Ako je suština u zalaganju da se zaštiti (tj. ne proda) infrastruktura, onda je strategija nastupa, po mom utisku, potpuno pogrešna i na osnovu nje se u startu gubi veliki broj saveznika.
Ne postoji niko ozbiljan ko se bavi telekomunikacijama (mada ni nije obavezno da se bavi) ko smatra da celokupnu telekomunikacionu infrastrukturu treba prodati i/ili poveriti na upravljanje nekoj inostranoj kompaniji. To svakako, verujem i sam, ne bi bilo najbolje za razvoj srpskih telekomunikacija. Ali prodavala je srpska vlast monopole i produžavala njihove trajanje i duvandžijama i naftadžijama – pa se malo ko uzbuđivao (znači, bilo je i ranije zlatnih koka i srebrnine – manimo se više tih besmislenih poređenja). Lično sam na ovom blogu nekoliko puta „otvarao“ temu infrastrukture (TTK), čak sam to pominjao i u svojoj diskusiji oko srpske strategije razvoja broadbanda. Pominjao sam engleska iskustva namerno u više navrata. Ali ovde dok nekome ne staviš prst u oko, briga ga šta ko misli i o čemu govori! Pričalo se o katastru telekomunikacione kanalizacije i baš se pitam dokle se došlo (RATEL). Sad kad se polako „car primiče duvaru“ i para i državnoj kasi manjka za štošta, ja ne bih da pominjem nikakvo porodično blago, već da se tužno prisetim da se kod nas mnoge stvari ne rade na vreme i ne razmišlja mnogo unapred, već vlast - od izbora do izbora, a narod - od danas do sutra. Varate se ako mislite da je Telekom zlatna koka ove vlasti, njena zlatna koka je srpsko biračko telo!
Nadajmo se da će se naći neki način (ako uopšte postoji) da se bar deo infrastrukture učini opštim dobrom, radi bržeg i efikasnijeg razvoja srpskih telekomunikacija.
Bilo je predloga i oko profesionalizacije menadžmenta kompanije (biranje na konkursu itd.) kao bolje opcije od prodaje većinskog državnog dela. To je svakako dobra ideja, ali da li realno postoji politička volja i odlučnost da se ukine partijska podela direktorskih mesta u državnim preduzećima, ne samo kad je Telekom u pitanju?
Zalaganje za privatizaciju ili dokapitalizaciju bilo koje kompanije koja je partijski plen po okončanju izbora nije štetno i nije protiv interesa građana ove zemlje. Pri tome podrazumevam da se gleda kome se prodaje, kako i pod kojim uslovima, jer su neka dosadašnja iskustva zaista skandalozna.
Izjašnjavati se za i protiv prodaje nekog preduzeća bez pravih i potpunih informacija o njegovom poslovanju, strukturi prihoda, efikasnosti ulaganja, organizacionim prilikama itd. za ozbiljne ljude i intelektualce je neprimereno i neodgovorno. Berza je jedan od realnih pokazatelja poslovanja i atraktivnosti neke kompanije, ali državni operator (kao ni drugi srpski operatori) nije na berzi. Zato valjda i mnogi koji su protiv prodaje TS iz ovih ili onih razloga imaju i svoje ALI na tu prodaju.
Da li neko smatra da će smanjiti ili ugroziti šanse za pobedu Barselone ako priča ili piše o tome da su njene zvezde u slaboj formi, lošim odnosima ili su pili pivo posle večere? Sve se dokazuje i pokazuje na terenu, a Barselona je Barselona, jeli tako? E pa, isto važi i za kompanije i nije Ljuba Živkov ugrozio prodaju Telekoma zato što je napisao da mu telefon ne radi 15-20 dana (izvor Blic Novac 10.07.2010.). U današnje informatičko i globalističko doba ništa se ne može sakriti, a ako se i može podvaliti, setite se primera našeg NIS-a i novih gazda iz Rusije.
Treba se baviti činjenicama umesto špekulacijama i pretpostavkama! Ako neko više voli da se bavi pretpostavkama i očekivanjima, za njega (ili nju) imam samo jedno pitanje: Šta ako u godinama koje slede Telekom ne bude imao sadašnju dobit (i sadašnju vrednost) i počne da posluje lošije zbog konkurencije, ekonomske krize, nestabilnog kursa i još koječega? Ko onda preuzima odgovornost za možda propuštenu (finansijsku) priliku i na čija leđa se taj rizik prenosi? Dakle, jasno je svima, mislim, da je situacija ozbiljna i da je treba dobro izanalizirati, a ne lupati u talambase „Ua, Nemci! Ua, Turci! Ua, ekonomisti-liberali!“
Jedno je sigurno – TS u većinskom vlasništvu države ili ne – nastaviće da radi više ili manje uspešno. Priče o tome da će država imati štetu i manje „zarađivati“ ako vlasnici budu stranci – potpuno su proizvoljne i sasvim sam siguran netačne. Plašiti javnost takvim proizvoljnostima je neodgovorno i neozbiljno. Pratite i dalje ovaj blog, potrudiću se da napišem i o nekim činjenicama vezanim za gazdovanje „omraženog“ Dojče Telekoma.
Pošto je Radio Niš konačno prestao za emitovanjem na frekvenciji 99.5 MHz, tu frekvenciju će od 15 Aprila preuzeti 
