Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

British Telecom (BT) je napokon dobio dozvolu od regulatora Ofcom-a za triple-play ponudu u paketu (voice, internet, TV) i za nekoliko dana startovaće prvi put sa takvom ponudom (izvor: ZDNet UK). Do sada, zbog dominantnog položaja na tržištu BT-u nije bilo dozvoljeno da prodaje i nudi triple-play pakete da ne bi „manjinskim” operatorima pravio nelojalnu konkurenciju. Tako je Ofcom sprečavao monopolsko ponašanje. Pisao sam o tome ranije da je sadašnja ocena regulatora u Britaniji da BT nije više operator sa značajnim tržišnim učešćem. Glavni konkurenti BT-a na britanskom tržištu su Sky i Virgin Media. Prema podacima Ofcoma, skoro polovina domaćinstava i malih preduzeća (oko 12 miliona korisnika) koristi usluge drugih servis-provajdera (ne BT-a).

BT priprema tri triple-play paketa koji obuhvataju brzi internet do 24 Mbps (baziran na ADSL2+), jedan od tri TV paketa i besplatne pozive u mreži (sa izvesnom diferencijacijom). Mobilni pozivi nisu uključeni u pakete (zbog cena interkonekcije). Iako se BT-paketi nude po diskontnim cenama, ipak neće biti jeftiniji u odnosu na ponudu konkurenata. Osnovni BT paket će koštati 36,53 funte, što je 3,29 funti skuplje od osnovne ponude Virgin Media. Sa druge strane, srednji paket BT-a jeftiniji od Virgin Media-inog ekvivalenta za skoro 8 funti, dok je treći top paket BT-a ponovo skuplji od Virgin Media-inog za 7,5 funti. Čini se da ovakvom politikom cena svako cilja na pojedini („svoj”) segment tržišta. Ponuda operatora Sky je malo skuplja od pomenuta dva konkurenta, mada se paketi ne mogu adekvatno porediti u odnosu na sadržaj. BT nudi ugovore na 18 meseci, Virgin Media na 12, a oba operatora u prva dva-tri meseca nude popuste.

Samo obratite pažnju na dva segmenta: cene usluga i rad regulatora. Gde je srpsko tržište telekomunikacija u odnosu na britansko?

Kao i većina radio stanica koje nemaju dozvolu ili su ostale bez dozvole, i Radio Fokus se registrovao i postao javno glasilo, pod registarskim brojem RA000188 što i možete videti na ovom linku. Radio Fokus je na poslednjem konkursu prvo dobio dozvolu za emitovanje na nacionalnom nivou, a potom i ostao bez dozvole zbog toga što nije u predviđenom roku postavio svoje predajnike. Evo i linka na kome se vidi da je Radio Fokus ostao bez dozvole. Ostaje nam sada da vidimo kako će se dalje regulisati rad ove radio stanice, kao i većine radio stanica koje su se registrovale kao Javno Glasilo a ostale su bez dozvole ili iz nisu ni imale.

Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) dao je saglasnost preduzeću za telekomunikacije „Тelekom Srbija“ a.d. za povećanje mesečne telefonske pretplate za direktni telefonski priključak za rezidencijalne i biznis korisnike.

Telekom će od 1. aprila ove godine moći da izvrši promenu cene pretplate na iznos od 388 dinara bez PDV-a, uz obavezu da obavesti svoje korisnike o novoj ceni pretplate 30 dana od početka njene primene, kao i da u okviru pretplate obezbedi 150 besplatnih impulsa mesečno svakom domaćinstvu. RATEL je, takođe, dao saglasnost i preduzeću SBB za povećanje cene usluge distribucije radijskih i televizijskih programa u svojim mrežama. SBB će od 1. marta ove godine moci da izvrsi promenu cene usluge na iznos od 820 dinara, uz obavezu da obavesti svoje korisnike, najmanje 14 dana pre početka primene nove cene.
(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Fotografije Srbije: http://fotografijesrbije.blogspot.com - Planinarske akcije: http://planinarskeakcije.blogspot.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Telenor zvanično dobio licencu. Inauguraciji drugog fiksnog operatora prisustvovali predsednik srpske Vlade i ministarka za telekomunikacije i ID.
Direktor Telenora rekao da se nisu dogovorili sa Telekomom oko cena za korišćenje infrastrukture i da je na potezu RATEL. Ovlašćeni iz RATEL-a rekli su da će problem sigurno biti rešen. Verovatno je u redu da se Telekom, kao mlada, malo femka, nije u redu da odma' sve da. Ja sam preterao u očekivanju da RATEL neće morati da arbitrira. Sindrom kontrolisanog uma.

Prenosivost broja u mobilnoj će biti moguća od sledeće Nove godine, pod palicom RATEL-a koji će biti “rukovalac baze”. Dobro za RATEL, mada je mog’o i neko drugi da lepo živi od toga. Prvi NP pretplatnik koji će “carskim rezom” oko ponoći 01.01.2011. promeniti mobilnog operatora biće KO? Hoće li prvih 10 “pobegulja” dobiti nagrade od svog novog operatora? Kad će početi prijavljivanje (kladim se posle praznika)? Živi bili, pa videli kako će to izgledati kod nas koji mazohistički i “do bola” obožavamo redove čekanja .

A kako će ići prelaz? Platite 200 dinara operatoru kod koga prelazite, a ovaj vašeg starog operatora časti sa 1000 dinara jer mu je “preoteo” pretplatnika. Nema više ko prvi “devojci”, sad “devojka” dolazi sama.

E sad, vaš stari operator plaća regulatoru godišnju naknadu za numeraciju koju arči kao nacionalni resurs, a pošto vaš broj nije više kod njega “na jaslama”, onda je određeno da mu vaš novi operator nadoknadi godišnji trošak za korišćenje numeracije, proporcionalno i u skladu sa vremenom transfera pretplatnika. I sve je tu i redu, koliko brojeva vam je u mreži, toliki “porez” plaćate za korićenje numeracije, ali mi jedna stvar nije jasna.
Zašto onda novi operator daje starom onih 1000 dinara?

Dalje, nije jasno da li se prilikom promene operatora mogu menjati profili postpaid u pripaid i obrnuto. Dobro je što korisnik jednim dolaskom na šalter rešava sve (sa svoje strane), ali nije dobro što je praktično ostalo da prebacivanje traje 4 dana (2 dana provera plus 2 dana prenos broja). Šta ima toliko da se proverava, neće valjda da nose papire od jednog do drugog i trećeg?! Ako je neko nekome dužan to se da jednostavno definisati ugovorom i pravilima prelaska.

Poznavaoci mobilne očekuju fluktuaciju 5-10% mobilnih korisnika i bez obzira na srpski inat možda će tako i biti, ali prognoziram borbu za biznis korisnike. Naročito između dva fiksno-mobilna operatora koji će moći da nude pakete. Loše u celoj Number portability priči je i to što je nije “o istom trošku” regulisao i prenos broja za fiksnu telefoniju, čisto da se više ne gadimo na priču o potpuno liberalizovanom tržištu telekomunikacija. Kad se stvore normalne okolnosti, to će biti dobro baš za one koji znaju da rade posao, takvi treba da pobede i da zarade. I najbitnije – korisnicima će u tim okolnostima sigurno biti najbolje.

Prijatelj mi je ukazao na interesantan članak sa vrcavim naslovom „Širokopojasna širokogrudost“ (baš mi se sviđa naslov!) u kojem uvaženi autor, poznati i veoma priznati novinar-istraživač za ekonomska pitanja, kritikuje davanje licence Telenoru za „nepristojno“ i „sramotno“ male pare. Sluti da je sve namešteno samo da Telenor prođe i da je sve unapred dogovoreno da bi se Norvežani prihvatili „srdačne konkurencije“ Telekomu. Ova kovanica „srdačna konkurencija“ mi se takođe veoma dopada, a tumačim da se odnosi na Telekom koji je oduševljeno pozdravio velikog takmaca, kao što je i Barcelona trebalo da pozdravi dolazak Kake i Ronalda u Real.

Da cela priča o konkurentnosti nema smisla, autor pomenutog teksta vidi i iz najave generalnog Telenora Srbija da planiraju tričava „ulaganja od nekoliko miliona evra godišnje“ u izgradnju sopstvene mreže. To se potkrepljuje faktima o ulaganjima Telekoma u prethodnih nekoliko godina, a koja se mere desetinama i stotinama miliona Evra godišnje. Autor je ubeđen da bi bilo „uloženo i više da Telekom nije ostao bez investicionog kapaciteta nakon što je kupio „mobilne licence“ u BiH i Crnoj Gori.“ Inteligentno-provokativni zaključak autora je da će Telenor biti samo „fasadni konkurent“ ako ne odreši kesu za ulaganja u fiksnu mrežu odnosno optičku kablovsku mrežu koja je dušu dala za zaradu. Uz konstatacije da „širokopojasni pristup internetu veoma brzo neće biti glavna prednost onih sa fiksnim kablovima, nego će takav pristup naširoko omogućiti i operateri mobilne telefonije“ i onu da bi„...dozvola za razvlačenje optičkih kablova širom Srbije uskoro mogla i kod nas da zaradi daleko više, već kroz koju godinu...od onoga što se može zaraditi na pukom brzom i sigurnom telefoniranju preko žice“ – i kao konac delo krasi rečenica „A onaj ko je spreman na velike investicije, spreman je i da licencu plati pristojno.“ Prc, mada čini se da je gospon Mita zaboravio da su već jednom platili i preplatili. Da je neki, norveški beg ne bi bio cicija. Stipse jedne i to sad kad nam baš treba da nam uture jedno pola milijarde evrića da ne molimo više onaj je*eni MMF, da imamo da podelimo k’o ljudi i k’o komunisti na ovu skupoću.

I tu nije kraj -ima još. Na osnovu podataka iz studije Singidunumovog FEFA (ih, što se ne javiše da budem saradnik) o preko 1,6 miliona korisnika Interneta u Srbiji, što iznosi 6,3% penetracije (uuuu, matematike!) i preko 9 miliona mobilnih korisnika, penetracija 128% (dobar račun!) ili 2 mobilna telefona po odraslom građaninu Srbije, te četvorogodišnjim ulaganjima kablovskih operatora od preko 450 miliona Evra (da l’ je mogutje?) – šta drugo čovek da pomisli nego „da se jedna važna dozvola, za ugradnju i rentiranje jedne fiksne optičke mreže danas prodaje za jedan jedini milion evra upućuje bar na dva zaključka - da zainteresovani novi operator ima procenu da stiže kasno u taj posao, jer je domaći već zauzeo glavne ulice, ili da je kriza u svetu, a napose i u Srbiji, toliko duboka da se ni za poslove u (ranije) bankarima omiljenoj oblasti, sada ne mogu dobiti povoljni krediti. A možda se radi o nečem trećem ili četvrtom?“

Kasno Telenor u fiksnu stiže kad mora pola da pije, a pola Šarcu da daje. Verujem da ni sami ne znaju da su milionče platili „za ugradnju i rentiranje jedne fiksne optičke mreže“. A tu optičku mrežu treba izgraditi, ato je u Srbiji isto kao i rađanje mečke. Domaći zauzeo glavne ulice k’o oslobodilac i nema da ideš njegovom ulicom. Bankari, kao i Moskva, suzama ne veruju, znaju da Norvežani sigurno imaju još love negde u slamarici. Elem, samo našu Vladu, da izvinete zaje#aše, da im da licencu za siću što je Ratel kol’ko sutradan oberučke aminovao.

Gospodine Dimitrije, Vi ste napisali nebrojivo mnogo dobrih tekstova, kapa dole za dosadašnji rad i priznanja. Čemu ovaj izlet na teren telekomunikacija i analizu biznis-kapaciteta optičke mreže? Nije sve u ceni licence, ima nešto i u tom što je neće. I šta bi bilo da niko nije dobio licencu? Da li bi srpskim telekomunikacijama bilo bolje? Nije suština u tome da Telenor dobije licencu, makar na poklon, suština je da je dobije još desetina onih operatora koji hoće da se bave ovom delatnošću. Srbija je (pre)velika za jednog operatora. Ima za sve. To bi bila prava konkurentnost i ja ne verujem da ste Vi protiv toga, naprotiv, koliko Vas ja čitam, antimonopolski ste orijentisani. Veliki pozdrav za Vas, ako ovo kojim slučajem pročitate! Ako ste hteli da kažete da čim su malo dali, neće ništa značajno ni da rade – hm, ima i gorih u drugim privrednim granama. Ovi bar sa golom licencom ne mogu nikome mnogo da naude, a to što će možda da iznevere očekivanja...

Inače i sam mislim da je pametno i najbolje da grade sopstveni optički backbone, a ako i kad ga izgrade i treba da zarade na njemu. Dotle će se pojaviti i ostali kojima će ta optika trebati itekako. Kad imate infrastrukturu, treba da je koristite! (ova misao je još jedan od mojih "grehova").

“Smanjenje temperature grejanja povećava radni angažman radnika!”

Zlikovac

IRC log (ima sad tome već par nedelja):

> cigo?

> cigo…

> trebalo bi mi napisati neko kulturno “fuck off” pismo… da stavim kavu?

> peci!

Tako, priznajem, povremeno se angažujem kao stručnjak za fakofiranje:

Na primer, RATEL - onaj koji u načelu, kao, brani interese građanštine, Srbijanštine, a u praksi tajkunštine – i.e. pazi na etar, da ne bude anarhije -

propis’o godišnje nadoknade za 2,4 Ghz vajerles AP, što mu dođe nešto kao radio-odašiljač odn. radio-stanica, pa mu tako dođe da svaki provajderčić ima 30-40 radio stanica (čitaj: RADIO STANICA), pa mu za svaki odašiljač ošinu po 50 ‘iljada, pa se tu nakarika par miliona, miliončića, i – eto ti al-ekonomije.

Btw, radi se o slobodnom opsegu, odn. ne carini ga (još) država. Na primer, kao što je vazduh slobodan, pa ne plaćamo taksu na disanje (izuzev što zagađivači plaćaju državi za ono što udišemo), ni paušalno, ni po protoku i potrošnji vazduha, tako je spektar 2,4 Ghz isto slobodan.

Barem su ljudi tako mislili.

Dok se neko nije dosetio da pripazi, da ne bude zagađenje na 2,4 Ghz, a onako usput može da zaradi napaćenom narodu milione iz etra (ni’zčega).

Čista alhemija uređenja telekomunikacijskog haosa i javnog/državnog preduzetništva.

Šta se pristojno može napisati na tu temu?

Npr.

“Kako vas nije sramota? Lopovi jedni!!”

Itakodaljeitakobliže…

To, međutim, nisam ja pis’o, to su pisali drugi.

Ja kulturno fakofiram:

“Da li vaš dopis znači da RATEL želi da uništi male provajdere?”

Što bi značilo – samo preko mene mrtvog :)). Mislim, može mi se, ne pišem u svoje ime, već u ime trećeg lica ;).

To ja ovako dramatičan izdramatizovao situaciju. U prevodu i između redova – poskupeće internet.

Retko se pišu tekstovi o ovim stvarima zato što su ove stvari nezahvalne, pažnja javnosti usmerena je na one stvari, a niko to baš i ne razume (ove stvari), a oni malobrojni koji razumeju nemaju potrebu da im neki retard to sažvaće.

Mentala zabeleška mog skromnog spoznajno-razumskog aparata je sledeća:

Monopolisanje telekomunikacija nije vođeno prevashodno interesom da se naplaćuje protok, mada se i od toga debelo zaradi: koliko li se samo namlati para od slanja besmislica putem sms-a. Jači je tu interes, jer putem monopolisanih telekomunikacija korisnici lepo mogu da se usmeravaju, da nastave, prošire i prodube svoje konzumerske navike.

Ja ću misliti o tome.

Pismo u kom RATEL traži da Intrenet provajderi u Srbiji retroaktivno plate 50 hiljada dinara po baznoj stanici bilo je povod da se oni udruže, pa je osnivačka skupština Internet provajdera održana je u Novom Sadu.

BEOGRAD – Vlada Srbije prihvatila je u četvtrtak ponudu Telenora od milion i 50.000 evra za drugu licencu fiksne telefonije, izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.

Telenor će, prema rečima ministarke, licencu dobiti sredinom februara, ako Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije u petak potvrdi odluku vlade. “Telenor bi u tom slučaju trebalo da počne da pruža usluge fiksne telefonije i interneta u Srbiji do kraja godine”, kazala je Matićeva.

Ministarka je kazala da će to omogućiti da gradjani dobiju ponudu paketa kojim će biti objedinjene usluge mobilne i fiksna telefonija, internet i televizija preko internet protokola.

“To bi trebalo da omogući gradjanima da u ukupnom zbiru njihovi troškovi za telekomunikacije budu niži nego sada kada posebno plaćaju mobilni telefon, fiksni telefon, internet i kablovsku televiziju“, kazala je Matićeva.

Izvor: Krstarica

RATEL dodatno finansijski opterecuje wireless provajdere što će direktno uticati na krajnjeg korisnika po pitanju cene i kvaliteta usluga ako ne i samo GAŠENJE lokalnih wireless provajder koji rade LEGALNO.

PRIKLJUČI SE inicijativi. OBAVESTI druge O PROBLEMU, nedozvolimo da ovo prođe NEOPAŽENO.

U prethodnih nekoliko dana više wireless provajdera dobilo je dopis od Ratela u kome im se nalaže da moraju da uplate po 50.000 dinara po baznoj stanici godišnje da bi mogli da rade(provajderi poseduju na desetine ovakvih baznih stanica pa konačna suma iznosi NEKOLIKO MILIONA dinara godisnje pored ostalih novčanih nameta ). Po ocenama provajdera ovo je pokušaj da se wireless internet u Srbiji potpuno uništi a da se ostale vrste (ADSL, kablovski, 3g) favorizuju. Oni tvrde da se sa ovakvim dažbinama apsolutno nikom ne isplati raditi bez obzira da li ima 1,2,10 ili 100 baznih stanica. Ako se uzme u obzir kolika je pokrivenost ADSL-om i kablovskim internetom, ispada da će veliki deo Srbije ostati u informacionom mraku. Ova odluka najviše pogađa ruralne oblasti u kojima nema, i neće uskoro biti dostupan bilo koji drugi način širokopojasnog povezivanja na internet. Više o ovome na:

http://www.uisp.rs

http://www.uisp.rs/index.php?option=com_kunena&…..6&id=3