnog izgleda. Na kuli iza mesingane ploče sa natpisom 1945 nalazi se ćup sa zemljom sa ratišta gde je nemačka artiljerija pobila 84 hiljada vojnika Crvene armije, u jednoj od najžešćih bitaka II svetskog rata. Obiđite zatim crkvu Sv. Nikole sa ogromnim kristalnim lusterom, čija kupola dominira nad panoramom grada. Ova barokna građevina bila je mesto u kojem je Mocart svirao orgulje, u vreme dok se nije provodio. Bio je nemirnog duha, pa su ga da bi završio operu “Don Đovani” 1787. godine zaključali, posle čega ju je završio za samo jedan dan. U prodavnici Karlovog univerziteta možete kupiti simpatičan pulover sa amblemom ove školske ustanove. Kafka (1883-1924) rođen je na današnjem Trgu Franca Kafke br. 5, u blizini crkve Sv. Nikole. Radio je na Venclavskom trgu u Zavodu za zaštitu radnika. Njegova verenica Felice Bauer živela je u broju 864 ulice Na Prikope. Gospodin K. pobegao je od nje bukvalno ispred samog oltara. Otac mu je imao radnju u Kinski palati sagrađenoj u rokoko stilu. Klementinum je bio najstariji i najveći jezuitski samostan u Češkoj. Barokna sala biblioteke sa galerijom iz tridesetih godina XVIII veka zaustaviće vam dah. Ovde je Johan Kepler spoznao zakone kretanja planeta. Dok šetate bulevarima i zadivljeno posmatrate renesansne, barokne ili art nuovo fasade, otkrićete jevrejsku četvrt. Legenda kaže da su se Jevreji doselili nakon uništenja jerusalimskog hrama. Nisu naišli na dobrodošlicu, a Karlo IV im je 1716. godine obezbedio autonomiju. Nacisti su ovaj kvart hteli da pretvore u morbidni Muzej istrebljene rase. Jevrejski kvart Jozef, krije troslojno jevrejsko groblje sa 12 hiljada nadgrobnih spomenika u gotskom, renesansnom i baroknom stilu. Jevreji spomenike koji se nakrive ostavljaju u tom položaju, objašnjavajući da je Bog tako hteo. Atmosfera na groblju je jedinstvena i neponovljiva. Pejzaž je najinspirativniji u ranu jesen, a prepoznaćete da je ovde grupa INXS snimila svoj čuveni video spot. Pored desetak sinagoga, među kojima je napoznatija Straronova sinagoga (kamen je donesen iz Jerusalima) sa spiskom pogubljenih za vreme II svetskog rata, najstarija je sačuvana sinagoga u centralnoj Evropi, a sagrađena je u XIII veku u ranom gotskom stilu. Ovde smo nabavili tipične jevrejske pokrivače za glavu (jarmulke). Gradsku panoramu možete posmatrati sa TV tornja “Žižkov”, jednom od omraženih simbola prohujalog totalitarnog režima, podignutog 1970. godine radi ometanja zapadnih radio i TV programa. Iz tog vremena potiče i monumetalni stadion Strahov. Nekada se ovde nalazio i najveći kip Staljina težak 14 hiljada tona, koji se mogao videti s bilo kog mesta u Pragu. Staljinov naslednik, Hruščov naredio je 1962. godine da se ovaj spomenik digne u vazduh. Na istom mestu 1996. godine Majkl Džekson je podigao sopstveni kip i otpočeo turneju. Ponešto je ostalo od nekad združenih socijalističkih zemalja, pa pronalazimo odlična vina, crno bugarsko “Egri Bekirek” i čuveno mađarsko belo “Tokaj”. 2002. godine
Po propasti komunističkog režima, Prag je preporođen vrlo brzo ponovo postao jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Evropi. Ponuda tradicionalnih pabova i kafana dopunjena je nizom internacionalnih restorana, koktel barova i trendi kafića. Na svu sreću i dalje možete da se rasturite od svinjetine i knedli, i sve to zalijete galonima piva. Cjena, prava sitnica! Nemojte u poslednjoj rečenici tražiti ironiju, jer je nema. Na ulici, ako nemate vremena zbog obimnih razgledanja, možete pojesti odlične kobasice sa kupusom uz pivo. Šteta bi bilo da ne svratite u restoran “Slavija” i uz novine na trščanom držaču, na mermernom stolu popijete kapućino. Da li treba pominjati čuvene pivnice: “U Fleku”, “Zlatni tigar” ( ovde se provodio Hrabel, a engleskog kralja služio je u francuskom restoranu “Sara Bernard”. Ako neko zasvira saksofon onda je to Bil Klinton), zatim “Arko” (omiljena Kafkina pivnica). Mi odlazimo u pivnici “Vejvoda”. Zakrvavljeni pogledi škotskih fudbalskih navijača u kiltovima, koji sutra igraju sa “Slavijom”, nataknute sovjetske šapke, “Staropramen” pivo, pijana pesma i žamor. Masna kolenica sa renom ispred mene, koji samo par crnih piva može da pripitomi. Kažu ako u češkoj pivnici nađete slobodno mesto, to znači da je neko od redovnih gostiju preminuo. I posle svega kišna noć, šetnja mokrim praškim ulicama u potrazi za zadovoljenjem. Pogled mi pade na treći sprat kuće kraj Karlovog mosta. Svetlost iznenada sevnu, otvoriše se vrata, pojavi se mršava žena pružajući ruke. “Ko je ona? Prijatelj? Da li je na mojoj strani? Kao pseto!”, rekoh i moje telo utonu u san.
Dok se jutro svetlo i uzbudljivo pomaljalo među praškim krovovima, vrapci su veselo cvrkutali, sigurni u svojim gnezdima. Sa ulica su dolazili zvuci prvih kamiona, tramvaja, užurbani koraci ranoranioca koji su žurili na posao. Vltava je spokojno tekla, vešto skrivajući svoje drrevne tajne. Retki trenuci spokoja i iskonske sreće. Bistroi su se otvarali. Ušao sam u jedan od njih. Dok sam jeo kroasan i pio prvi kapućino, pogledom sam okrznuo prolaznike. Zamislih se, setivši se svog prvog susreta sa ovim gradom.
Prag, novembar 1986. godine. Vreme rigidnog komunističkog režima. Sa vrha jedne barokne praške zgrade dopirao je zvuk rock’n'rolla. U podnožju zgrade vojnici u smešnim, demodiranim uniformama nervozno su pušili i ispijali nešto iz flaše. Redovi po prodavnicama, nemaština, neljubazne zapuštene prodavačice, sumorna lica prolaznika, pijani noćni šetači. Svugde prisutna svemoguća nemilosrdna policija. Prelep grad u ružnom, sivom odelu, koje mu je, ne pitajući ga, sašio i bezvoljno navukao sovjetski krojač. Sada je sve drugačije. Ulice su pune ljudi, gradu su se vratile boje. Ni ja više nisam isti. Preturio sam preko pleća lažna prijateljstva, ljubavi sa rokom trajanja, prolazne države i dugotrajne ratove. Nemam više starih iluzija, ali ni novih strahova. Jedino još ponosno nosim onaj isti dečački osmeh, koji, uprkos svemu, ne skidam sa lica. Karenjinov osmeh.
Karlov most dug 515 metara je najstariji most u Pragu, gradnja je počela 9. juna 1357 (po preporukama astrologa), a Karlovo ime nosi od 1870. godine. Most je građen u gotskom stilu sa kulom i trideset statua. Dok šetate mostom možete da slušate različite muzičke numere, kupujete suvenire ili jednostavno samo gledate labudove. Potražite kip Sv. Ivana Nepomuka i protrljajte mesingani reljef što, navodno, donosi sreću. Isto se postiže i glađenjem obližnjeg mesinganog psa. Videćete i kip Sv. Ćirila i Metodija. Disko bar “Lavka”, koji se nalazi ispod Karlovog mosta, otvoren je 24 časa dnevno. Iznad ulaza u njega , a na oko 1,8 metara visine, povučena je crta masnom crvenom bojom i napisan datum 14.08.2002. Toga dana su se u “Lavki” zabavljale vlatavske ribe i rakovi. Grad je bio pod vodom. Na veoma lepom mestu pronašli smo ambasadu Srbije.
Kruna Sv. Venceslava iz 1346. godine čuva se u kapeli Sv. Venceslava u katedrali Sv. Vita. Nemački zapovednik za vreme II svetskog rata zloupotrebio je krunu noseći je, ali je nedugo zatim preminuo. Razgledali smo Strahovski manastir sa crkvom Uspenja Device Marije, bibliotekom iz XVII veka i bočnom kapelom Sv. Nerberta. Biblioteka ima oko 140 hiljada knjiga, uključujuči i vrlo stare i vredne rukopise. Obišli smo Teološku i Filozofsku salu i galeriju slika. 
Kod Loreta smo dočekali da u pun sat čujemo melodiju koju stvaraju zvona katedrale. Bitlsi su pevali “There are places I’ll remember forever”, jedno od takvih mesta je Prag, pa u to ime posetismo zid sa Lenonovim muralom. Žičarom smo se popeli do Petršinskog vidikovca (kule) visokog 60 metara, sagrađenog 1891. godine, samo tri godine posle Ajfelovog orginala. Do vrha se stiže prelaskom preko tačno 299 stepenika. Ovde se skupljaju zaljubljeni, a bilo bi dobro da dolaze češće. jer je svaki treći brak u Češkoj razvede. Potom smo u bašti obišli Lavirint sa krivim ogledalima i ukrajinsku crkvu.
Zlatna ulica je grupa prizemnih kućica sazidana pored gotičkih bedema. U njima su navodno stvarali alhemičari. Po bogatsvu kojim odiše grad, nisam siguran da svoj rad nisu krunisali uspehom. Obilazimo kuće, male prodavnice suvenira i uživamo u neponovljivoj atmosferi. Kupujemo i par suvenira: male vitezove, lutke vešticu za sreću, alhemičarske označivače knjiga, pivske krigle, turističke knjige, majicu sa Kafkinim likom. U okviru fortifikacionog utvrđenja koje je 1496. godine podigao Bebedikt Rejt nalazi se zatvor Daliborka, koji je ime dobio po prvom utamničenom stanovniku. U davno doba legendarna češka knjeginja Libuše, stojeći na višegradskoj steni, predskazala je nastanak grada čija će se slava proneti svetom:
“Vidim veliki grad, čija će slava dodirivati zvezde… Tаčno u šumama pored reke Vltave naći ćeš čoveka koji pravi kućne rgаgove (prah) i po tome grad ćeš nazvati Prag (Praha)…”
Njeno proročanstvo se ostvarilo, pa je na obalama srebrne Vltave, nikao čudesni grad okružen brdima. Njega su čuvale dve tvrđave Praški grad. sedište čeških kneževa i kraljeva i na visokoj strmoj litici Višegrad, ovekovečen u predanjima i legendama. Podzemni tuneli i sale Gorlice služile su za premeštanje oružane posade radi zaštite Višegradskih bedema. Ovo zdanje možete obići u dužini od jednog kilometra i ono će vam ispričati priču o prohujalim vremenima. Ulaz je kod Crnog mosta, a danas ćete u kazamatima pronaći orginalne kipove sa Karlovog mosta. U Nerudovoj ulici pogledajte stilizovane kućne oznake u vidu amblema. Praški dvorac na Hradčanima 1598. godine dobija status kraljevskog grada, a danas je rezidencija češkog predsednika, Obiđite špansku salu iz X veka , nacionalnu galeriju, posmatrajte smenu straže, zatim posetite crkvu Sv Vita iz X veka, kapelu Sv Venceslava, crkvu Sv Mikulaša, baziliku Sv Đorđa, grobnice kraljeva, Stari kraljev dvorac sa Vladislavskom dvoranom. Na viteške turnire koji su se odvijali u ogromnoj Vladislavskoj sali, vitezovi su dolazili niskim i širokim stepeništem. Tadašnje društvo nije marilo za ravnopravnost polova, pa su neverne žene držali u posebnim kavezima. Katedrala Sv Vita će vas oduševiti svojim energijom, u njoj potražite grob Karla IV, a ako ste dobro fizički pripremljeni, spiralnim stepenicama se popnite do vidikovca, odakle možete posmatrati prekrasnu panoramu grada. Možete iznajmiti uređaj, nalik mobilnom telefonu, putem kojeg ćete se upoznati s istorijom i značajem ovog zdanja. U kraljevom vrtu možete žaliti što nema lavirinta i stabala ananasa, ali vam neće nedostajati lavovi Rudolfa II. U svakom slučaju, nastavak “Da Vinčijevog koda” bi definitivno trebalo otpočeti ovde. Misterije ovog grada, za početak, garantuju uzbudljiv zaplet. U Češkoj postoji dva načina obračuna sa neistomišljenicima, izbacivanjem kroz prozor (najčešće) ili spaljivanjem. 1419. godine počeo je ovakav način smaknuća, isto se dogodilo službenicima Vladislava II, a 1618. godine protestanski plemići su kroz prozor izbacili dva katolička guvernera (što je bio razlog otpočinjanja 30 godišnjeg rata). Katolici tvrde da su njihove guvernere spasili anđeli, međutim istina je mnogo prizemnija i glasi da je njihov pad ublažila gomila konjskog izmeta izbačenog iz Vladisavljeve dvorane posle jednog od viteških turnira. Čak je i poznati pisac Bohumil Hrabal okončao život 1997. godine padom kroz prozor bolničke sobe. Spaljen je već pomenuti borac protiv korupcije Jan Hus, a njegov imenjak Palah spalio se na Vaclavskim namestima u znak protesta protiv sovjetse agresije 1968. godine.
Od novijih arhitektonskih čudesa vredna je pomena zgrada koja pleše, Džindžer i Rodžer, delo američkog i češkog arhitekte srpskog porekla. Na raspolaganju vam stoje brojni muzeji kao što su Dvoržakov, Smetanin, Mocartov, ali i čudni, ako ne i bizarni, poput muzeja policije, torture, komunizma (posebnu pažnju posvetite sobi u kojoj su ispitivani politički neprijatelji), seksa, insekata, lutaka, voštanih figura. U svakom slučaju vaša znatiželja, bilo koje vrste, biće na adekvatan način zadovoljena. Na raspolaganju su vam i lutkarska pozorišta, operete i magično pozorište. U Pragu su snimani poznati filmovi “Amadeus”, “Nemoguća misija”, “Bornov identitet”, “Nepodnošljiva lakoća postojanja”, “Praški duet” i mnogi drugi. Prosečna plata je 700-800 €, godišnji odmor traje od 4 do 6 nedelja, socijalna zaštita je slična srpskoj, s tim što su bolje zaštićene trudnice. Školstva ima, takođe, dosta sličnosti sa našim, mada su socijalno ugožene kategorije i u ovom slučaju, bolje zbrinute. Cene nekretina i iznajmljivanja stanova skoro su iste kao u Srbiji, ako ne i jeftinije.Večernju feštu započinjemo sa čuvenim gulaš knedličkama koje bolje klize uz par crnih piva. Shvatamo zašto industrija flaširane vode u Češkoj mora propasti. I dok sedimo u jednoj od bašti u ulici Na Prikope, vešto nas zavodi zelena vila, a pred nama paradiraju vilenjaci, zmajevi, vitezovi, alhemičari, duhovi, kosturi, zombiji, veštice i vampiri. Mračni, tajanstveni Prag, iznenadni fleš i doživeli smo preobražaj. Sva je sreća da jutro nismo dočekali u sluzavom oklopu bube sa bezbroj tankih dlakavih nožica.
Ostavljamo za sobom Prag i izlet započinjemo posetom fabrici piva u Krušovicama. Snabdeli smo se potrebnim zalihama ovog hmeljskog osvežavajućeg napitka i čuvenim napolitakama (naravno nismo imali nameru da evociramo uspomene iz vojske). Uputili smo se ka Karlovim Varima. Mineralna voda iz ove banje dobra je za želudac, pa možete videti pacijente kako s porculanskim šoljicama u rukama, šetaju ovom čuvenom banjom. Lečili su se ovde Betoven. Gogolj, List, Šopen, Gete, Šiler, Dvoržak, Pavlov, Frod i Marks, o čemu svedoče statue pojedinih od njih.. Ruska crkva Sv. Petra i Pavla iz 1887. godine pleni svojom lepotom, kao i crkva Sv. Marije Magdalene. U hotelu “Termal” sagrađenom u socrealističkom maniru, na otvorenom termalno bazenu kupanje košta 60 kruna, ali zadovoljstvo ove vrste, nema cenu. Uživate u toploj termalnoj vodi (oko 30°C), dok vas blagi povetarac mazi po obrazima, okruženi scenografijom iz bajke. I dok Čehinjice u toplesu vežbaju sinhrono plivanje, a kelner vam pokraj bazena donosi hladno pivo sa sečenom kragnom, iz sna vas budi i greje vam dušu i telo biljna rakija beherovka. Osećate se kao poznati britanski agent pod rednim brojem 007, čija je najnovija avantura snimana ovde. Karlove Vari su “glumile” Crnu Goru, na sreću naših južnih komšija. Obiđite”Ričmond Park hotel” i prošetati parkom sa izuzetnim statuama. U blizini banje se nalazi zloglasni Terezin, vojničko utvrđenje koje je sagradio Jozef II u XVIII veku. Nacisti su ga pretvorili u koncetracioni logor za istrebljenje Jevreja. U povratku smo svratili u jedan od Shoping molova u predgrađu Praga. Posetili smo “Ikeu” i “Tesco”. Bogata ponuda i niske cene, je nešto, na šta ćemo, u Srbiji još čekati, Nadam se, ne još dugo. Šetamo gradom i posmatramo prodavnice u Pariskoj ulici sa firmiranom garderoba i antikvitetima, prijatne kafiće za predah od razgledanja i kupovine. Što se zabave tiče tu su “Hard Rock Cafe”, “Planet Holliwood” i slična mesta. Mi smo podlegli romantičnoj atmosferi kvarta Ungelt. Veče smo začinili posetom svetlećim fontanama “Križik”, fascinantnom doživljaju kada tri hiljade mlaznica osvetli 1200 svetiljki Ovu hidromehaničku koreografiju kontroliše računar, a muzika se kreće od klasičnih kompozicija, preko teškog roka do veselih Diznijevih numera.
Napuštamo hotel i krećemo ka Češkom Krasu i zamku Karlštajn, najznačajnem srednjovekovnom zamku, sagrađenom između 1348-1355. godine, rezidenciji češkog vladara Karla IV sa bogatom riznicom carskog blaga, relikvija i kraljevskih dragulja.
Na poziv iz zamka zemljomer K, mada nije sasvim siguran da je zaista pozvan, stiže u selo u kojem vlada stalna zima, a mrak se spušta posle tri sata sunca:
“Bilo je pozno veče kada je stigao K. Selo je bilo pod dubokim snegom. Uopšte se nije mogao sagledati breg na kome se nalazio zamak, okruživali su ga magla i mrak, ni najslabiji tračak svetlosti nije nagoveštavao veliki zamak. K. je dugo stajao na drvenom mostu, koji je od puta vodio ka selu i gledao naviše u prividnu prazninu.”
(Zamak, F. Kafka)
Zemljomer K. nikad ne stiže do željenog cilja, svoga spasenja, personifikovanom u imaginarnom zamku. Zamak koji smo mi posetili, nimalo ne liči na ovaj iz romana. Razgledamo prodavnice sa raznovrsnim suvenirima, a naročito su interesanti antikviteti. Informacioni turistički punkt je prepun reklamnog materijala, a nećete verovati da ovde smeštaj možete naći već za 600 dinara. Kada bi posetilac stigao u zamak Karštajn i hteo da poseti Karla IV, prvo bi prošao kroz špalir vitezova i našao u dvorani sa čijih zidova su ga gledale slike Karlovih predhodnika i samog Karla IV. Kralj bi ih primao u svojoj sobi, sedeći na prestolu koji se nalazio u senci, tako da je on posetioca dobro video, ali ne i ovaj njega. Kralj je imao svu udobnost onog vremena računajući i prostoriju gde je i on morao ići peške. Saslušali smo priče o tajnama ovog dvorca, odslušali predivnu srednjevekovnu muziku, razgledali prodavnicu suvenira. U poslastičarnici probamo čuvenu češku pitu sa jabukama, a kao uspomenu kupujem sovjetsku kapu, suvenir na dane pripadnosti Češke istočnom bloku. Sledi panoramska vožnja brodićem po Vltavi, uz Smetaninu “Moju domovinu”. Promiču zdanja Narodnog pozorišta, sagrađeno između 1868-1881. godine u neorenesansnom stilu, Masarikov kej sa kućama u secesionističkom stilu sa početka XX veka. Prag možete razgledati iz fijakera, otvorenog turističkog autobusa ili iz oldtajmera. Odluka je na vama! Još ste tu, šta pobogu, čekate?
Nenad M. Peric
U subotu, 12. decembra u klubu Base progressive trance and progressive house party.
Ime i prezime: Dušan Kecman 
